VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin: Bajden je znao šta želi i ponašao se vješto

    Putin: Bajden je znao šta želi i ponašao se vješto

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je izjavio danas da slika američkog predsjednika Džozefa Bajdena predstavljena u medijima nema nikakve veze sa realnošću

    “Slika američkog predsjednika Džoa Bajdena koju su stvorili ruski i američki mediji, nema nikakve veze sa realnošću”, rekao je danas Putin, a prenosi ruska agencija Tas s.

    Ruski predsjednik je pohvalio prijateljsku atmosferu koja je vladala na pregovorima sa američkim predsjednikom u Ženevi, napominjući da su uspjeli da postignu međusobno razumijevanje o brojnim ključnim pitanjima.

    “Atmosfera je bila prijateljska. Čini mi se da smo uspjeli da razumijemo jedan drugog i da se složimo oko stavova o ključnim pitanjima”, poručio je Putin.

    Ruski predsjednik je, kako javlja Rojters, pohvalio profesionalnost Bajdena nakon povratka kući sa njihovog prvog sastanka “oči u oči”.

    Putin je rekao da je Bajden znao šta želi da postigne i da se ponašao “vješto”.

  • Glavni zaključci samita Bajden-Putin: Zajednička deklaracija, prozivka za Kapitol i potpuni razlaz oko jednog teškog pitanja

    Glavni zaključci samita Bajden-Putin: Zajednička deklaracija, prozivka za Kapitol i potpuni razlaz oko jednog teškog pitanja

    Ruski i američki predsjednik Vladimir Putin i Džo Bajden sastali su se juče u Ženevi, što je ujedno bio i prvi zvaničan susret dvojice lidera na mjestu predsednika.

    Održana su dva sastanka u užem i širem obliku koji su trajali kraće nego što je bilo predviđeno oko četiri sata.

    Osim Bajdena i Putina sastanku su prisustvovali američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, kao saradnici oba predsednika.


    Nakon samita dvojica predsjednika su održali odvojene konferencije za novinare – Putinova je trajala sat vremena, Bajdenova pola sata, a mediji koji su izvještavali bili su puni utisaka i prenosili su svaki potez i jedne i druge strane.

    Nakon sastanka izdato je zajedničko saopštenje u koje je navedeno da su obje strane dokazale da su sposobne da postignu napredak u zajedničkim ciljevima, čak i u periodima napetosti, kao i da rusko-američka saradnja pomaže u smanjenju pretnji sukoba i nuklearnim ratom.

    Na konferencijama za novinare predsjednici su istakli da je postignut sporazum o vraćanju ambasadora u diplomatska predstavništva u Moskvi i Vašingtonu i planom da se započne sa radom na postižanju novog sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin i njegov američki kolega usvojili su danas i zajedničku deklaraciju o strateškoj nuklearnoj stabilnosti s ciljem da se spriječi nuklearni rat.

    Ipak, dvojica lidera izrazila su veoma različita mišljenja o teškim pitanjima u koja spadaju i nasumični sajber-napadi koji se izvode sa teritorije Rusije. Putin je ponovo insistirao na tome da Moskva nema nikakve veze sa sajber-napadima iako američke obavještajne strukture tvrde suprotno.


    Bajden je naglasio da je Putina jasno upozorio da će ukoliko Rusija prekorači crvene linije i npr. izvrši napade na vitalne dijelove američke infrastrukture, njegova administracija odgovoriti i “posljedice tog odgovora će biti poražavajuće”.

    Predsjednik SAD Džo Bajden rekao je da su se on i ruski predsjednik Vladimir Putin saglasili da se nastave razgovore o čuvanju određenih dijelova ključne infrastrukture van domašaja sajber-napada.

    Bajden je najavio da će se dodatno razgovarati i o potrazi za izvršiocima nasumičnih sajber-napada i preložio da se 16 elemenata ključne infrastrukture, uključujući energetski sektor i vodosnabdevanje, zaštite od takvih diverzija.

    Iako se odnosi pogoršavaju od kako je Bajden u januaru stupio na dužnost oba lidera su potvrdila da su razgovori bili konstruktivni.

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin je ocijenio da tokom tročasovnih razgovora nije bilo “neprijateljskih tonova” i podsjetio da je pitanje ljudskih prava bilo jedna od tema, kao i da je Bajden izrazio zabrinutost za sudbinu ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

    Govoreći o kritikama na račun gušenja opozicije u Rusiji predsjednik Putin je predočio da ne želi da vidi pobunu u Rusiji kao onu na Kapitol hilu u januaru, niti događaje kakvi su doveli do organizovanja pokreta “Crni životi su važni”.

    On je ukazao na sve slične događaje u SAD i podsjetio na odgovor američkih snaga bezbjednosti tokom upada nezadovoljnih pristalica Trampa na Kapitol hil.

    Iako je izrazio sumnju da bi se odnosi SAD i Rusije uskoro mogli vratiti u ravnotežu, Putin je sugerisao da je Bajden iskusan političar s moralnim vrijednostima i neko s kim bi se moglo sarađivati.

    – Sastanak je zapravo bio vrlo efikasan, raspravljali smo o suštinskim pitanjima i na veoma određen način. Cilj je bio da se postigne ruzultat, a jedan od njih je i da se prošire granice povjerenja – rekao je Putin i posebno istakao da je predsjednik Bajden prihvatio da se nastave pregovori na novom sporazumu o kontroli nukleranog naoružanja nakon što postojeći sporazum Novi START prestane da važi 2026. godine.

    Putin je na konferenciji za novinare nakon susreta sa Bajdenom komentarisao raniju reakciju američkog predsjednika koji je potvrdno odgovorio kada je upitan da li smatra da je Putin “ubica”.

    – Uzmimo primer Avganistana. U samo jednom napadu je ubijeno 120 ljudi na jednom vjenčanju. Hajde da pretpostavimo da je to bila greška, jer takve stvari se događaju. Ali šta da kažemo na ubijanje ljudi u Iraku iz helikoptera ili dronova koji su očigledno civili. Šta je to? Ko je odgovoran za to? Ko je ubica – upitao je Putin.

    Mediji su zabilježili tokom kratkog zajedničkog forografisanja dvojice lidera pred početak ražgovora u vili La Granž na Ženevskom jezeru da govor tijela Putina i Bajdena nije odavao naročitu naklonost.

    Ipak, nakon višemjesečne oštre retorike iz Moskve i Vašingtona i uzajamnih optužbi, Putin i Bajden su se rukovali prije početka sastanka.

    Samit u Ženevi pratio je veliki broj novinara i medijskih kuća, a gotovo svi portali prenosili su konferencije uživo i izvještavali iz munuta u minut.

    Nakon sastanka u Ženevi, Putin se vratio u Moskvu, a Bajden u Vašington.

  • Трећа агресија Берлина на Балкан

    Трећа агресија Берлина на Балкан

    Њемачка је била кључна земља у разбијању некадашње заједничке државе Југославије, али и једина држава у Европи која је над Србима извршила три агресије, двије војним путем и једну политичким и дипломатским средствима, која траје и данас.

    Каже ово за “Глас Српске” бивши југословенски дипломата из Београда Владислав Јовановић, коментаришући изјаву хрватског предсједника Зорана Милановића, који је након самита НАТО-а открио да је Њемачка, заједно са Италијом и још неким државама, била против тога да се у завршну декларацију уврсти и Дејтонски мировни споразум и конститутивност народа, на чијим начелима функционише БиХ.

    За разлику од Милановића, српски дипломата није зачуђен, а ни изненађен посљедњим дешавањима у Бриселу, јер су, како је истакао, те исте западне земље одмах по потписивању Дејтонског споразума, а преко својих старатеља над БиХ, константно радиле на разбијању дејтонских темеља.

    • Ово је, нажалост, само наставак једне такве немачке агресивне политике која се већ годинама уназад покушава извући из сенке САД те се наметнути као моћна европска сила у решавању светских проблема, а поготово оних на Балкану. Проблема које су у ствари они и произвели. Ако погледате само на позицији високог представника су се до сада углавном смењивали политичари и дипломате из Аустрије и Немачке, јер су се они специјализовани за балканска питања, односно за српски фактор – нагласио је Јовановић, наводећи да то њихово “усавршавање” траје посљедњих 150 година.

    Према његовим ријечима, ангажовање Њемачке посебно је наглашено на свим оним просторима гдје су Срби битан фактор.

    • Сада би у тој причи колатерал могли бити и Хрвати из БиХ, јер се све чешће може чути да би БиХ требало успоставити на некаквим грађанским начелима. Историјска искуства, међутим, уче да свако демонтирање било ког међународног споразума може бити погубно, као што је рецимо било и са Версајским споразумом, када је Хитлер почео да га разграђује. Због тога сматрам да ће на крају разум надвладати “немачку прагматичност”, јер уклањање дејтонских темеља би нас вратило у прошлост, у неко претходно стање које никоме не одговара – поручио је Јовановић и додао да се нада да ће и нови високи представник у БиХ Кристијан Шмит тога бити свјестан по преузимању дужности.

    Иначе потез Њемачке затекао је хрватског предсједника, који је након тога констатовао да очигледно “неки желе размонтирати Дејтонски споразум”. Оно што је Милановићу било посебно чудно јесте да то раде државе које критикују српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика због кршења овог мировног споразума.

    • То је потпуно поремећена логика, ту нешто није нормално. Западна Европа која на неком токсичном нивоу напросто изводи глупости, растапа и растаче један темељ БиХ, који је, каква год је, обезбеђује од потреса. Дио западних држава за БиХ заговара такозвани “грађански” модел којим би био замијењен дејтонски концепт три равноправна народа. То није могуће, јер било какве промјене у БиХ морају укључивати Хрватску и Србију, изворне потписнице Дејтонског мировног споразума – поручио је Милановић након самита НАТО-а у Бриселу.

    Лажна обећања

    Какве планове има Европска унија предвођена Њемачком можда се најбоље може видјети и из изјаве посланика њемачког Бундестага Александера Ноја, који је у разговору са министром унутрашњих послова Србије Александром Вулином истакао да Европска унија и поред свих обећања не жели у свом пуноправном чланству земље Балкана, а посебно Србију.

  • Joe Biden: Ne radim protiv Rusije ili bilo koga drugog, već za američki narod

    Joe Biden: Ne radim protiv Rusije ili bilo koga drugog, već za američki narod

    Američki predsjednik Joe Biden je poručio da je njegov današnji sastanak sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom pokazatelj američkim saveznicima da se “Amerika vratila svijetu”. Naglasio je da ne radi protiv Rusije, već za američki narod.

    Ovo je izjavio na konferenciji za novinare koja je održana višesatnog sastanka u ženevskoj vili La Grange. To je bio prvi njegov susret sa čelnikom ruske države od kada je izabran za predsjednika Sjedinjenih Američkih Država.
    Poručio je da on i Putin imaju jedinstvenu odgovornost jer, kako je rekao, upravljaju velikim državama, te da oni moraju sarađivati u zajedničkom interesu.

    “Rekao sam Putinu da ne radim protiv Rusije ili bilo koga drugog, već za američki narod”, kazao je i dodao je da je to njegova odgovornost.

    Posebno je naglasio važnost ljudskih prava u odnosima između ove dvije države. Kako je naveo, ljudska prava su u DNK SAD-a i da se zbog toga moraju suprotstaviti onima koji ih krše.
    “Mi predstavljamo jednu ideju. Nemamo prava zato što nam ih daje vlada, već zato što smo rođeni – to sam mu rekao, te da ćemo uvijek govoriti o slučaju opozicionara Alekseja Navalnija”, naglasio je Biden.


    Tvrdi da je ruskom predsjedniku poručio da neće dozvoliti podrivanje američkog suvereniteta.


    Biden je u nastavku govorio o ulozi SAD-a i Rusije u međunarodnim odnosima. Najavio da će sarađivati na strateškoj sigurnosti, te istakao važnost cyber sigurnosti. Potcrtao je da je Putinu dao listu od 16 prioriteta, odnosno ključne infrastrukture koja mora biti sigurna od hakerskih napada.

    “Pitao sam ga kako bi njemu bilo da Rusija mora platiti hakerima pet miliona dolara zbog napada, kao što je SAD morao platiti zbog nedavnog napada na naftovod”, kazao je.


    Kao temu razgovora je istakao rat u Siriji, pa je s tim u vezi naveo važnost formiranja humanitarnog koridora. Smatra da je u interesu obje zemlje da Iran nema nuklearno naoružanje.

    Kako je izjavio, Putinu je ukazao da je SAD posvećen teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.

    “Pokazali smo saveznicima da se SAD vratio svijetu”
    Mišljenja je da je prilikom susreta uradio ono što je planirao da uradi, te da je SAD poslao poruku saveznicima

    “Sastanak je bio pozitivan i nije bilo animoziteta. Nismo se složili oko nekih pitanja i to smo jasno iznijeli. Ali, to nije urađeno u velikim tenzijama. Nadam se da smo pokazali saveznicima da se SAD vratio svijetu. Sada smo uspostavili jasnu osnovu kako ćemo postupati prema Rusiji. Ne kažem da je sve gotovo, ima još mnogo toga da se uradi”, izjavio je Biden.


    Naveo je da su razgovarali i o trgovini, te istakao da onda kada Rusija ima problem sa SAD-om, onda ima problem i sa drugim državama. Puštanje opozicionara Navalnog iz zatvora je izdvojio kao uslov za američke investicije u Rusiji.

    Ranije je Putin na konferenciji za medije izjavio da se ne slažu oko mnogih pitanja, ali da neprijateljstva nije bilo.

    Sastanak je trajao nešto manje od četiri sata, iako je ranije najavljeno da će trajati pet sati. Bio je podijeljen u dvije sesije – u malu sesiju koja je trajala manje od dva sata i veliku sesiju. Prisustvovali su i američki državni sekretar Antony Blinken i ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

  • Biden poklonio Putinu avijatičarske sunčane naočale i kristalnu skulpturu američkog bizona

    Biden poklonio Putinu avijatičarske sunčane naočale i kristalnu skulpturu američkog bizona

    Američki predsjednik Joe Biden danas je poklonio avijatičarske sunčane naočale i kristalnu skulpturu američkog bizona ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu. To se desilo tokom njihovog prvog susreta od kada je Biden izabran za predsjednika.

    Naočale je napravila američka kompanija Randolph, a koriste ih američki vojnici i vojnici NATO-a. Ovo nije jedini poklon koji je Putin dobio od Bidena.
    Darovao mu je i kristalnu skulpturu američkog bizona koji je jedan od nacionalnih simbola Sjedinjenih Američkih Država. Skulpturu je napravila kompanija Steuben Glass iz New Yorka.

    CNN je ocijenio da je darovanje naočala vrlo simboličan čin koji se desio neposredno nakon samita NATO-a u Birselu. Biden je na samitu poručio da je SAD ponovo posvećen ovom vojnom savezu, te je pozvao saveznike da se bolje suprotstave Rusiji i Kini.


    Kompanija Randolph je 1978. počela proizvoditi naočale HGU-4/P Aviator za američke vojnike. Dizajnirane su i namijenjene za pilote borbenih aviona.

    Spomenuta skulptura predstavlja snagu, jedinstvo i izdržljivost, saopćili su iz Bijele kuće. Pod zaštitom države je od 2016. kada je bivši predsjednik SAD-a Barack Obama potpisao zakon kojim je to omogućeno, prenosi CNN.

    Postolje skulpture je izrađeno od trešnjinog drveta, a na njemu je metalna ploča s natpisom koji je posvećen današnjem višesatnom susretu Bidena i Putina u ženevskoj vili La Grange.

    NAKON SASTANKA S PUTINOM
    Joe Biden: Ne radim protiv Rusije ili bilo koga drugog, već za američki narod
    Nakon susreta, državni lideri su održali zasebne konferencije za medije. To je prvo učinio Putin, te je tom prilikom izjavio da se ne slažu oko brojnih pitanja, ali da nije bilo neprijateljstva. Malo kasnije je Biden naglasio da ne radi protiv Rusije niti bilo koga drugog, već za američki narod.

  • Putin nakon susreta s Bidenom: Nije bilo neprijateljstava između nas

    Putin nakon susreta s Bidenom: Nije bilo neprijateljstava između nas

    Nakon samita u Ženevi sa američkim predsjednikom Bidenom, ruski lider Vladimir Putin kazao je kako susret nije obilježila neprijateljska administracija.

    Putin je kazao da se dobar dio sastanka odnosio na mir u svjetu jer su Rusija i SAD najveće nuklearne sile te da su lideri svjesni svoje odgovornosti.

    “Predsjednik Biden je donio odgovornu udluku kako bi na pet godina produžio naš sporazumm te smo se usuglasili da treba nastaviti dogovaranje na nivou ministarstava vanjskih poslova”, izjavio je Putin.

    Nije bilo neprijateljstva između nas, naravno ne slažemo se oko brojnih pitanja, naglasio je ruski predsjednik.

    “Što se tiče kibernetičke sigurnosti dogovorili smo se da počnemo razgovoru na ovo pitanje, posebno po pitanju odgovornosti. Nije poznato široj javnosti da ima jedna američka organizacija koja je kazala da je najveći broj kibernetičkih napada urađen iz SAD-a, Kanade, Južne Amerike, Velike Britanije, a tek onda iz Rusije”, naveo je Putin.

    Podcrtao je kako postoji dosta toga da se riješi u okviru pregovaračkog procesa, ali da je kibernetička sigurnost važno područje ne samo za SAD-e, već i za Rusije.

    Na pitanje novinara CNN-a kazao je da su se o Ukrajini obavezali na pregovore, ali, kako je kazao, volio bih da obratite pažnju da je u oktobru ukrajinska deklaracija podnijela zahtjev za novo tumačenje sporazuma iz Minska što baca novo svjetlo na taj problem.

    Na pitanje oko statusa Aleksa Navalnog je kazao kako je on prekršio zakon te je proglašen traženom osobom. Na sva slična pitanja američkih novinara Putnin je navodio slične primjere iz SAD-a.

  • Završen prvi dio sastanka Putina i Bajdena

    Završen prvi dio sastanka Putina i Bajdena

    U Ženevi su danas po podne završeni pregovori predsjednika SAD i Rusije, Džozefa Bajdena i Vladimira Putina, u užem sastavu, izjavio je za RIA Novosti portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Prvi dio samita trajao je gotovo dva sata, a uskoro će početi razgovori u proširenom sastavu.

    Previđeno je da samit traje pet sati.

    Dvije strane će nakon sastanka održati odvojene pres- konferencije.

    To je prvi susret Putina i Bajdena od kada je Bajden preuzeo dužnost predsjednika Sjedinjenih Država.

  • U Sjevernoj Koreji “napeta” situacija u vezi s hranom, Kim Jong-un se izvinio građanima

    U Sjevernoj Koreji “napeta” situacija u vezi s hranom, Kim Jong-un se izvinio građanima

    Lider Sjeverne Koreje Kim Jong-un rekao je na plenarnom sastanku Radničke partije Koreje da bi se zemlja mogla suočiti s “napetom” situacijom u vezi s hranom zbog pandemije koronavirusa i poplava koje su pokrenuli tajfuni.

    Kako prenosi AP, sjevernokorejski lider pozvao je visoke zvaničnike ove zemlje da pronađu načine za jačanje poljoprivredne proizvodnje.

    “Situacija u vezi s hranom sada postaje napeta, jer poljoprivredni sektor nije ispunio plan proizvodnje žitarica zbog štete od tajfuna prošle godine”, rekao je Kim tokom sastanka centralnog odbora Radničke stranke.

    Pandemija koronavirusa pogoršala je i prehrambenu krizu Sjeverne Koreje, jer je granica zemlje s Kinom zatvorena kako bi se spriječilo širenje zaraze. Kina je glavni trgovinski partner Sjeverne Koreje.

    Kim je navodno rekao članovima stranke da će produžiti ograničenja zaključavanja zbog “produžene prirode” pandemije.

    Sjevernokorejsko rukovodstvo ranije je tvrdilo da zemlja nije imala nijedan slučaj koronavirusa, ali stručnjaci kažu da je to vjerovatno lažno.

    Sjeverna Koreja ima lošu medicinsku infrastrukturu i nedostatak lijekova, a analitičari kažu da bi izbijanje epidemije nanijelo strahovitu štetu državi.


    Tokom ogromne vojne parade u Pjongjangu prošle godine, Kim se izvinio sjevernokorejskom narodu što se nije adekvatno bavio nacionalnim izazovima poput pandemije.

    Što se tiče sjevernokorejske ekonomije, ukupna industrijska proizvodnja porasla je za 25% u odnosu na isti period prošle godine, međutim zemlja se nastavlja boriti pod sankcijama koje su SAD i UN uvele zbog kontroverznih nuklearnih i balističkih raketnih programa.

    Kim je pozvao stranačke zvaničnike da tokom plenarnog sastanka razgovaraju o tome kako bi se zemlja trebala nositi s “trenutnom međunarodnom situacijom”.