VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi ušli u dva grada na istoku Ukrajine, Zelenski poručio: Sve ćemo vas pronaći

    Najveći američki istraživački centar za odbranu kaže da je Rusija u srijedu ostvarila manji napredak u svojoj invaziji na Ukrajinu. Institut za proučavanje rata izvijestio je da i dalje traje kontinuirani ruski napad iz zraka i zemlje na Mariupolj.

    Ukrajinski borci u lučkom gradu i dalje se brane u masivnom kompleksu željezare Azovstal, prenosi BBC.

    Dnevna obavještajna procjena istraživačkog centra takođe je otkrila da su ruske snage ušle u dva ključna grada na frontu na istoku Rubizhne i Popasna.

    Još uvijek nisu napravljeni veći teritorijalni prodori, dodaje se, ali ruske trupe nastavljaju s napadima u naseljenim regijama Harkova i Hersona.

    U međuvremenu, u video obraćanju na 56. dan rata, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da Evropska unija planira šesti paket sankcija Rusiji.

    “Radimo na tome da bude zaista bolno za rusku vojnu mašinu i rusku državu u cjelini”, rekao je Zelenski i dodao da je sa predsjednikom Evropskog vijeća Charlesom Michelom imao “veoma temeljne razgovore” o odbrambenim i finansijskim pitanjima, kao i o sankcijama.

    Konkretno, kako kaže, sankcije će obezbijediti ograničenja za ruski energetski sektor, bankarski sektor, izvoz, uvoz i transport.

    On je također ponovio svoj poziv na potpuni embargo na isporuke ruske nafte.

    Zelenski je rekao da je razgovarao s Michelom o “prijetnji prehrambenoj i energetskoj krizi u Evropi”, te mogućnosti obnavljanja ukrajinskog izvoza poljoprivrednih proizvoda i blokiranja “sposobnosti Rusije da ucjenjuje Evropu”.

    Prije njihovog sastanka, šef Evropskog vijeća je sa svojim timom posjetio Borodjanku u Kijevu, rekao je Zelenski, i “svojim očima vidio razaranje koje su oni (Rusija) izazvali“.

    “Ne može biti pravde bez mira”, rekao je Zelenski i dodao da će ruska vojska i komandanti biti proglašeni krivima za ratne zločine.

    “Svako prezime, svaka kućna adresa, svaki bankovni račun – sve ćemo pronaći”, dodao je on.

  • Lavrov: “Od njih zavisi”

    Lavrov: “Od njih zavisi”

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom.

    On je tom prilikom istakao da ishod pregovora Moskve i Kijeva zavisi od spremnosti ukrajinske strane da uzme u obzir zakonite zahteve Rusije.

    Ministri su razmotrili i moguće zajedničke korake Ministarstava spoljnih poslova i odbrane u cilju obezbeđivanja bezbednosti civila u Ukrajini, uključujući strance.

    Lavrov je rekao da odgovornost za tešku humanitarnu situaciju u zonama borbenih dejstava leži na ukrajinskim nacističkim bataljonima koji civile koriste kao živi štit i odbijaju humanitarne koridore koje ruska vojska redovno otvara, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

    Istovremeno, turski ministar je zahvalio je za pomoć koju su ruske jedinice pružile u oslobađanju talaca koje su držali ukrajinski ekstremisti u džamiji u Mariupolju.

  • Putin testirao “oružje sudnjeg dana”

    Putin testirao “oružje sudnjeg dana”

    U sredu je rusko ministarstvo odbrane objavilo kako su uspešno lansirali interkontinentalnu balističku raketu Sarmat na kosmodromu Pleseck.

    Iz ruskog ministarstva su pojasnili da je ovo prvo lansiranje u državnom programu testiranja.

    “Zadaci lansiranja su u potpunosti izvršeni. Projektne karakteristike su potvrđene u svim fazama njegovog leta. Trenažne bojeve glave stigle su u zadato područje na poligonu Kura na poluostrvu Kamčatki”, objavilo je ministarstvo, prenosi državna agencija RIA. Iz ministarstva su pojasnili da je ovo prvo lansiranje u državnom programu testiranja.

    S obzirom na to da je raketa evoluirala godinama, njeno probno lansiranje nije iznenađenje za Zapad, ali se dogodilo u vreme ekstremne geopolitičke napetosti zbog ruske invazije Ukrajine. Razvoj sarmata, započet 2009. godine, time je priveden kraju i, prema najavama, zameniće sadašnji sistem R-36M2 djuk (poznat u krugovima NATO i kao SS-18 satan, op. Cit.).

    S obzirom na to da će naslediti oružje tako zvučnog imena, RS-28 nije izbegao jednako zloglasni nadimak – SS-Ks-30 satana 2 ili satanin sin. To je definitivno najmoćnija raketa kojom će Putin sada raspolagati, a i Rusi tvrde da takvih raketa nema na svetu.

    RS-28 sarmat je težak 208 tona, dugačak 35,5 metara i prečnik od 3 metra. Može da nosi 10 tona tereta, što znači da može da bude napunjen sa 10 težih nuklearnih bojevih glava ili 15 lakših.

    ‘Oružje sudnjeg dana’, kako ga neki na Zapadu nazivaju, navodno ima domet od 18.000 kilometara, a sarmatovi dizajneri tvrde da je sistem neka vrsta ubice raketnog štita jer su njegove rakete u stanju da izbegnu odbrambene radarske sisteme.

    “U stanju je da u sekundi izbriše sa lica Zemlje oblast veličine Teksasa ili Francuske”, hvalili su se ruski mediji prošle godine, predstavljajući novu raketu.

    Ponosni predsednik Vladimir Putin čestitao je svima na uspešnom lansiranju.

    “Ovo je veliki, značajan događaj u razvoju sistema naoružanja naše vojske. Sarmatu nema premca na svetu i neće biti još dugo. Ovo zaista jedinstveno oružje će ojačati borbeni potencijal naših oružanih snaga, pouzdano garantovati bezbednost Rusije od spoljnih pretnji i razmisliti o onima koji pokušavaju da ugroze našu zemlju u žaru besne agresivne retorike”, rekao je Putin.

    On je dodao da je sarmat isključivo ruski proizvod, koji će “pojednostaviti serijsku proizvodnju”.

  • Zelenski dao ponudu Rusiji

    Zelenski dao ponudu Rusiji

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski dao je izjavu nakon posete predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela.

    Zelenski je potvrdio da je spreman da oslobodi ruske ratne zarobljenike u zamenu za bezbedan prolazak civila i ukrajinskih vojnika iz Mariupolja. Veruje se da je oko 100.000 ljudi ostalo u opkoljenom južnom gradu.

    On je dodao da se situacija u gradu pogoršava kako se rat nastavlja i smatra da stotine ranjenih nemaju pristup medicinskoj nezi i ponovio tvrdnju da se u kompleksu Azovstal, uz preostale ukrajinske odbrambene snage, nalazi oko 1.000 civila. Ukrajinski predsednik je tvrdio da Kijev nije video niti čuo za navodni dokument za koji Kremlj kaže da je poslao Ukrajini u vezi sa mirovnim pregovorima.

    Prethodno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da Moskva čeka odgovor nakon predaje dokumenta ukrajinskoj strani.

  • Oglasio se i Bajden: “To je rezultat Putinovog rata”

    Oglasio se i Bajden: “To je rezultat Putinovog rata”

    Američki predsednik Džozef Bajden oglasio se povodom inflacije.

    Bajden je izjavio da je “70 odsto rasta inflacije prošlog meseca rezultat povećanja cena koje je izazvao rat ruskog predsednika Vladimira Putina protiv Ukrajine i njegovog efekta na cene goriva i energenata”, javlja Anadolu Agency (AA).

    “Putinova invazija na Ukrajinu podigla je cene gasa i hrane u celom svetu. To smo videli u najnovijim podacima o inflaciji. Činim sve što mogu da spustim cene i odgovorim na Putinovo povećanje cena”, napisao je Bajden na Tviteru.

    Bajden je naveo da je odobrio puštanje milion barela sirove nafte iz rezervi dnevno, u koordinaciji s američkim partnerima i saveznicima širom sveta, dok njegova administracija radi s američkim proizvođačima nafte na povećanju proizvodnje.

    “Osim cena gasa, pozvao sam Kongres da odmah preduzme korake za smanjenje troškova porodičnih računa za komunalije, cena lijekova i još mnogo toga, uz istovremeno smanjenje deficita kako bi se smanjio inflatorni pritisak. To bi napravilo veliku razliku za porodice”, poručio je Bajden.

    Uz rastuću globalnu potražnju u eri pandemije i brige o snabdevanju usred rata, cene sirove nafte su se početkom marta popele na najviši nivo u poslednjih 14 godina.

    Godišnja potrošačka inflacija u SAD skočila je na 8,5 odsto u martu, što je najviše od decembra 1981. godine. Proizvođačke cene skočile su za 11,2 odsto u martu u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveći godišnji porast od novembra 2010. godine.

  • Ruski general otkrio sljedeći cilj vojske?

    Ruski general otkrio sljedeći cilj vojske?

    General-pukovnik Vladimir Šamanov smatra da oslobađanje Odese treba da bude sledeća faza specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Prema rečima generala, Marijupolj i niz drugih utvrđenih područja sputavaju jedinice.

    “Biće mnogo lakše čim razmrsimo taj Gordijev čvor i tada ćemo preći na grupaciju između Dnjepra i Izjuma koja je, u suštini, već opkoljena i nalazi se u obruču”, rekao je Šamanov.

    On je saopštio da se trenutno napreduje u području Nikolajeva.

    “Odesa je blokirana, ali mislim da će i na nju doći red”, dodaje general, istakavši da su ciljevi prve faze specijalne operacije ostvareni. Ruska vojska uspela je da onesposobi ukrajinske snage PVO.

    Pored toga, kako dodaje Šamanov, Rusija je nanela veliku štetu ukrajinskoj vojnoj infrastrukturi, a zemlja je ostala bez centralizovane državne i vojne uprave.

    Šamanov dodaje da je napredovanje ruskih snaga bilo otežano, jer je vojska činila sve da izbegne smrt civila.

    “Danas su ove poteškoće u velikoj meri prevaziđene, ali postoji još jedan momenat – komunikacije su sve komplikovanije, rute snabdevanja se produžavaju”, naglašava general.

    Istovremeno podseća da vojska ima zadatak da obezbedi demilitarizaciju Ukrajine, odnosno da je liši vojnog potencijala koji je opasan po Rusiju, što je nemoguće realizovati u okviru samo dve oblasti. Pored toga, potrebno je uspostaviti kontrolu u administrativnim centrima i podržati mirnu građansku samoupravu.

    “Ako sada ne rešimo ovo pitanje sa Ukrajinom, na njega će morati da se vraćaju buduće generacije vojnika i oficira Rusije”, zaključuje ruski general.

  • Poruka Londonu: U sekundi ste okrenuli leđa svojima

    Poruka Londonu: U sekundi ste okrenuli leđa svojima

    U Londonu su okrenuli leđa britanskim plaćenicima koji su zarobljeni u Donbasu, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

    Sa neviđenom lakoćom odustaju od građana svoje zemlje koji su tamo zarobljeni mislim na Ukrajinu i britanske državljane – prokomentarisala je portparolka.

    Po njenim riječima, u Londonu su “bukvalno u sekundi okrenuli leđa svojima, rekavši da je to njihova stvar”.

    Komentarišući izjavu američkog lidera Džoa Bajdena koji je rekao da postoje dva uzroka visoke inflacije u SAD – virus korona i ruski predsednik Vladimir Putin, Zaharova je ocjenila da je klasika američke propagande da za sve optužuju Rusiju i predsjednika Putina.

    Podsjetimo, ranije su se dvojica britanskih državljana Ejden Eslin i Šon Piner, koji su se predali u Ukrajini, obratili premijeru Velike Britanije Borisu Džonsonu sa molbom da pomogne kako bi ih razmjenili za opozicionog ukrajinskog političara Viktora Medvedčuka, piše Sputnjik.

    Supruga Medvedčuka Oksana Marčenko takođe se obratila porodicama zarobljenih Britanaca sa apelom da traže od Londona da ih razmene za njenog muža.

  • EU rasprava o BiH: Izbori moraju biti održani, EU treba koristiti sankcije

    EU rasprava o BiH: Izbori moraju biti održani, EU treba koristiti sankcije

    Komitet za spoljne poslove Evropskog parlamenta na današnjoj sjednici raspravlja o izvještaju Paula Rangela o stanju u Bosni i Hercegovini.

    “Prije 30 godina počeo je tragični rat u BiH, nakon trideset godina svjedočimo napetostima koje onemogućavaju zemlju prema euratlanskim integracijama. Prijete teritorijalnom integritetu zemlje i ustavnom poretku i jednakim pravima svih građana.” kazao je Rangel.

    Rangel je napomenuo da izborne reforme moraju biti provedene.

    “U ovom izvještaju smo istakli dva ključna problema koja su glavna prepreka koja su glavna prepreka u ispunjavanju 14 prioriteta:

    Prvo je secesionistička retorika predstavnika političke elite u Republici Srpskoj i njihovo povlačenje iz institucija i činjenica da ne postoji volja da se postigne sporazum o reformi izbornog zakona. Rješavanja tih problema omogućilo bi dalje reforme koje se traže u tekstu.” rekao je.

    “Zato u nacrtu izvještaja tražimo od svih aktera da postignu sporazum o izbornom zakonu. Izbori se moraju održati prema definisanom kalendaru. U izvještaju se takođe poziva da Evropska Unija iskoristi sve alate koje ima na raspolaganju uključujući i ciljane sankcije protiv destabilizartora.

    Finansiranje EU IPA fondova se mora strogo definisati pod uslovom da se predstavnici iz Republike Srpsk vrate u državne institucije. Izmjene Krivičnog zakona koji će kažnjavati negiranje genocida, to mora biti uključeno u Krivični zakon.” kazao je u uvodnom izlaganju nakon čega je započela rasprava u Evropskom parlamentu.

  • Peskov: Kijev mijenja stav tokom pregovora

    Peskov: Kijev mijenja stav tokom pregovora

    Kremlj je danas optužio Ukrajinu za neispunjavanje onoga što je dogovoreno na pregovorima, ističući da to ima loše posljedice po sam mirovni proces.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da tempo razgovora ostavlja mnogo toga nedovršenog i da je sada na Kijevu da povuče potez nakon što je Rusija predala dokument ukrajinskoj strani.

    On je naveo da Moskva čeka odgovor.

    Glavni ukrajinski pregovarač rekao je juče da je teško predvidjeti kada bi se mirovni pregovori mogli nastaviti. 

  • Putin: Moskva će obezbijediti mir u Donbasu

    Putin: Moskva će obezbijediti mir u Donbasu

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je da je tragedija koja se dogodila u Donbasu “natjerala” Rusiju da započne specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

    Putin je rekao da su stanovnici Donbasa mete bombardovanja posljednjih osam godina.

    “Nažalost, u Luganskoj Narodnoj Republici mnogo se promijenilo na gore. Zato što je svih ovih osam godina bila žrtva bombardovanja, artiljerijskih napada i neprijateljstava. I naravno, bilo je izuzetno teško ljudima koji tamo žive”, naveo je predsjednik.

    Putin je obećao da će Rusija djelovati dosljedno i da će obezbijediti mir u Donbasu.

    Ruski predsjednik pokrenuo je specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara nakon zahtjeva Donjecke i Luganske Narodne Republike /DNR i LNR/, koje su prijavile pojačano granatiranje iz Ukrajine u ranijim sedmicama.

    Neprijateljstva su nastavljena u Donbasu različitim intenzitetom tokom proteklih osam godina, otkako su DNR i LNR odlučile da se otcijepe od Ukrajine nakon puča u Kijevu 2014. godine, koji je podržao Zapad, podsjeća “Sputnjik”.

    Najavljujući operaciju u februaru, Putin je naglasio neuspjeh Kijeva da primijeni sporazume iz Minska potpisane 2015. godine. Ovi sporazumi su sadržali mapu puta za reintegraciju DNR i LNR u Ukrajinu mirnim putem. Tokom proteklih godina, Kijev je više puta dovodio u pitanje neophodnost sporazuma iz Minska i davao prikrivene nagovještaje da ih treba odbaciti.

    Moskva je upozorila da bi takva retorika mogla ukazivati na spremnost Ukrajine da povrati republike Donbasa koristeći svoju vojsku. Kremlj je pozvao zapadne zemlje da izvrše pritisak na Kijev da ispuni Minske sporazume, ali bezuspješno.