Politikolog Aleksandar Pavić komentarišući izveštaj stručnjaka o situaciji na Balkanu, kaže da je reč o već “poznatom stavu Vašingtona”.
On je za Sputnjik ocenio da “klintonisti” iz Vašingtona ne umeju da izađu iz matrice devedesetih godina i iznova pokušavaju da reše “kvadraturu kruga”. Njima je cilj bio i ostao da otcepe KiM od Srbije i da istisnu ruski i kineski uticaj sa ovog prostora.
On je, podsetimo, govorio o izveštaju pod nazivom “Od krize do približavanja – strategija za borbu protiv nestabilnosti na Balkanu na njenom izvoru”, koji su predstavili prestižna američka akademska institucija Vilson centar i Škola naprednih međunarodnih studija vašingtonskog Univerziteta Džon Hopkins. Izveštaj, kako se navodi, nudi strategiju za preokret kako situacije vezane za “uznemirujuće pogoršanje stanja na Balkanu”, tako i za “rastući ruski i kineski uticaj u tom regionu”.
U dokumentu čiji su autori stručnjaci iz više zemalja precizirano je, između ostalog, da bi “priznanje nezavisnosti Kosova četiri članice NATO koje to još nisu učinile (Španija, Slovačka, Rumunija i Grčka), doprinelo transformaciji dijaloga”, kao i čitavog regiona, “uključujući Bosnu i Hercegovinu”. Takođe, navodi se da bi i “napredovanje Kosova ka članstvu u NATO” doprinelo smanjenju broja država čije je priznanje potrebno.
Prema Pavićevim rečima, ovaj izveštaj je slika i prilika Vašingtona u kojem ima previše takozvanih tink-tenkova i dokonih analitičara koji moraju na neki način da opravdaju svoje apanaže. Međutim, primećuje on, njihove ideje o navodnoj stabilizaciji Balkana su na liniji stare “klintonističke” politike iz devedesetih godina prošlog veka, pa u tom smislu ne predstavljaju ništa novo.
“Klintonistima” je odavno jasno da je najbolje da sve druge države ubede da priznaju nezavisno Kosovo, pa ta politika “ubeđivanja” četiri članice NATO pakta koje to nisu učinile nije ništa novo. Američka diplomatija to radi sve vreme, ali je problem u tome što oni ne znaju kako da te svoje snove pretoče u stvarnost, pa sada imamo tu “podgrejanu klintonističku politiku” predstavljenu u malo drugačijem pakovanju, odnosno u pakovanju ne ubeđivanja, već “približavanja stavova”, ukazuje politikolog.
Kako kaže, to je nešto što slušamo od vašingtonskih krugova od devedesetih godina do danas, sa malim odmorom koji je nastupio u periodu Trampovog predsedničkog mandata.
Na pitanje kako tumačiti deo izveštaja u kome je kao potencijalno uspešna metoda navedeno “identifikovanje i sprovođenje postupaka koji ne predstavljaju priznanje nezavisnosti, ali umanjuju uticaj Srbije i predstavljaju znak Beogradu i Prištini o mogućoj promeni stavova država koje ne priznaju Kosovo”, Pavić kaže da mu to liči na predloge za nastavak vođenja propagandnog rata protiv Srbije i njenih saveznika, medijsko spinovanje i proizvodnju virtuelne realnosti u čemu su, primećuje, oni majstori.
“To bi, na primer, podrazumevalo pogrešno interpretiranje nekih izjava zvaničnika tih država, ili navođenje navodnih izjava neimenovanih izvora o mogućnosti da bi te države mogle priznati lažnu državu Kosovo. Međutim, i to je već rađeno, jer smo mi do sada više puta imali nagoveštaje navodnih neimenovanih izvora da će Grčka promeniti svoje mišljenje i stav, pa se to do sada nije desilo. Ovo je dakle, deo tog arsenala plasiranja dezinformacija ili poluinformacija da bi se stvorio privid da te države samo što nisu priznale južnu srpsku pokrajinu”, objašnjava Pavić.
Navodi izveštaja američkih instituta o ulozi i važnosti otvaranja puta Kosovu ka NATO, za politikologa takođe nisu iznenađenje jer, kako kaže, Amerikanci misle da mogu sve što je u skladu sa njihovim interesima.
“Oni su pokazali da su potpuno spremni da gaze međunarodno pravo kad god im ono ne odgovara. NATO ima princip da ne prima u članstvo države koje imaju nerešene teritorijalne sporove, pa iako bi u ovom slučaju možda i mogli da naprave izuzetak, treba imati na umu da bi to iziskivalo da Španija, Slovačka, Rumunija i Grčka glasaju za prijem Kosova u NATO. Takav potez ne deluje realno jer bi te države onda same sebi „skočile u usta“ i uništile sopstvenu politiku prema Srbiji i KiM”, ukazuje Pavić.
U tom smislu, navodi on, mnogo je veća verovatnoća da će SAD ići na to da postepeno podstiču integraciju Albanije sa takozvanim Kosovom, bez faktičkog priznanja.
“Oni već idu na to da se Albanija, koja je članica NATO, na jedan neformalan način proširi na Kosovo i Metohiju. To se već uveliko radi, ali dok ne slome otpor ove četiri države koje ne priznaju Kosovo, ne može doći do prijema ove lažne države u NATO pakt”, kategoričan je Pavić.
Takođe, primećuje, ovakvi navodi pokazuju i koliko je Kosovo važno u geopolitičkoj borbi Sjedinjenih Država protiv Rusije i Kine, pa je za očekivati da će Amerika nastaviti da vodi ovako tvrdu politiku protiv Srbije i njenih interesa, ne samo na prostoru Kosova i Metohije, već i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
“Zapad će uvek pokušavati da zaobiđe Savet bezbednosti UN, kad god im je to u interesu. Međutim, oni ne mogu da zaobiđu SB UN u pogledu prijema neke države u Ujedinjene nacije, a dobro znaju da su Kina i Rusija nepremostive prepreke za prijem Kosova u UN”, zaključuje Aleksandar Pavić za Sputnjik.
