VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Novi masovni protesti: Građani na ulicama; reagovala policija, vatra i vodeni topovi

    Novi masovni protesti: Građani na ulicama; reagovala policija, vatra i vodeni topovi

    Najmanje dve osobe su povređene u petak kada je policija ispalila hice upozorenja tokom protesta u lučkom holandskom gradu Roterdamu.

    Policija je u saopštenju navela da su okupljeni na protestu palili vatre i koristili pirotehnička sredstva, zbog čega je policija ispalila hice upozorenja, preneo je Rojters.

    Holandski mediji navode da je policija, takođe, koristila vodene topove da rastera masu, koja je palila policijska vozila.

    Nekoliko stotina ljudi okupilo se da izrazi protivljenje vladinim planovima da ograniči pristup zatvorenim prostorima i omogući ga samo onima koji imaju korona propusnicu koja pokazuje da su vakcinisani ili su se oporavili od infekcije.

    Pristup je trenutno dostupan i osobama koje nisu vakcinisane, ali imaju dokaz o negativnom testu.

    Holandija je prošlog vikenda ponovo uvela neke mere zatvaranja u pokušaju da uspori porast zaraze korona virusom, ali broj novozaraženih i dalje je na najvišem nivou od početka pandemije.
    Gradonačelnik Roterdama osudio je jutros nasilje na protestima protiv kovid mera u tom holandskom lučkom gradu.

    U sukobu demonstranata i policije je ranjeno sedam osoba, a više od 20 ih je uhapšeno.

    Grupe od po nekoliko stotina izgrednika palile su automobile i gađale policiju kamenicama tokom sinoćnjeg protesta, a policija je odgovorila pucnjima upozorenja i vodenim topovima, prenosi Rojters.

    “Policija je bila primorana da koristi naoružanje, pa čak i da puca direktno”, rekao je gradonačelnik Ahmed Abutaleb na jutrošnjoj konferenciji za novinare.

    Upitan da okarakteriše proteste Abutaleb je rekao da je to bila “orgija nasilja, ne mogu da smislim drugi način da to opišem”.

    Vlasti su saopštile da su uhapsile više od 20 ljudi i da očekuju da će uhapsiti druge, jer centar grada u kojem su se desili neredi pokriven je sigurnosnim kamerama.

  • Stiže S-500

    Stiže S-500

    Izvoz najnovijeg ruskog protivavionskog sistema PVO-PRO S-500 počeće u narednih nekoliko godina.

    To je za Sputnjik rekao generalni direktor “Rosoboroneksporta” Aleksandar Mihejev nakon završetka izložbe “Dubai eršou 2021”.

    Kako je dodao, planirano je da se do kraja godine isporuče prvi sistemi S-500 ruskoj vojsci.”Izlazak protivavionskog raketnog sistema S-500 ‘Prometej’ na spoljno tržište očekuje se u narednih nekoliko godina. U ovom momentu nisu izdate dozvole za njega”, rekao je Mihejev.

    Dodao je da danas “Rosoboroneksport” plasira na spoljno tržište priličan broj savremenih visoko tehnoloških sistema PVO srednjeg i dugog dometa.

    “Tu spadaju najprodavaniji S-400 ‘Trijumf’, kao i novi proizvodi koncerna ‘Almaz-Antej’ – protivavionski raketni sistemi ‘Antej 4000’ i S-350 ‘Vitjaz'”, dodao je Mihejev.

    “Rosoboroneksport” je, prema njegovim rečima, tokom cele 2021. godine vodio pregovore sa partnerima sa Bliskog istoka o prodaji ruskih oklopnih vozila, uključujući i savremene ruske tenkove T-90MS.

    Kako je rekao, T-90MS danas predstavlja najsavremeniji ruski glavni borbeni tenk serijske proizvodnje.

  • Tinejdžer ubio dva muškarca, porota: “Nije kriv”

    Tinejdžer ubio dva muškarca, porota: “Nije kriv”

    Porota u gradu Kenoši oslobodila je osamnaestogodišnjeg Kajla Ritenhausa optužbi da je odgovoran za ubistvo dvojice muškaraca i pokušaja da ubije trećeg, svojom poluautomatskom puškom, za vrijeme haotičnih protesta za rasnu pravdu 2020. u Viskonsinu, zaključujući da je tinejdžer reagovao u samoodbrani.

    Porota, koju čini 12 članova, je jednoglasno zaključila da Ritenhaus nije kriv na osnovu dvije tačke optužnice za ubistvo, jednu za pokušaj ubistva i dvije tačke za nesmotreno ugrožavanje javne bezbjednosti za vrijeme uličnih protesta koje su pratile pljačke i paljenje imovine, 25. avgusta 2020. u gradu Kenoši u kojem pretežno žive pripadnici radničke klase, prenio je Glas Amerike.

    Suđenje Kajlu Ritenhausu je polarizovalo Ameriku i pokazalo duboke podjele u društvu povodom kontroverznih pitanja kao što je pravo na posjedovanje i nošenje oružja.

    Ritenhaus je poluautomatskim oružjem ubio tridesetšestogodišnjeg Džozefa Rozenbauma i dvadesetšestogodišnjeg Entonija Hubera i ispalio metak koji je otkinuo dio ruke dvadesetosmogodišnjeg Gejdža Groskrojca.

    Porota, koja je donijela presudu poslije više od tri dana razmatranja, saslušala je sasvim suprotne narative odbrane i tužilaštva, koji su slikali veoma različitu sliku ponašanja optuženog tinejdžera tokom noći nereda.

    Odbrana je tvrdila da je Ritnehaus više puta napadnut i da je upucao muškarce iz straha za sopstveni život.

    Predstavili su ga kao tinejdžera zainteresovanog za svoju zajednicu, koji je došao u Kenošu da brani privatnu svojinu poslije nekoliko noći nereda u gradu južno od Milvokija.

    Neredi su nastali nakon što je policija pucala u Afroamerikanca, Džejkoba Blejka, koji je ostao paralizovan od struka naniže.

    Tužioci su Ritenhausa prikazali kao nesmotrenog “osvetnika” koji je provocirao nasilne situacije i nije pokazao nikakvo saosjećanje prema muškarcima koje je upucao svojom puškom AR-15.

    Suđenje je uživo prenošeno na nacionalnim TV kanalima, uz opširne analize i komentare.

    Mnogim Amerikancima je veoma stalo do prava na oružje, koje je zaštićeno Ustavom, iako je stopa oružanog nasilja u zemlji veoma visoka, a vatreno oružje lako dostupno.

    Ritenahus, koji je i sam izašao da svjedoči, rekao je da nije imao izbora i morao da otvori vatru da bi se zaštitio.

    On je heroj za neke konzervativce, koji se zalažu za široka prava na nošenje oružja i smatraju da je njegovo pucanje bilo opravdano.

    Mnogi sa lijeve strane spektra, međutim, vide mladića kao osvetnika i oličenje američke kulture oružja koja je potpuno van kontrole.

    Protesti protiv rasizma i policijske brutalnosti postali su nasilni u mnogim američkim gradovima poslije policijskog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu, tri mjeseca prije događaja u Kenoši.

  • Lukašenko: Apsolutno moguće da su bjeloruske snage pomagale migrantima

    Lukašenko: Apsolutno moguće da su bjeloruske snage pomagale migrantima

    Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da je “apsolutno moguće” da su njegove snage pomagale migrantima da pređu u Poljsku, ali je demantovao da ih je pozivao da dođu, javio je BBC.

    “Mislim da je to apsolutno moguće. Mi smo Sloveni. Imamo srce. Naše snage znaju da migranti idu u Njemačku”, rekao je Lukašenko u intervjuu britanskoj stanici.

    On je dodao da im je “možda neko pomogao” i da on time ne želi da se bavi.

    Lukašenko je demantovao da je pozvao hiljade migranata da bi izazvao krizu na granici, navodi BBC.

    “Rekao sam im da neću privoditi migrante na granici niti ih držati na granici, a neću ih sprečavati ako i dalje budu dolazili, zato što ne dolaze u moju zemlju, nego idu u vaše”, rekao je bjeloruski predsjednik.

  • Seku i ne pitaju za sutra – nestaje Amazonija

    Seku i ne pitaju za sutra – nestaje Amazonija

    Seča Amazonske prašume dostigla je najveći nivo u proteklih 15 godina, a u odnosu na prošlu godinu pojačana je za 22 odsto.

    Podaci Brazilske agencije za istraživanje svemira (Inpe) u suprotnosti su sa brazilskim obećanjima na klimatskom samitu u Glazgovu da će do 2030. godine prestati sa sečom i započeti proširivanje šumskih površina.

    Oko 13.235 kvadratnih kilometara je posečeno u periodu 2020. na 2021. godinu, što je najveće krčenje zabeleženo još od 2006. godine.

    Amazonija je dom tri miliona vrsta biljaka i životinja, kao i više od milion ljudi u brojnim domorodačkim plemenima.

    Najveća prašuma na svetu služi i kao ogromno skladište ugljen-dioksida, ključno za usporavanje globalnog zagrevanja.

    Ministar za zaštitu životne okoline Žoakim Lejte kaže da su podaci uznemirujući i da se mora biti odlučniji u borbi protiv te prakse.

    Sa druge strane, pod administracijom predsednika Žaira Bolsonara krčenje šuma je pojačano, a prvi čovek Brazila je od početka svog mandata ohrabrivao poljoprivrednu aktivnost i rudarenje u područjima prašume.

    Bolsonaro se takođe više puta sukobljavao sa agencijom Inpe koja redovno izveštava o promenama površine Amazonije, a brazilski predsednik je optužio da blati reputaciju zemlje.

    Obećanje brazilskih vlasti podrazumeva ulaganje 19,2 milijarde dolara iz javnih i privatnih fondova, koje je namenjeno za oporavak uništenih površina, borbu protiv požara i podršku domorodačkom stanovništvu.

  • Bajden prebacuje dužnost na potpredsednicu

    Bajden prebacuje dužnost na potpredsednicu

    Predsednik SAD Džo Bajden će u petak privremeno preneti vlast na potpredsednicu Kamalu Haris dok je pod anestezijom zbog rutinske kolonoskopije.

    To je novinarima prenela sekretarica za štampu Bele kuće Džen Psaki.

    “Potpredsednica će za to vreme raditi iz svoje kancelarije u Zapadnom krilu”, rekla je Psaki u saopštenju.

    Podsetimo, Bajden je stigao u petak ujutru u Medicinski centar Volter Rid kako bi se podvrgao rutinskom godišnjem pregledu – njegovom prvom pregledu na funkciji kao najstarijem predsedniku u prvom mandatu u istoriji SAD.

    Rutina je da potpredsednik preuzima predsednička ovlašćenja dok se predsednik podvrgava medicinskoj proceduri koja zahteva anesteziju.

    Potpredsednik Dik Čejni je to učinio u više navrata kada je tadašnji predsednik Džordž V. Buš bio podvrgnut rutinskim kolonoskopijama.

    Ranije ove godine, bivša sekretarica za štampu bivšeg predsednika Donalda Trampa Stefani Grišam uveliko je implicirala da je Bajdenov prethodnik bio podvrgnut kolonoskopiji u tajnoj poseti Volteru Ridu 2019. godine, ali se to tada prećutalo kako bi se izbeglo prenošenje predsedničke vlasti na tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa.

    U svojoj knjizi “Odmah ću odgovoriti na vaša pitanj”, Grišam ne koristi termin kolonoskopija, ali u velikoj meri implicira da je to bio razlog putovanja.

    Ona kaže da je Trampova poseta bolnici, koja je izazvala višenedeljne spekulacije o njegovom zdravlju, bila “veoma uobičajena procedura”.

    Tramp nije želeo da tadašnji potpredsednik Majk Pens bude na vlasti dok je bio pod sedativima, što je bio jedan od razloga zašto je posetu držao privatnom.

    Ali, isto tako nije želeo da bude “predmet podsmeha” u kasnim televizijskim programima.

    U knjizi je navela i primer slične procedure koja je bila u vreme vlasti predsednika Buša.

  • Prištini upućena diplomatska nota

    Prištini upućena diplomatska nota

    SAD poslale diplomatsku notu vladi u Prištini, zbog donacije Kosovko-bezbednosnim snagama.

    Kako piše Gazeta ekspres, a prenosi portal Kosovo online, u toj noti Vašington zahteva od Prištine da vojnu opremu, doniranu Kosovskim bezbednosnim snagama, ne koriste druge bezbednosne snage na KiM, bez njihovog odobrenja.

    Kako se navodi, SAD su izrazile taj zahtev, koji nameravaju da pretoče u sporazum, u diplomatskoj noti upućenoj Ministarstvu spoljnih poslova privremenih institucija.SAD su u avgustu donirale kosovskim bezbednosnim snagama 55 vojnih vozila.

  • Moskva zaprijetila Vašingtonu: Prekinućemo sve odnose

    Moskva zaprijetila Vašingtonu: Prekinućemo sve odnose

    Ukoliko Kongres SAD usvoji rezoluciju o nepriznavanju predsjedničkih izbora 2024. u slučaju da na njih izađe Vladimir Putin, rusko-američki odnosi će biti prekinuti.

    To je izjavio zamjenik komiteta za međunarodna pitanja Savjeta federacije Rusije Vladimir Džabarov.

    “Siguran sam da taj dokument neće proći. Međutim, ukoliko se tako nešto i dogodi, to će dovesti do prekida odnosa Rusije i SAD”, kazao je on, a prenosi “Sputnjik”.

    Takođe je ocijenio i da taj dokument predstavlja vrhunac cinizma koji nema veze sa zdravim razumom.

    Oglasio se i zamjenik predsjednika Gornjeg doma ruskog parlamenta Konstantin Kosačov koji je rekao da bi usvajanje takvog dokumenta predstavljalo direktno miješanje u unutrašnja pitanja Ruske Federacije.

    “Prerano su počeli da se miješaju u naša pitanja budući da su izbori tek 2024. godine. Međutim, ovo nije ništa novo i neočekivano. Miješanje u unutrašnja pitanja u najčistijoj formi”, napisao je on na svom Facebooku.

    Američki kongresmeni Stiv Koen i Džo Vilson unijeli su u Predstavnički dom američkog Kongresa prijedlog da se ruski predsjednik Vladimir Putin ne prizna za lidera države ukoliko odluči da se kandiduje za novi mandat 2024. godine, navodi se u saopštenju kongresmena.

  • Poljski vojnici povrijeđeni u sukobu sa migrantima: “Neko iz grupe upotrijebio suzavac”

    Poljski vojnici povrijeđeni u sukobu sa migrantima: “Neko iz grupe upotrijebio suzavac”

    Najmanje četvorica poljskih vojnika povrijeđena su u sukobu sa migrantima koji su noćas pokušali da pređu granicu Bjelorusije i Poljske, saopštila je portparol Poljske granične straže Ana Mikalska.

    Ona je rekla da su juče registrovana dva pokušaja nasilnog prelaska granice, te da je u njima učestvovalo 500 ljudi.

    “Neko iz grupe upotrijebio je suzavac”, istakla je Mikalska.

    Prema njenim riječima, pripadnici poljskih bezbjednosnih snaga gađani su kamenjem, a migranti su koristili lasere kako bi zaslijepili čuvare na granici, javio je TASS.

    “Što se tiče tih postupaka, povrijeđena su četvorica vojnika. Povrede su lakše, a zadobili su ih nakon što su pogođeni kamenjem”, naglasila je Mikalska.

    Mikalska je navela da su spriječeni pokušaji migranata da pređu granicu. Određen broj migranata odveli su bjeloruski prestavnici, a ostali su i dalje na granici.

    Portparol dodaje da se ne vide bilo kakvi migrantski kampovi na granici.

    Poljski graničari spriječili su od početka godine više od 35.000 pokušaja prelaska granice Bjelorusije i Poljske, što je 400 puta više u odnosu na prošlu godinu.

    Situacija na granici drastično se pogoršala 8. novembra, kada je nekoliko hiljada migranata prišlo graničnom prelazu. Oni su, s vremena na vrijeme, u velikim grupama pokušali da se probiju kroz ogradu i uđu u Poljsku. Poljske snage uspjele su da zaustave većinu ovakvih pokušaja.

  • Špan: Njemačka ne otpisuje ni novi lokdaun

    Špan: Njemačka ne otpisuje ni novi lokdaun

    Talas slučajeva virusa korona koji je zahvatio Njemačku gurnuo je zemlju u nacionalnu vanrednu situaciju, a situacija je ozbiljna do te mjere da se ni lokdaun ne može otpisati, izjavio je danas njemački ministar zdravlja Jens Špan.

    “Trenutno smo u situaciji gdje ne možemo ništa otpisati”, dodao je Špan, prenosi Rojters.

    On je naglasio da je situacija sada ozbiljnija nego prije nedjelju dana.

    “Nalazimo se u nacionalnoj vanrednoj situaciji”, kazao je Špan na konferenciji za novinare.

    Na pitanje o mogućnosti uvođenja karantina za sve građane, Špan je rekao da je Njemačka trenutno u situaciji kada ništa ne može isključiti.

    Očekuje se da bi njemački gornji dom parlamenta mogao da uvede nove antikovid mjere u petak.