VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Strah u Beču: “Sprema se”

    Strah u Beču: “Sprema se”

    Teoretičari zavere i neonacisti pripremaju zajedničke akcije u narednom periodu, zabrinuti su u Beču.

    Ne isključuju mogućnost samoubilačkih napada, a o tome govori i video-snimak sa jedne nedavne proslave, kojoj su prisustvovali poznati teoretičar zavere Manuel Mitas, ali i osuđivani neonacista Gotfrid Kisel.

    Snimak se pojavio na društvenim mrežama i dostavljen je policiji. Na snimsku se može čuti da Mitas i Kisel razgovaraju o zajedničkim akcijama, pošto, kako konstatuju, demonstracije nisu dovoljne.

    Oni su čak pominjali i pojaseve sa eksplozivima.

    Rođendanska žurka, na kojoj je nastao snimak, održana je 30. decembra u jednom stanu, gde je domaćin bio prijatelj Mitasa. Inače, Mitas je u novogodišnjoj noći, učestvujući na neprijavljenom protestu protiv epidemioloških mera, napao jednog fotografa.

    Takođe i neonacista Kisel je redovni učesnik antikorona protesta u Beču. “2022. neće biti godina u kojoj ćemo dva puta prošetati oko Ringa, ili slične budalaštine”, rekao je Mitas na video-snimku.

    Drugi prisutni rekao je da je “jedini put vojska”.

    Zajedno sa Kiselom Mitas je najavio da će nešto zajednički sprovesti, ali da razmišljaju još o tome šta će to biti. Mitas govori o nošenju pojasa sa eksplozivom. Austrijska policija dobila je ovaj snimak i zahvalila se građanima na prosleđivanju.

    Istragu su pokrenuli Direkcija za zaštitu države i obaveštajne službe u saradnji sa vojnom obaveštajnom službom.

  • “Kažnjen sam zbog prijateljstva sa Srbijom i Rusijom”

    “Kažnjen sam zbog prijateljstva sa Srbijom i Rusijom”

    Bivši austrijski vicekancelar i bivši lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc Kristijan Štrahe tvrdi da je “kažnjen” zbog bliskosti sa Srbijom i Rusijom.

    On je kazao da je kao vatreni evropski i austrijski patriota, uvek oštro odbijao antisrpsku i antirusku politiku, da se zalagao za blisko i iskreno partnerstvo sa Srbijom i Rusijom na ravnopravnim osnovama

    Štrahe je za Sputnjik dodao da bi konfrontacija EU i NATO sa Rusijom nanela ogromnu štetu Evropi i svim drugim učesnicima.

    Štraheu mejnstrim mediji mnogo toga zameraju – između ostalog i jednu vrstu divljenja prema srpskom narodu i to što često pozdravlja sa uzdignuta tri prsta.

    Nakon što je 2019. morao da napusti položaje vicekancelara i lidera FPO zbog “afere Ibica”, Štrahe se na prvi pogled povukao iz politike, međutim, nije uspeo da izdrži i vratio se, ovaj put kao lider jedne lokalne stranke Alijansa za Austriju. I pored toga što je pred prvostepenim sudom osuđen za korupciju, Štrahe je i dalje rešen da ostane u političkoj areni. A napisao je i knjigu “Atentat na Ibici”.

    U toj knjizi, prema njegovim rečma, dogodio se napad koji je “srećom fizički preživeo”.

    “Manipulativno skraćivanje video-snimka puštanog u javnost do sada je potpuno izvlačilo činjenice iz konteksta. Sada, kada je objavljen kompletan sedmosatni materijal, video-snimak je službeni dokaz da nisam bio korumpiran, da sam uporno odbijao sve ponude tamošnjih varalica i da nisam hteo da privatizujem austrijske vode (vode u Austriji su pod kontrolom države), već sam hteo da ih zaštitim ustavom”, naveo je on.

    Kako je kazao, moćni naručioci pokušavali su da ga politički unište još od 2013.

    “Nekako miriše na tajnu službu”, rekao je o svemu bivši predsednik nemačkog Bundestaga Volfgang Šojble prilikom jednog gostovanja nakon što je snimak objavljen.

    On je optužio novinare “Zidojče cajtunga” i “Špigla” da nisu radili kao istraživački novinari, već da su skraćivanjem video sekvenci kreirali lažnu sliku u interesu onih koji su želeli njegovu smenu, sve po motu “Štrahe mora da ode”.

    “Svakako, koristili su se čak i kriminalnim metodama da kreiraju sugestivne zamke. Očigledno sam stajao na putu moćnim krugovima u Austriji i EU. Moj pomirljivi i balansirajući stav za prosperitetni razvoj odnosa sa Rusijom i Srbijom u zajedničkoj Evropi – bez sankcija i bez lažnog priznavanja Kosova – svakako je takođe bio deo njihove pokretačke snage”, rekao je on.

    Na pitanje zašto je, iako je najavio odlazak iz politike, osnovao stranku, Štrahe kaže da su ga mnogi naslednici u politici ostavili na cedilu i isključili iz stranke.

    “To više nije bila moja vizija liberalno-patriotske stranke za koju sam se zalagao srcem i dušom. Želim da mojim nevernim i nepoštenim drugovima pokažem da takve metode ne mogu da dugoročno prevladaju Istina na kraju uvek izađe na videlo”, rekao je on.

    Na pitanje da je i nekadašnji austrijski kancelar Sebastijan Kurc optužen za korupciju, te da je dosta takvih afera otkriveno u Austriji, Štrahe kaže da sve liči na princip koji je u „Arhipelagu Gulagu“ opisao Aleksandar Solženjicin.

    “Marksisti i komunisti kriminalizuju one koji misle drugačije, istovremeno štedeći prave kriminalce. U vezi sa video-zamkom na Ibici, ciljano je pripremljeno i dostavljeno bezbroj anonimnih kleveta, što je dovelo do istrage. Operacijom “Ibica” planirana je i sprovedena ciljana promena režima u pravom smislu te reči. Desio se, ako hoćete, državni udar”, napominje on.

    Njegovo viđenje je da da jaka, mirna i perspektivna kontinentalna Evropa mora pronaći i obezbediti mir i ravnotežu između Srbije i Kosova i Metohije.

    “To može funkcionisati samo u bliskom partnerstvu Francuske, Nemačke i Rusije – u smislu istorijske “Svete alijanse”. Sukob koji se trenutno rasplamsa između EU i Rusije je veoma opasan i trenutno se ponovo zaoštrava na neodgovoran način”, poručuje Štrahe.

  • Geopolitika: Zadnja šansa Zapada i Rusije

    Geopolitika: Zadnja šansa Zapada i Rusije

    Dijalog zvanične Moskve i Vašingtona posljednja je šansa za dogovor Zapada i Rusije, jer Rusi nikada neće pristati da vide Ukrajinu u NATO-u niti će prihvatiti mogućnost da nuklearne rakete Zapada dođu na pet minuta leta od njene teritorije, navodi “Geopolitika”.

    Ako Brisel bude uporno insistirao na plašenju Rusije sankcijama i blokadom “Sjevernog toka 2”, umjesto pokretanja ozbiljnih pregovora sa Moskvom koje ona traži radi obezbjeđivanja svoje sigurnosti, mogli bismo se svi skupa jedno jutro probuditi uz spoznaju o evropskoj “kubanskoj krizi” – navodi “Geopolitika”.

    Nakon toga povratka više ne bi bilo, jer bi se između EU i Rusije izgradio golemi bedem na granicama koje odrede sada više ne političari – već ruski tenkovi.

    U Evropi niko neće ratovati za Ukrajinu, a najmanje će to učiniti Amerikanci koji su to već svima jasno dali do znanja. Teško je zamisliti da će neki Belgijac, Portugalac ili Italijan ići da ratuje za ukrajinski Mariupolj.

    Rusija uopšte ne namjerava da vojno interveniše u Ukrajini, pod uslovom da dobije ono što traži za svoju stratešku bezbjednost.

    Rusko gomilanje snaga unutar svojih granica bilo je samo “okidač” za konačno pokretanje razgovora kojeg Moskva predlaže već čitavu deceniju, a Vašington uporno ignoriše, navodi “Geopolitika”.

    Najbolji argument je nova snaga ruskog oružja, ali još više odlučnost njegove primjene, u što sada malo ko sumnja. Prije svega zato što su svi svjesni da Rusija više nema kud da odstupi.

    NATO je već odavno na njenim granicama, a ulazak Ukrajine u taj savez bio bi neoprostivi prelazak posljednje “crvene crte” od koje Rusi nikada i ni pod koju cijenu neće odustati.

    Od istoka Ukrajine do Moskve, eventualnoj američkoj hiperzvučnoj raketi, trebalo bi svega pet minuta leta.

    To je premalo za bilo kakvu garanciju da bi bila uništena tokom leta. To znaju svi koji to moraju znati – i u Pentagonu i u ruskom Glavnom štabu.

  • Traže istupanje iz NATO-a; “Ne pristajem da nam Rusija bude neprijatelj”

    Traže istupanje iz NATO-a; “Ne pristajem da nam Rusija bude neprijatelj”

    Žan-Lik Melanšon, lider krajnje levičarske partije “Nepokorna Francuska” zatražio je da Francuska istupi iz NATO-a i bliže sarađuje sa Rusijom.

    To bi, kako je rekao, dovelo do deeskalacije u sferi međunarodnih odnosa.

    Na poslednjim predsedničkim izborima u Francuskoj Melanšon je osvojio više od 19 odsto glasova u prvom krugu. Ove godine on može po treći put da učestvuje u predsedničkoj trci. “Ja sam za izlazak iz NATO-a. Potrebna nam je deeskalacija”, napisao je Melanšon na Tviteru. Odvojeno, govoreći na radiju Frans Inter, političar je rekao da bi napuštanje NATO-a omogućilo Francuskoj “da se ne meša” u “severnoameričke vojne avanture”. “Rusija je partner. Ne pristajem da od nje pravim neprijatelja. Ne pristajem da izdam reč datu ruskim liderima – kada im je rečeno da raspad Varšavskog pakta i sovjetskog bloka neće dovesti do toga da se NATO približi granicama Rusije… Prvi put u modernoj istoriji jedna imperija je propala bez razgovora o tome kako će rezultati biti raspoređeni”, naglasio je on u intervjuu, prenele su Novosti. Melanšon je rekao i da je Rusija nakon ulaska zemalja bivšeg SSSR-a u NATO osetila “pretnju”. Iz istog razloga on smatra da Ukrajina ne treba da se pridruži alijansi. “Deeskalacija treba da postane osnova političkog kursa”, rekao je Melanšon. On ističe i da se protivi “novom hladnom ratu”.

  • Trump podržao Orbana uoči izbora u Mađarskoj: On je snažan lider kojeg svi poštuju

    Trump podržao Orbana uoči izbora u Mađarskoj: On je snažan lider kojeg svi poštuju

    Bivši američki predsjednik Donald Trump podržao je mađarskog premijera Viktora Orbana u njegovoj kandidaturi za četvrti uzastopni mandat na čelu ove evropske države.

    Trump je naglasio kako je Orban lider koji zaista voli svoju zemlju i čovjek koji želi sigurnost za svoj narod.

    “Uradio je moćan i divan posao u zaštiti Mađarske, zaustavljanju ilegalnih migracija, otvaranju radnih mjesta i trebalo bi mu dozvoliti da taj posao nastavi raditi i nakon predstojećih izbora”, rekao je Trump.

    Bivši američki lider je također u poruci naveo kako je Orban snažan lider kojeg svi poštuju.

    “Ima moju potpunu podršku u kandidaturi na izborima”, rekao je Trump.

    Mađarski parlamentarni izbori održat će se ovog proljeća, tačnije u aprilu gdje će se Orbanova stranka Fidesz suočiti sa ujedinjenom opozicijom koju čini šest opozicionih partija.

    Opozicija je tako okupila desničarski Jobbik, mađarske Socijaliste, stranku lijevog centra Demokratska koalicija, centristički Momentum pokret te dvije stranke koje prema ideologiji najviše pripadaju strankama koje njeguju ekološke ideje.

    Također, u direktnom političkom duelu, Viktor Orban će se za poziciju premijera Mađarske boriti s kandidatom opozicije Peterom Marki-Zayom.

    “Bit ćemo lojalni članovi Evropske unije i NATO-a, a ne izdajice. U tom cilju ćemo iskorijeniti korupciju, pridružiti se eurozoni i protjerati kriminalne migrante koje uvozi Fidesz”, rekao je Marki-Zay prije nekoliko mjeseci tokom najave svoje kandidature za poziciju mađarskog premijera.

  • Novi tornado pogodio više država SAD, ima žrtava

    U naletu tornada u SAD poginulo je najmanje šest osoba, a guverner Kentakija Endi Bešir, američke države koju je pogodio tornado, rekao je da bi moglo da bude najmanje 50 mrtvih.

    Tek što se Kentaki oporavio od snažnog razaranja 11. decembra, kada je nekoliko tornada protutnjalo kroz tu državu, u petak i subotu se ponovo dogodila nova elementarna nepogoda, u kojoj, osim poginulih, mnogo ljudi je ostalo zarobljeno u svojim kućama, dok su brojni objekti srušeni, prenio je “Vašington post”.

    “Izvještaji su deprimirajući”, kazao je Bešir za lokalnu TV stanicu WLKY.

    Tornado je prošao kroz četiri države – Arkanzas, Kentaki, Misuri i Tenesi, a eksperti ocjenjuju da je trajao neobično dugo za ovaj dio godine.

    Vlasti u državama Ilinois i Misisipi su takođe zabilježili štetu od tornada.

  • Talibani prosuli 3.000 litara alkohola u kanal

    Tim avganistanskih obavještajca zaplijenio je i uniištio oko 3.000 litara alkoholnog pića prosipanjem u kanal u Kabulu.

    Snimak uništavanja alkoholnog pića objavio je Generalni direktorat za obavještajne poslove.

    Piće je bilo u buradima, a zaplijenjeno je u raciji organizovanoj u prijestonici, piše britanski Gardijan.

    “Muslimani bi morali ozbiljno da se uzdrže od proizvodnje i isporuke alkohola”, rekao je jedan od obavještajaca, objavio je Direktorat na svom Twitteru.

    Kako navodi Gardijan, nije jasno kada je racija obavljena ni kada je alkohol uništen, a u saopštenju Direktorata se navodi da su tom prilikom tri osobe uhapšene.

    Prodaja i konzumacija alkohola formalno je zabranjena još tokom prethodne vlasti u Avganistanu koju je podržavao Zapad.

    Od 15. avgusta prošle godine, kada su talibani preuzeli vlast u Avganistanu ovakve racije su učestale širom zemlje.

  • Džonson: Potpuna je ludost pomisliti da je pandemija gotova

    Džonson: Potpuna je ludost pomisliti da je pandemija gotova

    Premijer Velike Britanije Boris Džonson izjavio je danas da je potpuna ludost pomisliti da je pandemija virusa korona gotova.

    “Apsolutna je glupost reći da je sve gotovo… moramo se držati plana B”, poručio je premijer Džonson.

    On je ukazao da su preduzete prave mjere za suzbijanje porasta slučajeva virusa korona koje su izazvane omikron sojem.

    “Naravno da ćemo sve mjere držati pod kontrolom, ali mislim da je mješavina stvari koje radimo u ovom trenutku ispravna,” pojasnio je Džonson, prenosi agencija Rojters.

    Džonson je potvrdio da će antikovid mjere, koje uključuju obavezno nošenje maski, rad od kuće gdje je to moguće i kovid propusnice za neka mjesta, ostati za sada.

    Govoreći o obaveznim maskama koje srednjoškolci moraju da nose u učionicima, on je kazao da mu se ne sviđa ta ideja, ali da postoje dokazi koji ukazaju da one mogu da smanje brzinu prenosa virusa.

    Takođe je poručio da pravilo nošenje maski u školama se neće zadržati nijedan dan duže, nego što je to potrebno.

    Pritisak na bolnice Nacionalne zdravstvene službe (NHS) biće “značajan” u narednim nedjeljama, jer omikron nastavlja da prevladava zemljom, ukazao je Džonson i dodao kako je ta varijanta virusa “očigledno blaža” od drugih sojeva.

  • Putin poručio: “Razmotrite trajno zatvaranje”

    Putin poručio: “Razmotrite trajno zatvaranje”

    Predsednik Rusije Vladimir Putin naložio je vladi da razmotri trajno zatvaranje rudnika uglja sa visokim rizikom od nesreća.

    To pokazuje dokument o predsedničkim instrukcijama sa sastanka o situaciji u regionu uglja Kuzbas, koji je objavljen danas na veb sajtu Kremlja.

    Sastanak je održan u decembru, nakon novembarske nesreće u rudniku uglja Listvjažnaja u Kemerovskoj oblasti, u kojoj je poginula 51 osoba, uključujući pet spasilaca, prenosi Tas s.

    Ruska agencija dodaje da su pokrenuta dva krivična postupka zbog nepoštovanja bezbednosnih standarda i nemara koji su uzrokovali pogibiju rudara u tom rudniku.

    “Preduzeti neophodne mere (na osnovu rezultata razgovora sa sindikatima i drugim zainteresovanim organizacijama) koje će omogućiti dosledno zatvaranje rudnika uglja sa visokim rizikom od havarije (uzimajući u obzir analizu o efektima deaktiviranja rudnika na privrednu i društvenu sferu)”, navodi se u dokumentu s predsedničkim instrukcijama.

    Ruskoj vladi je takođe naloženo da do 1. maja ove godine razmotri pitanja za unapređenje bezbednosti u rudarskoj industriji i poboljšanje uslova rada u rudnicima uglja, piše u dokumentu, prenosi prenosi Tas s.

  • Hiljade letova otkazano u svijetu zbog nevremena i omikrona

    Više od 1.900 letova u SAD i više od 3.300 širom svijeta otkazano je danas, a razlog su nepovoljni vremenski uslovi i porast broja zaraženih omikron sojem korona virusa.

    Juče je otkazano više od 2.700 letova u SAD i više od 4.400 širom svijeta, dok je u subotu takođe bilo otkazano više od 2.700 letova u SAD i više od 4.700 širom svijeta, saopštio je servis za praćenje letova FlajtAver, a prenosi AP.

    Očekuje se da zimska oluja danas donese 25 centimetara snijega u okruzima Kolumbiji, sjevernoj Virdžiniji i centralnom Merilendu, a dodatni problem predstavlja brzo širenje visoko zaraznog omikron soja, koje je dovelo do naglog porasta infekcija kovida-19, što je primoralo aviokompanije da otkažu letove, pošto piloti i posada moraju da borave u karantinu.

    Zbog zimske oluje koja je u subotu pogodila Srednji zapad, Čikago je bio najgore mjesto u SAD za putnike, a otprilike četvrtina svih letova na aerodromu O”Her je otkazana.

    I aerodrom u Denveru se takođe suočio sa značajnim prekidima, a u Mičigenu vlasti koje upravljaju Međunarodnim aerodromom u Detroitu saopštile su da ekipe rade danonoćno na uklanjanju snijega i održavanju aerodroma.

    Aerodromske vlasti u Atlanti savjetovale su putnicima da dođu ranije nego obično zbog velikog broja polazaka, potencijalnih vremenskih problema i nedostatka osoblja izazvanog pandemijom, a što bi moglo da produži vrijeme potrebno da se prođu sve bezbjednosne kontrole.

    Avio kompanije poručuju da preduzimaju korake za smanjenje broja otkazanih letova.

    Junajted nudi da plati pilotima trostruko više od njihove uobičajene plate za letove do sredine januara. I Soutvest i drugi su, takođe, podigli nakanade za pojedine radnike, navodi AP.