VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Makron želi da obnovi nuklearni sporazum

    Makron želi da obnovi nuklearni sporazum

    Francuski predsjednik Emanuel Makron prenio je iranskom predsjedniku Ibrahimu Raisiju da je razočaran zbog nedostatka napretka u razgovorima o obnovi nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

    Francuski lider zatražio je od Raisija da donese “jasan izbor” za postizanje dogovora i povratku u sprovođenje iranskih obaveza preuzetih sporazumom iz 2015. godine, saopšteno je iz kancelarije francuskog predsjednika.

    Makron je izrazio uvjerenje da je takav ishod još moguć ali da treba da se desi što je prije moguće.

    Iran je junu počeo sa uklanjanjem nadzorne opreme Međunarodne agencije za atomsku energije /IAEA/ postavljene prije postignutog dogovora sa svjetskim silama 2015. godine.

    Prema sporazumu sa svjetskim silama iz 2015. godine, Iran se saglasio da će ograničiti svoj nuklearni program, a zauzvrat će biti ukinute zapadne sankcije.

    Bivši predsjednik SAD Donald Tramp povukao je Ameriku iz sporazuma koji je ograničavao nuklearni program Irana u zamjenu za ublažavanje zapadnih sankcija.

    Jedna od glavnih pritužbi Trampa bila je da sporazum nije pokrio raketni program Irana ili podršku Teherana oružanim grupama na Bliskom istoku koje Zapad smatra terorističkim.

  • Plan EU na klimavim nogama?

    Plan EU na klimavim nogama?

    Plan Evropske komisije o 15-postotnom smanjenju potrošnje gasa u razdoblju od avgusta do marta sledeće godine nailazi na otpor među članicama EU.

    Italija, Poljska i Mađarska već su iskazale rezervisanost prema predlogu, a Španija i Portugal jasno su rekli da mu se protive.Ministri energetike članica EU odlučivaće o planu na sastanku u utorak, a za njegovo usvajanje je potrebno da ga podrži 55 odsto članica EU ili vlade čije države pokrivaju 65 odsto populacije EU.

    Izvori iz briselske diplomatije navode da članice nisu naklonjene toj meri jer postoji puno nerešenih pitanja za pokretanje ovakve faze hitnosti. Zabrinutost je razumljiva s obzirom na to da je EU tokom prošle godine iz Rusije uvezla gas koji podmiruje 41 odsto potreba njenih članica, piše Jutarnji list.

    Početna tačka

    Žoao Galamba, portugalski državni sekretar za energetiku, već je u nacionalnom dnevnom listu Ekspreso rekao da je Portugal prisiljen da poveća potrošnju gasa za elektrane zbog niskog vodostaja, a plan EU nije održiv u njihovom slučaju jer ostavlja Portugal bez struje.

    “Za razliku od drugih država, mi nismo živeli iznad svojih mogućnosti sa energetskog gledišta”, citirao je Fajnenšel tajms zamenicu španskog premijera Teresu Riberu, koja je dodala da predlog Komisije ignoriše ekonomske i socijalne posledice. Dodala je da će smanjenje potrošnje gasa naterati zemlju da smanji proizvodnju struje i zaustavi izvoz gasa ostatku kontinenta.

    “Predlog Komisije može biti početna tačka, ali ne i cilj”, rekla je Ribera, a prenosi Blumberg.

    Nasuprot tome, Robert Habek, nemački ministar ekonomije, apeluje na evropski princip solidarnosti.

    “Moramo sačuvati gas, a to znači da čak i one zemlje na koje smanjenje snabdevanja ruskim gasom nema direktni uticaj moraju pomoći drugim zemljama. Inače nema evropske solidarnosti”, rekao je Habek, čija zemlja 66 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz ruskih izvora.

    Međunarodni monetarni fond je, inače, smanjio predviđanja nemačkog privrednog rasta za sledeću godinu sa 1,2 odsto na 0,8 odsto.

    Ko koliko zavisi od gasa

    Španija i Portugal tradicionalno puno manje zavise od ruskog gasa nego ostale evropske zemlje, to iznosi 10 odsto njihovih potreba. Obe zemlje kupuju gas putem LNG postrojenja, Portugal između ostalog iz Nigerije i SAD. Španija je prošlog meseca uvezla plin za 77 odsto svojih potreba putem LNG postrojenja, navodi Blumberg. Mađarska je pak prošle nedelje objavila vanredno stanje u energetici i zabranila izvoz gasa drugim članicama EU.

    Francuska od Rusije kupuje gas za samo 15 odsto svojih potreba i nije se otvoreno suprotstavila predlogu, ali je Agnes Panije-Runaše, ministarka energetike, istakla da je potrebno “definisati jednake ciljeve za sve”.

    Ana Moskva, poljska ministarka za klimu, kazala je da se Poljska ne slaže s predloženim merama.

    “Mehanizam solidarnosti ne sme voditi smanjenju energetske sigurnosti za bilo koju članicu EU”, navodi Politiko stav ministarke čija zemlja 54 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz Rusije.

  • “Amerika moli”

    “Amerika moli”

    Američki Stejt department pokušava da utiče na posetu ruskog šefa diplomatije Africi, izjavila je Marija Zaharova.

    Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije kaže da američke diplomate “trče od kuće do kuće različitim zemljama i mole (diplomate) da se ne fotografišu sa Lavrovom”. Cilj je, po njenim rečima, da ruska strana ne iskoristi fotografije kao dokaz da izolacija ne postoji.

    Ona je dodala da SAD “ne shvataju da Rusija za tu svrhu ne koristi fotografije, već da to radi uz pomoć američke gluposti i potpunog nedostatka osećaja realnosti”.

    Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov doputovao je u zvaničnu posetu Egiptu.

    Kairo je prva stanica ruskog ministra u okviru posete Africi.

  • Evropa traži od Nigerije veće isporuke gasa

    Evropa traži od Nigerije veće isporuke gasa

    Evropska unija traži dodatne isporuke gasa (LNG) od Nigerije pripremajući se za moguće smanjenje snabdevanja ruskim gasom.

    To je izjavio Metju Boldvin, zamenik generalnog direktora energetskog odeljenja Evropske komisije.

    Boldvinova izjava data je u Nigeriji gde je boravio ove nedelje i održao niz susreta sa zvaničnicima te zemlje, najvećeg proizvođača nafte u Africi, prenosi Rojters.

    Zvaničniku EU rečeno je da Nigerija poboljšava bezbednost u delti reke Niger i da planira da posle avgusta ponovo otvori gasovod Trans Niger, što bi omogućilo veći izvoz gasa u Evropu.

    EU uvozi 14 odsto svojih ukupnih potreba LNG iz Nigerije i postoji potencijal da se ova količina više nego udvostruči, ukazao je Boldvin za Rojters.

  • Ukrajinci vraćaju svoju teritoriju – preokret?

    Ukrajinci vraćaju svoju teritoriju – preokret?

    Ukrajinske snage postepeno se kreću ka istoku Hersonske oblasti, koju je Rusija zauzela na početku rata, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    “Okupatori su pokušavali da tamo uspostave uporište…ali kako im je to pomoglo? Ukrajinske oružane snage, korak po korak, kreću se ka toj oblasti”, rekao je Zelenski sinoć u video obraćanju, prenosi Rojters.

    Ukrajinska vojska ispalila je najmanje sedam granata u oblasti hidroelektrane Hakovka u Hersonskoj oblasti, saopštila je u subotu vojno-civilna administracija te oblasti, koja je pod ruskom kontrolom.

    Ukrajinska vojska je prothodne noći napala i most preko reke Ingulec kod sela Darjevka u regionu Herson, dodaje se u saopštenju.

  • Bez ruske nafte ako se ograniče cijene

    Bez ruske nafte ako se ograniče cijene

    Rusija neće isporučivati naftu na svjetsko tržište ako se uvede ograničenje cijena, rekao je danas zamjenik premijera Aleksandar Novak.

    “Ako su ove cijene o kojima pričaju niže od cijene proizvodnje nafte, onda naravno Rusija neće obezbijediti snabdijevanje svjetska tržišta”, rekao je Novak za rusku televiziju.

    Novak je istakao da to jednostavno znači da Rusija neće poslovati sa gubitkom.

  • Odesom odjeknule eksplozije

    Eksplozije su danas odjekivale glavnom ukrajinskom lukom Odesom.

    Eksplozije su odjeknule dan nakon što su Kijev i Moskva u Istanbulu postigle dogovor o deblokadi izvoza ukrajinskih žitarica.

    Nekoliko eksplozija pogodilo je Odesu rano ujutro, a uzrok zasad nije poznat, preneo je “BBC”.

    Prema dogovoru iz Istanbula od petka, Rusija se složila da neće gađati luke dok su u tranzitu isporuke žitarica. Ujedinjene nacije su ocenile da je dogovor o žitaricama “svetionik nade”.

    Lokalni poslanik Oleksij Hončarenko napisao je na Telegramu da je odjeknulo šest eksplozija u gradu i da je luka u dimu nakon napada.

    Hončarenko je dodao da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila još nekoliko projektila i da su borbeni avioni bili angažovani u vazdušnim borbama iznad grada.

    “Te bitange su jednom rukom potpisivale ugovor, dok su drugom rukom raketirali. Dakle, potrebni su nam avioni da potopimo celu crnomorsku flotu Ruske Federacije. Ovo će najbolje osigurati izvoz žitarica”, napomenuo je Hončarenko.

    Reakcije na napad
    Ukrajina je pozvala Ujedinjene nacije i Tursku da osiguraju da Rusija ispuni svoje obaveze iz sporazuma o deblokadi izvoza ukrajinskih žitarica iz luka na Crnom Moru, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova iz Kijeva.

    Američka ambasadorka u Kijevu Bridžet Brink rekla je da Moskva treba da odgovara za, kako je rekla, „nečuveni” ruski udar na lučki grad Odesu u subotu.

    “Ruske rakete pogodile su infrastrukturu u Odesi dan nakon što su Rusija i Ukrajina, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske, potpisale sporazum o ponovnom otvaranju crnomorskih luka i nastavku izvoza žitarica”, napisala je ona na Tviteru.

    Ukrajinska ambasada u Ankari objavila je saopštenje povodom ruskog udara na luku Odesa.

    “Ruskoj Federaciji je trebalo manje od 24 sata da izvrši raketni napad na luku Odesa kako bi dovela u pitanje sporazume i obećanja UN i Turske u dokumentu koji je juče potpisan u Istanbulu. Ruske rakete ispaljene na Odesu su u suštini kao da je Vladimir Putin pljunuo u lice generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i turskom predsedniku Redžepu Erdoganu, koji su uložili velike napore da postignu sporazum na kome je Ukrajina zahvalna. Ukrajina ističe potrebu striktnog sprovođenja sporazuma o obnavljanju bezbednog izvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda iz tri luke (Odesa, Černomorsk i Južno) preko Crnog mora. Pozivamo UN i Tursku da obezbede da Rusija ispuni svoje obaveze u okviru bezbednog rada žitnog koridora”, stoji u saopštenju.

  • Supruga Olafa Šolca povjerljive dokumente bacala u smeće

    Supruga Olafa Šolca povjerljive dokumente bacala u smeće

    Brita Ernst, supruga njemačkog kancelara Olafa Šolca, u više navrata je prekršila regulative time što je povjerljive dokumente bacala u smeće, piše njemački list “Der Špigl”.
    List navodi da dokumenti nisu samo pomiješani sa običnim smećem, što je kršenje regulativa o reciklaži, već su pojedini nosili i oznaku povjerljivo.

    “Špigl” je došao u posjed pojedinih dokumenata izvučenih iz smeća.

    Prema regulativama, Ernstova je prvobitno trebala da dokumente propusti kroz rezač i potom da ih baci.

    Komšija Ernstvove i Šolca je prvi put pronašao dokumente u novembru prošle godine.

    List ističe da je Ernstvova prekršila više regulativa, počev od toga da ne odvaja svoje smeće, ali i pravilo za uništenje povjerljivih dokumenata.

    Ernstova /61/ je ministar obrazovanja u pokrajini Brandenburg.

  • UN: Nema garancija da zapadne zemlje neće ometati izvoz ruskog žita i đubriva

    UN: Nema garancija da zapadne zemlje neće ometati izvoz ruskog žita i đubriva

    Zapadne zemlje nisu garantovale da neće ometati izvoz žita i đubriva iz Rusije – riječ je samo o dobrim namjerama zemalja, izjavila je za Sputnjik generalni sekretar Konferencije za trgovinu i razvoj UN Rebeka Grinspen, komentarišući potpisane dokumente o ukidanju ograničenja izvoza ruskih proizvoda i pomoći Rusije u izvozu ukrajinskog žita.
    „O, ne, ovo je akt o jačanju povjerenja. nema nikakvih garancija, samo dobra volja i posvećenost svih strana da ova šema funkcioniše“, istakla je ona.

    Kako je naglasila, pored toga, postoji dovoljno znakova koji govore o onome što sve strane žele.
    Prema njenim riječima, imajući u vidu saopštenje G7, kao i izjave državnog sekretara SAD Entonija Blinkena, zajedničko svima je da podržavaju napore generalnog sekretara UN da se prehrambeni proizvodi i đubrivo oslobode sankcija upravo zato što niko ne želi prehrambenu krizu u svijetu.

    Grispenova je, takođe, ocijenila da će se operativni troškovi pri izvozu ruske hrane i đubriva smanjiti nakon potpisivanja sporazuma.

    „Cijene u svijetu rastu zbog problema sa isporukom, osiguranjem, plaćanjem, prevozom robe. Prema tome, ono što predviđam je da će se te prepreke ublažiti a cijena transakcija smanjiti“, istakla je ona.

    Grispenova smatra da je polovina udjela u rastu cijena žita uzrokovana cijenama transporta i logistike.
    Prema njenim riječima, u UN će nakon zaključivanja sporazuma o žitu u Istanbulu biti oformljena radna grupa koja će raditi upravo u cilju nastavka tih napora.

    „Nastavićemo saradnju i komunikaciju sa našim partnerima u Evropi, SAD, sa našim ruskim partnerima kako bismo razumjeli sa kakvim problemima i preprekama se susreću kad su u pitanju prehrambeni proizvodi i đubrivo“, zaključila je ona u razgovoru za Sputnjik.

    U petak su u Istanbulu potpisani multilateralni sporazumi o ukidanju ograničenja na isporuku za izvor ruskih proizvoda i pomoći Rusije pri izvozu ukrajinskog žita. Sporazum koji su potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN predviđa izvoz ukrajinskog žita i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu.

  • Zelanski: Primirje bez povratka teritorija produžava rat

    Zelanski: Primirje bez povratka teritorija produžava rat

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da bi prekid vatre sa Rusijom bez povratka izgubljenih teritorija samo produžio rat.

    U intervjuu za “Vol strit džurnal” on je upozorio da bi prekid vatre koji bi Rusiji omogućio da zadrži ukrajinske teritorije oduzete od početka napada u februaru samo podstakao još širi sukob, dajući Moskvi priliku da obnovi svoje snage i naoruža se za sljedeću rundu.

    Zelenski je, takođe, govorio i o artiljerijskim raketnim sistemima visoke pokretljivosti (Himars) koje su isporučile SAD, rekavši da su zapadne zalihe Himarsa, iako prave materijalnu razliku, mnogo manje od onoga što je Ukrajini potrebno da bi preokrenula tok.

    “Zamrzavanje sukoba s Ruskom Federacijom znači pauzu koja daje Ruskoj Federaciji mogućnost da odmori”, istakao je on.

    Kako je dodao, društvo vjeruje da prvo moraju da se oslobode sve teritorije, a da onda može da se pregovara o tome šta da se radi i kako da se živi u vijekovima koji su ispred nas.

    “Najhitnije su potrebni sistemi protivvazdušne odbrane koji bi mogli da spriječe Rusiju da ispaljuje rakete dugog dometa na miroljubive gradove stotinama kilometara od linija fronta”, dodao je Zelenski.

    Govoreći o sporazumu potpisanom sa Rusijom o ponovnom pokretanju izvoza žitarica, Zelenski je rekao da bi diplomatski ustupci Moskvi mogli donekle stabilizovati tržišta, ali da će samo obezbijediti privremeni predah i donijeti bumerang u budućnosti.