VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Njemačka ne očekuje uvođenje dodatnih restrikcija tokom jeseni i zime

    Njemačka ne očekuje uvođenje dodatnih restrikcija tokom jeseni i zime

    Njemačka ne očekuje da će tokom ove jeseni i zime morati da uvodi bilo kakve dodatne restrikcije u vezi sa virusom korona, pošto je stopa vakcinacije viša nego što se do sada smatralo, izjavio je danas ministar zdravlja Jens Špan.

    On je rekao da je studija Instituta za infektivne bolesti “Robert Koh” pokazala da je broj vakcinisanih protiv kovida 19 veći za pet odsto nego što se vjerovalo.

    Ministar je naveo da to znači da su dovoljne postojeće mjere prema kojima se od ljudi traži da pokažu dokaz o negativnom testu, vakcinaciji ili da su se oporavili od kovida 19 pri ulasku na događaje u zatvorenom prostoru.

    “Kako stvari sada stoje, ova stopa vakcinacije znači da dodatne restrikcije nisu potrebne”, istakao je Špan.

    NJemačka je danas registrovala 11.644 nova slučaja zaraze virusom korona i 68 smrtnih ishoda.

  • Nova afera ponovo ljulja Kurcovu fotelju

    Nova afera ponovo ljulja Kurcovu fotelju

    Sebastijanu Kurcu, austrijskom kancelaru, prijeti izglasavanje nepovjerenja u parlamentu zbog nove afere, što bi moglo dovesti do drugog pada jedne vlade pod rukovodstvom Kurca.

    Kurc je i prvi aktuelni šef Vlade koji je u istoriji Aus-trije svrgnut izglasavanjem nepovjerenja u parlamentu.

    On je, zajedno sa svojih devet saradnika, pod istragom zbog sumnje u korupciju. Austrijski mediji objavili su da tužilaštvo sumnja da je Ministarstvo finansija kupovalo reklame u jednom tabloidu u zamjenu za izvje-štavanja i uljepšavanje istraživanja javnog mnjenja u korist Kurca i njegove partije.

    Zahtjev opozicije 27. maja 2019, nakon korupcionaške afere “Ibica”, usljed koje su pali nekadašnji vicekancelar i šef Slobodarske partije (FPO) Hajnc-Kristijan Štrahe i njegov zamjenik Johan Gudenus, bio je pokre-tač za izglasavanje nepovjerenja.

    Nakon nešto manje od dvije i po godine Kurcu prijeti ponavljanje događaja u skupštini, međutim ovog puta zahtjev za glasanje o povjerenju Vladi je usmjeren protiv njega zbog optužbi o pronevjeri, mitu i podmićivanju koje je podiglo Tužilaštvo za borbu protiv privrednog kriminala i korupcije protiv Kurca i njegovih saradnika.

    Opozicija je tražila njegovu ostavku. Socijaldemokrat-ska partija (SPO), Slobodarska stranka (FPO) i Neos podnijele su zahtjev za održavanje vanredne sjednice parlamenta posvećene istragama tužilaštva.

    Da bi opozicija bila uspješna, neophodno je da dobije podršku stranke Zelenih, koja čini vladajuću koaliciju sa OVP-om, pošto sami imaju “svega” 85 od 183 glaso-va. Opoziciji je potrebna većina, odnosno 92 glasa.

    Inače, Zeleni imaju 26 poslanika, a OVP 71, pa je opoziciji potrebna podrška šest Zelenih za svrgavanje vlade.

    Kurc je odbacio sve optužbe koje je protiv njega i nje-govih saradnika podiglo tužilaštvo, upitavši zašto on stalno mora da bude kriv.

    Kurc, govoreći za ORF, nije ostavio nikakvu sumnju da se neće povući sa mjesta kancelara i dodao da nije od-govoran za djela iz optužbe.

    Podsjetio je da 2016. godine nije bio ni šef partije, a ni kancelar, te kao ministar spoljnih poslova nije imao nadležnost nad oglasima, što je bilo u nadležnosti Ministarstva finansija.

    Istakao je da za 1.000 odsto može isključiti mogućnost da je on izdavao bilo kakve lažne račune ili ih primao, a negirao je i da je pisao SMS poruke, koje su prenijeli austrijski mediji u vezi sa ovom istragom.

    Aleksander van der Belen, predsjednik Austrije, zbog ove afere sa Kurcom i njegovim saradnicima, pozvao je lidere parlamentarnih partija na razgovor, koji je trebalo da bude održan juče poslijepodne, ali nije bio završen do zaključenja ovog broja “Nezavisnih”.

    Još nije poznato kada će biti održana vanredna sjednica parlamenta, a prema Pravilniku, to mora biti u roku od osam dana od prijema zahtjeva.

  • Unuka Benita Musolinija ponovo ušla u gradsku skupštinu

    Unuka Benita Musolinija ponovo ušla u gradsku skupštinu

    Rakel Musolini, unuka nekadašnjeg italijanskog diktatora Benita Musolinija, dobila je najviše glasova na nedavno održanim lokalnim izborima za gradsku skupštinu Rima ispred stranke Braća Italije.

    Rakel Musolini dobila je više od 8.200 glasova, dok je na izborima 2016. godine, kada je prvi put ušla u gradsku skupštinu, osvojila 857 glasova.

    Ona je istakla da je u Rimu uspjela zbog svog napornog rada, a ne prezimena.

    “Naučila sam da živim sa prezimenom od djetinjstva. U školi su neprestano pokazivali na mene. Imam mnogo prijatelja u redovima lijevo orijentisanih stranaka i sigurna sam da je veliki broj njih glasao za mene”, rekla je ona za list “La Republika.

    Ona je dobila ime po prvoj Musolinijevoj supruzi i kćerka je pokojnog džez muzičara Romana Musolinija.

    Prije nego što je ušla u gradsku skupštinu 2016. godine, od nje su intervjue tražili samo zbog prezimena, već i zbog predloženih inicijativa.

    Kandidat stranke Braća Italije Enriko Miketi sa Robertom Gualtijerijem ide u drugi krug izbora za gradonačelnika Rima 17. i 18. oktobra.

    Miketi ima podršku stranke krajnje desnice Liga i partije bivšeg premijera Silvija Berluskonija Forca Italija.

  • Poljuljana austrijska vlada, Zeleni brane pravosuđe

    Poljuljana austrijska vlada, Zeleni brane pravosuđe

    Austrijska vlada, koju čine Narodna partija Austrije (OVP) kancelara Sebastijana Kurca i Zeleni, poljuljana je nakon istrage koju trenutno sprovodi Tužilaštvo za privredni kriminal i korupciju protiv vrha narodnjaka.

    Dok u širim redovima Zelenih vlada muk, vrh stranke se oglasio i stao uz pravosuđe.

    Vicekancelar i lider Zelenih Verner Kogler govorio je o “stravičnom utisku”.

    Kogler i šefica poslaničkog kluba Zelenih ZigI Maurer su istakli da je važno da se osigura da pravosuđe može na miru istraživati i raditi.

    Za paušalne napade OVP na pravosuđe Kogler je kazao da tako ne smije da se dešava.

    U redovima Zelenih, kako pišu mediji, vlada zaprepašćenje zbog istrage protiv koalicionog partnera i ne želi se preći samo na dnevni red.

  • Procurio tajni dokument koji je poslat na više adresa

    Procurio tajni dokument koji je poslat na više adresa

    Procurili strogo poverljivi dokument CIA, koji je pokazao da je veliki broj njenih saradnika ubijen ili je promenio stranu.

    Dokument sugeriše da je američka kontraobaveštajna služba podcenila svoje rivale, dok je rukovodstvo agencije zabrinuto da se mora posvetiti veća pažnja zaštiti agenata, preneo je danas Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

    Veliki broj stranih obaveštajaca CIA-e ubijen je, zarobljen ili se okrenuo ka suparničkim agencijama, navodi se u netipičnom i strogo poverljivom dokumentu poslanom svakom birou širom sveta, navodi Tajms.

    Kontraobaveštajni zvaničnici službe upozorili su prošle nedelje da je više desetina špijuna kompromitovano ili pogubljeno u poslednjih nekoliko godina, što prema tvrdnjama izvora, predstavlja nagli porast takvih incidenata.

    Procurili dokument uključivao je određeni broj agenata koje su ubile strane agencije – poverljivi detalj koji se, ističe Tajms, obično ne deli u tako široko rasprostranjenim dopisima.

    Cilj je bio da se biroi podstaknu da poboljšaju zaštitne protokole i bezbednost, kažu bivši zvaničnici. Kao neki od razloga za neuspele misije istaknuti su loše obaveštajne veštine, previše poverenja u izvore, podcenjivanje stranih agencija kao i prebrzo regrutovanje doušnika – problem koji je u dopisu opisan kao stavljanje misije iznad pitanja bezbednosti.

    Dok su tehnološki napredak kao što su biometrijska skeniranja, hakovanje i veštačka inteligencija uspešno primenile druge agencije za praćenje špijuna CIA-e, SAD su zadržale fokus na agentima gradeći mrežu pouzdanih doušnika koja bi, dodaje Tajms, trebalo da bude najbolja na svetu u prikupljanju i analizi.

    Potvrđujući da je regrutovanje špijuna u drugim zemljama visokorizičan posao, dopis CIA-e koji je procurio u javnost, pokrenuo je pitanja koja muče agenciju poslednjih godina naročito jer su suparničke obaveštajne službe iz zemlja poput Rusije, Kine, Irana i Pakistana hvatale doušnike CIA-e, a u nekim slučajevima pretvarale ih u dvostruke agente, piše Njujork tajms.

    Upozorenje je, prema onima koji su ga pročitali, prvenstveno bilo usmereno na zvaničnike “s prve linije” – ljude koji su bili direktno uključeni u regrutovanje novih kandidata i proveru izvora, poručujući službenicima da se fokusiraju ne samo na regrutaciju, već i na bezbednosna pitanja.

    Dopis koji je poslan u zadnjoj nedelji septembra sugeriše da je agencija podcenila svoje protivnike uz uverenje da su njeni agenti i špijunske veštine bolje od drugih obaveštajnih službi.

    Međutim, dodaje Njujork tajms, rezultati studije pokazali su da su zemlje koje su na meti SAD takođe vešte u lovu na doušnike, dok su veštine agencije zarđale posle decenija fokusiranja na terorističke pretnje i oslanjanja na rizične komunikacijske sisteme.

    Ponekad, ističe njujorški list, doušnici koje otkriju rivalske obaveštajne službe ne budu hapšeni, već se angažuju kao dvostruki agenti koji dostavljaju dezinformacije CIA-i, kazali su bivši zvaničnici dodajući da su u tome posebno efikasni bili Pakistanci.

    Dopis CIA-e upućen njenim stanicama i biroima širom sveta odražava opštu zabrinutost rukovodstva agencije da bi njeni operativni službenici trebalo da posvete više pažnje zaštiti svojih agenata, istovremeno uviđajući da moraju agresivno regrutovati špijune i doušnike kako bi izvršili svoju misiju prikupljanja obaveštajnih podataka, ističe Vašington post.

    CIA je poslednjih godina pretrpela katastrofalne upade u svoje špijunske mreže gde su, prema pisanju vašingtonskog lista, agenti verovatno otkriveni zbog kršenja tajnog komunikacijskog sistema agencije pomoću kojeg je komunicirala s agentima na terenu. List navodi da je CIA pokrenula lov na krtice 2011. pošto je jedan doušnik u Kini javio da su tamošnje vlasti otkrile sve koji pomažu američkoj vladi i da su potom prisilile agente da rade za njih.

    Pozivanjem na prethodne greške, dopis je verovatno trebalo da upozori sadašnje zvaničnike da ne ponavljaju greške iz prošlosti. Govoreći pod uslovom anonimnosti, ljudi koji su upoznati s nedavno objavljenim dopisom kažu da nije podstaknut nikakvim novim upadom unutar špijunske mreže, ali da je pokretač bio uspeh Pakistana da identifikuje veliki broj onih koji rade za CIA-u.

    Istovremeno, dodaje vašingtonski list, CIA je pod ponovnim pritiskom da regrutuje i održava efikasne špijunske mreže u Pakistanu, posle povlačenja SAD iz susednog Avganistana i talibanskog zauzimanja zemlje. Bivši zvaničnici kažu da će održavanje mreže pouzdanih ljudskih izvora biti ključno za planove administracije predsednika Džoa Bajdena da prati terorističke pretnje bez vojnog prisustva na terenu, rekli su bivši zvaničnici.

  • Finansijske posljedice: EU parlamentarci traže sankcije protiv Republike Srpske zbog bojkota državnih institucija

    Finansijske posljedice: EU parlamentarci traže sankcije protiv Republike Srpske zbog bojkota državnih institucija

    EU parlamentarka iz stranke Zelenih iz Holandije, Tineke Strik, zajedno sa drugim evroparlamentarcima uputila je pismo komesaru za proširenje EU Oliveru Varhelyiju u kojem se traži pokretanje aktivnosti protiv Milorada Dodika, srpskog člana Predsjedništva BiH zbog bojkota neophodnih reformi u BiH, narušavanje vladavine prava, i nanošenja štete BiH u procesu pristupanja EU.

    ozivam Komisiju da obezbijedi da ove neprihvatljive radnje dobiju svoje finansijske posljedice – navodi u svom obraćanju parlamentarka Strik.

    Kao izvijestioci u sjeni u Evropskom parlamentu za izvještaj o napretku zemlje za 2020. godinu, pišemo vam da izrazimo našu duboku zabrinutost zbog trenutne situacije i najnovijih dešavanja u BiH, posebno u pogledu bojkota svih važnih državnih institucija od srpskog člana Predsjedništva BiH iz Republike Srpske, ali i od strane drugih političkih predstavnika iz Republike Srpske – navodi se u pismu adresiranom na komesara Varhelyija.

    Strik navodi da ako BiH želi da ispuni bilo koje od koraka u implementaciji 14 ključnih prioriteta koje je utvrdila Evropska komisija za otvaranje pregovora o pristupanju EU, potrebne su ozbiljne reforme.

    Da bi ovaj proces bio uspješan, saradnja i povjerenje među glavnim političkim akterima u zemlji od vitalnog su značaja.

    – Stoga izražavamo našu najveću zabrinutost zbog odluke političkog rukovodstva Republike Srpske da bojkotuje sav rad u glavnim državnim institucijama sve dok se ne povuče zakon o zabrani negiranja genocida koji je proglasio bivši visoki predstavnik – navodi se u pismu.

    Nespremnošću da učestvuju u bilo kakvom radu državnih institucija i nepriznavanjem legitimne odluke visokog predstavnika, političko rukovodstvo Republike Srpske podriva demokratske državne strukture BiH i njen ustav sadržan u Dejtonskom sporazumu, čime je ugrožena ukupna stabilnost zemlje i cijele regije.

    – Prijetnje srpskog člana Predsjedništva BiH otcjepljenjem Srpske, formiranjem vojske Republike Srpske, jačanjem policijskih snaga Republike Srpske vojnom opremom i ukidanje institucija na državnom nivou direktna su i neupitna prijetnja demokratiji i miru u BiH. Osim što izražavamo duboku zabrinutost, željeli bismo istaknuti i konkretnu mjeru koju bi Evropska komisija mogla preduzeti kao odgovor na bojkot – navodi se u pismu.

    Pojašnjavaju da Uredba (COD) o uspostavi Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA III) predviđa odredbe o uslovima finansiranja povezane s učinkom zemlje u oblasti reformi u području vladavine prava, temeljnih prava i demokratskih institucija, navodeći da u slučaju značajne regresije ili stalnog nedostatka napretka u područjima obuhvaćenim pristupom “osnove prije svega”, opseg i intenzitet pomoći treba shodno tome i prilagoditi.

    Praktična implikacija trenutnog bojkota je da su sve značajne reforme ili napredak u procesu pristupanja BiH onemogućeni, a zapravo znače blokadu reformi i pogoršanje u temeljnim oblastima.

    – Budući da Republika Srpska takođe ima koristi od finansiranja kroz IPA III fondove, mišljenja smo da bi ovaj bojkot trebao pokrenuti relevantne odredbe navedene Uredbe – smatraju.

    Kako Uredba (COD) ne predviđa nikakvu konkretnu proceduru kojom bi Evropski parlament mogao pokrenuti takvu obustavu sredstava, apelujemo na vas da ovim dopisom razmotrite obustavu svih sredstava kroz IPA III iprogram z kojih je Republika Srpska direktan i jedini korisnik, dok se ne prestane sa bojkotom državnih institucija.

    Zaustavljanje sredstava mogla bi poslužiti kao važan politički signal Evropske komisije u ovoj političkoj krizi. Vjerujemo da je u interesu stanovnika BiH, kao i evropske budućnosti zemlje, da naša Unija pošalje snažan signal političkom vodstvu Republike Srpske kao odgovor na njihove nedemokratske i neopravdane poteze – navodi se u pismu EU parlamentaraca Tineke Strik (Zeleni/EFA), Dietmar Koestera (S&D) i Klemena Grošelja (Renew Europe), prenosi N1.

  • Erdogan odlazi?

    Erdogan odlazi?

    Rastu dokazi da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan bolestan, a to bi mogla biti loša vest za politiku zemlje, piše “Forin polisi” (FP).

    Od 2019. turski stručnjaci, novinari i anketari pratili su pomno izborni raspored opštih izbora u Turskoj za 2023. Razlog tome je verovatno to što je vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) na lokalnim izborima 2019. pretrpela poražavajući poraz svojih kandidata za gradonačelnika u većim gradovima, uključujući Istanbul. Redovne ankete od tih izbora otkrivaju da je popularnost AKP “blaga”, iako je zadržala stisak nad turskim institucijama i medijima. A izgleda da i turski predsednik Erdogan nije više dobrodošao, posebno među mladima.

    Erdogan je možda zaista ranjiv uoči izbora 2023, ali ne nužno iz razloga na koje bi većina ljudi pomislila – postoje znakovi da je turski predsednik možda previše bolestan da se uopšte kandiduje za reizbor, piše FP.

    Poslednjih meseci, pojavilo se niz snimaka na kojima turski lider ne izgleda dobro.

    Neki od njih su manje jasni, ali svi zajedno otvaraju neka očigledna pitanja o Erdoganovom zdravlju.

    Na jednom snimku, radi primera, deluje da je predsedniku trebala pomoć supruge i pomoćnika dok se spuštao niz stepenice.

    Na drugom, deluje da je imao poteškoća u hodanju kod Anitkabira, mauzoleja osnivača Turske Mustafe Kemala Ataturka.

    A na još jednom video koji je zadobio pažnju prošlog jula, kao da je otežano pričao tokom praznične čestitke članovima AKP preko televizije.

    Povremeno je delovao prilično mršav, ukazuje FP. U tandemu sa ovakvim snimcima idu i glasine o predsednikovom zdravlju, uključujući priče da se bori sa sve većom zaboravnošću, te probleme s disanjem, konfuziju, povraćanje i implantaciju unutrašnjeg defibrilatora. Prema tim navodima, predsednik je povećao broj lekara oko sebe, smanjio susrete sa štampom i uzima lekove protiv bolova pre javnih dešavanja, navodi FP.

    Naravno, takve glasine često ponavljaju ljudi van Turske ili oni koji su udaljeni iz predsednikovog unutrašnjeg kruga, pa bi glasine o predstojećoj smrti Erdogana mogle biti samo besposleno čavrljanje, ukazuje FP na svojoj veb stranici. Na kraju krajeva, ukazuje portal, na drugim snimcima deluje da je savršeno u redu. Kad se 26. septembra pojavio u emisiji CBS “Face the Nation” možda nije delovao energično kao nekad, ali ipak ima 67 godina – ni previše star ali ni mlad – a na vlasti je više od 18 godina, što je uzelo svoj danak.

    Šta ako je Erdogan zaista bolestan?
    Nikad nije dobro suditi o nečijem zdravlju sa daljine, posebno ako neko nije lekar. Ali, ako bi se takva procena za trenutak uzela u obzir eksperimentalno, to bi otvorilo više pitanja, ukazuje FP. Šta ako je Erdogan veoma bolestan? Šta će se desiti ako on bilo zbog bolesti ili smrti ne može da uđe u trku za reizbor 2023?

    Prema Članu 106 turskog Ustava, potpredsednik Fuat Oktaj bi preuzeo odgovornosti i ovlašćenja koja sada ima Erdogan, do održavanja izbora (rok od 45 dana) i polaganja zakletve novog predsednika.

    To je prilično jednostavno i standardno. Turski analitičari su dugo pretpostavljali da će se u post-Erdoganovoj Turskoj AKP razdvojiti na načine koji će otvoriti put kompetitivnim izborima koje bi mogao da osvoji bilo koji od većih opozicionih političara Turske. Možda bi to mogao biti Ekrem Imamoglu, koji je porazio bivšeg premijera AKP, i to dvaput, da bi postao gradonačelnik Istanbula. Ili njegov kolega iz Ankare, moćni političar Mansur Javas, te Meral Aksener, lider Dobre partije sa reputacijom čvrstine.


    Postoje razumni scenariji prema kojima bi Imamoglu, Javas ili Aksener postali sledeći predsednik Turske, ali pretpostavka koja leži u osnovi svake njihove pobede je povratak u takozvanu normalnu politiku nakon Erdogana.

    Moguće je, ali ima osnova za skepticizam.

    Prvo, do sada bi trebalo biti jasno da je Erdogan preko AKP ili ispraznio ili privolio turske političke institucije svojoj volji. U tom kontektstu teško je zamisliti da bi izbori organizovani za 45 dana bili pravični i slobodni.

    Drugo, tu je činjenica da su tokom Erdgoanove maltene dvodecenijske vladavine ljudi iz unutrašnjeg kruga AKP postali bogatiji i moćniji, često putem spornih sredstava i prakse.

    Deluje malo verovatno da bi zvaničnici, biznismeni, medijske ličnosti i drugi tako spremno rizikovali svoje posede predajući se neizvesnosti demokratskije politike, ukazuje FP.


    U takvim okolnostima, vredi razmotriti i mogućnost da bi post-Erdoganovom Turskom vladao drugi autokrata, možda u vanrednom stanju. Među najmoćnijim figurama u Turskoj, sem Erdogana, jesu šef obaveštajne službe Hakan Fidan, ministar odbrane Hulusi Akar i ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.

    Od njih trojice, Akar deluje da je najbolje pozicioniran da preuzme rukovodstvo. Fidan je dobro poznat Turcima, ali uglavnom operiše iza zatvorenih vrata Nacionalne obaveštajne organizacije.

    Sojlu je “oštećena roba”, navodi FP, nakon što je turski mafijaški šef Sedat Peker ukazao da je ministar korumpiran i povezan sa organizovanim kriminalom u nizu snimaka objavljenih na “Jutjubu” poslednjih meseci.

    Akar takođe ima jednu veliku prednost nad Fidanom i Sojluom – oružane snage.

    Analitičari su težili da zanemare ulogu vojske u turskoj politici od kada su reforme 2003. i 2004. dovele oružane snage pod civilnu kontrolu. Neuspešni puč iz 2016. – tokom kojeg je veliki broj Turaka nezavisno od politike odbio povratak na sistem vojnog tutorstva u kombinaciji sa posledičnim čistkama oficira – izgleda da je razbio volju komandanata da igraju ulogu u politici.

    Ipak, Akar, šef štaba tokom pokušaja puča i potom ministar odbrane, odigrao je centralnu ulogu u preoblikovanju oružanih snaga nakon jula 2016. što bi moglo da dovede vojsku u poziciju da ponovo odigra političku ulogu – onu podrške Akaru, navodi FP.

    Turska je danas politički nestabilnija nego ikad poslednjih godina. U pet godina nakon puča, ministar je bio odgovoran za imenovanje negde blizu 65 odsto oficira, uključujući stotine generala i još veći procenat podoficira.


    U danima kada se turska vojska oblikovala iznad politike, ali ipak zadržavala dužnost da interveniše radi zaštite Kemalovog sistema, to možda nije bilo toliko važno. Da je vojska bila podređena civilima kroz pravila, propise i uredbe, kako je AKP počela da čini na početku svoje vladavine, Akarov uticaj unutar redova možda ne bi bio sporan. Izgleda da iako su oficiri podređeni civilima da to nije kroz političke institucije već pre kroz lojalnost. Oni duguju svoje činove i uticaj dvojici civila – Akaru i Erdoganu.

    Ukoliko je predsednik onesposobljen, ili umre, to će ostaviti Akara u veoma moćnoj poziciji.

    Akar je zvaničnik koji je bio direktno odgovoran za agresivni stav Turske u Mediteranu u leto 2020, što je suprotstavilo Tursku njenim NATO saveznicama Grčkoj i Francuskoj, podseća FP. Ministru odbrane bi bilo teško da se približi Erdoganovim političkim veštinama i harizmi, ali uz lojalnost oficira – bar inicijalno – to mu ne bi ni trebalo.


    Naravno, ističe FP, nema načina da se sazna stvarno Erdoganovo zdravstveno stanje ili ko bi mogao da ga nasledi, ali analitičari i vladini zvaničnici ne čine sebe uslugu pretpostavljajući da će Erdogan doći do izbora 2023. Ako ne dođe, turska politika bi mogla da se vrati u pređašnje stanje, pukotine u AKP bi mogle biti prilika za opoziciju, ili bi zemlja mogla postati nestabilnija i slično.

    Godinama je spoljnopolitička zajednica zamišljala da će Egipat preći sa Hosnija Mubaraka na njegovog sina Gamala ili šefa obaveštajne službe Omara Sulejmana. Ispostavilo se da nije bilo ništa od toga. Bila bi stoga velika greška ignorisati znakove da se zdravlje turskog predsednika narušava i nadati se van svakih očekivanja da će stvari ispasti kako treba, zaključuje “Forin polisi”.

  • Zemljotres jačine 5,9 stepeni pogodio Pakistan, poginulo najmanje 20 ljudi

    Zemljotres jačine 5,9 stepeni pogodio Pakistan, poginulo najmanje 20 ljudi

    Najmanje 20 ljudi poginulo je u potresu koji je rano u četvrtak pogodio pakistansku pokrajinu Beludžistan.

    Američki geološki zavod naveo je da se radi o potresu magnitude 5,9, koji se desio na dubini od 9 kilometara. Plitki potresi mogu nanijeti veću štetu.

    Vlasti kažu da bi se broj žrtava mogao povećati te da je mnogo ljudi poginulo pri urušavanju objekata. Mnogi od poginulih bili su žene i djeca.

    Spasilačke operacije su još u toku. Lokalni zvaničnici rekli su da vjeruju da je još najmanje 150 povrijeđeno, a nekoliko njih je hitno prebačeno u bolnicu u kritičnom stanju.
    Čini se da je velika šteta pogodila okrug Harnai, rekli su zvaničnici. Harnai, koji se nalazi istočno od Quette, ima veliki broj rudnika uglja koji bi se mogli srušiti tokom potresa.

    Ministar unutarnjih poslova Beludžistana Mir Ziaullah Langu rekao je da su hitne službe poslane u to područje.

  • SAD: Ključno je da vrata EU ostanu otvorena za Zapadni Balkan

    SAD: Ključno je da vrata EU ostanu otvorena za Zapadni Balkan

    Sjedinjene Američke Države su pozdravile Deklaraciju lidera Evropske unije jučer usvojenu na samitu EU i Zapadnog Balkana u Sloveniji te ukazale na značaj nastavka procesa proširenja tog bloka zemalja.

    Glasnogovornik State Departmenta Ned Price naveo je da Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija nastavljaju demonstrirati posvećenost reformama.
    “Ključno je da vrata Evropske unije za njih ostanu otvorena”, naveo je Price na Twitteru.

    Lideri EU, uz saglasnost vođa sa Zapadnog Balkana, jučer su na Brdu kod Kranja usvojili deklaraciju kojom se potvrđuje posvećenost Unije u procesu proširenja i najavljuje intenziviranje zajedničkog angažovanja u cilju sveukupne transformacije regiona.

    U deklaraciji se ne pominju rokovi ni datumi u vezi s nastavkom procesa proširenja.

  • Agresivan odgovor: Alijansa protjerala članove ruske misije

    Agresivan odgovor: Alijansa protjerala članove ruske misije

    NATO je poništio akreditacije osam članova ruske misije pri Alijansi koji su “neprijavljeni ruski obavještajci”, rekao je danas zvaničnik vojnog saveza.

    Možemo da potvrdimo da smo smanjili broj pozicija koje Ruska Federacija može da akredituje u NATO-u na deset – rekao je ovaj zvaničnik.

    On kaže da politika NATO saveza prema Rusiji ostaje konzistentna i da je “pojačano odvraćanje i odbrana koju Alijansa primjenjuje kao odgovor na agresivne poteze Rusije”.

    – Istovremeno ostajemo otvoreni za svrsishodan dijalog-rekao je zvaničnik Alijanse.