VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Orban: Dio života građana srednje Evrope odlazi s Angelom Merkel, u novo doba ulazimo bez rukavica

    Orban: Dio života građana srednje Evrope odlazi s Angelom Merkel, u novo doba ulazimo bez rukavica

    Predsjednik Vlade Republike Mađarske Viktor Orban objavio je u ponedjeljak na službenoj stranici Ureda premijera tekst o njemačkoj kancelarki na odlasku Angeli Merkel pod naslovom “Angela Merkel 8. decembra prestaje biti njemačka kancelarka. Dio života građana srednje Evrope otići će s njom”.

    • Mi smo je razumjeli i ona je razumjela nas. Sovjetska invazija, komunistička diktatura, otpor i narodni pokreti 1988. i 1989., pobjeda, sloboda, ponovno ujedinjenje i osnivač nove države Helmut Kohl, kancelar.


    Kao mađarski premijer 1998. godine, imao sam priliku na nekoliko mjeseci obnašati političku dužnost u isto vrijeme kada je njemački kancelar bio Helmut Kohl, moj dragi, stari prijatelj, kršćanski brat te predani zaštitnik srednjoevropljana.

    Godinama smo Merkel i ja trpjeli teškoće jer smo bili u opoziciji. Prvo je ona postala kancelarka, a onda smo se mi pet godina poslije toga vratili na vlast. Upravljali smo finansijskom krizom 2010. godine, bili smo partneri u borbi da Evropsku uniju održimo na okupu i zajedno smo bespomoćno i beznadno gledali izbijanje evropske tragedije, rusko-ukrajinskog rata.

    Lojalni i disciplinirani Nijemci te buntovni i nesmotreni Mađari zajedno su se borili za isti cilj: Evropu u kojoj će se sve nacije osjećati kao kod kuće.


    A onda ruptura, ili bolje rečeno fraktura, otvorena fraktura 2015. godine, invazija migranata. Povreda nakon koje se sportaš više nikad neće kretati kao prije. On ide na rehabilitaciju, trudi se, muči se, ali više iz časti. On zna, a nakon nekog vremena i prizna da više ne može povratiti staru formu.

    Migrantska je kriza sama po sebi bila velik test. Postala je Rubikon jer je pokazala duboke filozofske, političke i emotivne razlike između nas u poimanju nacija, slobode i uloge Njemačke.

    Kriza je otkrila da je Mađarima i drugim žiteljima srednje Evrope domovina ključna. Nacija je ishodište, a da bez patriotizma ne može biti zdravog emotivnog života. Ispada da su se Nijemci priklonili drugom razvojnom putu evropske civilizacije, da idu ka tome da budu postkršćanska i postnacionalna država.


    Mi, Mađari, razumijemo da Nijemci to ne smatraju problemom. Oni to ne smatraju civilizacijskom bolesti koju treba izliječiti, nego to smatraju prirodnim, poželjnim, pa čak i moralno superiornijim ishodom. Tkanina Evropske unije bila se tada razdvajala po šavu i nije bilo načina da se to spriječi. Migracije, pol, federalizirana Unija, germanizacija Evrope. Obnavljanje evropske saradnje zahtijevaće nadljudske napore u post-Merkel eri.

    Je li Angela Merkel otvorila vrata problemu? Ili je, baš suprotno, pokušala zauzeti čvrst stav, ali je na koncu podlegla pritisku ljevice te se maknula u stranu? Danas ne znamo odgovor na to pitanje. Gledajući na novu proimigracijsku, pro-rodnu, federalističku, pronjemačku agendu nove njemačke krajnje lijeve vlade, na misterij Merkel moguće je dati oba odgovora. Vrijeme će pokazati. Jedino za čime žalim, kao bivši borac, je to da nama, svojim kolegama, njeno životno djelo i 16 godina na čelu njemačke vlade nisu dali odgovore. Jedna je stvar sigurna: era dvosmislenosti, prikrivene politike i vrludanja završilo je s Merkel. U novo doba ulazimo bez rukavica – zaključio je Orban u svom tekstu.

  • Nova pretnja iz EU: Sankcije

    Nova pretnja iz EU: Sankcije

    Urusula fon de Lajen zapretila je Rusiji novim sankcijama ako se nastavi sa ugrožavanjem Ukrajine.Ove pretnje dolaze u vreme pojačanih tenzija između dve zemlje i migrantske krize na poljsko – bjeloruskoj granici.

  • Njemačka mijenja politiku, biće posledica po Balkan?

    Njemačka mijenja politiku, biće posledica po Balkan?

    S novom njemačkom vladom, koja ovih dana počinje s radom, Francuska je u evropskim institucijama dobila važnog saveznika za promjene evropske spoljne politike.

    Pretpostavlja se da će taj novi politički put imati veliki uticaj i na Zapadni Balkan.

    Naime, Francuska je i s Angelom Merkel, odlazećom kancelarkom, pokušala da nađe način da se spoljna politika EU pojednostavi, odnosno da je ubuduće za spoljnopolitičke odluke u Savjetu EU potrebna prosta većina, a ne konsenzus, kao što je sada slučaj, ali Merkelova nije prihvatala tu ideju. Nova vlada, koju će predvoditi socijaldemokrata Olaf Šolc, mnogo je bliže francuskoj poziciji.

    Kako piše “Politiko”, već ovih dana bi mogao da se pojavi predlog koji bi pojednostavio neke spoljnopolitičke odluke, poput donošenja sankcija. Prema važećim pravilima, za odluku o sankcijama potreban je konsenzus, dok će, ako prođe novi prijedlog, za to biti dovoljna prosta većina.

    U narednim mjesecima mogu se očekivati i prijedlozi o uvođenju odlučivanja prostom većinom i u ostalim oblastima spoljne politike, što je Francuska, uz još nekoliko uticajnih zemalja EU, i do sada zagovarala, ali sada i uz pomoć Njemačke, najuticajnije zemlje EU, to postaje značajno izvjesnije.

    Prema pisanju “Politika”, prvenstvena namjera ovog novog prijedloga je da ojača uticaj EU u globalnim odnosima kako bi se lakše pozicionirala u odnosu na ostale globalne sile, poput Kine, SAD i Rusije. S obzirom da nijedna zemlja EU sama ne bi mogla da blokira nijednu spoljnopolitičku odluku, to bi značilo jači uticaj Brisela i brže donošenje odluka. Iako se ne odnosi direktno na zapadni Balkan, očigledno je da bi jedno od područja gde bi novi mehanizmi mogli da se primjenjuju u praksi upravo na region Balkana.

    “Jedina globalna moć EU je njena ekonomska snaga, ali Komisija ne može ovo sredstvo da koristi u spoljnoj politici zbog pravila o vetu kada su u pitanju sankcije i spoljna politika. Čak i u situacijama kada se sve zemlje EU usaglase o uvođenju sankcija protiv, recimo, Rusije, pojedine vlade EU često koriste moć veta da osiguraju ustupke u nekim drugim oblastima ili da razvodne samu odluku”, ističe “Politiko”.

    Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, kaže za “Nezavisne” da je nova Njemačka koalicija u svom sporazumu postavila prelazak na glasanje o spoljnopolitičkim i bezbjednosnim pitanjima u Savjetu Evrope kroz kvalifikovanu većinu.

    “U samom sporazumu stoji da će se to pokušati napraviti kroz davanje određenih sigurnosti manjim zemljama da će njihovi interesi biti zaštićeni. Sama Njemačka ovo zagovara već nekoliko godina, ali da bi do toga došlo, moraju se sve zemlje članice saglasiti”, naglašava on.

    Uprkos početnim najavama, kako on ocjenjuje, biće teško postići ovu vrstu promjene u praksi.

    “Mnogi u Berlinu vjeruju kako bi ponuda jedne šire lepeze reformi EU, a koje se nalaze u samom koalicionom ugovoru i za koje u Berlinu u prethodnoj vladi nije bilo interesa, mogla da podstakne EU da u okviru neke šire reforme pristane na promjene načina glasanja o spoljnoj i bezbjednosnoj politici. Teško je predvideti da li će to i postići, naročito jer zagovaraju i stvaranje istinskog ministarstva spoljnih poslova EU”, ocjenjuje on.

    Tanja Topić, banjalučka analitičarka, koja je dobra poznavateljka Njemačke spoljne politike, ocjenjuje da će nova njemačka vlada, čak i ako ne dođe do promjene načina odlučivanja, sigurno da promijeni spoljnu politiku, što će direktno značiti i promjenu spoljne politike EU.

    “Nova njemačka vlada će definitivno napustiti kurs i odnos prema proširenju na način da se žrtvuje demokratija zarad stabilokratije, koja je dosta štete nanela kako EU tako i samim demokratijama u ovim zemljama”, naglasila je ona.

  • SAD ove sedmice objavljuju sankcije za korumpirane političare

    SAD ove sedmice objavljuju sankcije za korumpirane političare

    SAD će sljedeće sedmice uvesti sankcije protiv zvaničnika stranih vlada i ljudi koje optužuju za korupciju i kršenje ljudskih prava i pozvati druge nacije da se pridruže kampanji pritiska na predstojećem Samitu za demokratiju, piše ugledni američki list Wall Street Journal pozivajući se na izvore iz administracije predsjednika SAD Džo Bajdena.

    Ranije je još najavljeno da će se u Vašingtonu održati samit, kojem će prisustvovati stotine predstavnika zemalja širom svijeta, a glavna tema će biti sankcije.

    Wall Street Journal objavio je neke detalje.

    Sankcije će biti uvedene uoči dvodnevnog virtuelnog samita u četvrtak i petak, na kojem se zvaničnici administracije nadaju da će uvjeriti vladine zvaničnike iz više od 100 zemalja da uvedu slične mjere.

    Zvaničnici Bijele kuće rekli su da sankcije vide kao važno oružje u naporima Bajdenove administracije da pokrene ono što naziva demokratskom obnovom širom svijeta.

    Administracija je takođe rekla da će dati prioritet obezbeđivanju koordinisane međunarodne akcije koja je ključna za osiguranje djelotvornosti sankcija.

    Kako se navodi, SAD će uvesti sankcije pod raznim ovlastima, uključujući takozvana Globalna ovlaštenja Magnitskog, nazvana po ruskom advokatu uzbunjivaču koji je umro u moskovskom zatvoru nakon što je optužio vladu za korupciju.

    “Tokom sedmice Ministarstvo finansija će poduzeti niz radnji kako bi odredilo pojedince koji su uključeni u zlonamjerne aktivnosti koje potkopavaju demokratiju i demokratske institucije širom svijeta, uključujući korupciju, represiju, organizovani kriminal i ozbiljna kršenja ljudskih prava”, rekao je zvaničnik.

    WJS navodi da američki zvaničnici nisu rekli kome će biti uvedene nove sankcije.

    “Zakonodavci i aktivisti izvan vlade pozvali su administraciju da sankcioniše više ruskih oligarha, kineskih zvaničnika i drugih značajnih navodnih korumpiranih aktera i kršenja ljudskih prava. Iran je takođe moguća meta, s obzirom na široko rasprostranjene optužbe na Zapadu o korupciji u vladi i mučenju i ubijanju disidenata”, piše ovaj američki list.

    Ministarstvo finansija, koje nadgleda politiku sankcija, takođe preduzima druge radnje u borbi protiv korupcije, rekao je neimenovani zvaničnik, uključujući zatvaranje ‘rupa’ koje omogućavaju korumpiranim zvaničnicima da iskoriste tržište nekretnina i povećanje transparentnosti korporativnog vlasništva.

    WJS navodi da je Australija u četvrtak usvojila nova pravila koja joj omogućavaju lakše sankcionisanje optuženih koji krše ljudska prava, čime je postala posljednji saveznik SAD koji je donio zakon stiliziran prema američkim zakonima Magnitsky.

    “Kanada, Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe su ažurirale svoja pravila kako bi bolje ciljale na prekršioce ljudskih prava”, piše WJS.

    Koordinirane međunarodne sankcije Magnitsky dio su šireg skupa obaveza i inicijativa koje administracija želi osigurati na samitu, rekao je visoki zvaničnik administracije.

    Neke od tih inicijativa uključuju zaštitu medijskih prava i poštene izbore, borbu protiv korupcije i podsticanje političkog vodstva žena, djevojaka i marginalizirane populacije.

    Osim toga, Bajdenova administracija ima za cilj ograničiti izvoz alata za nadzor i drugih tehnologija koje autoritarne vlade mogu koristiti za suzbijanje ljudskih prava, rekla je Bajdenova administracija, što je navodna praksa u Kini”, piše WJS.

    Daniel Fried, bivši diplomata State Departmenta koji je osmislio nekoliko politika sankcija Obamine administracije, rekao je za WJS da Bijela kuća vjeruje da je borba protiv korupcije bitan element ponovnog osnaživanja demokratije.

    “Očekujemo da će njegova opredjeljenja biti fokusiranija više tu nego u drugim oblastima“, rekao je on.

    Samit nudi administraciji dobru priliku da proširi broj zemalja koje koordiniraju akciju protiv korupcije i kršenja ljudskih prava, rekao je Fried, sada saradnik u istraživačkom centru Atlantic Council sa sjedištem u Vašingtonu.

    “Ovo bi moglo izgledati kao da druge nacije usvajaju verzije američkog zakona o Magnitskom koji je specifičan za Rusiju i naknadnog Globalnog zakona Magnitskog, ili čak stvaraju širi mehanizam za koordinisane, multilateralne sankcije“, rekao je.

    Zvaničnici administracije kažu da su korupcija i kršenje ljudskih prava pošasti demokratije, aktivnosti koje su počinili autoritarni režimi i njihove pristalice kako bi sačuvali svoju moć i obogatili se na račun svojih građana.

    Kako se navodi, stavljanje na crnu listu vladinih i vojnih zvaničnika i njihovih saveznika u privatnom sektoru ima za cilj zaustaviti zloupotrebu i korupciju kako od strane meta tako i od strane drugih prestupnika širom svijeta.

    Sankcije Magnitskog uključuju zamrzavanje bilo koje imovine koju pojedinci imaju u jurisdikciji SAD i komplikuju njihove finansijske poslove i poslove nekretninama u inostranstvu. Detaljnim navodima koji opravdavaju sankcije, ova akcija ima za cilj i njihovu diskreditaciju u zemlji i inostranstvu.

    Ono što je zanimljivo iz perspektive BiH jeste da predstavnici BiH nisu pozvani na ovaj samit. Pored BiH, nisu pozvani ni predstavnici Rusije i Kine što je vrlo simptomatično.

    Poznato je da je administracija SAD pripremila sankcije i za neke zvaničnike u BiH, što je potvrdio i Gabriel Escobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, prenosi Raport.ba.

  • Lukašenko uzvraća udarac

    Lukašenko uzvraća udarac

    Bjelorusija je zabranila letove avio-kompanijama iz Evropske unije i Velike Britanije, a zabranjen je uvoz i robe sa Zapada.

    Ovo je usledilo nakon što su zapadnoevropske zemlje uvele sankcije Minsku.

    Zabrana uvoza na robu dolazi kao odgovor na, kako se navodi, “pritisak nelegalnim sankcijama usmerenim ka podrivanju beloruskog sueverniteta i dobrobiti stanovnika Bjelorusije”, saopštilo je danas ministarstvo spoljnih poslova Belorusije, preneo je AP.

    Vlada u Minsku još nije objavila listu zabranjene robe sa Zapada.

    Prošle nedelje su EU, SAD, Kanada i Velika Britanija uvele sankcije desetinama beloruskih zvaničnika, organizacija i kompanija, a EU je navela da je ciljala osobe koje su učestvovale u “hibridnom napadu” na evropski blok slanjem migranata na granice Poljske, Litvanije i Letonije.

    I beloruskoj avio-kompaniji Belaviji zabranjeno je da ulazi u zemlje članice EU.

    Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da sankcije neće naneti “nikakvu opipljivu štetu”.

    “Naravno, nema ničeg dobrog u ovome. Ali nema razloga leći na zemlji, staviti ruke na grudi i umreti”, dodao je Lukašenko.

  • Novo pravilo Evropske unije – ne koristiti reč “Božić”

    Novo pravilo Evropske unije – ne koristiti reč “Božić”

    Da li je najnovija preporuka Brisela udar na hrišćanske temelje kontinenta? Ili tek politička korektnost bez dubljih korena?

    Ne slavi svako hrišćanske praznike. Takve rečenice mogu biti stresne, zato treba govoriti “praznično vreme”, preporučuje se u dokumentu evropske komesarke za ravnopravnost Helene Dali, odnosno priručniku Evropske komisije.

    Poručuje se da reč “Božić” ne treba koristiti ni u jednom kontekstu.

    Umesto izraza “krsno ime” treba koristiti neutralno “prvo ime”. Ne preporučuje se oslovaljavanje sa “dame i gospodo” i “gospođa” ili “gospođica” zbog rodne korektnosti. I sve te preporuke stižu baš uoči rimokatoličkog i pravoslavnog Božića. Usledile su žestoke reakcije pa su preporuke hitro povučene na doradu.

    “Kuda ide to jedno ludilo koje je u suštini antihrišćansko vidimo danas i u Evropskoj uniji, ali vidimo i drugde. Mi smo imali slučaj prošle nedelje u Kanadi gde je škola zabranla bivšoj seksualnoj robinji Islamske države da govori o svom iskustvu jer bi, zaboga, ukoliko ona priča o tome šta joj se dešavalo studenti mogli da pomisle da ima nešto pogrešno u islamu”, kazao je istoričar Aleksandar Raković.

    Pokušaj inkluzije na platformi multikulturalizma je po priznanju Angele Merkel propao, ali mondijalsti ne odustaju. Politička korektnost i kontrola jezika nova su sredstva za kontrolu ljudskog uma i spečavanje kritičkog mišljenja.

    “Nikada se ne zna gde može da izbije neka nova ideološka revolucija. Na Zapadu to može da se dogodi. Oni su uvek imali potencijale za ideoloiške revolucije koje će se suprostviti tim lažnim političkim korektnostima koje u stvari od ljudi treba da naprave smo minione, a minioni videli smo kako izgledaju. To je jedan kolektiv gde čovek ne može da funkcioniše kao slobodno biće nego samo kao deo nekog kolektiva”, objasnio je Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

    Iskustvo je pokazalo da se kulturni ratovi neminovno preslikavaju i kod nas.

    “Oni se preslikavajui sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Mi znamo rod kao gramatičku kategoriju koja nema nikavo uporište u nauci, a onda se ovde nama preko zakona nametnula nama kao kategorija koju treba svi da poštujemo. Vremenom će nam se sve više nametati jer dokle god mi ovde imamo snage koje se zalažu za ulazak u Evropsku uniju one će nužno morati da prate taj antihrišćanski rat koji dolazi odnosno se odigrava u samoj EU”, rekao je Raković.

    Sasvim je moguće da će se Srbija jednog dana naći pred izborom, Božić ili Evropska Unija.

  • Amerika razmatra i “nuklearnu opciju”: Sastavljen prilično agresivan paket sankcija za Rusiju

    Amerika razmatra i “nuklearnu opciju”: Sastavljen prilično agresivan paket sankcija za Rusiju

    Američki predsjednik je obećao da će Vladimiru Putinu „veoma, veoma otežati” napad na Ukrajinu usred stalnih navoda u štampi i u Bijeloj kući da Moskva planira ofanzivu na Kijev.

    Kremlj je snažno odbacio ove tvrdnje, obećavajući da ne predstavlja pretnju ni jednoj državi.

    Zvaničnici Bajdenove administracije razmatraju širok spektar opcija za moguće sankcije Rusiji kako bi je odvratile od navodnog plana za invaziju na Ukrajinu, objavio je CNN.

    Potencijalne opcije navodno uključuju sankcije protiv nedefinisanih „članova Putinovog užeg kruga”, ruskih energetskih kompanija i banaka. Na meti bi mogao biti i ruski državni dug, tvrde izvori.

    Prema CNN-u, Bijela kuća je takođe razmatrala potencijalnu „nuklearnu opciju” – odsijecanje Rusije od SVIFT-a (SWIFT) – svjetskog sistema međubankarske komunikacije koji se koristi u međunarodnim prenosima novca i transakcijama.

    SAD su primjenile sličnu mjeru protiv Irana pod predsjedništvom Donalda Trampa, otežavajući toj zemlji trgovinu sa drugim članovima međunarodne zajednice.

    • Sastavili smo prilično agresivan paket, rekao je jedan zvaničnik za CNN.

    Nije donijeta konačna odluka o paketu sankcija koji bi mogao da se primjeni u slučaju ruske invazije na Ukrajinu, naveo je Si-En-En. Bijela kuća navodno razgovara o kaznenim mjerama sa svojim evropskim partnerima, koji su čvršće povezani sa ruskom ekonomijom, radi koordinacije akcija. Evropski parlament usvojio je ranije ove godine prijedlog koji sadrži „nuklearnu opciju” sličnu onoj o kojoj se razmišlja u Beloj kući.

    Istovremeno, Bajdenova administracija strahuje od mogućih posljedica uvođenja velikih sankcija Moskvi, posebno u energetskom sektoru. Mnoge evropske države se oslanjaju na isporuke gasa iz Rusije zbog skoka cijena i nedovoljno popunjenih rezervi gasa.

    Moskva je takođe postala drugi najveći izvoznik nafte u SAD 2021. i ostaje jedan od najvećih dobavljača dizela za zemlju. Ovo poslednje pomaže da se rastuće cijene goriva drže pod kontrolom, prenose Novosti.

    Strah je da Rusija tada pokušava da uzvrati zaustavljanjem proizvodnje, rekao je za CNN neidentifikovani visoki američki zvaničnik.

    Kremlj je više puta javno negirao mogućnost korišćenja svojih energetskih resursa kao geopolitičkog oruđa pritiska. Međutim, nejasno je kako SAD ili zemlje EU uopšte planiraju da kupuju raspoloživi ruski gas, naftu i gorivo kod banaka u zemlji koje su isključene iz SVIFT sistema i na taj način ne mogu da primaju uplate.

  • Procurio nacrt njemačkog zakona: 15. mart – ovo je plan

    Procurio nacrt njemačkog zakona: 15. mart – ovo je plan

    Buduća njemačka vlada želi od 16. 3. vakcinu protiv koronavirusa da učini obaveznom za zaposlene u bolnicama, domovima za stare i ostalim zdravstvenim ustanovama.

    To stoji u nacrtu zakona u koji je Rojters u nedelju imao uvid.

    Njemačka se dosad suzdržavala od uvođenja obaveznog cepljenja zbog straha od povećanog manjka medicinskog osoblja i njegovatelja. No podrška za taj potez je narasla nakon što se zemlja suočila s porastom broja slučajeva zaraze u četvrtom talasu pandemije.

    Socijaldemokrate, Zeleni i Liberalno-demokratska stranka, koji se spremaju da formiraju novu nemačku vladu u sredu, nameravaju parlamentu da predstave novi zakon tokom sledeće nedelje.

    U nacrtu stoji da će zaposleni u spomenutim područjima do 15. marta trebati dokazati da su vakcinisani protiv koronavirusa, da su se oporavili od kovida 19 ili predočiti potvrdu da se ne mogu cepiti.

    Budući da Njemačka namerava da vakciniše 30 miliona ljudi pre Božića, nacrt zakona bi takođe dopustio stomatolozima, veterinarima i lekarima da privremeno provode vakncinisanje nakon što prođu za to predviđenu obuku.

    Predloženi zakon bi do 15. februara produio privremene mere koje bi nemačkim saveznim pokrajinama omogućile da prema potrebi uvedu još strože mere ako je potrebno.

  • “Kasno je da se zaustavi”

    “Kasno je da se zaustavi”

    Šef Minhenske konferencije za bezbednost, nemački diplomata Volfgang Išinger smatra da je kasno da se zaustavi gasovod Sjeverni tok 2.

    Kako prenosi Sputnjik, Išinger to smatra iako projekat ostaje problem za Ukrajinu i predmet nesuglasica sa SAD.

    “Sjeverni tok 2 ostaje ne samo problem u odnosima sa Ukrajinom i Evropskim parlamentom, već i transatlantski problem”, izjavio je Išinger listu Handelsblat, dodavši da je “sada, verovatno, suviše kasno” (da se zaustavi gasovod).

    Prema rijeičima diplomate, američki kongres ne razumije zašto Njemačka ne smanjuje svoju zavisnost od ruskog gasa i, sa tačke gledišta SAD, “faktički subvencioniše Rusiju”.

    On je naglasio da Njemačka ne treba da bude zavisna od američke unutrašnje politike, ali treba videti da li SAD, kao pre, dobro razumije njemačku politiku.

    Išinger je dodao da se potrebe Njemačke za uvozom gasa u srednjoročnoj perspektivi neće smanjiti, ako država namerava da odustane od uglja i nuklearne energetike do 2030. godine.

  • Posle Angele Merkel – Makron traži svoju šansu; Brisel igra, ali bez golova; kome će pripasti evropski tron?

    Posle Angele Merkel – Makron traži svoju šansu; Brisel igra, ali bez golova; kome će pripasti evropski tron?

    Nova Vlada u Njemačkoj trebalo bi da bude formirana za nekoliko dana.

    Socijaldemokrate budućeg kancelara Olafa Šolca i Liberali, već su potvrdili Koalicioni ugovor, Zeleni bi to trebalo da učine u ponedeljak.

    Angela Merkel već se oprostila od Nemaca, ali i Evropska unija od svoje liderke. Ta pozicija, iako neformalna, sada je upražnjena, piše RTS.

    U rimskoj palati Kvirinal premijer Italije i predsednik Francuske potpisali su bilateralni sporazum – na polju odbrane, fiskalne politike, sve do zajedničkog svemirskog programa. I već se tumači – Kvirinalski sporazum mogao bi da lansira novi italijansko-francuski dvojac na čelu Evrope.

    Po ispraćaju Angele Merkel, dok nemačka Semafor koalicija, uspostavi red u unutrašnjem političkom saobraćaju, upadljive su ambicije Marija Dragija i Emanuela Makrona.

    “Sporazum koji je potpisan između Italije i Francuske pokazuje da je Italija spremna da se priključi vodećem dvojcu, da ima tu želju i činjenica je da su svi postupci koje je Italija i italijanska vlada pod vođstvom Marija Dragija povukla, stvorila određenu vrstu optimizma i da su ambicije Rima porasle”, navodi Stefan Vladisavljev iz Fondacije BFPE.

    Dok je bio prvi čovek Evropske centralne banke, obraćanja “maestra Marija Dragija”, kako ga je španski kolega nazvao, slušala su se u tišini. Što je retkost. Na čelu Italije je od februara i već je, nizom mera izvlačeći zemlju iz haosa usled pandemije kovida, stekao titulu najpoštovanijeg političara. Italijani tome nisu skloni.

    “On ima veliko iskustvo, zna kako funkcioniše EU, zna i koje su određene rupe u sistemu, koje se mogu iskoristiti i zapravo najveća opasnost po njega samog ostaje to da li će Vlada u samoj Italiji ostati dovoljno dugo stabilana pošto je, ako je Italija zaista po nečemu poznata, veoma, veoma često menjaju Vlade što zapravo prouzrokuje i probleme po samu državu da se pozicionira kao akter”, napominje Vladisavljević.

    U nameri da se pozicionira u Evropi, Emanuel Makron je još na početku mandata 2017. u govoru na Sorboni, Uniju nazvao slabom, sporom, neefikasnom. Na kraju mandata, pitanje je da li je na putu njegove ambicije stajalo samo moćno prisustvo Angele Merkel. I kakva će biti uloga Olafa Šolca. Prihvaćen je kao političar kontinuiteta, iako bez harizme i više okrenut Nemačkoj.

    “Binom Francuska-nemačka ne postoji, u stvarnosti postoji samo Nemačka, odnosno nemačka elita koja koristi dominantan položaj da upravlja procesima i realizuje interese unutar”, ukazuje Ivica Mladenović, urednik “Mond diplomatika” na srpskom jeziku.

    Makron traži svoju šansu
    Predsedavanje EU, od januara pripada Francuskoj. Makron već pokazuje nameru da se do aprila, do kada mu predstoji i trka za reizbor, predstavlja i kao lider Unije, primećuje Mladenović.

    “Biće megalomanskih inicijativa jer je Francuska na međunarodnom planu nekoliko puta ozbiljno ponižena, skandal oko prodaje podmornica Australiji je samo poslednje poniženje. Makron će u naredna četiri meseca pokušati na diskursnom planu, jer se suštinski ništa neće promeniti, da iskoristi situaciju francuskog predsedavanja da bi stvorio privid značaja Francuske u međunarodnim okvirima dok će mu glavni cilj biti reizbor za predsednika”, dodaje Mladenović.

    U evropskim okvirima, Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Londonu i Berlinu, uočava da je odlaskom Merkel, makar za sada, okončana era liderstva u Evropi. Zameniće je menadžeri, zajedničkim snagama.

    “Tu poziciju će zauzeti predstavnici Francuske, Nemačke, Poljske i Italije kao najvažnijih i najuticajnijih zemalja u EU. Poljsku nikada ne treba zaboraviti s obzirom na njen veliki strateški značaj”, ukazuje Pribićević.

    Slabo utvrđena pozicija EU u svetskim okvirima time dodatno gubi na značaju. Pribićević podseća na neispunjena očekivanja evropskih državnika od Bajdena, kome nije bilo druge nego da nastavi Trampovim putem – Amerika – Amerikancima.

    Brisel igra, ali ne daje golove
    Dok se Sjedinjene Države povlače, London posle Bregzita dodatno otežava Briselu. Između ostalog, slanjem izaslanika na Zapadni Balkan, svodeći ga u ravan sa Ukrajinom, po pitanju odnosa sa Rusijom.

    “I gde je tu EU? Ona je ustvari samo posmatrač i navijač, ali nije akter, ko su akteri? Oni su s jedne strane Rusija, a sa druge SAD i Velika Britanija. E, to je problem liderstva – da, i ovi novi lideri, oni su dobri upravljači, ali pored dobrog upravljanja, potrebna je i vizija i pitanje je da li je oni imaju”, smatra Pribićević.

    Brisel ima novu inicijativu – Globalna kapija. Opredelili su 300 milijardi evra za infrastrukturne projekte i zajmove van granica Unije, sa namerom, kako se tumači, da pariraju kineskom Pojasu i putu. Najavila ga je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    Ako zajedničke evropske institucije ni tako ne uspeju da se pozicioniraju, pogledom ćemo kada govorimo o Uniji, i dalje, umesto Brisel, tražiti Berlin, Pariz, možda i Rim.