VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Policija krenula u uklanjanje demonstranata u Kanadi

    Policija krenula u uklanjanje demonstranata u Kanadi

    Kanadska policija počela je sa uklanjanjem demonstranata koji su blokirali most koji povezuje Kanadu i SAD 12 časova nakon što je na snagu stupila odluka suda o okončanju blokade.

    Preko mosta “Ambasador” koji je među najprometnijim kopnenim graničnim prelazima Sjeverne Amerike nije bilo saobraćaja peti dan zaredom. Oko 15 kamiona, automobila i kamioneta blokiralo je saobraćaj u oba pravca.

    “Tražimo od svih demonstranata da se ponašaju mirno i u skladu sa zakonom”, navodi se u saopštenju policije.

    Kanadu već tri sedmice potresaju protesti zbog strogih mjera vlasti protiv pandemije korona, uključujući obaveznu vakcinaciju.

    Protesti “Konvoja slobode” u Otavi počele su kamiondžije koje su bile protiv obavezne vakcinacije ili karantina za prekogranične vozače.

    Demonstracije su se proširile na tri granična prelaza uključujući i most “Ambasador”.

  • Zaharova: Optimizacija osoblja ambasade u Kijevu

    Zaharova: Optimizacija osoblja ambasade u Kijevu

    Rusija je donijela odluku da optimizuje broj svog osoblja u diplomatskim misijama u Ukrajini usljed mogućih provokacija režima iz Kijeva ili trećih zemalja, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    • U ovoj situaciji i usljed mogućnosti provokacije režima iz Kijeva ili trećih zemalja, donijeta je odluka o optimizaciji ruskih misija u Ukrajini. Želimo da ukažemo na to da će Ambasada i konzulati raditi sa osnovnim funkcijama” -naglasila je Zaharova.

    Prema njenim riječima, s obzirom na značajan uticaj Vašingtona i Londona na Kijev i na njihovu ulogu u rukovodećim procesima u Ukrajini, može se donijeti zaključak da Amerikanci i Britanci znaju nešto o određenim pripremama za nasilne akcije u toj zemlji zbog kojih bi moglo doći do komplikacije situacije.

    Diplomatske misije raznih zemalja u Ukrajini su objavile da evakuišu svoje osoblje ili da to razmatraju usljed eskalacije tenzija.

    Zapad i Kijev nedavno su počeli da objavljuju optužbe o potencijalnoj “invaziji” Rusije na Ukrajinu. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je kritikovao te tvrdnje kao “prazne i neosnovane”, te da služe samo eskalaciji tenzija.

    Međutim, Peskov nije odbacio mogućnost provokacija s ciljem opravdanja sličnih optužbi i upozorio je da bi pokušaji upotrebe vojne sile za rješenje krize na jugoistoku Ukrajine imali ozbiljne posljedice.

  • Lavrov Blinkenu: Propaganda SAD ima provokativne ciljeve

    Lavrov Blinkenu: Propaganda SAD ima provokativne ciljeve

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je danas, u telefonskom razgovoru sa američkim kolegom Entonijem Blinkenom, da američka propagandna kampanja o navodnoj agresiji Rusije na Ukrajinu ima provokativne ciljeve, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

    Kako se navodi, Lavrov je naglasio da propagandna kampanja, koju su pokrenule SAD i njeni saveznici o “ruskoj agresiji” na Ukrajinu, “podstiče vlasti u Kijevu da sabotiraju sporazume iz Minska i na štetne pokušaje da se problem Donbasa riješi silom”.

    Lavrov je Blinkenu rekao i da su u odgovoru na ruske prijedloge za bezbjednosne garancije SAD i NATO ignorisali ključne odredbe za Moskvu, prije svega o neširenju Alijanse i neraspoređivanju sistema udarnog naoružanja u blizini ruskih granica, prenosi Tass.

    U saopštenju se navodi da je Lavrov Blinkena podsjetio i na neprihvatljivost djelovanja kojima se krše preuzete obaveze na najvišem nivou o nedjeljivosti bezbjednosti u evroatlantskom prostoru.

  • Njemačka nije spremna – Ukrajina razočarana

    Njemačka nije spremna – Ukrajina razočarana

    Ukrajinci su razočarani zbog toga što Njemačka nije spremna da im pošalje oružje.

    Ukrajinski ambasador u Berlinu to je oštro kritikovao, i nije jedini.

    Pa ipak, odnosi između dve zemlje i nisu tako loši.

    Šta god da je ruski predsednik Vladimir Putin planirao s masovnim gomilanjem vojske uz ukrajinsku granicu, u jednom je već uspeo: odnosi između Kijeva i Berlina su pogoršani.

    Ukrajinci trenutno mogu samo da posmatraju kako se oko njih vodi svetska politika.

    To su jasno pokazale posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Moskvi i nemačkog kancelara Olafa Šolca Vašingtonu.

    Ukrajinska politička elita frustrirana je zbog spornog gasovoda Severni tok 2, ali i zbog toga što Nemačka ne isporučuje Ukrajini oružje.

    Sad se razvila i rasprava o tome koliko je Nemačka uopšte pomagala Ukrajini nakon proevropske revolucije na Majdanu pre sedam godina.

    Račun je izneo kancelar Šolc u jednom TV-intervjuu uoči odlaska u SAD: gotovo dve milijarde evra je uloženo otkako se Ukrajina odlučila za demokratske izbore i pro-evropski kurs, a protiv svoje vlade sklone Kremlju, koja je srušena 2014, rekao je Šolc.

    Kancelar je potom, na konferenciji za novinare u Vašingtonu, nakon razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, dodao i da je iz EU, u kojoj je Nemačka najveći neto-platiša, u Ukrajinu otišlo dodatnih 3,8 milijardi evra.

    Štaviše, Šolc kaže da se sa SAD raspravljaju o tome ko je stvarno Ukrajini poslao “veću pomoć” od 2014. – Nemačka ili SAD, koje sada šalju i oružje?

    Oružje za “samoodbranu“

    Nešto pre toga, ukrajinski ambasador u Berlinu Andrij Melnik u intervjuu za nemački radio Dojčlandfunk rekao je da niko ne može da mu objasni od čega se sastojala ta pomoć.

    On pretpostavlja da je Nemačka njegovoj zemlji od 2014. poslala “razvojnu pomoć” u visini od nešto preko 750 miliona evra.

    I da je po tome “Ukrajina na 13. mestu, iza Konga i Tunisa”.

    “Cenimo pomoć koju smo dobili od Nemačke, nema sumnje da smo za to zahvalni”, rekao je ambasador, „samo što sve to mora da bude stavljeno u prave relacije.“

    Ukrajina u svojim zahtevima za odbrambenim oružjem ukazuje na tzv. “Izvozna načela za Ministarstvo privrede”, što je dokument koji je sastavila prethodna nemačka vlada.

    Tamo stoji da ne bi trebalo izvoziti “u zemlje koje su umešane u oružane sukobe”, osim ako se radi o “slučaju iz člana 51 povelje UN”.

    Taj član govori o pravu svake države na samoodbranu.

    Više od reči i saveta
    Na to se poziva i verovatno najpoznatiji Ukrajinac u Nemačkoj – gradonačelnik Kijeva i bivši profesionalni bokser Vitalij Kličko.

    On kaže da može da razume da Nemačka “ne isporučuje oružje nekoj agresivnoj zemlji”.

    Ali, “sasvim je druga stvar ako neko želi da se brani”, rekao je Kličko u intervjuu za nemački nedeljnik “Cajt”.

    A ambasador Melnik dodaje:

    “Radi se o tome da nam se pomogne defanzivnim oružjem, a ne samo lepim rečima i savetima.”

    Ta formulacija ima dublji smisao:

    Nemačka zaista Ukrajini, nakon “Majdanske revolucije”, pomaže kroz stotine savetničkih ugovora i programa pomoći, kako bi ta zemlja ostala na “evropskom kursu“.

    U Kijevskim hotelima samo se smenjuju pre svega nemački stručnjaci za ekonomiju.

    Preko Međunarodnog monetarnog fonda Nemačka pomaže po pitanju stabilizacije ukrajinske privrede i tamošnje valute grivne.

    Bez te pomoći, Kijev bi verovatno već odavno morao da sprovede monetarnu reformu.

    Pomoć civilnom društvu

    Prema navodima Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu, Nemačka je od 2014. Ukrajinu bilateralno pomogla sa “ukupno više od 1,8 milijardi evra”.

    Uz to dolaze još i “projekti političkih fondacija, saveza i nevladinih organizacija”.

    Na te milione je očigledno mislio kancelar Olaf Šolc u onom TV-intervjuu.

    Finansiraju se i “reformski projekti “civilnim društvom u zemljama istočnog partnerstva i Rusije”.

    U pola od preko 200 projekata učestvuju ljudi iz Ukrajine.

    U to spada i izgradnja “nezavisnog javno-pravne radiotelevizije” u Ukrajini i jačanje razmene mladih.

    Trgovinski bilans na nivou od pre pandemije

    Njemačka se zaista angažuje u Ukrajini više nego ijedna druga zemlja Evropske unije.

    To je razumljivo, s obzirom na to da je Nemačka najveća zemlja među 27 članica EU.

    To se pre svega uočava kod nemačko-ukrajinskih ekonomskih odnosa.

    Oni se učvršćuju, uprkos pretnjama velikog suseda, Rusije.

    Interesovanje nemačkih preduzeća za poslovanje u Ukrajini se ne smanjuje.

    “Nikad ranije nismo imali toliko upita kao poslednjih meseci”, kaže za DW Aleksander Markus, predsednik Njemačko-ukrajinske industrijske i trgovinske komore u Kijevu.

    Štaviše, trgovinska razmena između Nemačke i Ukrajine 2021. potpuno se oporavila od pada zbog pandemije, kaže Markus.

    To je ponovo oko 7,7 milijardi evra, što je gotovo isti bilans kao i sa Rumunijom, susednom zemljom-članicom EU, ali sa upola manje stanovnika nego Ukrajina.

    Ukrajina izvozi u Njemačku robu i usluge u vrednosti od 2,8 milijardi eura, a nemačka preduzeća su u Ukrajini ostvarila poslove vredne 4,9 milijardi evra.

    Ekonomska povezanost Ukrajine i Nemačke je tolika da se teško može porediti sa bilo kojom zemljom EU.

    Prema navodima komore, u Ukrajini posluje 2.000 njemačkih preduzeća.

    I ona isporučuju sve što proizvodi njemačka industrija – samo ne oružje.

  • Nakon rekordne suše u Španiji isplivalo “selo duhova” koje je potopljeno izgradnjom brane

    Nakon rekordne suše u Španiji isplivalo “selo duhova” koje je potopljeno izgradnjom brane

    Selo Aceredo sa sjeverozapada Španije “isplivalo” je nakon velike suše koja je skoro ispraznila rezervoar na špansko-portugalskoj granici privlačeći gomile turista svojim jezivim, sivim ruševinama.

    Sa rezervoarom na 15 posto svog kapaciteta, još jednom se otkrivaju detalji o životu koji je “zamrznut” 1992. godine, kada je selo Aceredo u španskoj sjeverozapadnoj regiji Galicija potopljeno kako bi se stvorio rezervoar Alto Lindoso.

    “Kao da gledam film. Osjećam se tužno”, rekao je 65-godišnji penzioner Maximino Perez Romero iz Corune.

    Šetajući po blatnjavom tlu ispucalom sušom na pojedinim mjestima, posjetioci su zatekli djelimično urušene krovove, cigle i drvene ruševine koje su nekada činile vrata ili grede, pa čak i česmu s vodom koja još uvijek curi iz zahrđale cijevi.

    Gajbe s praznim pivskim flašama bile su naslagane pored nekadašnjeg kafića, a uništen i zahrđao stari automobil parkiran je pored kamenog zida. Snimci dronom pokazuju zapuštene zgrade.

    María del Carmen Yañez, gradonačelnica vijeća Lobios, čiji je Aceredo dio, razlog za ovakvu situaciju pronašla je u nedostatku padavina posljednjih mjeseci, posebno u januaru, ali i u, kako je rekla, “prilično agresivnoj eksploataciji” portugalske elektroenergetske kompanije EDP, koja upravlja rezervoarom.

    Portugalska vlada je 1. februara naredila da šest brana, uključujući Alto Lindoso, gotovo obustave korištenje vode za proizvodnju električne energije i navodnjavanje, zbog sve veće suše.

    Pitanja o održivosti akumulacija nisu nova. Prošle godine, nekoliko španskih sela žalilo se na to kako ih elektroprivreda koristi nakon brzog povlačenja iz jezera Iberdrola u zapadnoj Španiji. Kompanija je saopštila da poštuje pravila.

    Podaci ministarstva životne sredine pokazuju da su rezervoari u Španiji na 44 posto svog kapaciteta, znatno ispod prosjeka od oko 61 posto tokom posljednje decenije, ali i dalje iznad nivoa registrovanih u suši 2018. godine. Izvor iz ministarstva rekao je da nagovještaji suše pokazuju potencijalno pogoršanje u narednim sedmicama, ali još nisu otkrili generalni problem u cijeloj zemlji.

  • Bajden potpisao: Odmrzavaju se sredstva centalne banke Avganistana

    Bajden potpisao: Odmrzavaju se sredstva centalne banke Avganistana

    Predsjednik SAD Džo Bajden potpisao je danas izvršnu naredbu za oslobađanje sredstava centralne banke Avganistana od sedam milijardi dolara.

    Naredbom se nalaže američkim bankama i finansijskim institucijama da sredstva avganistanske centralne banke prenose na konsolidovani račun njujorške filijale Federalnih rezervi, javlja Rojtes pozivajući se na izjave američkih zvaničnika.

    Predviđeno je da od ukupnog iznosa odmrzutih sredstava 3,5 milijardi dolara bude na raspolaganju za humanitarnu pomoć i za podmirivanje životnih potreba avganistanskog naroda.

    Preostalih 3,5 milijardi dolara ostaće u Sjedinjenim Državama i koristiće se formiranje povjereničkog fonda za obeštećenje žrtava napada na Svjetski trgovinski centar 11. septembra 2001. i za finansiranje tekućih sudskih postupaka koji se tim povodm vode, prenosi AP.

    Bijela kuća je u saopštenju navela da je naredba “osmišljena tako da obezbijedi put da sredstva stignu do naroda Avganistana, a držeći ih podalje od ruku talibana i zlonamjernih aktera”, dodaje američka agencija.

    Međunarodno finansiranje Avganistana je obustavljeno i milijarde dolara sredstava te zemlje je zamrznuto u inostranstvu, uglavnom u Sjedinjenim Državama, nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom u avgustu prošle godine, kada se američka vojska neočekivano povukla.

  • Razgovarali načelnici generalštaba Rusije i SAD

    Razgovarali načelnici generalštaba Rusije i SAD

    Načelnik generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov razgovarao je danas o pitanjima međunarodne bezbjednosti s načelnikom Združenog generalštaba američkih oružanih snaga Markom Milijem.

    Razgovor je bio telefonski, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane.

    Prethodno, Gerasimov i Mili su telefonom razgovarali 23. novembra, podseća TAS S.

  • Vrhunac tenzija: NATO vjeruje da će Rusija sljedeće sedmice napasti Ukrajinu

    Vrhunac tenzija: NATO vjeruje da će Rusija sljedeće sedmice napasti Ukrajinu

    Novinarka CNN-a Christiane Amanpour kazala je da je dobila informaciju kako je predsjednik Rusije Vladimir Putin odlučio iduće sedmice napasti Ukrajinu.

    “Zvaničnik iz NATO saveza mi je rekao da im je predsjednik Biden danas rekao da SAD vjeruju da je Vladimir Putin odlučio da napadne Ukrajinu. Sljedeće sedmice”, rekla je Amanpour.
    Također, Američki državni sekretar Antony Blinken kazao je danas kako je Rusija poslala još vojnika na svoju granicu s Ukrajinom i mogla bi pokrenuti invaziju u bilo kojem trenutku, uključujući i za vrijeme Zimskih olimpijskih igara.

    “Jednostavno rečeno, i dalje vidimo vrlo zabrinjavajuće znakove ruske eskalacije, uključujući i to da još vojnika stiže na ukrajinsku granicu”, rekao je Blinken.


    Osim toga iz SAD-a su istakli da Rusija ima trupe za invaziju na Ukrajinu “u bilo koje vrijeme”, te da bi američki građani trebali napustiti Ukrajinu u narednih 48 sati.

    Invazija bi mogla početi zračnim bombardovanjem koje bi otežalo odlaske i ugrozilo civile, saopćila je u petak Bijela kuća. Niz drugih zemalja također je pozvalo svoje državljane da napuste Ukrajinu.

    “Očigledno je da ne možemo predvidjeti budućnost, ne znamo tačno šta će se dogoditi, ali rizik je sada dovoljno visok, a prijetnja je sada dovoljno neposredna da je odlazak razborit”, rekao je.

  • Kineski naučnici osmislili novu metodu testiranja na kovid – gotovo za manje od četiri minuta

    Kineski naučnici osmislili novu metodu testiranja na kovid – gotovo za manje od četiri minuta

    Kineski naučnici osmislili su novu metodu testiranja na koronavirus, koja je pouzdana kao i PCR test i daje rezultat za nekoliko minuta, objavljeno je u naučnom časopisu Nature Biomedical Engineering.

    PCR testiranje, koje je standard za utvrđivanje kovida, obično traje nekoliko sati.

    Istraživači sa prestižnog kineskog univerziteta Fudan, u Šangaju, veruju da su pronašli alternativu.

    Ovaj tim je razvio senzor za analizu uzoraka DNK prikupljenih brisom, koji omogućava dobijanje rezultata za “manje od četiri minuta“. Ovaj test ima “visoku osetljivost“ i lako se može poneti bilo gde.

    Za testiranje uređaja korišćeni su uzorci 33 osobe zaražene koronavirusom, a PCR testovi su rađeni istovremeno da bi se uporedile dve metode. Rezultati su bili identični.

  • Ontario proglasio vanredno stanje

    Ontario proglasio vanredno stanje

    Kanadska pokrajina Ontario proglasila je danas vanredno stanje zbog protesta kamiondžija protiv obavezne vakcinacije protiv virusa korona, saopštio je danas premijer Ontarija Dag Ford.

    “Sazvaću Vladu kako bih iskoristio zakonska ovlašćenja za hitno donošenje uredbi kojima će se kristalno jasno staviti do znanja da je nezakonito i kažnjivo blokirati i ometati kretanje robe, ljudi i usluga duž kritične infrastrukture”, naveo je Ford na konferenciji za novinare, a prenosi Rojters.

    Ford je najavio nove pravne mjere protiv učesnika protesta, koje uključuju novčane i moguće zatvorske kazne za nepoštovanje vladinih naredbi.

    Kamiondžije već danima drže u blokadi saobraćaj ka Kanadi na mostu Ambasador koji povezuje Vindzor, Ontario, sa Detroitom ometajući protok auto-dijelova i drugih proizvoda između dvoke zemlje.

    Američki zvaničnici pozvali su vladu Kanade da iskoristi svoja ovlašćenja i da na zajedničkim graničnim prelazima okonča blokadu kamiondžija, koji protestuju protiv ograničenja uvedenih zbog pandemije.