VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Evropski parlament izražava oprez prema Otvorenom Balkanu, podsjećaju na Berlinski proces

    Evropski parlament izražava oprez prema Otvorenom Balkanu, podsjećaju na Berlinski proces

    Članovi Evropskog parlamenta izrazili su oprez prema inicijativi Otvoreni Balkan koja, kako je rečeno, ne obuhvata svih šest zemalja regiona, te su uvjereni da bi se trebala temeljiti na pravilima EU i doprinijeti procesima evropskih integracije.

    Ovo se navodi u usaglašenom tekstu izvještaja o BiH koji će Evropski parlament usvojiti 14. juna.
    “Pozivamo bh. vlasti da povećaju napore u uspostavljanju zajedničkog regionalnog tržišta (dio Berlinskog procesa) za produbljivanje integracija širom Zapadnog Balkana, uspostavu i garantovanje slobodnog kretanja osoba, roba, usluga i kapitala u regiji kao odskočne daske na putu pristupanja EU”, navodi se u dokumentu.

    Naglašava se potreba da svi programi regionalne ekonomske saradnje na Zapadnom Balkanu uključuju i budu prihvatljivi za svih šest zemalja, uspostavljajući saradnju na ravnopravnoj osnovi, uz jačanje daljnjeg usklađivanja sa standardima i pravnom stečevinom EU.

    U tom kontekstu, izražava se “oprez prema inicijativi Otvoreni Balkan”, koja ne obuhvata svih šest zemalja, te se ističe uvjerenje da bi se ona trebala temeljiti na pravilima EU i doprinijeti procesima integracije u EU.

    Evropskka unija dakle želi sve zemlje Zapadnog Balkana u procesu objedinjavanja zajedničkog tržišta, uključujući i Kosovo. S druge strane Srbija ne želi Kosovo u Otvorenom Balkanu.

    BiH je u Sofiji potpisala pristupanje zajedničkom regionalnom tržištu, što je dio Berlinskog procesa.

    Treba istaći da je prvobitna inicijativa zasnivana na Berlinskom procesu koji je trebao uvezivati zemlje Zapadnog Balkana pod mentorstvo EU, ali je u međuvremenu iznesena ideja tzv. Otvorenog Balkana.

    Zasad su ovoj inicijativi pristupile Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija.

    Inače, danas je u Ohridu zvanično otvoren samit regionalne inicijative Otvoreni Balkan, kojem prisustvuju predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, premijeri Sjeverne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, kao i zvaničnici Crne Gore i Bosne i Hercegovine Dritan Abazović i Zoran Tegeltija.

    Abazović i Tegeltija ovdje prisustvuju kao gosti. Na zvaničnom otvaranju samita, pored regionalih zvaničnika, obratio se evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi.

    Inicijativu je podržao i specijalni izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan Gabriel Escobar koji je kazao da ovakve aktivnosti približavaju regiju Evropskoj uniji i promovišu stabilnost. Escobar smatra da je neophodno da inicijativa bude otvorena za sve i da mora uključivati “svih šest zemalja na jednakom nivou”.

  • Kraj mita o NATO-u?

    Kraj mita o NATO-u?

    Kao jedan od navodnih razloga specijalne vojne operacije Ruske federacije u Ukrajini bio je pokušaj Ukrajine da se pridružu EU i NATO.

    Taj pokušaj nije došao samo iz Ukrajine, već i iz NATO-a, a cilj mu je bio da se sa odbrane Ukrajine pređe na uspostavljanje potencijalnog pokreta protiv Rusije koji bi okružio tu državu.

    U najmanju ruku, tako je Rusija posmatrala ovaj proces. Zapravo, ruski stav se ne može smatrati potpuno pogrešnim, budući da taj stav nisu skrivale ni Sjedinjene Američke Države, a to nije bilo ni nešto skriveno u ekspanzionističkom diskursu NATO-a, piše Al džazira.

    S druge strane, Rusija je od početka otvoreno govorila da bi se prisustvo NATO baze u Ukrajini smatralo pretnjom i agresijom na nju.

    Naravno, to je bilo i očekivano. Zadatak NATO-a bio je preduzeti korake kako bi se pripremilo za takav napad, koji je u osnovi bio očekivan od Rusije. Međutim, za one koji posmatraju spolja, predviđanja nisu upućivala na to da će Ukrajina, na neki način, biti prepuštena sama sebi u suprotstavljanju potencijalnoj ruskoj agresiji nakon svih ovih koraka koje je poduzeo NATO.

    Šta se očekivalo od NATO-a?

    Šta je odbrambeni štit NATO-a učinio u pogledu suprotstavljanja ruskoj agresiji? To je bilo prvo veliko pitanje u ovoj avanturi i bilo je dovoljno da sugeriše kako je mitu o NATO-u možda došao kraj. Uprkos tome, dok se ruska okupacija Ukrajine nastavljala, videli smo, takođe, kako Švedska i Finska, konkretno, najavljuju da neće prihvatiti članstvo u NATO-u, a onda su obe zemlje ipak podnele zahtev za članstvo u Alijansi.

    Možda su ove dve zemlje mislile da je NATO rešenje za ukrajinsko pitanje, a možda su isto rešenje želele i za sebe? Ali, čemu se nadati i očekivati od Saveza koji nije zaštitio Ukrajinu? Jedva da je imao drugu ulogu osim te da je bio motivišući razlog za invaziju na Ukrajinu. Turska već dugo govori o dimenzijama NATO-a koje su nanele štetu njegovim članicama, umesto toga da pruži uslugu koja se od njega očekuje. Iako jedno od najvažnijih načela NATO sporazuma kaže da će se “svaka pretnja ili napad na jednu članicu smatrati napadom protiv svih članica”, države članice Saveza, da ne spominjemo solidarnost s Turskom, bile su uzrok i podupiratelj separatističke pretnje Turskoj.

    Dok se od SAD-a, najmoćnije članice NATO-a, očekivalo da spreči aktivnosti Radničke partije Kurdistana protiv Turske, još jedne države članice Alijanse, mogli smo videti kako ta država podržava ovu organizaciju i time povećava pretnju. SAD podržava organizaciju PKK, koja u Siriji deluje pod imenom Stranka demokratske unije, i oprema je je svim vrstama oružja. Povrh toga, ovu organizaciju je sam SAD proglasio terorističkom organizacijom. SAD vrlo dobro zna šta njegova podrška toj organizaciji znači za Tursku, američkog saveznika u NATO-u. Poznato je i to da SAD pruža utočište vođi organizacije imama Fethulaha Gulena, koja se optužuje da je pre šest godina pokušala izvesti vojni udar u Turskoj, kao i čitavom vodećem rukovodstvu, a sve njihove aktivnosti su stavljene pod američku zaštitu.

    Otvoren put za dublje rasprave

    Takva podrška je uvijek ostavljala prostora i za mogućnost da je SAD, članica NATO saveza, imao ulogu u ovom vojnom udaru. Prema tome, posmatrajući ukrajinsko iskustvo, možemo primijetiti da se Savez pretvorio u mit koji ne daje nikakav pozitivan doprinos svojim članicama, a kamoli da im donosi korist. Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan, kao čelnik jedne od najvažnijih članica NATO-a, izjavio da neće pristati na članstvo Švedske i Finske, i ne samo da je istupio s jednostavnim prigovorom zbog podrške ovih zemalja PKK-u, već je ovim prigovorom skrenuo pažnju na činjenicu da je NATO izgubio svoje funkcije, čime je možda otvorio put i za dublje rasprave.

    Švedska i Finska su u vrhu zemalja u svetu koje podržavaju Stranku demokratske unije, koja je uključena u neprijateljske aktivnosti protiv Turske, jedne od najvažnijih članica NATO-a, saveza kojem sada žele pristupiti. I dok pružaju najveću podršku prisutnosti PKK-a u Evropi, Stranku demokratske unije vide kao pokret za slobodu u Siriji i pružaju joj sve vrste oružane podrške, a ta podrška se koristi i u napadima protiv Turske.

    Švedska je dala dronove Stranci demokratske unije, pod pretpostavkom da će biti upotrijebljeni protiv oružane grupe Islamska država Irak i Levant, a zapravo ih koriste zajedno s PKK-om. Iz istog razloga je švedska Vlada odlučila podržati Stranku demokratske unije s iznosom od 376 miliona dolara sljedeće godine, a niko ne može poreći da ova podrška predstavlja prijetnju Turskoj. Zanimljivo pitanje glasi: Kako su ove dve zemlje, uprkos svemu tome, samouvereno aplicirale za članstvo u NATO-u znajući da Turska ima pravo veta?

    Povratak osnovnim zadacima

    Možda ni u kom slučaju nisu očekivale da će Turska izneti takav prigovor ili uložiti veto protiv njih. Možda su mislili da Turska sledi odluke SAD-a, a ne da samostalno donosi odluke unutar Saveza. Činjenica je da je Turska odlučna u potpunosti da iskoristi ovo pravo i moć. Turska, pored toga što iznosi kritike na račun toga da je NATO izgubio sve svoje funkcije, takođe razotkriva kontradiktornosti, nedoslednosti i nedostatke Alijanse.

    To, naravno, ne čini s namerom suprotstavljanja NATO-u. Turska je s pravom deo Saveza i želi da se on vrati svojim osnovnim zadacima, da bude postojan u svojim stavovima, da se pridržava osnivačkog sporazuma i, naravno, želi da postane jači. Želi da Alijansa uistinu pruži svojim članicama sigurnost, da bude pouzdan štit koji će im pružiti zaštitu od nepravednih napada i da pokaže solidarnost sa svim članicama kada se suoče s pretnjom.

    Turska ne želi mnogo i smatra da je moguće da Švedska i Finska postanu članice NATO-a na način da Savez koriguje svoj pravac u skladu s prvobitnim ciljem, a ne da postanu članice koje bi dodatno pojačale protivrečnosti NATO-a.

  • Ublažena stroga epidemiološka ograničenja u Pekingu

    Prvi put posle više od mesec, danas su otvoreni restorani u većem delu Pekinga.

    Ublažavaju se i druga epidemiološka ograničenja, nakon što su vlasti, u okviru državne strategije nulte tolerancije na korona virus uspešno suzbile manju epidemiju kovida-19 u glavnom gradu Kine.

    Muzejima, bioskopima i teretanama je dozvoljeno da rade sa 75 odsto kapaciteta, a dostavljači ponovo mogu da donose narudžbine direktno na vrata klijenata, umesto da ih, kao do sada, ostavljaju na ulazu u stambena naselja, prenosi AP.

    Povratak u skoro normalno stanje primenjivaće se u gotovo celom Pekingu osim u jednom celom kvartu i delu drugog gde epidemija još uvek nije u potpunosti suzbijena.

    Škole, koje su delimično ponovo otvorene otvoriće vrata đacima od 13. juna, a zatim će isto učiniti i dečiji vrtići od 20. juna.

    Vlasti 22-milionskog Pekinga su sprovele više ciklusa masovnog testiranja i naredile zatvaranje zgrada i stambenih kompleksa čim su otkriveni novi slučajevi infekcije korona virusom kako bi se zaustavila epidemija u kojoj je tokom šest nedelja zaraženo oko 1.800 ljudi.

    U poslednja 24 sata potvrđena su 24 nova slučaja kovida 19.

  • Lavrov: “Zapad od krize sa žitom pravi katastrofu vasionskih razmera”

    Lavrov: “Zapad od krize sa žitom pravi katastrofu vasionskih razmera”

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari govorio na konferenciji za novinare.

    Situacija u vezi s ukrajinskim žitom nema nikakve veze s prehrambenom krizom, ali Zapad na osnovu nje fabrikuje “katastrofu vasionskih razmera”, ocenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nakon sastanka s turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom u Ankari, prenosi Sputnjik.

    “Mnogo pažnje smo posvetili izvozu ukrajinskog žita koji naše zapadne kolege, kao i sami Ukrajinci, pokušavaju da podignu na nivo ‘vasionske katastrofe’, iako je njegov udeo u globalnoj proizvodnji manji od jedan odsto ukupnog svetskog izvoza pšenice i drugih žitarica“, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare i upozorio na to da zapadne zemlje “pitanje žita“ koriste u svojstvu stalnog izvora strepnje.

    Lavrov je istakao da Moskva ceni napore Ankare da se otkloni blokada izvoza ukrajinskog žita i istakao da je Rusija spremna da sarađuje s Turskom radi rešavanja tog problema.

    “Veoma cenimo napore turskih kolega koji traže načine da se ukloni blokada, da se izveze žito iz ukrajinskih luka i da iz njih isplovi nekoliko desetina inostranih brodova koji se tamo koriste u svojstvu talaca“, rekao je Lavrov.

    Prema njegovim rečima, predstavnici ruskog i turskog vojnog resora zajedno analiziraju detalje plana za uklanjanje mina iz Ukrajinskih luka, kako bi se omogućio izvoz pšenice.

    “Ukoliko je Ukrajina sazrela da rešava pitanje u vezi sa izvozom žita, Rusija će rado sarađivati“, dodao je Lavrov, navodeći da je, prema podacima turske strane, Ukrajina spremna da osigura prolazak brodova kroz vodene koridore iz kojih su uklonjene mine.

    Ruski ministar je dodao da su se Rusija i Turska složile da je neophodno osigurati bezbednost brodova u Crnom moru.

    Prema njegovim rečima, ruska strana je spremna za susret sa Ukrajinom u Istanbulu uz posredovanje UN, ali bi taj sastanak bio više simboličan nego da se stvarno reši pitanje sa izvozom žitarica.

    “Cenimo zanimanje UN da se na neki način uključe, obeleže svoje prisustvo, ali, iskreno, to neće dodati ništa osim neke simbolike“, konstatovao je Lavrov.

    Kako je naglasio ruski ministar, da bi se ovaj problem rešio, potrebno je samo da “Ukrajinci puste brodove iz svojih luka ili čišćenjem mina ili utvrđivanjem bezbednih koridora“.

    “Ništa više nije potrebno“, zaključio je on.

  • Zaharova ne vjeruje Zelenskom

    Zaharova ne vjeruje Zelenskom

    Sve što dolazi iz Kijeva treba dvostruko provjeriti, rekla je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, komentarišući izjavu ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog o mogućnosti pregovora sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

    Sve te izjave treba pažljivo provjeriti i verifikovati – rekla je ona za Radio Sputnjik.

    Ona je dodala da je sasvim jasno da je to što predsjednik Ukrajine govori neko napisao.

    – To je plan koji je neko drugi napisao – rekla je ona, prenosi RIA Novosti.

  • Lavrov: Operacija u Ukrajini napreduje po planu

    Lavrov: Operacija u Ukrajini napreduje po planu

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas nakon sastanka sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom da vojna operacija u Ukrajini napreduje po planu.

    • Specijalna vojna operacija napreduje po planu i naši ciljevi se ostvaruju – rekao je Lavrov.

    On je takođe rekao da “situacija sa uklrajinskim žitom nema nikakve veze sa krizom hrane”, a zatim je dodao da je “EU prikazuje kao katastrofu velikih razmjera”

    Lavrov se zatim osvrnuo i na zahtjeve Zelenskog oko donacija protivbrodskih sistema.

    • Po mom mišljenju svi su razumjeli adekvatnost takvih izjava – rekao je Lavrov.

    Sa druge strane Čavušoglu je pregovore sa Lavrovim okarakterisao kao produktivne, kao i da je glavna tema njihovog razgovora bila situacija u Ukrajini.

  • Autom se zabio u grupu ljudi u Berlinu, ima mrtvih

    Autom se zabio u grupu ljudi u Berlinu, ima mrtvih

    Automobil se u Berlinu zabio u grupu ljudi, a kako prenose mediji najmanje 30 osoba je povrijeđeno, a ima i mrtvih.

    Kako piše Sky News, poginula je najmanje jedna osoba.

    Bild piše da je u nesreći učestvovao jedan osobni automobil. Čovjek za kojeg se vjeruje da je vozač je uhapšen, prenosi Index.

    Nesreća se dogodila u napućenom dijelu grada punom trgovina, nedaleko mjesta gdje je 2016. na božićnom sajmu u naletu vozila ubijeno 11 osoba.

  • Selaković prihvatio poziv za posjetu Moskvi: Sa Šolcom bitni razgovori

    Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković kaže da još nije poznat datum njegove posjete Moskvi, a da će razgovori sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom, tokom predstojeće posjete Beogradu, biti teški ali bitni za stabilnost i evropski put Srbije.

    “Prihvatio sam poziv za posetu Moskvi, ne mogu da kažem kada će doći do realizacije. Dogovara se datum, a teme će sigurno biti važne za Srbiju”, rekao je Selaković za TV Pink. On je primetio da je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov danas u zvaničnoj poseti Turskoj, koja je i zemlja NATO i zemlja kandidat za EU.

    “Videćete da niko neće govoriti u inostranoj javnosti o ovome što se dogodilo u Srbiji oko zabrane preleta. Ovde je očigledno bio neki drugi problem”, rekao je Selaković. On je kazao da je Srbija posvećena dijalogu, koji je, ističe, lekovit i može da dovede do rešavanja problema.

    “Samostalna smo i nezavisna država, koja je posvećena dijalogu sa svima, naročito sa prijateljima”, rekao je šef srpske diplomatije.

    Interesovanje svjetskih medija za na kraju otkazanu posjetu Lavrova, Selaković je ocenio kao moguću pripremu da se u zapadnom delu javnosti u potpunosti ocrni Srbija.

    Selaković je rekao da je poseta saveznog kancelara Nemačke Olafa Šolca itekako važna, jer je Nemačka najveći investitor i pojedinačni donator u Srbiji. Rekao je da o njemačkoj ekonomskoj snazi i povezanosti sa Srbijom govori da je razmjena premašila šest milijardi evra i da njemačke kompanije ovde zapošljavaju 77.000 radnika.

    “Poruke koje ćemo čuti nisu ni lepe ni lake. Važno da ih čujemo i da se razgovara. Nismo u prilici u razgovoru sa Nemačkom da biramo”, rekao je Selaković i podsetio da tako velika zemlja svoj spoljnopolitički kurs ne menja lako. Naglasio je da je Srbija pokazala da je stub očuvanja stabilnosti i mira u ovom delu Evrope.

    “To je nemačka privreda itekako prepoznala. Ulaganja je dokaz da je ovde sigurno, a zatim i profitabilno ulagati kapital.

    Od suštinske važnosti su razgovori sa Nemačkom i vrsta uspeha u razgovorima, jer to Srbiji donosi određenu vrstu uslova za napredovanje na evropskom putu”, rekao je on. Istakao je da očekuje značajne teme prilikom posete Šolca, ne samo za Srbiju, nego i o nastavku evropskog puta Zapdnog Balkana.

    “Posvećenost EU se ne dovodi u pitanje, to je put za očuvanje mira i stabilnosti u regionu”, rekao je on.

    Selaković je poručio da je, da bi se pripremili za zimu koja će biti teška, važno da sačuvamo mir, da imamo ozbiljan nivo političke stabilnosti u zemlji.

    “Važno je da u period krize uđemo kao ozbiljni, odogovorni, dobro organizovani. To i radimo kroz kontakte sa stranim visokim zvaničnicima, regionalno povezivanje kroz Otvoreni Balkan. Sve u funkciji cilja da obezbedimo što je moguće manje štetan prolazak Srbije kroz period krize”,rekao je Selaković.

  • EU neće finansirati Poljsku dok ne usvoji odluke o reformi pravosuđa

    EU neće finansirati Poljsku dok ne usvoji odluke o reformi pravosuđa

    Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen jučer je na sjednici Evropskog parlamenta izjavila da sredstva EU neće biti isplaćena Poljskoj dok ta zemlja ne završi reforme na obnavljanju nezavisnosti pravosuđa.

    Von der Leyen govorila je u debati posvećenoj vladavini prava i odobravanju plana oporavka ekonomije Poljske na plenarnoj sjednici Evropskog parlamenta u Strazburu.

    “Znam da su neki od vas skeptični, ali dozvolite mi da vas uvjerim da novac neće biti isplaćen dok se ne naprave ove reforme”, rekla je Von der Leyen.

    Zastupnici EU već su izrazili zabrinutost zbog odobravanja 35 milijardi eura za oporavak Poljske nakon pandemije.

    Dok je većina zemalja EU već primila isplate Fonda za oporavak ekonomija nakon pandemije u vrijednosti od 672,5 milijardi eura, izvršno tijelo EU je uskratilo odobrenje poljskog nacionalnog plana zbog nazadovanja te države u oblasti vladavine prava.

    “Prva uplata će biti moguća tek kada novi zakon stupi na snagu”, rekla je predsjednica Evropske komisije.

    Ona je objasnila da EU očekuje od Poljske da ukine Disciplinsko veće Vrhovnog suda i zamijeni ga nezavisnim i nepristrasnim tijelom u skladu sa presudama Evropskog suda pravde.

    EU će također zahtijevati reformu disciplinskog postupka i preispitivanje kontroverznih predmeta protiv sudija.

    “Poljska mora pokazati do kraja 2023. godine, da su sve nezakonito razriješene sudije vraćene na posao. Ako to ne bude slučaj, neće biti isplata”, naglasila je Von der Leyen.

    Institucije EU su u sporu s Poljskom oko reformi pravosuđa u zemlji, a koje ograničavaju nezavisnost pravosuđa i potkopavaju vladavinu prava od 2016.godine.

  • Lavrov doputovao u Ankaru na razgovore s Čavušogluom

    Lavrov doputovao u Ankaru na razgovore s Čavušogluom

    Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov doputovao je danas u zvaničnu posjetu Turskoj.

    Lavrov će sutra u Ankari razgovarati sa svojim turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom, saopštila je ranije danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, prenosi TASS.

    Dva ministra razgovaraće o situaciji u Ukrajini i u Siriji, Libiji i Nagorno-Karabahu, kao i o situaciji na Balkanu, u Avganistanu i centralnoj Aziji.

    Lavrov i Čavušoglu će takođe razgovarati o perspektivama trgovinsko-ekonomske saradnje sa Zapadom tokom perioda antiruskih sankcija.