Svjetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je danas da je više od 1.000 slučajeva majmunskih boginja prijavljeno toj organizaciji u trenutnoj epidemiji van afričkih zemalja.
Generalni direktor SZO Tedros Adhanom Gebrejesus rekao je da je rizik od pojavljivanja majmunskih boginja u ovim neendemičnim zemljama stvaran, ali da se može spriječiti, prenosi agencija Rojters.
Dvadeset devet zemalja prijavilo je slučajeve trenutne epidemije, koja je počela u maju.
Desetine osoba je povrijeđeno, a najmanje jedna je poginula kada je vozilo pri brzini od 150 kilometara na sat uletjelo u masu u Ulici Rankeštrase u Berlinu.
“Sky News” navodi da je bar 30 osoba povrijeđeno, a lokalni mediji prenose da je najmanje jedna osoba stradala.
Njemački “Bild” javlja da je u nesreći učestvovao jedan automobil reno klio, a da je muškarac, za kojeg se vjeruje da je vozač, uhapšen.
Na licu mjesta sve bilo puno policije i vatrogasaca, a njemački mediji su prenijeli da su ljudi ležali po ulici.
“Vjeruje se da je privedeni muškarac uletio u grupu ljudi. Još nije poznato da li je u pitanju nesreća ili je osumnjičeni imao namjeru da izvrši ovo djelo”, saopštila je policija i dodala da je osumnjičeni ubrzo priveden, prenio je Reuters.
Muškarac je pokušao pobjeći, ali je zaustavljen, kažu svjedoci
Prema izjavama svjedoka koje prenosi “Bild”, muškarac se, nakon što se autom zabio u masu ljudi, vratio na cestu. Zaustavio se oko 200 metara dalje. Svjedoci kažu da je pokušao pobjeći, ali su ga prolaznici savladali i zadržali do dolaska policije.
Prema zasad nepotvrđenim informacijama njemačkih medija, vozač je njemački državljanin. Jedan svjedok incidenta je za “Berliner Morgenpost” rekao da je on jurio oko 150 kilometara na sat.
Navodno je vozač napravio krš i lom duž 200 metara ulice dok se nije zaustavio u izlogu parfimerije.
Jedan od svjedoka je i poznati glumac Džošua Beroumen, koji se u tom momentu našao u blizini. Rekao je da je vidio automobil koji je jurio niz ulicu, a koji se potom zakucao u jedan izlog.
“Mislim da smo svjedoci terorističkog napada, ali nismo sigurni”, rekao je on.
Petoro ljudi nalazi se u životnoj opasnosti, a troje je teže povrijeđeno, izjavio je portparol berlinskih vatrogasaca, koji je dodao i da ima dosta lakše povrijeđenih, a među njima je i vozač.
Incident se dogodio u blizini mjesta smrtonosnog napada 19. decembra 2016, kada je Tunišanin Anis Amri, povezan s islamističkim teroristima, koji se prijavio kao izbjeglica, izvršio napad na božićni sajam u Berlinu otetim kamionom, čijeg je vozača prvo ubio, a zatim je uletio u prepunu pijacu, ubivši još 11 ljudi i ranivši desetine drugih, navodi Reuters.
Nesreća se dogodila u zgusnutom dijelu grada punom prodavnica.
Riječ je o strogom centru Berlina i turističkom središtu grada, trgu Brajtšajd, u blizini crkve i Kurfirstendama, jedne od najpoznatijih berlinskih ulica.
Dosadašnja strategija EU za Zapadni Balkan je bila neuspješna i Unija bi trebalo da počne da osnažuje region kroz pun pristup fondovima još pre pristupanja balkanskih zemalja, zaljučak je studije “Dug put: Pouke iz EU-CEE za unapređenje integracije i razvoja na Zapadnom Balkanu” bečkog ekonomskog instituta (WIIW) u Fondacije Bertelsman.
Rat u Ukrajini jasno govori u prilog tome da EU mora da pokaže snažnije prisustvo na Zapadnom Balkanu, kako ne bi otvorilo prostor koje bi mogle zauzeti neke druge zemlje – istakao je autor studije Branimir Jovanović.
On je poručio da ako EU želi da spriječi Rusiju da bude prisutna u regionu mora pokazati svoje veće prisustvo kroz veća ulaganja
Jovanović je ukazao da Zapadni Balkan čeka više od 13 godina za pristupanje Uniji, a nije ni blizu članstva, dok je prosječna dužina ranijih pristupnih procesa bila do 12 godina.
S tim u vezi je ukazao da ranije kandidati nisu morali da rešavaju otvorena pitanja sa susjedima prije pristupanja, što je sada postavljeno kao uslov.
U studiji se konstatuje da je pristupni proces poboljšao regionalnu ekonomsku integraciju sa EU.
Jedan od glavnih zaključaka studije je da je najefektniji način za poboljšanje regionalne saradnje u uspostavljanju politika sa ciljem rasta primanja.
Veća primanja će voditi ka većoj potrošnji, što će voditi ka većoj regionalnoj ekonomskoj integraciji.
S tim u vezi WIIW smatra da bi primanja mogla da porastu većim transferima iz budžeta EU za Zapadni Balkan, piše Blic.
To bi, smatraju eksperti, moglo da se učini kroz omogućavanje punog pristupa budžetu EU.
Troškovi bi, kažu, bili marginalni, a efekti za zapadnobalkanske ekonomije suštinski.
Veći transfer novca iz EU trebalo bi da bude propraćen striktnim uslovljavanjem institucionalnih reformi.
WIIW smatra da je ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je EU usvojila prije skoro dvije godine, nedovoljan.
Dušan Reljić, direktor kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne i bezbjednosne poslove u Briselu je na pitanje da li bi zemlje Zapadnog Balkana trebalo da uplaćuju u budžet EU ako se već traži pun pristup fondovima rekao da one već doprinose Uniji.
– Samim tim što proizvode za EU po mnogo nižoj radnoj ceni je doprinos za budžet Unije. Zbog toga su mnoge fabrike automobilske industrije u Srbiji, Severnoj Makedoniji – objasnio je.
Predsjednik WIIW Hanes Svoboda primijetio je da zemlje regiona previše gledaju u prošlost, umjesto da gledaju u zajedničku budućnost.
Preuzimanje Mercedesa od strane kineskih investitora biće osujećeno ako bude potrebno, smatra premijer Baden-Virtemberga, Njemačke države Vinfrid Krečman.
“To nikako ne bismo dozvolili”, rekao je ovaj političar i član Zelenih pozivajući se na Zakon o spoljnoj trgovini i platnom prometu.
Ako strani investitor sa sedištem van EU preuzme kontrolu nad nemačkom kompanijom, savezna vlada ima pravo veta pod određenim uslovima.
Snažan udeo dva velika kineska investitora u vlasništvu Mercedesa već je izazvala strahove u prošlosti.
Skoro petina te kompanije sa sedištem u Štutgartu već je u kineskim rukama.
Kineski partner BAIC je najveći pojedinačni akcionar u ovom proizvođaču automobila sa udelom od 9,98%. Istovremeno, kineski investitor Li Šufu drži 9,69 odsto Mercedesa. Takođe, državni fond Kuvajta poseduje blok akcija sa 6,84%.
Prvi čovek Mercedes-Benca Ola Kalenius rekao je da imaju vrlo dobre i jake odnose sa kineskim investitorima i dodao da je Kina najvažnije svetsko tržište za prodaju Mercedesovih automobila.
“Kina je porasla više od gotovo bilo kog drugog tržišta poslednjih godina”, rekao je Kalenius.
Obećanja predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog ne samo da su bezvredna, već predstavljaju garanciju da će sve biti urađeno upravo suprotno, izjavio je ambasador Luganske Narodne Republike u Rusiji Rodion Mirošnik.
“Kada (ruski ministar spoljnih poslova Sergej) Lavrov izjavi da je Rusija obećala, ona će ispuniti. Odnosno, obećanje Rusije je veoma ozbiljno. Govorim da što je Rusija obećala ona će i ispuniti. Reč predsednika koja je data, vredi da će se svakako biti ispunjeno bez obzira na sve. Ali s druge strane, reč Zelenskog ne samo da ništa ne vredi, nego će biti garancija da će sve biti urađeno upravo suprotno“, rekao je Mirošnik za televiziju “Rusija 1“.
Predsjednik Evropskog saveta, Šarl MIšel, poručio je iz Strazbura da Rusija koristi hranu kao oružje u ratu i optužio Kremlj da je isključivi krivac za globalnu nestašicu hrane, poskupljenja i glad u svetu.
“Kremlj svoje akcije okružzuje lažima u sovjetskom stilu. Moramo da se udružimo i nazovemo ove laži čistim izmišljotinama. Ruski brodovi i rakete blokiraju izvoz žitarica, tenkovi, bombe i mine zaustavljaju ukrajinsku poljoprivredu. Istovremeno EU nije uvela sankcije na ruske poljoprivredne proizvode. Svi koji su pogođeni ne smeju da budu u zabuni zbog ruske popagande”, poručio je Mišel.
Govoreći pred Evropskim parlamentom, predsednik Evropskog saveta je naglasio da EU i zemlje članice sa medjunarodnim partnerima rade na pronalženju logističkih rešenja za alternativni transport žitarica iz Ukrajine gde je preko 20 miliona tona žitarica blokirano u lukama. Mišel je poručio da je ”globalna glad opšti problem” koji zahteva koordinisani i globalni pristup partnera širom sveta. On je dodao da se ovakve konstatacije ”nisu svidele” ruskom ambasadoru u UN , koji je prošle nedelje izašao tokom Mišelovog govora u Njujorku. Šarl Mišel kaže da je ruski ambasador ”odbio da pogleda istini u oči” i poručuje da EU ”neće da prestane da govori istinu, podržava Ukrajinu i suprotstavlja se Rusiji činjenicama”.
Ukrajinska vojska će možda morati da se povuče na jače položaje u Severodonjecku, ali neće odustati od grada u kome žestoke borbe besne i danas, saopštio je guverner regiona Serhij Hajdaj.
Ukrajina očekuje da Rusija pojača granatiranje Severodonjecka i da pokrene ogromnu ofanzivu, na koju je Moskva usresredila sve svoje napore, saopštio je Hajdaj na televiziji, prenosi Rojters.
“Borbe i dalje traju i niko neće odustati od grada čak i ako naša vojska mora da se povuče na jače pozicije. To neće značiti da se neko odriče grada, niko se neće odreći ničega. Ali moguće je da će oni biti primorani da se povuku”, rekao je ukrajinski zvaničnik.
Nakon komentara ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da ukrajinski borci “drže” svoje položaje u Severodonjecku, juče je reagovala Moskva i saopštila da je “potpuno oslobodila” stambena naselja u jugoistočnom delu grad
Objavljeni su novi detalji o ukupnoj količini američkog naoružanja i opreme koja je poslata Ukrajini od početka sukoba 24. februara, prenosi BBC.
Više od četiri milijarde dolara vredne vojne opreme dato je Ukrajini i veliki deo tog naoružanja se u ovom trenutku nalazi u zemlji, a SAD su daleko ispred svih u vojnoj pomoći Kijevu.
Kako se precizira, donirano naoružanje izmedju ostalog uključuje 6.500 protivtenkovskih projektila džavelin, 20.000 lakog protivoklopnog naoružanja, 1.400 stinger projektila zemlja-vazduh, 108 haubica M777 sa 220.000 granata i četiri visokomobilna artiljerijska raketna sistema M142, poznatija kao HIMARS.
Američka podrška Ukrajini ukljucucje i 121 Feniks Gost i 700 Svičblejd napadačkih dronova, 200 oklopnih protivpešadijskih transportera, nekoliko stotina visokomobilnih višenamenskih vozila na točkovima (HMMWV), 20 helikoptera Mig-17 sovjetske proizvodnje, kao i 7.200 komada vatrenog oružja sa municijom 50 m i tri protivbaterijska AN/TPK-36 radara, navodi BBC.
Ova oprema uglavnom je usmerana na istok zemlje, u Donbas, gde je poprište najvećih ratnih dejstava u Ukrajini.
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova reagovalo je danas na izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da Moskva neće iskoristiti situaciju u svoju korist ukoliko Kijev dozvoli da pošiljke žita bezbedno odu preko Crnog mora.
On je izjavu Lavrova ocenio kao “praznu priču”.
“Potrebna je vojna oprema da bi se zaštitila obala i misija mornarice koja bi patrolirala izvoznim rutama u Crnom moru. Rusiji se ne može dozvoliti da koristi koridore žitarica za napad na južnu Ukrajinu”, napisao je portparol ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko na Tviteru, prenosi Rojters.
Lavrov je ranije danas nakon sastanka u Ankari sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom rekao da se nada da bi pitanja u vezi sa isporukama žita iz luka u Ukrajini mogla biti rešena, pod uslovom da Kijev deminira vode oko njih.
Lavrov je naglasio da je na Ukrajini da reši problem isporuka žitarica deminiranjem svojih luka i da nije potrebna nikakva akcija sa ruske strane, jer je ona već preuzela neophodne obaveze.
“Svakog dana izjavljujemo da smo spremni da garantujemo bezbednost brodova koji napuštaju ukrajinske luke i kreću ka Bosforskom zalivu, spremni smo da to
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, upozorila je danas da se svet suočava sa ”kombinacijom više kriza”.
Dodala je da milioni ljudi širom sveta neće biti u mogućnosti da priušte osnovne potrebe uključujući i 275 miliona onih koji će biti u riziku od gladi.
“U svetlu pojačane inflacije u kojoj trenutno živimo i ove brojke i rizici mogu izmaći brzo kontroli. Svetska banka je procenila da 10 miliona ljudi gurnuto u ekstremno siromaštvo za svaki procenat poskupljenja cena hrane. Suočavamo se sa skupom kriza koje će pojačati nestašicu hrane i dužničke krize širom sveta”, poručila je Lajen.
Govoreći pred Evropskim parlamentom u Strazburu, predsednica Evropske komisije navela je više razloga koji su “ujedinjeni” doveli do problema sa nestašicom hrane u svetu, od posledica pandemije, preko poskupljenja energenata i đubriva do klimatskih promena.
“Svi ovi uticaji imaju jednu zajedničku tačku, a to je da su masivno i namerno spojeni Putinovim ratom. U pitanju je hladna, bezobzirna i proračunata opsada nekih od najranjivijih zemalja na svetu od strane Putina. Hrana je sada postala deo arsenala terora Kremlja i to ne smemo dozvoliti”, poručila je Lajen.
Ursula fon der Lajen je pozvala partnere u svetu da ne uvode ograničenja na globalnom tržištu hrane.
Ona je najavila da će EU izdvojiti 2,5 miljardi evra kako bi omogućila ugroženim delovima sveta da kupe hranu, i istovremeno pojačati i sopstvenu prozvodnju u poljoprivrednom sektoru kako bi doprinela boljoj snabdevenosti svetskog tržišta hrane.