VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Britanska vlada će podržati dizajn mini nuklearne elektrane Rolls-Roycea

    Britanska vlada će podržati dizajn mini nuklearne elektrane Rolls-Roycea

    ndustrijski konzorcij, predvođen Rolls-Royceom, britanskim proizvođačem avio-motora i britanskim poreznim obveznikom, zajednički će investirati 405 miliona funti u razvoj flote mini reaktora kao dio novog ulaganja u nuklearnu energiju osmišljenog da pomogne vladi da ispuni neto nulte ciljeve ugljika.

    Rolls-Royce je saopćio da je osigurao finansiranje od američke energetske kompanije Exelon Generation i privatnog BNF Resources, investicionog instrumenta kojeg podržavaju članovi bogate francuske porodice Perrodo i vlasnik naftne grupe Perenco.

    Tri partnera će uložiti ukupno 195 miliona funti u novi biznis, Rolls-Royce Small Modular Reactor, tokom tri godine. Finansiranje će pokrenuti obavezu od 210 miliona funti od vlade.

    “Ovo je prilika koja se pruža jednom u životu za Ujedinjeno Kraljevstvo da iskoristi više energije s niskim udjelom ugljika nego ikada prije i osigura veću energetsku neovisnost”, kazao je poslovni sekretar Kwasi Kwarteng.

    Britanski premijer Boris Johnson podržao je novu tehnologiju u razvoju, poznatu kao mali modularni reaktori (SMR), kao dio svog plana od 10 tačaka za “zelenu industrijsku revoluciju” prošle godine. Tehnologija se unutar vlade smatra načinom za jačanje britanske energetske sigurnosti, otvaranje radnih mjesta u proizvodnji i pomoć u ispunjavanju Johnsonove agende za podizanje nivoa koja je osmišljena da osigura da bogatstvo i radna mjesta budu ravnomjernije raspoređeni širom Ujedinjenog Kraljevstva.

    Podrška vlade Rolls-Royceu dolazi tri godine nakon što je britanska inženjerska grupa zaprijetila da će zatvoriti SMR program ukoliko ne dobije dugoročnu posvećenost tehnologiji. Druge zapadne nacije, uključujući SAD i Francusku, također traže vlastite SMR tehnologije za upotrebu na svojim domaćim tržištima, kao i novi izvor izvoza.

    Američka kompanija za razvoj SMR-a NuScale objavila je na konferenciji COP26 u Glasgowu prošle sedmice da je postigla dogovor o izgradnji malih reaktora u Rumuniji. Emmanuel Macron, predsjednik Francuske, izdvojio je milijardu eura vladinih sredstava prošlog mjeseca kako bi pomogao državnom komunalnom preduzeću EDF da razvije vlastite SMR-ove do početka sljedeće decenije.

    Rolls-Royce i njegovi partneri iskoristit će početna sredstva za provođenje svog SMR dizajna kroz rigorozni nuklearni regulatorni režim Ujedinjenog Kraljevstva. Očekuje se da će proces trajati do četiri godine, ali će konzorcij ostati na putu da završi svoju prvu elektranu od 470 MW do ranih 2030-ih.

    Svaka mini elektrana bi bila sposobna da proizvede dovoljno niskougljične struje za oko milion domova. Za razliku od nuklearnih elektrana u punoj veličini, SMR bi imao otisak od samo dva fudbalska terena. Ključna razlika je u tome što bi mali, modularni dizajn omogućio da se dijelovi grade u tvornicama spremnim za brzu montažu na odabranoj lokaciji, što ih čini mnogo jeftinijim od tradicionalnih velikih reaktora.

    Rolls-Royce procjenjuje da bi najmanje 16 SMR-ova moglo biti instalirano na operativnim i zatvorenim nuklearnim lokacijama u Britaniji. Kao dio razvojne faze, također će identificirati moguća proizvodna mjesta za SMR module.

    Iz kompanije su ranije rekli da očekuju da će prvih pet SMR reaktora koštati 2,2 milijarde funti svaki, dok će za naredne jedinice pasti na 1,8 milijardi funti. Procjenjuje se da bi program mogao otvoriti čak 40.000 radnih mjesta u regijama Ujedinjenog Kraljevstva do 2050. godine.

    Grupa je rekla da će novi poduhvat nastaviti tražiti dodatnu podršku. Rečeno je da su u pregovorima sa potencijalnim četvrtim investitorom, što bi povećalo obavezu konzorcijuma sa 195 miliona funti na 250 miliona funti. Druge kompanije, uključujući Jacobsa iz SAD-a i britanskog Laing O'Rourkea, koje su ranije bile imenovane kao dio konzorcija, postat će partneri u lancu nabavke, rekli su iz kompanije Rolls-Royce.

  • Rat Kine i Tajvana imao bi velike posljedice za svijet: “Pitanje je kada bi do invazije moglo doći”

    Rat Kine i Tajvana imao bi velike posljedice za svijet: “Pitanje je kada bi do invazije moglo doći”

    U sjeni pandemijske krize ostala je skrivena nova tajvanska kriza. Kriza je to koja se zahuktava uslijed sve većih kineskih pritisaka za ujedinjenjem s Tajvanom, a koja bi, ako eskalira, mogla ostaviti posljedice na cijelom svijetu.

    Kineska komunistička partija već 70 godina gaji iste težnje – vladati tajvanskom teritorijom kojim nije vladala nikada dosad. Za Peking, Tajvan je tek separatistička pokrajina, dok većina ostrvljana misli da se radi o pravoj državi koja zaslužuje mjesto u Ujedinjenim nacijama.

    Napetosti su poprimile novi nivo nakon što je Tajvan podnio zahtjev za pristupanjem Transpacifičkom partnerstvu. Od 2020. godine do danas tako je zabilježen niz upada kineskih vojnih aviona u tajvanski vazdušni prostor, a sve su brojniji i vojni brodovi u blizini granice.

    Jedan od posljednjih zabrinjavajućih signala stigao je u nedjelju. Kineska vojska izradila je makete američkih nosača aviona i ostalih vojnih brodova kako bi, vjeruje se, uvježbali gađanje meta tog tipa. Otkrile su to u nedjelju satelitski snimci snimljeni iznad pustinje na zapadu Kine, saopštio je Rojters.

    Kolike su šanse za izbijanjem rata, ali i kakve bi to posljedice moglo imati na ostatak svijeta, s obzirom da Tajvan uživa podršku Sjedinjenih američkih država (SAD), Vecernji.hr je pitao prof. Petra Popovića, stručnjaka za međunarodne odnose i geopolitiku s Fakulteta političkih nauka.

    “Čini se da su trenutne tenzije, odnosno kineski upadi u tajvanski zračni prostor odgovor na stvaranje savezništva AUKUS (SAD, Britanija, Australija). Međutim, potencijalna kineska invazija se ne smije olako shvatiti kao puki odgovor na provokaciju jer sjedinjenje Tajvana s Kinom je zacrtani cilj KP Kine kojega je više puta naglasio predsjednik Si. Pitanje je samo kada bi do invazije moglo doći”, tvrdi prof. Popović.

    Popović podsjeća da je Komunistička partija Kine u martu pokrenula novi petogodišnji plan, s ciljem postizanja potpune tehnološke i informatičke neovisnosti Kine.

    “Iako se tek 3% plana odnosi na obranu i sigurnost, ovaj plan više nego i jedan drugi spominje vojno-sigurnosni sektor. Drugim riječima, do 2025 kineska vojska bi trebala biti u informatičko tehnološkom smislu samodostatna. Modernizacija vojske isključivo ovisi o tome hoće li Kina ostvariti vlastitu proizvodnju poluvodiča, te ‘nafte 21. stoljeća’ kojeg sada 90% uvozi i bez kojega se suvremeni rat ne može voditi. Stoga ne čudi da bi se po procjenama Pentagona i Indo-Pacifičke komande (INDOPACKOM) invazija Tajvana mogla dogoditi kroz narednih šest godina”, objašnjava Popović.

    Napominje da je procjena ubjedljiva, jer će do tada modernizacija kineske vojske biti gotova, kao i da u obzir treba uzeti iznimno tradicionalno kinesko društvo koje važnu ulogu pridaje godišnjicama.

    “U ovom slučaju 2027. će biti stota godišnjica osnutka narodnooslobodilačke vojske i do tada je za očekivati sve veće pritiske na Tajvan i moguću invaziju”, dodaje prof. Popović.

    Otvoren sukob između Kine i Tajvana ostavio bi goleme posljedice i na globalnom nivou.

    “Čak i ako konflikt bude lokaliziran bez otvorenog uvlačenja drugih, posljedice mogu biti ogromne, od usporavanja međunarodne trgovine do kolapsa burzi”, upozorava ovaj stručnjak.

    Kada se govori o potencijalnom uvlačenju drugih u otvoreni vojni sukob između ove dvije zemlje, prije svega se povlači pitanje kako će se SAD postaviti. Na pitanje je li vjerovatnije da bi SAD otvoreno ušao u sukob, poslao svoje nosače aviona u blizinu Tajvana ili bi se ipak zadržali na prodaji vojne opreme Tajvanu, Popović odgovara da je to velika nepoznanica.

    “Po američkom Zakonu o odnosima s Tajvanom iz 1979. SAD je dužan braniti Tajvan, kako se navodi, s onolikom logističkom i materijalnom pomoći koliko je potrebno da se Tajvan obrani. Ostaje nejasno bi li takva pomoć uključivala i vojno uključenje Amerike. Zato što je zakon neodređen u konačnici će ovisiti o političkoj odluci Vašingtona. A kada se odluka donese, nema dvojbe da će i Kongres i Bijela kuća biti suglasni. Politika prema Kini je politika kontinuiteta od Obame, Trampa do Bajdena”, kaže prof. Popović.

    Iako je nepoznanica kako bi se SAD postavio u slučaju rata, jasno je da želi nezavisnost Tajvana od svog najvećeg neprijatelja Kine. Jasno je što žele i vlast u Pekingu i Tajpeiju. Međutim rijetko se govori o tome što žele obični ljudi, stanovnici Tajvana.

    “Većinsko stanovništvo na Tajvanu je kategorički protiv sjedinjenja s Kinom. Iako u odnosu snaga s Kinom nema izgleda, Tajvan ipak ima pola milijuna ljudi spremnih za mobilizaciju u slučaju invazije i oko 2 milijuna u rezervnom sastavu. Snažan otpor bi bio neminovan”, kaže prof. Popović.

    Iako je ovoj fazi svima najviše u interesu zadržati status quo, dodaje Popović, sukob iz strukturnih razloga čini se neizbježnim.

    “Kina naprosto mora reagirati na svoj usporeni rast i činjenicu da ju je pandemija kovida-19 ozbiljno unazadila. Postoji široka zabluda da je rat neizbježan kada neka sila raste i remeti status quo. Naprotiv, države postaju agresivne upravo kada slabe. Deglobalizacija je proces koji traje već punih desetak godina a pandemija ga je samo ubrzala. Niti jedna velika sila nije više ‘velika’ kao donedavno, što se očituje u sve većim tenzijama i provokacijama. Ratno huškanje i demonstriranje sile, povijest nas uči, nije znak moći nego slabosti”, zaključuje Popović.

  • Senatori pitaju Bajdena: Džo, objasni nam

    Senatori pitaju Bajdena: Džo, objasni nam

    Predsedavajući senatskog odbora za spoljnopolitičke odnose Bob Menendez i još sedam senatora pisali su predsedniku Džou Bajdenu uoči Samita za demokratiju.

    Oni su tražili pojašnjenja i transparentnost u pogledu kriterijuma koji su primenjeni pri donošenju odluke koje će zemlje biti pozvane na taj skup.

    Senatori su takođe pitali kakvu će ulogu imati civilno društvo u planiranju i realizaciji samita, koje će konkretne obaveze administracija preuzeti na sebe tokom skupa, kao i šta očekuje od ostalih zemalja, prenosi Glas Amerike.

    To koga pozivamo upućuje snažan signal o vrednostima i praksama za koje verujemo da čine demokratiju. Naročito smo zabrinuti zbog nazadovanja u zemljama koje su saveznice Sjedinjenih Država i koje su prethodno napravile ogromne korake napred, ali se sada kreću u pogrešnom smeru”, navode senatori u pismu.

    U pismu se ocenjuje da predstojeći decembarski Samit za demokratiju predstavlja značajnu priliku da se pruži podrška saveznicima SAD da se pridruže američkim naporima o stavljanju demokratije u centar međunarodnih odnosa.

    “Na Sjedinjenim Državama je zadatak da budu uzor za ovakvo preispitivanje i obavezu da se realizuje jedinstvena sposobnost demokratije da prizna svoje slabosti i suoči se s njima na transparentan način”, zaključuju Menendez i još sedmoro senatora iz Demokratske stranke Ben Kardin iz Merilenda, Tim Kejn iz Virdžinije, Šeldon Vajthaus iz Rod Ajlenda, Brajan Šec sa Havaja, Džef Merkli i Ron Vajden iz Oregona i Šerod Braun iz Ohaja.

  • Obavezna treća doza Fajzera uskoro za sve?

    Obavezna treća doza Fajzera uskoro za sve?

    Očekuje se da će Fajzer i Bajontek u utorak zatražiti od saveznih regulatora da prošire odobrenje za buster dozu protiv koronavirusa, kako bi uključili sve odrasle osobe, jer je trenutno na snazi preporuka da treću dozu primaju samo imunikompromitovani.

    Smatra se da će Uprava za hranu i lekove odobriti zahtev, možda pre Dana zahvalnosti. Savezna vlada namerava da proširi kategorije ljudi koji ispunjavaju uslove za dodatne doze vakcine otkako su prve injekcije odobrene za hitnu upotrebu krajem septembra.

    Savetodavni odbor spoljnih stručnjaka Uprave za hranu i lekove glasao je protiv sličnog zahteva kompanije Fajzer sredinom septembra. Umesto toga, komitet je preporučio dopunske vakcine u hitnim slučajevima, za one koji imaju 65 i više godina ili su pod visokim rizikom od bolesti kovida 19 zbog svog zdravstvenog stanja ili posla.

    Te kategorije su i dalje bile dovoljno široke da pokriju najmanje 60 odsto stanovništva.

    Neki eksperti tvrde da je razlog za dopunske injekcije za opštu populaciju sada jači, navodeći razloge koji se kreću od više podataka iz Izraela do zahteva nekih zdravstvenih radnika da se pojednostave kategorije podobnosti.

    F.D.A. ima mogućnost da izmeni ovlašćenje za hitnu upotrebu i ne očekuje se da će ponovo sazvati panel stručnjaka. Preporuke odbora nisu obavezujuće, ali se obično poštuju.

    Predsednik Bajden je u avgustu rekao da želi da svi odrasli imaju pravo na buster dozu, zbog zabrinutosti da zaštita vakcina od infekcije vremenom slabi, prenosi Tajms.

    Administracija je nameravala da uvede pojačivače do treće nedelje septembra, ali je bila primorana da odloži nakon što su regulatori rekli da im je potrebno više vremena za analizu podataka.

    U ovom trenutku, odrasli primaoci vakcina Fajzer Bajontek i Moderna imaju pravo na treću vakcinu šest meseci nakon druge injekcije, za onde preko 65 godina ili za one sa posebnim rizikom od obolevanja.

  • Evropa je dobila “Bregzit izbeglice”, a jedna zemlja postala je pravi raj za njih

    Evropa je dobila “Bregzit izbeglice”, a jedna zemlja postala je pravi raj za njih

    Bivša sovjetska država pozdravlja britanske kompanije koje žele da pobegnu od hrpe propisa i finansijskih prepreka za poslovanje u Evropi.

    U početku se Viki Brok mučila da pronađe Estoniju na mapu, a kada je prošlog decembra odletela u baltičku zemlju, uzela je samo ručni prtljag, pretpostavljajući da će to biti kratko putovanje.

    Jedanaest meseci kasnije, gospođa Brok, preduzetnica iz Britanije, još je tamo, živi i radi u bivšoj sovjetskoj satelitskoj državi kao, kako ona kaže – “Bregzit izbeglica”, piše Njujork tajms.

    Ona je “podelila” svoj startap sa sedištem u Škotskoj i polovinu poslovanja prebacila u Estoniju, zemlju od 1,3 miliona ljudi koja pozdravlja kompanije željne da izbegnu klupko propisa i finansijskih prepreka koje Bregzit nameće britanskim firmama koje posluju u Evropi.

    Nekoliko hiljada čelnika drugih kompanija uradilo je isto: neki su se fizički preselili poput Viki, ali većina je ostala u Britaniji dok su svoju poslovnu registraciju prebacili u Estoniju. Čineći to, mogu da iskoriste članstvo zemlje u Evropskoj uniji i time dobiju nešto što je Britanija izgubila: slobodan pristup ogromnom jedinstvenom tržištu bloka od više od 400 miliona ljudi.

    Njihov odlazak je primer jednog od negativnih uticaja Bregzita, za koji kritičari kažu da povezuje izvoznike sa gomilom novih papira, nameće nova ograničenja u trgovini i ograničava njihovu mogućnost da regrutuju radnike iz inostranstva.

    Za Estoniju, priliv britanskih preduzeća, posebno tehnoloških firmi, doprineo je velikom skoku poreskih prihoda i ojačao reputaciju zemlje kao centra inovacija.
    To znači preokret za zemlju koja je, kao i druge baltičke države, pretrpela egzodus nekih od svojih najsjajnijih mladih radnika nakon 2004. godine, kada je ulaskom u Evropsku uniju svojim građanima omogućila pravo da žive i rade u Britaniji, koja je tada bila članica. Sada se odliv mozgova dešava u drugom pravcu.

    Tehnološka kompanija gospođe Brok, “Vistalworks”, koja se bori protiv nelegalne trgovine na mreži, osnovana je 2019. godine, tri godine nakon britanskog referenduma o Bregzitu. Znala je da bi nove trgovinske barijere koje je nametnuo Bregzit mogle da ometaju njenu sposobnost da posluje u kontinentalnoj Evropi, posebno ako se promene pravila o prenosu podataka – što je od vitalnog značaja za njenu kompaniju. Tako je ona krenula u potragu za odgovarajućom zemljom, dajući prioritet vrednostima poput vladavine prava, borbe protiv korupcije, finansijske transparentnosti i niskih poreza.

    “Nisam baš znala gde je Estonija, ali blistala je na svim tim listama”, rekla je Viki.

    Planira da zaposli do 30 radnika u narednih devet meseci. Na kraju će oko dve trećine osoblja startapa biti smešteno u Estoniji, a ti radnici će plaćati porez na dohodak i plate tamo, a ne u Britaniji. Porez na dobit biće naplaćen i u Estoniji.

    “Učimo estonski i odavde upravljamo i timom u Ujedinjenom Kraljevstvu i rastućom timom na tlu EU”, rekla je ona.

    Estonija je samo jedna u nizu zemalja koje nude takve mogućnosti za takozvane “digitalne nomade” koji ne moraju da žive u zemlji. Ali više od 4.000 britanskih firmi je videlo korist u tome, što je pomoglo da se poreski prihodi Estonije povećaju za 60 odsto u odnosu na 2020. godinu, prema komentarima premijerke zemlje Kaje Kalas. Poresku dobit procenila je na 51 milion evra.

    Estonija je, podsećanja radi, primila prijave za e-rezidenciju iz 176 zemalja, a Britanija je na četvrtom mestu na listi zemalja koje nisu članice Evropske unije, posle Rusije, Ukrajine i Kine. Davanje e-rezidentstva ne znači i davanje državljanstva, podseća strani medij. Međutim, prednosti su poreske stope od 20 procenata i za porez na dohodak i za porez na dodatu vrednost. Ovo poslednje se naplaćuje samo kada se profit raspodeljuje (a ne kada se zarađuje), omogućavajući preduzećima da rastu uz nisko poresko opterećenje.

  • Haos na granici EU, migranti u jurišu upali u Poljsku

    Haos na granici EU, migranti u jurišu upali u Poljsku

    Poslednjih nekoliko dana rastu tenzije na granici Belorusije i Poljske, gde migranti pokušavaju da dođu do Evropske unije, tvrde svetski mediji.

    Poljski premijer Mateuš Moravjecki opisao je u utorak izbegličku krizu na granici sa Belorusijom kao novu vrstu ratovanja i deo “koordinisanog napada“, optužujući belorusku stranu da namerno pušta migrante.

    Sa druge strane, zvanični Minsk smatra da su neosnovane optužbe Varšave da beloruski vojnici prelaze granicu sa Poljskom, saopštilo je belorusko Ministarstvo odbrane.

    Rusko ministarstvo spoljnih poslova demantovalo je navode predsednika Poljske Andržeja Dude u vezi krize na granici Belorusije i Poljske.

    “Ono što čujemo iz Varšaver je iznenađujuće. To ide preko granica pristojnosti i zdravog razuma. Pričam o optužbama protiv naše zemlje i procene situacije na granici. Nemoguće je lagati na taj način”, kazala je portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.08:23

    “Putin je kriv”

    Poljski premijer Mateuš Moravjecki optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina da stoji iza migrantske krize na granici Poljske i Belorusije.08:14

    Ne vraća se beloruski ambasador

    Ambasador Belorusije u Poljskoj Vladimir Čušev neće se vratiti u Varšavu “u bliskoj budućnosti”, kazao je danas poljski ministar spoljnih poslova Marsin Przidaš.07:41

    Neki su uhvaćeni

    Portparol lokalne pogranične straže rekao je da su u oba slučaja migranti u jurišu uništili ograde i barijere na granici, prenosi TASS.

    Pojedini migranti su uhvaćeni i vraćeni na teritoriju Belorusije, dok su ostali i dalje u begu.07:28

    Migranti upali u Poljsku

    Dve velike skupine migranata navodno su uspele da probiju ogradu na granici Belorusije i Poljske. Nekoliko desetina ljudi uspelo je da sruši ogradu u blizini sela Krinki i Bijalowvijza i pređu granicu, javila je poljska agencija PAP. Kako se navodi, u oba slučaja su blokade nasilno srušene.

  • Napeto na istočnoj granici EU, razgovarali Putin i Lukašenko

    Napeto na istočnoj granici EU, razgovarali Putin i Lukašenko

    ​Nastavlja se migrantska kriza na granicama Poljske i Litvanije sa Bjelorusijom.

    Varšava saopštava da su zabilježili više od trista ilegalnih upada, dok Viljnus navodi da se stotine migranata kreće ka njenom graničnom prelazu.

    Litvanija je na dijelu teritorije proglasila vanredno stanje i uputila četiri vojna kamiona sa naoružanim vojnicima.

    Poljski predsjednik Andžej Duda tvrdi da je na granici te zemlje sa Bjelorusijom hiljadu migranata, mahom mladih muškaraca.

    Poljski graničari su registrovali 309 nelegalnih pokušaja upada na teritoriju te zemlje iz pravca Bjelorusije. Uhapšeno je 17 osoba, mahom Iračana.

    Portparol poljskih Specijalnih službi tvrdi da bjeloruske bezbjednosne snage ispaljuju prazne metke u vazduh “kako bi simulirale opasne događaje”, dok istovremeno daju migrantima oruđe kojim oni pokušavaju da isjeku žičanu ogradu.

    Šta Rusija predlaže?
    U međuvremenu, Aleksandar Lukašenko i predsjednik Rusije Vladimir Putin su razgovarali telefonom o aktuelnoj situaciji, javlja bjeloruska novinska agencija Belta.

    “Ratovati protiv ovih nesrećnih ljudi na granici Poljske i Belorusije i dovesti kolone tenkova – pa jasno je da je to ili vježba ili ucjena”, rekao je Lukašenko u televizijskom obraćanju i poručio da će se mirno suprotstaviti ovakvoj situaciji.

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov predložio je Evropskoj uniji da finansijski pomogne Minsku, kako bi zaustavili migrantsku krizu – dogovor kakav je već postignut sa Turskom.

    EK: Minsk nudi migrantima lak ulaz u EU
    Evropska komisija tvrdi da Bjelorusija ilegalno nudi migrantima lak ulaz u EU.

    “To je dei nečovječnog i gangsterskog pristupa Lukašenkovog režima, koji i dalje obmanjuje ljude obećavajući im lak ulazak u Uniju”, rekao je portparol Komisije.

    Komisija navodi da je oko 2.000 migranata na njenoj granici i da je Brisel spreman da pomogne Poljskoj u kratkom roku, ako Varšava to zatraži.

    Migranti idu i ka granici sa Litvanijom
    Napeto i na granici Bjelorusije i Litvanije. Viljnus je na granični prelaz Pertakas uputio četiri vojna kamiona sa naoružanim vojnicima, nakon izvještaja da se tu uputilo nekoliko stotina migranata.

    Ranije danas, Litvanija je proglasila vanredno stanje u dijelu teritorije koji se graniči sa Bjelorusijom. Vanredno stanje stupiće na snagu u ponoć, 10. novembra.

    Kako je došlo do krize?
    Kriza je nastala nakon što je Zapad uveo sankcije bjeloruskoj vladi zbog nasilnog gušenja masovnih protesta prošle godine, a nakon izbora u kojima je Aleksandar Lukašenko proglasio pobjedu. Opozicija tvrdi da su izbori pokradeni, što on negira.

    Evropska unija, čije su članice Poljska i Litvanija, optužuje Minsk i da iz osvete podstiče migrante sa Srednjeg istoka i iz Afrike da pokušaju da uđu u Uniju preko Bjelorusije, dok Lukašenkova vlada negira da pokušava da isfabrikuje migrantsku krizu i krivi Zapad za prelaske preko granica. Potvrđuju da migranti idu ka granici, ali kažu i da se Varšava prema njima odnosi na nehuman način.

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je zemlje članice da prošire sankcije protiv režima u Bjelorusiji koji je, prema njenim riječima, odgovoran za “hibridni napad” na EU.

    “Bjeloruske vlasti moraju da shvate da im pritisak na Evropsku uniju kroz ciničnu instrumentalizaciju migranata neće pomoći da uspiju u svojim ciljevima”, poručila je fon der Lajenova u pisanom saopštenju.

  • Potresni prizori na granici s Poljskom, međusobne optužbe i napetost

    Potresni prizori na granici s Poljskom, međusobne optužbe i napetost

    Stotine migranata kampuju danas u blizini bjeloruske granice s Poljskom, a Varšava optužuje Minsk da pokušava da izazove veću konfrontaciju ohrabrujući migrante da pređu u Evropsku uniju.

    Video-snimci prikazuju stotine migranata koji se kreću prema poljskoj granici u blizini sela Kuznica, a neki pokušavaju da probiju ogradu koristeći lopate i druge alate, prenosi Rojters.

    Na snimcima koje je poljska policija objavila danas vide se šatori migranata i logorske vatre na bjeloruskoj strani ograde od bodljikave žice.

    Poljska granična služba potvrdila je Rojtersu da je oko 800 ljudi kampuje na bjeloruskoj strani ograde, što je dio grupe oko 4.000 migranata koja se nalazi tamo i u obližnjim šumama.

    Portparol poljskih specijalnih službi rekao je da procjene pokazuju da bi u Bjelorusiji moglo biti i do 12.000 migranata.

    Agencija Ujedinjenih nacija za izbjeglice (UNHCR) je danas izrazila zabrinutost zbog stotina migranata koji kampuju u blizini bjeloruske granice s Poljskom i pozvala da se prestane s praksom da se ranjive grupacije zloupotrebljavaju u političke svrhe.

    “Veoma smo uznemireni scenama koje dolaze sa bjelorusko-poljske granice”, izjavila je portparolka UNHCR-a Šabija Mantu na konferenciju za štampu, prenosi Rojters.

    Ona je dodala da je agencija posebno zabrinuta za sudbinu žena i djece u regionu kao i da je UNHCR više puta naglašavao da je korišćenje izbjeglica, tražilaca azila i migranata za postizanje političkih ciljeva neprihvatljivo i da se mora prestati s tom praksom.

    Poljske vlasti zatvorile su danas zvanični granični prelaz sa Bjelorusijom, blizu mjesta gdje su hiljade migranata pokušale da se probiju dan ranije, koje je posjetio i poljski premijer Mateuš Moravjecki.

    Varšava je saopštila da je rasporedila dodatne vojnike, graničare i policiju, dok je susjedna Litvanija uvela vanredno stanje na granici sa Bjelorusijom.

    Poljski zvaničnik je rekao da bi napetosti mogle porasti u narednim danima i da bi u tom slučaju mogla biti prihvaćena dodatna međunarodna pomoć.

    Zvanični Minsk smatra da su neosnovane optužbe Varšave da bjeloruski vojnici prelaze granicu sa Poljskom, saopštilo je danas bjelorusko Ministarstvo odbrane.

    Prema tvrdnjama Minska, zvaničnici poljskog ministarstva odbrane sastali su se s vojnim atašeima iz bjeloruske ambasade u Varšavi 8. novembra “da bi razgovarali o navodnim kršenjima poljske granice od strane članova bjeloruske službe i o njihovoj umiješanosti u migracionu krizu”, prenosi ruska agencija TAS S.

    Ministarstvo odbrane Bjelorusije je istaklo da Minsk smatra da su “sve optužbe koje je iznijela Poljska neutemeljene i neosnovane”, navodeći da vjeruje da “poljsko Ministarstvo nacionalne odbrane nerado traži konstruktivno rješenje problema i namjerno nastoji da trenutnu konfliktnu situaciju dovede na politički nivo”.

    Migranti su uglavnom iz Iraka i Sirije, iako su neki došli iz Afrike.

    Većina nastoji da samo prođe kroz Poljsku da bi stigla do Njemačke ili drugih zemalja zapadne Evrope.

    Poljska je dobila snažne signale podrške i solidarnosti od država članica EU i Sjedinjenih Država dok se suočava sa svojom pograničnom krizom.

    EU prati letove ka Bjelorusiji zbog ilegalnih migranata
    Evropska unija prati letove ka Bjelorusiji iz dvadesetak zemalja, s ciljem da se spriječi dalji dolazak migranata koji se ohrabruju da idu u EU, izjavio je danas portparol Evropske komisije.

    “Gledamo učestalost, obrazac letova – koliko aviona napusti Bjelorusiju, koliko se vrati, i kolika je popunjenost tih aviona”, dodao je portparol, prenosi Rojters.

    Portparol je rekao da se prate letovi iz zemalja kao što su Maroko, Sirija, Iran, Katar, Južna Afrika, Somalija, Indija, Šri Lanka, Venecuela, Rusija, Azerbejdžan, Tunis, Alžir, Libija i Jemen.

    Vlade države Evropske unije djelimično su suspendovale danas sporazum o viznim olakšicama za bjeloruske zvaničnike, kao odgovor na “hibridne napade” za koje Brisel kaže da Minsk sprovodi tako što gura migrante preko granica s Poljskom i Litvanijom.

    “Ova odluka je odgovor na hibridni napad koji je u toku, a pokrenuo ga je bjeloruski režim”, navodi se u saopštenju Evropskog savjeta.

    Ovaj potez će osjetiti bjeloruski zvaničnici, ali neće zakomplikovati vizni režim za građane Bjelorusije.

  • Dve svetske sile potpisale ugovor o razvoju teškog helikoptera

    Dve svetske sile potpisale ugovor o razvoju teškog helikoptera

    Rusija je potpisala ugovor sa Kinom o zajedničkom razvoju višenamenskog teškog helikoptera u okviru sve tešnje tehnološke saradnje između dve zemlje.

    To je saopštila danas ruska državna kompanija Ruski helikopteri.

    Rusija će obezbediti delove za novu letelicu, uključujući i sisteme prenosnika, upravljački komande i sistem protiv zaleđivanja, rekao je predsedniku Vladimiru Putinu izvršni direktor kompanije Ruski helikopteri Andrej Boginski, prenosi Rojters.

    Ugovor se zasniva na sporazumu potpisanom između ruske i kineske vlade iz 2016. godine o razvoju teškog helikoptera koji bi se sklapao u Kini za kinesko tržište.

    Rusija o ovom projektu pregovara sa Kinom od 2008. godine, a ugovor je potpisan tek 25. juna ove godine, rekao je Boginski Putinu i potvrdio da će ugovor važiti oko 13 godina, ne otkrivajući druge detalje.

    Rusija se okrenula prema Kini 2014. godine kada su njeni odnosi sa Zapadom zahladneli zbog aneksije Krima.

  • Stotine migranata zarobljeno između Poljske i Bjelorusije, neki su umrli od hipotermije

    Stotine migranata zarobljeno između Poljske i Bjelorusije, neki su umrli od hipotermije

    Poljska je saopćila da je odbila pokušaje migranata da uđu u zemlju na njenoj istočnoj granici s Bjelorusijom, upozoravajući da su još hiljade njih na putu.

    Videosnimci pokazuju stotine ljudi u blizini granične ograde od bodljikave žice, kroz koju su neki pokušali da se probiju.

    Poljska vlada sazvala je krizni sastanak u ponedjeljak i rasporedila 12.000 vojnika u regiju. Poljska je optužila Bjelorusiju da gura migrante prema granici, opisujući to kao neprijateljsku aktivnost.

    Poljska, Litvanija i Latvija kažu da je posljednjih mjeseci došlo do porasta broja ljudi koji pokušavaju ilegalno ući u njihove zemlje iz Bjelorusije. Mnogi od njih su došli s Bliskog istoka i iz Azije.

    Evropska unija optužila je bjeloruskog autoritarnog predsjednika Aleksandra Lukašenka da je omogućio priliv u znak odmazde na sankcije.
    Poljska, koja je kritizirana zbog potiskivanja migranata i izbjeglica na svoju granicu, odgovorila je na veliki broj ljudi koji tamo stižu izgradivši ogradu od bodljikave žice.

    Poljska granična straža je također saopćila da od utorka ujutro zatvara granični prijelaz s Bjelorusijom u Kuznici.
    Uslovi za migrante na granici su neprijateljski do te mjere da su smrtonosni, a povećana je bojazan za njihovu sigurnost s temperaturama ispod nule u regiji.

    Dok su po kratkom postupku protjerani iz Poljske, a Bjelorusija im zabranjuje da se vrate, ljudi se nalaze nasukani i smrzavajući se u poljskim šumama. Kako prenosi BBC, nekoliko ih je umrlo od hipotermije.