VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Bježe puzeći”

    “Bježe puzeći”

    Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je saopštio da su skoro sva naselja u okolini Severodonjecka i Lisičanska ili oslobođena ili opkoljena.”U pravcu Luganska uspešno rade borci specijalnog odreda Ahmat i narodne milicije LNR. Skoro sva naselja u okolini Severodonjecka i Lisičanska su ili oslobođena od nacista ili dovedena u obruč. Jedno od ovih naselja je i Voronovo, iz kojeg ukrajinski vojnici prve čete 74. bataljona pokušavaju da pobegnu gotovo puzeći”, napisao je Kadirov na Telegramu.

    Kadirov je dodao da su ukrajinski vojnici snimili video-poruku u kojoj se žale na svoju komandu i uslove.

    “Ovde smo došli sa puškama i 10 dana smo bez komunikacije, živimo u jazbinama… Imamo problema sa hranom, lekovima, bez vode smo, bez artiljerijske podrške, bez termovizira… Imamo ranjenih, granatiraju nas… Više ne možemo da nastavimo da se borimo… Čini se da naša komanda želi da nas se reši… Dogovorite se sa rukovodstvom bataljona…”, citira Kadirov reči vojnika.

    On je napomenuo da sve rečeno potvrđuje njegove reči da rukovodstvo Ukrajine uništava sopstveni narod.

    “Vojnici se zaista koriste kao topovsko meso, a vojni vrh se ne trudi da im obezbedi makar vodu za piće. To nisu borci, već demoralisana grupa gladnih i bolesnih ljudi. Ovo je jadan prizor”, dodao je Kadirov.

  • Berbok: Potrebne nove održive rute za izvoz iz Ukrajine

    Berbok: Potrebne nove održive rute za izvoz iz Ukrajine

    Uspostavljanje održivih ruta za transport žitarica iz Ukrajine je jedan od glavnih prioriteta u sprečavanju globalne krize zbog nedostatka namirnica, istakla je danas šefica nemačke diplomatije Analena Berbok.

    “Ruski predsednik Vladimir Putin ucenjuje Ukrajinu i zato je važno razviti nove transportne rute”, ocenio je ministar poljoprivrede Nemačke Čem Ezdemir.

    Berbok je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, izrazila nadu da će već u julu biti moguće dnevno izvoziti žitarice iz Ukrajine. Ona je naglasila da se, zbog ruske agresije, moraju naći alternativne rute za izvoz iz blokirane luke Odesa. Jedna mogućnost, kako je ukazala, je kopnenim putem preko Rumunije ili brodovima preko Dunava. Preko te rute se već transportuju žitarice iz Ukrajine, a u realizaciji nove rute učestvovaće i nemački železnički operater DB kargo.

    Ministarka za razvoj Svenja Ssulce, povodom današnje medjunarodne konferencije o bezbednosti snabdevanja namirnicama, najavila je da će Nemačka uložiti četiri milijardi evra u borbu portiv gladi u svetu.

  • “Sve više neprijateljskih akcija SAD”

    “Sve više neprijateljskih akcija SAD”

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije okrivilo je danas SAD za litvansku blokadu ruskog tranzita sankcionisane robe u Kalinjingradsku oblast, što povećava ionako visoke tenzije izmedju Moskve i Zapada.

    “Takozvani ‘kolektivni Zapad’, po diktatu administracije Bele kuće, uveo je zabranu železničkog tranzita za širok spektar robe do Kalinjingradske oblasti i gotovo istovremeno ukidanje specijalnog leta za izlazak iz zemlje ruskih diplomata kojima je Vašington naredio da napuste SAD”, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.

    Saopšteno je i da je taj potez deo obrasca “sve više neprijateljskih akcija američke strane“ prema Rusiji.

    “Postoje svi razlozi da se veruje da je reč o manfestacijama složene taktike i grubim i argonatnim pokušajima da se sa nama razgovara sa pozicije sile”, precizira se u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog MSP. Istaknuto je i da će Moskva izvući odgovarajuće zaključke i preduzeti adekvatne mere. Članica Evropske unije

  • Njemci nacionalizuju deo Sjevernog toka 2?

    Njemci nacionalizuju deo Sjevernog toka 2?

    Ministar privrede Njemačke Robert Habek ima novi plan za sporni gasovod Severni tok 2.

    Naime, on razmišlja da ga “preusmeri”, odnosno priključi na terminale za tečni gas, tvrdi magazin Špigel.

    Razmišlja se, piše list, da se deo gasovoda koji se nalazi na njemačkoj teritoriji nacionalizuje i odseče od ostatka gasovoda.

    Cjevi koje vode preko kopna ka moru mogle bi onda da budu priključene na mobilni terminal za tečni naftni gas.

    Špigel tvrdi da su se službenici Ministarstva privrede sastali sa predstavnicima holdinga Severni tok 2, koji je u vlasništu ruskog Gasproma.

    Prednost tog plana je da bi taj gasovod bio odlična mreža za transport tečnog naftnog gasa ka jugu Nemačke.

    Prema listu je taj plan tehnički izvodljiv, ali postoje problemi u vezi zaštite životne sredine, jer bi gasovod morao da prođe kroz zaštićene delove zemlje.

    Ministarstvo nije želelo javno da prokomentariše razmišljanja u vezi Severnog toka 2.

    Naime, u Berlinu postoji strah od odmazde Rusa, koji bi mogli da nacionalizuju imovinu njemačkih kompanija u Rusiji.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov oglasio se povodom pisanja medija o mogućoj nacionalizaciji dela Severnog toka 2 u Nemačkoj, konstatujući da je reč o hipotetičkim pretpostavkama, prenosi Sputnjik.

    “Hajde da se ne bavimo takvim hipotetičkim diskusijama. Ako bude nekih konkretnih akcija onda će to, naravno, pre svega biti posao za advokate kako bi dali pravnu ocenu takvim postupcima, ako se zaista razgovara o tome”, prokomentarisao je Peskov.

    Po njegovim rečima, “bilo bi pogrešno nešto reći, ne znajući suštinu onoga što se dešava”.

    “Trenutno ne možemo da damo ocenu, zasad nemamo nikakve zvanične izjave, ništa. Ali uz dužno poštovanje ili nepoštovanje, vest ‘Špigela’ ne može biti osnova za bilo kakve odgovorne izjave”, dodao je Peskov.

  • Da li je EU digla ruke od BiH?

    Da li je EU digla ruke od BiH?

    Odluka Brisela da BiH, za razliku od Ukrajine i Moldavije, ne dodijeli kandidatski status, otvara brojna pitanja, a jedno od njih sada odzvanja glasnije nego ikad: Gura li nas ovakvim stavom EU u zagrljaj Moskvi i Ankari?

    Predsjednik Evropskog savjeta Čarls Mišel je jučerašnju odluku zvaničnika Unije nazvao “istorijskim trenutkom”.

    Saša Čekrlija, bivši savjetnik ministra inostranih poslova BiH u mandatu Igora Crnatka, kaže da ta odluka može da bude istorijska u smislu da neke države Balkana ova odluka može usmjeriti prema drugim partnerima.

    – S pravom se može postaviti pitanje gura li nas ovakvim stavom Brisel u zagrljaj Moskvi i Ankari. Istraživanje agencije Ipsos iz aprila 2022. godine pokazuje da se 44 odsto građana Srbije protivi članstvu u EU dok 35 odsto podržava članstvo i to je prvi put od 2005. godine da je većina ispitanika protiv članstva. U Republici Srpskoj je vjerovatno sada slična situacija i bilo bi zaista korisno da Ministarstvo evropskih integracija provede istraživanje na tu temu i da ministar Klokić obavijesti javnost o tome. Sigurno je da se i dio Bošnjaka umorio od čekanja na putu prema EU i da bi radije unapređivali odnose sa Ankarom pa bi takva komparativna analiza bila veoma korisna i interesantna – kaže Čekrlija za Srpskainfo.

    Ministarstvo nije objavljivalo ovakva istraživanja, ali prema istraživanjima koje je u aprilu proveo Fakultet političkih nauka u Banjaluci, građani Republike Srpske više nisu za bezuslovni ulazak BiH u Evropsku uniju.

    – To je negdje oko 45 odsto građana, što je dramatično u odnosu na 2019. godinu, kada je ta podrška iznosila i do 80 odsto – rekao je Dalibor Savić, profesor na FPN Banjaluka.

    Ono što bi bilo najbolje za nas, za države koje su ostavljene da čekaju briselskog Godoa, smatra Čekrlija, jeste da pojačamo aktivnosti na realizaciji regionalne inicijative “Otvoreni Balkan” i stvaranjem integrisanog tržišta nađemo način da sačuvamo privredu u naredne tri godine dok stvari na terenu ne dobiju finalne obrise.

    – Kad tenkovi zaćute, veliki će munjevito uspostaviti privrednu saradnju i uspostaviti odnose, a mi ćemo ponovo nešto čekati – kaže on.

    Kada je riječ o odluci Evropskog savjeta, Čekrlija smatra da se još jednom pokazuje da države Balkana nisu u fokusu EU kada je u pitanju dalji proces proširenja.

    – Pitanje koje se sada otvara je da li će podrška u BiH prema EU integracijama biti biti u silaznoj putanji u narednom periodu nakon ovakve odluke Brisela. Status kandidata koji su države EU dodijelile Ukrajini i Moldaviji je više odraz političke nemoći i u velikoj mjeri je posljedica snažnog pritiska koji rukovodstvo Ukrajine pokazuje prema državama članicama ali i prema Briselu. Prema Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD takvu retoriku imperativa ne koriste. Brisel je definitivno morao donijeti ovakvu odluku zbog snažnog pritiska – smatra Čekrlija.

    Saša Čekrlija
    Prema njegovim riječima, proširenje EU je daleko i pitanje da li će se u narednih pet do sedam godina desiti nešto konkretno na tom planu, a Ukrajina i Moldavija u EU neće ući u narednih petnaest godina. Kako kaže, EU trpi značajnu štetu zbog ratnog sukoba u Ukrajini i osim štete koja će vremenom biti sve veća, pojačavaće se i nezadovoljstvo građana pojedinih članica zbog sve visoke stope inflacije i brojnih restrikcija.

    – Ova odluka Briselu donosi kratkoročni predah u Briselu i vraćanje lopte Kijevu. S druge strane, EU neće primiti u svoje članstvo države koje imaju otvorene teritorijalne sporove sa susjedima jer to znači da momentom pristupanja postaju strana u sukobu. Jasno je da će se sukob u Ukrajini završiti na način da se za pregovaračkim stolom osim Ukrajine i Rusije nađu i Gruzija i Moldavija kako bi se riješila sva otvorena pitanja. Znajući to, Brisel uz Ukrajinu kandidatski status daje i Moldaviji, a Gruziji priznaje evropsku perspektivu, dok je stanje na terenu takvo da ni Gruzija ni Moldavija ne kontrolišu svoju teritoriju. Abhazija, Južna Osetija i Pridnestovlje svoju perspektivu vezuju za Mosku, a ne za Brisel i tu će se stvari teško promijeniti. Dakle, nema zaista nema razloga za slavlje u ove tri države nakon odluke država članica EU – zaključuje Čekrlija.


    Milan Tegeltija, savjetnik za pravna pitanja srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika, smatra da ideju o pristupanju EU jednostavno treba postaviti tamo gdje joj je mjesto (na polici sa knjigama bajki) i graditi život, društvo i veze među državama na realnim i ostvarivim osnovama, misleći prije svega na dobrobit ljudi koji Žive na zapadnom Balkanu.

    – Nisu ljudi u zemljama zapadnog Balkana manje pametni ili manje vrijedni od onih u zapadnoj Evropi, samo su brate neuporedivo naivniji i bez samopoštovanja. Ako se sam ne poštuješ, niko te neće poštovati. Iz EU nam prodaju bajku decenijama, pa to se ni djeci ne može toliko prodavati – napisao je Tegeltija na Tviteru.

    – Nisu ljudi u zemljama zapadnog Balkana manje pametni ili manje vrijedni od onih u zapadnoj Evropi, samo su brate neuporedivo naivniji i bez samopoštovanja. Ako se sam ne poštuješ, niko te neće poštovati. Iz EU nam prodaju bajku decenijama, pa to se ni djeci ne može toliko prodavati – napisao je Tegeltija na Tviteru.

    Naravno, i oko ovog pitanja u BiH su se političari podijelili. Denis Zvizdić, član Kolegijuma Predstavničkog doma BiH (i ne samo on) optužio je SNSD i HDZ BiH da su krivi zbog toga što BiH nije dobila status kandidata, jer su zaustavili potrebne reforme.

    Lider SNSD i srpski član Predsjedništva BiH, Milorad Dodik, optužio je dio evropskih lidera da BiH vide kao koloniju, a ne kao partnera i, kako kaže, zbog toga nismo ni dobili kandidatski status.

    – Srpska nije i neće biti kolonija. Mi znamo gdje smo i znamo svoj put. Hvala našim prijateljima koji su nas podržali – poručio je Dodik putem Tvitera.

  • Njemačka u problemima: Ako ne bude dovoljno gasa, zatvaraju se neke industrije

    Njemačka u problemima: Ako ne bude dovoljno gasa, zatvaraju se neke industrije

    Njemačka ide ka nestašici gasa ako zalihe ruskog gasa ostanu na niskom nivou kao što su sada, a određene industrije bi morale da budu zatvorene ako ih do zime ne bude dovoljno, rekao je ministar ekonomije Robert Habek.

    “Kompanije bi morale da zaustave proizvodnju, otpuštaju radnike, lanci snabdijevanja bi se urušili, ljudi bi se zaduživali da plate račune za grijanje i postali bi siromašniji”, rekao je Habek.

    “Ovo je najbolje plodno tlo za populizam, koji ima za cilj da potkopa našu liberalnu demokratiju iznutra”, rekao je Habek, dodajući da je sve to dio plana ruskog predsjednika Vladimira Putina da podijeli zemlju.

    Habek je za list “Špigl” iznio izglede za dalje olakšice za kompanije i ljude pogođene nedostatkom gasa, ali je upozorio da neće biti moguće apsorbovati sve posljedice.

    Potrošači bi mogli da vide udvostručenje ili utrostručenje svojih troškova energije, koji su u nekim slučajevima već između 30 i 80 odsto veći zbog povećanja cijena od prošle jeseni, rekao je danas za ARD Klaus Miler, šef njemačkog regulatora eneregetske mreže “Bundesnetzagentur”.

    On je rekao da se razmatraju različiti scenariji i da većina njih nije lijepa i znači ili premalo gasa na kraju zime ili već veoma teške situacije u jesen ili zimu.

    Njemačka je juče aktivirala drugu fazu od tri svog plana za hitne slučajeve u vezi sa rezervama gasa, koji stupa na snagu kada vlada vidi visok rizik od dugoročne nestašice gasa.

  • Ukrajinske snage dobile naređenje da se povuku iz Severodonjecka

    Ukrajinske snage dobile naređenje da se povuku iz Severodonjecka

    Ukrajinske snage dobile su naređenje da se povuku iz Severodonjecka na istoku zemlje gde se vode žestoke borbe sa ruskom vojsokm, saopštio je danas regionalni guverner.

    “Ukrajinske oružane snage će morati da se povuku iz Severodonjecka. Dobile su takvo naređenje”, rekao je preko telegrama Sergij Gajdaj, guverner Luganska, regiona u kojem je i taj strateški važan grad.

    Severodonjeck, na istoku Ukrajine, više nedelja je poprište oružanih sukoba ukrajinske vojske i ruskih snaga i njihovih saveznika, proruskih separatista.

    “Nema više nikakvog smisla ostati na položajima koji su mesecima konstantno granatirani”, dodao je Gajdaj.

    On je rekao da je “sva osnovna infrastruktura uništena, da je 90 odsto grada oštećeno i da 80 odsto zgrada mora da se sruši”.

  • “Nije vrijeme za loš mir”

    “Nije vrijeme za loš mir”

    Premijer Velike Britanije Boris Džonson ocenio je da G7 i NATO ne treba da podstiču Ukrajinu da postigne kako je naveo, “loš” mir sa Rusijom, koji bi podrazumevao odricanje od delova svoje teritorije.

    Džonson je, nekoliko dana pre samita G7 u Nemačkoj i NATO-a u Španiji, rekao da je njegova poruka kolegama u G7, posebno u NATO-u, da nije vreme da ohrabruju Ukrajince da se zadovolje “lošim” mirom, za koji im se, kako je naveo, predlaže da se odreknu delova svoje teritorije u zamenu za prekid vatre, prenosi Gardijan.

    “Mislim da bi to bila katastrofa. To bi bio okidač za dalju Putinovu eskalaciju kad god poželi”, rekao je Džonson.

    Dodao je da je moguće da su se neke od najvećih zapadnih sila “umorile” od Ukrajine.

  • Kaljiningrad nije odabran slučajno

    Kaljiningrad nije odabran slučajno

    Evropska unija pokušaće da “deeskalira” spor s Rusijom u vezi Kalinjingrada, tvrde visoki diplomatski izvori u Briselu.

    Od Evropske komisije, kako prenosi “Tajms”, biće zatraženo da “ublaži” situaciju nakon što je Litvanija blokirala tranzit pod sankcijama EU-a robe u rusku eksklavu nakon sugestije iz Brisela.

    Zbog toga je Rusija zapretila “ozbiljno negativnim” posledicama sankcija usmerenih na prevoz građevinskog materijala i nekih drugih resursa koje je Moskva opisala kao “neprijateljsku akciju” Litvanije i “blokadu” Kalinjingrada.

    EU je do sada ostajala pri svome u vezi tog pitanja, ali kako kažu visoki diplomatski izvori, Italija i neke druge evropske vlade zatražile su od predsednice EK Ursule fon der Lajen da “ugasi fitilj”. “Ne radi se o povlačenju, već o izbegavanju eskalacije. EU ne pokušava blokirati Kalinjingrad”, rekao je izvor, kako prenosi Jutarnji list.

    “U bliskom smo kontaktu s litvanskim vlastima i pružićemo dodatne smernice kako budemo išli dalje”, rekao je jedan zvaničnik Komisije, naglašavajući da će carinske provere vozova koji prelaze Litvaniju za Kalinjingrad biti “proporcionalne i delotvorne”.

    U tim novim smernicama podrazumeva se zadržavanje mera provere vozova ili kamiona koji prevoze robu u cilju sprovođenja sankcija, ali sada – u značajnoj izmeni – one dozvoljavaju kretanje metala ili građevinskog materijala ako je ta roba za unutrašnje tržište Rusije, čiji je Kalinjingrad deo.

    Litvanska premijerka Ingrid Simonit optužila je Moskvu za propagandne laži zbog tvrdnji o železničkoj blokadi Kalinjingrada. “Litvanija se pridržava sankcija koje je EU uvela Rusiji zbog agresije i rata protiv Ukrajine”, rekla je ona.

    Nije baš tako slučajno odabran Kaljiningrad
    Jedan diplomata je pak rekao da je Litvanija, koja se nalazi u grupi “jastrebova” za sankciej Rusiji, zajedno s Polsjkom, namerno “pojačala” provere, kako bi izvršila pritisak na Moskvu i naterala NATO da se usredsredi na odbranu svog istočnog krila uoči samita saveza iduće sedmice.

    Inače, Klinjingrad je ruska teritorija sa oko milion stanovnika smeštena na Baltičkom moru, stisnuta između Litvanije i Poljske. Grad je sedište ruske Baltičke flote, a prevlaka Suvalki – koridor od 100 kilometara koji povezuje Kalinjingrad i Belorusiju, najbližeg saveznika Rusije – smatra se potencijalnom žarišnom tačkom novih sukoba između Zapada i Rusije.

    “Potrebna nam je znatno veća prisutnost u regionu”, izjavila je Simonit, koja će na samitu NATO-a sledeće sedmice izvršiti jak pritisak na čelnike Alijanse, u cilju veće stalne prisutnosti savezničkih trupa na tom području.

  • Sjeverna Koreja će jačati odbrambene kapacitete

    Sjeverna Koreja će jačati odbrambene kapacitete

    Sjevernokorejski lider Kim Džong Un naredio je jačanje odbrambenih kapaciteta zemlje, nakon sastanka sa najvišim vojnim zvaničnicima, javili su danas sjevernokorejski mediji.
    Ova naredba sjevernokorejskog lidera povećava zabrinutost oko moguće dopune odbrambenih kapaciteta Pjongjanga taktičkim nuklearnim naoružanjem, ocijenio je Rojters.

    Sastanak vojnog vrha u Pjongjangu je pomno praćen zbog rastućih spekulacija da bi Sjeverna Koreja mogla da izvede svoje prvo nuklearno testiranje poslije pet godina, za koje američki i južnokorejski zvaničnici tvrde da bi moglo da se desi u bilo kom trenutku.

    Kim je predsjedavao trodnevnim zasjedanjem 8. plenuma Centralne vojne komisije, na kojem su najviši zvaničnici “podržali važnu odluku o obezbjeđivanju vojnih garancija u cilju jačanja ratnog odvraćanja zemlje”, prenijela je sjevernokorejska novinska agencija KCNA.

    Tokom sastanka, odlučeno je da Sjeverna Koreja pojača operativne dužnosti svojih jedinica na prvim linijama “važnim planom vojne akcije”.

    KCNA nije saopštila detalje tog plana, koji je očigledno usmjeren na Južnu Koreju, saopštili su analitičari u Seulu, prenosi Rojters.

    “Sjeverna Koreja je mogla da doda moguću upotrebu taktičkog nuklearnog oružja u svoje nove operativne planove s obzirom na upotrebu termina ratno odvraćanje koji koristi za nuklearne sposobnosti“, naveo je Hong Min, saradnik na Korejskom institutu za nacionalno ujedinjenje u Seulu.

    KCNA je juče objavila fotografiju najviših zvaničnika Sjeverne Koreje na sastanku sa mapom onoga što izgleda kao istočna obala Korejskog poluostrva, gdje se nalaze južnokorejske nuklearne elektrane, navodi Rojters.

    Zvaničnik južnokorejskog Ministarstva za ujedinjenje rekao je da se čini da je Pjongjang namjerno objavio ovu fotografiju i da će vjerovatno u nastavku krenuti sa prijetnjama Seulu.

    Izvještaj KCNA ne pominje direktno nuklearni ili balistički program Sjeverne Koreje, ali precizira da je Ri Pjong Čol, koji vodi razvoj raketnog programa Pjongjanga, izabran za potpredsjednika Centralne vojne komisije Partije, navodi britanska agencija.

    Upitan o sastanku vojnog vrha Sjeverne Koreje, južnokorejski predsjednik Jun Suk-jeol poručio je da Seul priprema “snažan odgovor” na aktivnosti Pjongjanga.

    Sjeverna Koreja je ove godine testirala najveći broj balističkih projektila, uključujući interkontinentalne balističke rakete (ICBM), nove hipersonične rakete i rakete kratkog dometa potencijalno konstruisane za taktičko nuklearno oružje, navodi Rojters.

    U martu, Sjeverna Koreja je testirala interkontinentalnu balističku raketu sposobnu da stigne do teritorije SAD, kršeći moratorijum iz 2018. na takve raketne testove, a moguća nova nuklearna proba Pjongjanga bila bi sedma te vrste.