VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Od novembra 2023. u EU samo uz elektronski obrazac

    Od novembra 2023. u EU samo uz elektronski obrazac

    ETIAS, novi sistem za ulazak u EU za državljane zemalja koje su izuzete od viznog režima sa zemljama šengen zone, ponovo je odgođen i neće biti aktivan prije novembra 2023. godine, potvrđeno je “Nezavisnim” u Evropskoj komisiji.

    Podsjećanja radi, kada sistem počne da se primjenjuje, bez popunjavanja ovog formulara putnicima iz BiH i drugih zemalja kojima ne treba viza neće biti moguće ući u EU bez obzira na to što je BiH na listi zemalja koje imaju viznu liberalizaciju s EU.

    Kako nam je objašnjeno iz Pres-službe Evropske komisije, nakon uvođenja biće uspostavljen tranzicioni period i grejs period.

    “Kada ETIAS postane operativan, biće uveden tranzicioni period od šest mjeseci. Tokom tranzicionog perioda zemlje članice će morati da informišu putnike o uslovima za potrebne dokumente nakon isteka tog perioda. Nakon tranzicionog perioda će nastupiti grejs period. Tokom njega biće primijenjen uslov za validnu dokumentaciju, osim ako osoba prelazi granicu prvi put nakon kraja tranzicionog perioda”, objašnjeno nam je.

    Na stranicama Evropske komisije nismo uspjeli pronaći vijest ili obavještenje da je došlo do odgađanja primjene ETIAS-a, ali smo u jednoj brošuri Evropske komisije pronašli podatak da će sistem biti u primjeni od novembra 2023. godine, ali na brošuri nema datuma kada je objavljena.

    Ovo nije prvo odgađanje primjene ETIAS sistema. U prvoj varijanti sistem je trebalo da bude u primjeni od januara 2021. godine, ali je odgođen do početka 2022, a onda i do početka 2023. godine. Neki evropski mediji javljaju da će i nakon uvođenja sistema biti uključen grejs period od pola godine, kako bi se granične službe, avio-kompanije i druge organizacije koje se bave prekograničnim transportom ljudi prilagodile na nova pravila, što sugeriše da bi ponovo moglo doći do odgađanja.

    U brošuri koju smo pomenuli naglašeno je da je Evropska komisija 2016. godine prvi put predložila uvođenje ovakvog sistema, koji podrazumijeva popunjavanje online obrasca od strane svakog putnika koji namjerava da posjeti EU, a za ulazak mu ne treba viza. Cijena obrasca je sedam evra i vrijedi tri godine i za neograničen broj ulazaka u EU.

    “Putnici će morati da popune online obrazac putem specijalno uređenog internet sajta ili putem aplikacije na mobilnim uređajima. Popunjavanje formulara ne bi trebalo da uzme više od 10 minuta i neće zahtijevati posebnu dokumentaciju osim pasoša”, naglašavaju oni.

    Provjera navoda u formularima bi, kako je istaknuto, trebalo u 95 odsto slučajeva da bude završena u roku od 10 minuta od podnošenja aplikacije. Aplikanti će dobiti automatizovanu poruku da je njihova aplikacija procesuirana i odobrena.

    “U slučaju da se podaci navedeni u formularima nađu u bazama podataka ili ne dođe do odluke tokom automatskog procesa, aplikacija će biti procesuirana lično u Centralnoj jedinici Evropske agencije za granice i Agencije za obalnu službu, ili od strane tima u jednoj od zemalja članica. U tom slučaju rok za dobijanje odgovora može da potraje do 96 sati. U veoma izuzetnim slučajevima moguće je traženje dodatnih informacija i mogući su dodatni proceduralni koraci, ali u svakom slučaju maksimalan rok za odgovor je unutar četiri sedmice od podnošenja aplikacije”, navedeno je. Od tih pet odsto očekuje se da će tri do četiri odsto biti riješeno u korist aplikanta, dok će ostatak biti odbijen.

  • Tramp će morati da pokaže poreske prijave

    Tramp će morati da pokaže poreske prijave

    Komisija Predstavničkog doma SAD ima pravo da pregleda poresku prijavu bivšeg predsjednika Donalda Trampa, odlučio je danas žalbeni sud. Apelacioni sud glavnog grada SAD presudio je protiv bivšeg republikanskog predsjednika, ocijenivši da je zahtjev komiteta opravdan.
    Sud je presudio da zahtjev ne krši podjelu vlasti i da nije protivustavan, kao i odluka administracije Džoa Bajdena da podnesu prijave Kongresu.

    Odluka je korak ka okončanju višegodišnje pravne bitke oko Trampovih poreskih prijava i mogla bi da dovede do objavljivanja informacija o njegovim finansijama prije izbora 2024. godine.

    Presuda dolazi dan nakon što je Tramp objavio da su agenti FBI-a izvršili raciju na njegovom imanju na Floridi i provalili u njegov sef. Trampov sin je potvrdio da je to urađeno u okviru istrage o predsjednikovom odnosu prema zvaničnim dokumentima Bijele kuće, za koje dio američkih medija piše da su često uništavani.

    Odbor Predstavničkog doma saopštio je danas nakon presude da uskoro očekuje poreske prijave bivšeg predsjednika SAD. Trampov advokat još nije komentarisao presudu niti najavio moguću žalbu Vrhovnom sudu.

    Sud je odbacio argumente Trampovih advokata da izvještaji treba da ostanu tajni jer je, kako tvrde, odbor politički motivisan. Tramp je prvi predsjednik u posljednjih 40 godina koji nije objavio svoje poreske prijave koje bi otkrile njegovo pravo bogatstvo i aktivnosti njegovog porodičnog biznisa.

  • Rusi napuštaju region?

    Rusi napuštaju region?

    Ukrajinske lokalne vlasti u oblasti Herson, saopštile su da porodice ruskih vojnika napuštaju region zbog ukrajinskog kontranapada.

    Kako je saopštila civilna uprava Hersonske oblasti, zbog ukrajinskih nasrtaja na Antonivski i Kakovski most, među Rusima u Hersonu je počela da se širi panika.

    Ova informacija nije nezavisno proverena.

  • NATO: Srbija blizak partner

    NATO: Srbija blizak partner

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ocenio je da je Severnoatlanska alijansa dugogodišnji i blizak partner sa Srbijom.

    On je rekao da se parnerstvo zasniva na politickom dijalogu i na praktičnoj saradnji, uz puno poštovanje državne politike vojne neutralnosti Srbije.”Naš politički dijalog se ispoljava na različite načine. Uključuje moje kontakte sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i drugim političkim liderima i regularne interakcije sa srpskim kolegama koje imaju moj zamenik pomoćnika za politička pitanja i bezbednosnu politiku i šef NATO vojne kancelarije za vezu u Beogradu. Takođe, uključuje dobro uspostavljene odnose između komandanta KFOR i srpskog načelnika generalštaba”, rekao je Stoltenberg za podgoričke “Vijesti”. On kaže da takvi odnosi omogućavaju konstruktivni duh i uzajamno poštovanje “koji treba da se nastave”.

    Kada je reč o Kosovu i Metohiji, Stoltenberg je rekao da je “nedavno razgovarao sa političkim rukovodstvom u Prištini i Beogradu oko tenzija na severu Kosova”.

    “Sve strane moraju da ostanu mirne, da izbegavaju jednostrane akcije i konstruktivno da se angažuju u dijalogu, uz posredovanje Evropske unije. U skladu sa svojim mandatom UN, misija KFOR blisko prati situaciju i spremna je da interveniše ukoliko stabilnost bude ugrožena”, poručio je on.

    Stoltenberg je rekao da će NATO nastaviti da podržava u potpunosti dijalog, uz posredovanje EU.

    Osvrćući se na Bosnu i Hercegovinu, Stoltenberg je rekao da je BiH “prešla dalek put od konflikata iz devedesetih godina, ali, nažalost, tenzije ostaju visoke, sa retorikom koja doprinosi podelama, obustavljenim reformama i stranim akterima koji rade na podrivanju njenog napretka”.

    O Crnoj Gori, Stolteberg je rekao da je cenjena saveznica, koja značajno doprinosi zajedničkoj bezbednosti, uključujući i učešće trupa u multinacionalnoj borbenoj grupi NATO u Letoniji i mirovnoj misiji na KiM.

    “Pozdravljam doprinos Crne Gore stabilnosti širom regiona Zapadnog Balkana, kao i njenu povećanu potrošnju na odbranu. Sve to predstavlja konkretan pokazatelj snažne posvećenosti Crne Gore NATO”, dodao je Stoltenberg.

  • Poljska zaprijetila Evropskoj uniji

    Poljska zaprijetila Evropskoj uniji

    Poljska će uzvratiti Evropskoj uniji ako joj ne isplati namijenjena sredstva za oporavak od pandemije, rekli su danas vladajući poljski političari nakon što je Brisel signalizirao da nije zadovoljan posljednjim pravosudnim reformama Varšave.

    Više od 35 milijardi evra stavljeno je na čekanje zbog spora između Brisela i Varšave oko pravosudne reforme za koju EU tvrdi da krši demokratske standarde.

    Evropska komisija odobrila je sredstva za Poljsku u junu, ali šefica tog tijela Ursula fon der Lejen rekla je tokom svoje posjete toj zemlji da na vladavini prava treba još raditi.

    Vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) objavila je da je cilj reforme pravosuđa učiniti sistem efikasnijim, odbacivši da se miješa u sudove iz političkih razloga.

    “Ako će biti pokušaja blokade isplate, a Evropska komisija pokuša stvoriti pritisak na nas, nemamo izbora nego izvući sva oružja iz našeg arsenala i odgovoriti baražnom vatrom”, rekao je za poljski radio Krištof Sobolevski, glavni sekretar PiS-a.

    Ali nije precizirao na šta konkretno misli.

    Odbijanje Varšave da pristane na evropske zahtjeve oko pravosuđa podstaklo je kritike opozicije da PiS zapravo želi izvući Poljsku iz Evropske unije, što vlada odbacuje, prenosi “Index.hr”.

  • Oglasila se Ukrajina o eksploziji na Krimu: “Šta mi imamo sa tim?”

    Oglasila se Ukrajina o eksploziji na Krimu: “Šta mi imamo sa tim?”

    Ukrajina nije odgovorna za jučerasnje eksplozije u ruskoj vazdušnoj bazi na Krimu, saopštio je Mihail Podoljak, savjetnik ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, i upitao šta oni imaju sa tim, prenose mediji.

    Podoljak je sugerisao da se možda radi o diverzantskim akcijama partizanskih jedinica, piše Rojters, a prenosi Tanjug.

    Na pitanje novinara da li Ukrajina preuzima odgovornost za eksplozije na Krimu, Podoljak je odgovorio: “Naravno da ne. Šta mi imamo sa tim?”, navodi britanska agencija.

    Jedna osoba je poginula, a osam je povrijeđeno u incidentu na aerodromu na Krimu, saopštilo je juče lokalno ministarstvo zdravlja.

    Rusko ministarstvo odbrane ranije je saopstilo da je municija eksplodirala na aerodromu na Krimu, ali da nije bilo nikakvog napada, i da nijedan avion nije oštećen, prenio je TAS S.

  • Bijela kuća: Bajden nije bio obaviješten o raciji na Trampovu kuću

    Bijela kuća: Bajden nije bio obaviješten o raciji na Trampovu kuću

    Američki predsjednik Džozef Bajden nije bio unaprijed obaviješten o raciji na dom bivšeg predsjednika Donalda Trampa na Floridi, saopštila je danas Bijela kuća, ističući da Ministarstvo pravde vodi istragu nezavisno.

    “Predsjednik nije bio obaviješten, nije bio svjestan toga, niti je iko iz Bijele kuće znao za to”, rekla je novinarima portparolka Bijele kuće Karin Žan-Pjer, prenio je Rojters.

    Bivši američki predsjednik Tramp rekao je danas da su agenti FBI izveli raciju na njegovom imanju Mar-a-Lago na Floridi i da su tokom pretresa obili sef.

    Kako su navela dva izvora upoznata sa situacijom, FBI je pretražio Trampovu rezidenciju na osnovu naloga u okviru istrage o mogućem nezakonitom uklanjanju i uništavanju dokumenata Bijele kuće nakon njegovog predsjedavanja, prenio je ranije Gardijan.

  • Bajden potpisao dokumenta o ulasku Švedske i Finske u NATO

    Američki predsjednik Džozef Bajden potpisao je danas dokumenta usvojena u Senatu o podršci pridruživanju Švedske i Finske u NATO.

    Bajden je, kako je prenio Si-En-Bi-Si, u Bijeloj kući prije potpisivanja dokumenata rekao da se ruski predsjednik Vladimir Putin prevario ako je mislio da može da unese razdor među zapadnim saveznicima.

    “Naša alijansa je bliža i jača nego ikada i ujedinjenija nego ikada, a poslije ulaska Finske i Švedske bićemo jači nego ikada”, rekao je Bajden, kako je prenijela američka televizija.

    Senat je prošle sedmice sa 95 glasova za i jednim protiv podržao ulazak Švedske i Finske u NATO.

    Ulazak Švedske i Finske u NATO i dalje koči Turska, koja zahtijeva da te dvije zemlje ispune zahtjeve Ankare u vezi s prestankom podrške kurdskim organizacijama koje Turska smatra terorističkim.

    Ministar pravde Turske Bekir Bozdak je u nedjelju izjavio da Turska neće podržati prijem Švedske i Finske u NATO dok te zemlje ne ispune svoje obaveze koje se tiču borbe protiv terorizma, rekao je ministar pravde Turske Bekir Bozdak.

    “Pogrešno je očekivati pozitivnu odluku Turske po pitanju podrške za članstvo nordijskih zemalja, dok ne održe svoju riječ”, kazao je Bozdak za TV Akit, prenio je TASS.

    Za prijem svake nove države u NATO potrebna je saglasnost svih zemalja članica.

  • Evropljane čeka “zakonski propisano smrzavanje”

    Evropljane čeka “zakonski propisano smrzavanje”

    “Zakonski propisano smrzavanje”, bi mogao da bude način da se opišu mere koje članice Evropske Unije donose strahujući od predstojeće zime.

    Na koje to načine evropske zemlje nameravaju da štede zbog ekonomske i energetske krize?

    Neobični saveti koje vlade država Evrope upućuju svojim građanima signaliziraju da će svako morati da uradi svoj deo posla u okviru pokušaja uštede energenta uoči krize koja se očekuje ove zime zbog oštrih sankcija Rusiji.

    Španija je do sada zauzela najradikalniji pristup, izdavši dekret kojim se preduzećima nalaže da klime ne idu ispod 27 stepeni leti, a ove zime iznad 19. Vlada je zahtevala i da izlozi radnji i marketa budu u mraku od 22 sata.

    Francuska je sredinom jula objavila plan “energetske trezvenosti“, ali će mere biti predstavljene krajem septembra. U Skandinaviji, tačnije Norveškoj, situacija je malo drugačija.

    Norvežanin Klas Hokon Nurkvele u uključenju za TV Prva putem skajpa rekao je da su ljudi besni na političare u Norveškoj.

    “Čini se da su ljudi ovih dana besni na političare u Norveškoj zbog dogovora, o snabdevanju kontinenta električnom energijom dok ni zatvaraju svoje termo i nuklearne elektrane”, rekao je Norvežanin.

    Ljudi se polako bude, iako nema panike kao u nemačkoj, jer norveška ne zavisi toliko od ruskog gasa, norvežani se šale na ulici kako će im vlada oduzeti kuću jer su zaboravili da ugase sijalicu.

    Nemačka je verovatno prva zemlja koja krenula sa konkretnim savetima na sav glas, čim su krenuli sukobi u Ukrajini.

  • Trese se Sredozemlje?

    Trese se Sredozemlje?

    Turska je zbog rata u Ukrajini postala strateški važnija nego inače. Ankara to sada koristi.

    U sporu oko ostrva u Egejskom moru, Turska se ponaša sve agresivnije prema Grčkoj.

    Cela stvar je zapravo apsurdna. Turska i Grčka su članice NATO-a, alijanse osnovane za odbranu od zajedničkog neprijatelja.

    I pored toga, dve susedne zemlje su često na ivici oružanog sukoba. Koliko se Grci osećaju ugroženo, vidi se iz njihovih izdataka za odbranu: 3,8% BDP-a, najviše od svih članica NATO-a.

    Reč je o sukobljenim interesima dve zemlje oko ostrva u istočnom Mediteranu, o granici na moru i – pravu na eksploataciju nafte ili gasa.

    Turska i Grčka su 1996. godine za dlaku izbegle da uđu u rat zbog malog, nenaseljenog ostrva zvanog Imija.

    A 2020. je eskalirao sukob oko grčkih i turskih zahteva za kontrolom ovih oblasti. Sledeće nedelje bi turski brod trebalo da krene u potragu za prirodnim gasom u spornom regionu, Grci će to verovatno shvatiti kao novu provokaciju.

    I iznova i iznova SAD, kao vodeća sila NATO-a, često uz pomoć generalnog sekretara Severnoatlantskog saveza, uspevaju da spreče otvoreni rat između saveznika.

    Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je 2020. godine uz podršku Evropske unije imala velike zasluge u procesu pomirenja između dve strane.

    Suverenitet u pitanju
    Sukob se sada ponovo zaoštrava. Ankara dovodi u pitanje suverenitet Grčke nad čitavim nizom ostrva u istočnom Egejskom moru – kao što su Rodos, Lezbos, Samos i Kos – jer je, kako tvrde Turci, Grčka prekršila međunarodne sporazume tako što je tamo stacionirala vojne snage.

    Redovnim letovima turskih borbenih aviona iznad grčkih ostrva, Ankara gotovo svakodnevno pokazuje svoje zahteve.

    Turska se poziva na Ugovor iz Lozane iz 1923. koji je definisao današnju granicu i koji je Grčkoj dao ostrva Lezbos, Hios, Samos i Ikariju posle grčko-turskog rata, ili na Pariski ugovor iz 1947. kojim je Italija posle II. Svetski rat odustao je od grupe ostrva Dodekanez u korist Grčke.

    Ugovori definišu da ova ostrva moraju biti demilitarizovana.

    Atina opravdava prisustvo svojih trupa na ostrvima osećanjem ugroženosti čestih manevara turskih vojnih brodova na zapadnoj turskoj obali – odnosno pravom svake države na samoodbranu.

    “Vlažni snovi ekstremista?”
    Iako je reč o obračunu sa dugom tradicijom, ovog puta posebno su žestoki verbalni incidenti.

    Devlet Bahčeli, šef nacionalističke stranke MHP i koalicioni partner predsednika Erdogana i njegove stranke AKP, pozirao je za fotografiju sa mapom koja prikazuje sva ostrva u istočnom Egeju, koja su prikazana kao turska teritorija – uključujući najveće grčko ostrvo Krit .

    “Vlažni snovi ekstremista ili zvanična turska politika?”, upitao je grčki premijer Kirijakos Micotakis na Tviteru i zatražio zvanično objašnjenje od Ankare.

    Unutrašnjopolitički razlozi dodatno “motivišu” turske političare.

    Naime, sledeće godine u Turskoj se održavaju predsednički i parlamentarni izbori.

    Erdogan i AKP strahuju od značajnog gubitka podrške birača, između ostalog, zbog visoke stope inflacije i loše ekonomske situacije.

    Veruje se da bi spoljnopolitičke smicalice mogle da odvuku pažnju sa problema kod kuće.

    Ali oružjem zveckaju i na grčkoj strani, ali ne od strane članova vlade.

    Tako je na Otvorenoj TV penzionisani viceadmiral Janis Egolfopulos još jednom progovorio o tome kako Turskoj može da se nauči lekcija: “Ako oni (Turska, prim. red.) naprave prvi potez, onda će doživeti nešto što nikada ranije nisu doživeli. “

    Nemačka više nije neutralna?
    Kako je Nemačka pozicionirana u ovom sporu?

    Što se tiče suvereniteta ostrva, ministarka spoljnih poslova Berbok je tokom nedavne posete Grčkoj i Turskoj bila jasna: “Grčka ostrva su grčka teritorija i niko nema pravo da to dovodi u pitanje. Ona nije odgovorila na pitanje o militarizaciji.

    Njen turski kolega Čavušoglu se žalio da Nemačka više nije neutralna po tom pitanju: “Gospođa Merkel je bila. Nemačka je u svoje vreme bila iskreni posrednik. Nemačka politika je bila uravnotežena.”

    A u poslednje vreme, kaže, “nažalost, ta ravnoteža je izgubljena”. Međutim, grčka strana takođe smatra da Nemačka ne tretira uvek Atinu pravedno. Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendijas oštro je kritikovao nemački izvoz oružja i prodaju podmornica Turskoj.

    Zahvaljujući ovim podmornicama raste opasnost da odnos snaga u Sredozemnom moru postane neuravnotežen.

    Naklonost Vašingtona
    Nemačka ionako igra sporednu ulogu u tom sukobu. I Erdogan i Micotakis prvenstveno pokušavaju da zadobiju naklonost Vašingtona.

    Isprva se činilo da je Micotakis u boljoj poziciji.

    Sredinom maja, održao je govor pred oba doma američkog Kongresa, govorio je o tome da NATO posle Ukrajine ne sme sebi da dozvoli “dodatni izvor nestabilnosti” na svom jugoistočnom krilu.

    Grčki premijer je zatražio od Vašingtona da ne podržava modernizaciju i proširenje turske borbene avijacije uz pomoć aviona F-16.

    Za Erdogana je ta poseta bila bolna, jer je Micotakis uspeo da ubedi SAD da Grčkoj prodaju borbene avione F-35 – odnosno iste one koje Vašington nije želeo da proda Turcima.

    Ali samo nekoliko nedelja kasnije, američki predsednik Džo Bajden obećao je na marginama samita NATO-a u Madridu da će “u potpunosti” podržati modernizaciju turske flote uz pomoć aviona F-16.

    Time je, kako se pretpostavljalo, Bajden želeo da Erdoganu ponudi nešto konkretno za podršku Turske za ulazak Švedske i Finske u NATO.

    Uticaj rata u Ukrajini
    Iako konačna odluka o isporuci aviona F-16 još nije doneta, ova priča jasno pokazuje koliko Turska strateški profitira od rata u Ukrajini – jer je pozicija Ankare sada još važnija nego što je bila.

    Turska je pre rata u Ukrajini kupila ruske protivvazdušne rakete i tako razbesnela Amerikance.

    I inače, taj posao je realizovan, jer NATO nije mogao sebi da priušti razlaz sa Turskom, a posebno ne može sebi da priušti sada, u jeku ruskog rata u Ukrajini.

    I da se vratimo Grčkoj: krajem jula Erdogan je pozvao partnere iz NATO-a na vojnu vežbu u Izmiru na obali Egejskog mora.

    Praktično u blizini grčkih ostrva. Radilo se o pomorskoj invaziji sa ciljem osvajanja fiktivnog ostrva.

    U vežbi su učestvovale američke, francuske i italijanske trupe. Ali ne grčki. Atena je žestoko protestovala. Ali taj protest se izgubio negde u hodnicima sedišta NATO-a u Briselu.