VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pucnjava u Ukrajini: Petoro mrtvih, ima i povređenih;

    Pucnjava u Ukrajini: Petoro mrtvih, ima i povređenih;

    Pet osoba je poginulo, a nekoliko je povređeno u pucnjavi pripadnika Nacionalne garde u ukrajinskom gradu Dnjepru.

    Vojnik ukrajinske Nacionalne garde pucao je danas na pripadnike obezbeđenja u jednoj vojnoj fabrici u Dnjepru iz nepoznatih razloga, ubio pet ljudi i ranio još pet osoba, saopštila je danas ukrajinska policija.

    Incident se dogodio rano jutros u fabrici raketa “Pivdenmaš” tokom primopredaje oružja stražarima, navodi se u saopštenju, prenosi Rojters.

    Policija je odmah krenula u potragu za odbeglim vojnikom čija slika je objavljena u svim ukrajinskim medijima.

    On je za kratko vreme uhapšen, saopštio je ministar spoljnih poslova Denis Monastirski. “Artjoma Rjabčuka su upravo uhapsili policajci u Dnjepropetrovskoj oblasti”, u centru zemlje, napisao je ministar Denis Monastirski na Fejsbuku.

    Motivi za ovaj napad za sada su nepoznati.

  • Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Zapadne vlade prete Rusiji paketom sankcija bez presedana koje imaju za cilj odvratiti predsednika Vladimira Putina od invazije na Ukrajinu.

    Za to vreme, postoji jedna mera koja, čini se, izaziva strah u srcu Kremlja: odsecanje zemlje od globalnog bankarskog sistema, piše CNN, prenosi Indeks.

    Američki zastupnici su poslednjih nedelja sugerisali da bi Rusija mogla da bude uklonjena iz SWIFT-a, mreže visoke sigurnosti koja povezuje hiljade finansijskih institucija širom sveta. Visoki ruski zastupnici odgovorili su rekavši da će isporuke nafte, gasa i metala u Evropu prestati ako se to dogodi.

    “Ako Rusija bude isključena iz SWIFT-a, nećemo primati stranu valutu, a kupci, pre svega evropske zemlje, neće dobiti našu robu – naftu, gas, metale i druge važne sirovine”, rekao je Nikolaj Žuravljev, potpredsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta, prenosi državni medij TASS.

    Šta je SWIFT?

    Društvo za svetsku međubankovnu finansijsku telekomunikaciju (SWIFT) osnovano je 1973. i sada ga koristi više od 11.000 finansijskih institucija za slanje sigurnih informacija o finansijskim transakcijama, poruka i naloga za plaćanje. Bez globalno prihvaćene alternative neophodan je sistem za globalne finansije.

    Uklanjanje Rusije iz SWIFT-a finansijskim institucijama bi slanje novca u zemlju ili iz nje učinilo gotovo nemogućim, što bi izazvalo iznenadni šok za ruske kompanije i njihove strane klijente – posebno za kupce nafte i gasa denominovanih u američkim dolarima.

    “Ovaj potez bi prekinuo sve međunarodne transakcije, pokrenuo volatilnost valute i prouzrokovao masovni odliv kapitala”, komentarisala je Maria Shagina, gostujuća saradnica na Finskom institutu za međunarodne poslove. Izuzimanje Rusije iz SWIFT-a uzrokovalo bi smanjenje njene ekonomije za 5%, procenio je bivši ministar finansija Aleksej Kudrin 2014.

    Nema kupovine dolara

    SWIFT ima sedište u Belgiji i njime upravlja odbor koji se sastoji od 25 ljudi, uključujući Eddieja Astanina, predsednika upravnog odbora ruskog Centralnog klirinškog depozitarnog društva. SWIFT, koji sebe opisuje kao “neutralno preduzeće”, uključen je u belgijski zakon i mora biti u skladu s propisima EU.

    Šta će se dogoditi ako Rusija bude izbačena?

    Postoji presedan za uklanjanje zemlje iz SWIFT-a.

    SWIFT je isključio iranske banke 2012. godine nakon što ih je Evropska unija sankcionisala zbog nuklearnog programa. Iran je nakon isključenja izgubio gotovo polovinu prihoda od izvoza nafte i 30 posto spoljne trgovine, kaže Shagina.

    “SWIFT je neutralna globalna zadruga koja je osnovana i deluje za zajedničku dobrobit svoje zajednice”, stoji u saopštenju organizacije. Kako se dodaje, svaka odluka o nametanju sankcija državama ili pojedinačnim subjektima zavisi isključivo od nadležnih vladinih tela i zakonodavaca.

    Nije jasno kolika je podrška među američkim saveznicima za preduzimanje ovakvih akcija protiv Rusije. Sjedinjene Američke Države i Nemačka mogu najviše izgubiti ako se Rusija isključi jer su njihove banke najčešći korisnici SWIFT-a koji komuniciraju s ruskim bankama, smatra Shagina.

    Evropska unija spremna je da odgovori na rusku invaziju na Ukrajinu “sveobuhvatnim sankcijama koje dosad nisu viđene”, rekao je u ponedeljak danski ministar spoljnih poslova Jeppe Kofod. Glavni diplomata EU Josep Borrell izjavio je u utorak da bi sankcije bile “najvažnija poluga koju Zapad, ili barem Evropska unija, ima”.

    Britanski premijer Boris Johnson rekao je zastupnicima u utorak da njegova vlada sa Sjedinjenim Državama raspravlja o mogućnosti zabrane SWIFT-a Rusiji.

    “Nema sumnje da bi to bilo vrlo moćno oružje [protiv Rusije]. Bojim se da se zaista može primeniti samo uz pomoć Sjedinjenih Država. Mi raspravljamo o tome”, rekao je Johnson.

    Protivmere Rusije?

    Rusija je poslednjih godina preduzela korake kako bi ublažila posledice ako bude uklonjena iz SWIFT-a. Moskva je uspostavila vlastiti platni sistem, SPFS, nakon što su je 2014. pogodile sankcije Zapada zbog aneksije Krima. SPFS sada ima oko 400 korisnika, prema podacima ruske centralne banke.

    Dvadeset posto domaćih transakcija trenutno se obavlja putem SPFS-a, kaže Shagina, ali je veličina poruka ograničena, a operacije su ograničene samo na tok radnih sati. Kineski novi sistem prekograničnog međubankovnog plaćanja, ili CIPS, mogao bi da pruži alternativu SWIFT-u. Moskva bi takođe mogla da bude prisiljena posegnuti za korišćenjem kriptovaluta. Ali to nisu privlačne alternative, piše CNN.

    Rusi nameravaju da zabrane kriptovalute?

    “SWIFT je evropska tvrtka, udruženje brojnih zemalja. Za donošenje odluke o isključenju potrebna je jedinstvena odluka svih zemalja koje sudeluju. Odluke Sjedinjenih Država i Velike Britanije definitivno nisu dovoljne”, rekao je Žuravljev.

    Dodao je i da nije siguran da će druge zemlje, posebno one čiji je udeo trgovine s Rusijom velik, podržati zatvaranje.

  • Totalni zaokret Rusije?

    Totalni zaokret Rusije?

    U jeku tenzija između Rusije i Zapada i gomilanja naoružanja oko Ukrajine svaka poruka s obe strane dobro se “izvaga”. Poslednja je od Dmitrija Medvedeva.

    Nekadašnji ruski predsednik, a sada potpredsednik ruskog Saveta bezbednosti izjavio je da je proces pregovora o bezbednosnim garancijama jedini način da se sadašnja situacija reši.

    Da biste izbegli rat, morate pregovarati, dodao je on.

    ““Ne sme biti rata ni na koji način, niko ne traži da započne rat, i mora se učiniti sve da se izbegne bilo kakav rat””, poručio je Medvedev ruskim medijima, a prenosi agencija Tass.

    U tom smislu, kako naglašava, najvažnija i “jedina opcija je pregovaranje o bezbednosnim garancijama, uključujući političkim i diplomatskim sredstvima”, kao i korišćenje principa nedeljivosti bezbednosti u medjusobnim odnosima, koji je, kako ukazuje, ugradjen u sve evropske i medjunarodne temeljne dokumente i koji sugeriše da niko ne može da jaca svoju bezbednost na štetu bezbednosti neke druge zemlje.

    Medvedev je, međutim, ukazao da postoje ljudi koji zarađuju na tenzijama i na pričama o ratnom scenariju.

    Govoreći o dokumentima o bezbednosnim garancijama koje je Moskva predala SAD i NATO-u, Medvedev je rekao da su ti dokumenti vrlo konkretni i određeni, i da su odraz zabrinutosti zvanične Moskve.

    Nije samo reč o Ukrajini ili bilo kojoj drugoj državi, već o realnoj opasnosti po nacionalnu bezbednost naše zemlje”, izjavio je potpredsednik Saveta za bezbednost.

    Ako se na primer, kako dodaje, Ukrajina pridruži NATO-u, nova vojna baza sa novim ofanzivnim oružjem pojavila bi se odmah na granici sa Rusijom.

    “U takvim uslovima bismo završili u veoma komplikovanoj geopolitičkoj situaciji i to svakako moramo uzeti u obzir. To je ono o čemu se radi u dokumentima, koji su sačinjeni i predati američkoj strani”, izjavio je on.

    Napominje i da NATO ne uspeva da održi svoje obećanje o neširenju na istok i da se prebacio na ruske granice. “Obećali su da neće širiti NATO, ali nisu održali obećanje. Kažu “mi ništa nismo potpisali?” Ali svi dobro znamo ko je i kada dao takva obećanja i takva uveravanja“, naglasio je Medvedev.

    SAD i NATO uputili su juče Moskvi odgovor na predlog Rusije povodom dokumenta o bezbednosnim garancijama.

  • Njemačka Ukrajini šalje šljemove: “Hoće li nas dalje podržati jastucima?”

    Njemačka Ukrajini šalje šljemove: “Hoće li nas dalje podržati jastucima?”

    Dok neke evropske zemlje već šalju ili razmatraju slanje oružja Ukrajini, Njemačka namjerava da “pomogne” sa 5.000 šljemova za vojnike, a gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko pita “kako li će Njemačka ukrajinski narod podržati dalje – jastucima?”.

    Ministarka odbrane Njemačke Kristine Lambreht kazala je nakon sjednice Odbora Bundestaga za odbranu da se radi o jasnom signalu i poruci: “Uz vas smo”.

    Ona je pozdravila ponovno pokretanje razgovora o rješavanju ukrajinskog konflikta.

    “Radimo na tome da se taj konflikt usred Evrope reši mirnim putem”, kazala je Lambreht.

    Ukrajina je u više navrata zatražila od evropskih zemalja, a tako i Njemačke, pomoć u oružju kako bi se odbranila od mogućeg napada Rusije, ali je ta pomoć odbijana od zvaničnog Berlina.

    Ukrajinska vlada zatražila je pismom upućenom Ministarstvu odbrane Njemačke 19. januara pomoć u opremi i navela je, između ostalog, i potrebu za šljemovima i zaštitnim prslucima.

    Kličko je, međutim, izrazio nerazumijevanje zbog ponašanja Berlina.

    “Nemam riječi za ponašanje njemačke vlade”, kazao je za dnevnik Bild i dodao: “Ministarka odbrane očigledno nije razumjela da imamo posla sa odlično opremljenom ruskom vojskom, koja u svako doba može započeti dalju invaziju Ukrajine. 5.000 šljemova su vic. Kako će nas Njemačka dalje podržati? Možda jastucima”.

  • Eskobar i Lajčak zajedno u Briselu, a potom i u Srbiji

    Eskobar i Lajčak zajedno u Briselu, a potom i u Srbiji

    Specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Ekosbar, sa izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajcakom, boraviće u Briselu, Prištini i Beogradu od 30. januara do 4. februara, saopštila je Kancelarija za Evropu i Evroaziju Stejt dipartmenta.

    Na tviter profilu Kancelarije ističe se da je cilj posete ohrabrenje lidera Beograda i Prištine da normalizuju odnose kroz dijalog kojim posreduje EU i da primene reforme na evropskom putu.

    Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj juče je, nakon sastanaka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije, najavio zajedničku posetu Eskobara i Lajčaka Beogradu i Prištini.

  • Amerika dostavila pisani odgovor Rusiji

    Amerika dostavila pisani odgovor Rusiji

    “Rusiji je već dostavljen pisani odgovor SAD”, napisala je Džejkobsova, prenosi TAS S.

    SAD su dostavile svoj pismeni odgovor povodom zahtjeva Moskve o bezbjednosnim garancijama, napisala je danas na svom Tviter nalogu Dženifer Džejkobs, izveštač Blumberg njuza iz Bijele kuće.

    “Rusiji je već dostavljen pisani odgovor SAD”, napisala je Džejkobsova, prenosi TAS S.

    Ranije je danas u rusko ministarstvo spoljnih poslova došao ambasador SAD u Rusiji Džon Saliven, navodi TAS S, dodajući da je i američka televizijska mreža Si-En-En je, pozivajući se na svoje izvore, izvestila da SAD danas planiraju da predaju Moskvi svoj pismeni odgovor.

  • Schmidt dobio podršku u Bundestagu: Ako se ništa ne pomakne, djelovat ćemo u BiH

    Schmidt dobio podršku u Bundestagu: Ako se ništa ne pomakne, djelovat ćemo u BiH

    Christian Schmidt izvijestio je članove Odbora za poslove Evropske unije njemačkog Bundestaga o trenutnoj situaciji u Bosni i Hercegovini.

    Nakon današnje rasprave u Berlinu, visoki predstavnik i predsjedavajući Odbora Anton Hofreiter dali su zajedničku izajavu.

    “Situacija u BiH je zabrinjavajuća jer blokada institucija i politička nespremnost na konstruktivnu saradnju drastično pogoršavaju život ljudi u BiH i oduzimaju perspektivu zemlji. Jedna stvar mora biti jasna svima koji su uključeni na terenu: ako se ništa ne pomakne, međunarodna zajednica i visoki predstavnik će nastaviti djelovati”, stoji u izjavi.

    Schmidt i Hofreiter su se složili da uslovljenost finansijskih sredstava mora postati pravilo u budućnosti.


    “Taktika nekih političara da samo šute i nadaju se da ćemo izgubiti interes neće uspjeti. Nastavit ćemo pažljivo pratiti situaciju i, u konsultaciji sa međunarodnom zajednicom, razgovarat ćemo o tome da li i koji koraci mogu biti potrebni. O tome se slažu sve poslaničke grupe u Bundestagu”, naglašeno je u zajedničkoj izjavi.

  • Berlin sprema strategiju za BiH

    Berlin sprema strategiju za BiH

    Nova vladajuća većina u Njemačkoj, koju čine SPD, Zeleni i liberali, tek će narednih mjeseci u Bundestagu predstaviti novu strategiju njemačke spoljne politike prema BiH, koja će biti stavljena na glasanje.

    S obzirom na parlamentarnu proceduru, ne očekuje se da će Njemačka novu strategiju usvojiti prije marta ili aprila.

    Ono što bi trebalo da bude osnovni sadržaj nove strategije je beskompromisna borba protiv korupcije i jačanje nezavisnog pravosuđa, te obračun s kriminalnim političkim miljeom na sve tri strane BiH. Iako će i sankcije biti dio programa nove vlade, kako nam je rečeno, očekuje se da Vlada već sada može da djeluje u skladu s potrebama i kako budu ukazivale prilike.

    U međuvremenu, kako nam je objašnjeno, inicijativa Metjua Palmera, specijalnog američkog izaslanika za izbornu reformu u BiH, i Angeline Ajhorst, direktorice za Evropu u Evropskoj službi za spoljne poslove, ima podršku Njemačke, ali tek kada se napravi kompletna njemačka strategija, Njemačka će moći dati svoj puni doprinos svim procesima u BiH. Iako se čini da će to trajati nekoliko mjeseci, to nije ništa strašno ako se uzme u obzir da će nova strategija biti dugoročna i odnosiće se na naredne godine.

    Inače, zanimljivo je da je SDP BiH nakon uspjeha Delegacije EU i Ambasade SAD u Mostaru pokušao sabotirati pregovore o Izbornom zakonu pravdajući to navodnom zvaničnom politikom Njemačke da ta zemlja ne podržava donošenje izborne reforme u izbornoj godini. Kada je izašlo na vidjelo da to ni na koji način ne predstavlja zvanični stav Njemačke, stvorili su se uslovi za dalji nastavak pregovora o Izbornom zakonu, koji će najvjerovatnije krajem februara zahtijevati još jednu završnu rundu.

    Podsjećanja radi, “Nezavisne novine” su nedavno dobile zvanični stav Vlade Njemačke o izbornoj reformi.

    “Reforma Izbornog zakona vrlo je važna za BiH, ne samo s obzirom na izbore na jesen, nego i s obzirom na približavanje EU kroz sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, koje podržava i njemačka Savezna vlada. Štaviše, reforma treba doprinijeti da se povećaju integritet i transparentnost izbornih procesa, čime se jačaju vjerodostojnost i prihvatanje rezultata. Savezna vlada više puta je izjavila da reforma Izbornog zakona ne smije dovesti do toga da se prodube etničke podjele u BiH. To i dalje ostaje stav Savezne vlade”, naglasili su oni u odgovoru za “Nezavisne”.

    Iz ovog odgovora je ne samo jasno da Njemačka podržava reformu Izbornog zakona tokom ove godine, već je postavila i jasne ciljeve koji se odnose na implementaciju odluke “Sejdić i Finci”.

    Inače, Odbor za evropske poslove Bundestaga, koji je najvažniji za evropske integracije, održao je juče sjednicu zatvorenu za javnost, na kojoj je Kristijan Šmit, visoki predstavnik kojeg Republika Srpska ne priznaje, govorio o situaciji u BiH. Do zaključenja ovog broja “Nezavisnih novina” nije stiglo saopštenje iz OHR-a za javnost, tako da se ne znaju detalji Šmitovog obraćanja.

  • Lavrov: Međunarodni sistem trese groznica

    Lavrov: Međunarodni sistem trese groznica

    Rusija neće dozvoliti da se diskusija o bezbjednosnim garancijama razvodni i, ako ne bude reakcije, preduzeće konkretne korake, saopštio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Državnoj dumi.

    Duboke promjene se dešavaju na međunarodnoj areni, saopštio je Lavrov na početku obraćanja Dumi.

    • Cijeli sistem trese groznica – rekao je Lavrov.

    Prema njegovim riječima, SAD pokušavaju da kazne Rusiju i Kinu uz pomoć sankcija i provokacija specijalnih službi. Kijev se podstiče na provokacije protiv Rusije.

    • SAD i njihovi saveznici u Evropi udvostručili su napore na obuzdavanju Rusije – istakao je Lavrov.

    On je obavijestio poslanike da se nada da će tokom ove nedjelje dobiti pisani odgovor SAD na prijedloge Moskve o bezbjednosnim garancijama.

    Nakon toga, zajedno sa drugim resorima, pripremiće prijedloge predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu o daljim koracima po ovom pitanju.

    • Nećemo dozvoliti da se naši projekti pretoče u beskrajne rasprave, a takva namjera je jasno vidljiva – rekao je Lavrov i naglasio da će Moskva odgovoriti ako Zapad bude ignorisao ruske zahtjeve. Kako je objasnio, bezbjednost Rusije će biti zaštićena.

    Osvrnuvši se na situaciju u Ukrajini, ministar je pozvao SAD, Francusku i Njemačku da natjeraju Kijev da realizuje Minske sporazume.

    Pritom, on je upozorio da će Moskva oštro suzbijati svaki pokušaj da se Rusija predstavi kao strana u sukobu u Ukrajini.

    Kina i Rusija – primjer dobrih odnosa

    Rusko-kinesko strateško partnerstvo je na većem nivou od tradicionalnog vojno-političkog saveza, saopštio je Lavrov u Državnoj dumi.

    • Dobar primjer kako treba da se razvijaju međudržavni odnosi u 21. vijeku je rusko-kinesko strateško partnerstvo. Po nekim parametrima ono se nalazi na većem nivou od tradicionalnog vojno-političkog saveza – dodao je Lavrov.
  • Rusija poslala jedinicu za elektronsko ratovanje na granicu s Ukrajinom

    Rusija poslala jedinicu za elektronsko ratovanje na granicu s Ukrajinom

    Ruska vojska rasporedila je novu jedinicu za elektronsko ratovanje u Belgorodskoj regiji, blizu granice s Ukrajinom, što će “skratiti vrijeme potrebno za dobivanje potrebnih informacija o vojnim kretanjima”.

    Novi bataljon je naoružan s više različitih vozila dizajniranih za elektronsko ratovanje, kao što je Borisoglebsk 2, dizajniran za ometanje komunikacijskih i GPS sistema, i prenosna stanica za ometanje komunikacija Zhitel.

    “Zasebna jedinica za elektronsko ratovanje pridružila se Motostreljačkoj diviziji Visla Zapadnog vojnog okruga. Nove vojne jedinice raspoređene su u Belgorodskoj regiji”, stoji u službenom saopćenju za javnost.

    Prema riječima general-pukovnika Aleksandra Žuravljeva, jedinica će “znatno povećati izviđačke sposobnosti vojske”.

    Osim što je zapovijedao Zapadnim vojnim okrugom, Žuravljev je poznat po vođenju ruskih snaga u Siriji tokom tamošnjeg rata.

    Regija Belgorod, gdje je smještena jedinica za elektronsko ratovanje, graniči s Ukrajinom. Harkov, drugi po veličini grad u toj zemlji, udaljen je manje od sat vremena od granice.

    Novo raspoređivanje dolazi u trenutku kada je Rusija optužena za planiranje invazije na Ukrajinu, a zapadne novine i političari sugeriraju da je vojni upad “iza ugla”. Kremlj je više puta odbacio ovu optužbu, navodeći da Rusija jednostavno premješta vlastitu vojsku po vlastitoj teritoriji.

    Pokret se takođe podudara sa zajedničkim vježbama Unije Resolve 2022 koje provode oružane snage Rusije i Bjelorusije. Jedinice iz cijele Rusije trenutno se prebacuju u zapadnog saveznika zemlje, uoči velikih zajedničkih vježbi koje bi trebale početi 10. februara. Američki State Department sugerirao je da bi vježbe mogle biti izgovor za invaziju na Ukrajinu.