VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Borelj u BiH “Proces proširenja EU zasnovan na jasnim kriterijumima”

    Borelj u BiH “Proces proširenja EU zasnovan na jasnim kriterijumima”

    Visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku Žozep Borelj poručio je da je proces proširenja EU zasnovan na jasnim kriterijumima, koji su za BiH istaknuti u 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije o aplikaciji za članstvo i tiču se demokratije i funkcionalnosti, vladavine prava, temeljnih prava i reforme javne administracije.Uodgovoru na zahtjev ministra inostranih poslova u Savjetu ministara Bisere Turković za ubrzanu dodjelu kandidatskog statusa BiH, upućen 2. marta, Borelj je naveo da BiH ima kredibilnu evropsku perspektivu, kao što je to potvrdio Evropski savjet u decembru 2021. godine, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova.

    Ističući da BiH i sve države zapadnog Balkana pripadaju EU, Borelj je naveo da EU stoji čvrsto iza jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, te njene duge istorijske tradicije kao multietničkog i multikonfesionalnog društva.

    – Budite uvjereni u našu nedvosmislenu predanost putu BiH ka EU – zaključio je Borelj.

    Borelj bi sutra trebao doputovati u Sarajevo u sklopu regionalne mini turneje, prenosi N1.

  • Stigao u Kijev pa poručio: Vreme je za slanje naoružanih NATO vojnika u Ukrajinu

    Stigao u Kijev pa poručio: Vreme je za slanje naoružanih NATO vojnika u Ukrajinu

    Ukrajini je potrebna mirovna misija NATO-a ili šire međunarodne koalicije, rekao je potpredsednik poljske vlade Jaroslav Kačinjski.

    Kačinjski je posle sastanka u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim je istakao da su Ukrajini potrebni ne samo solidarnost i priznanje, već i dela i hrabrost.

    Kako je dodao, “mora da se promeni i određeni princip koji je usvojen”.

    “Mislim da nam je potrebna mirovna misija NATO-a, ili eventualno neka šira međunarodna koalicija, ali misija koja će takođe moći da se brani i koja će delovati u Ukrajini”, rekao je on.

    “To će biti misija koja će težiti miru, pružanju humanitarne pomoći, ali će istovremeno biti zaštićena odgovarajućim snagama, naoružanim snagama”, dodao je on. Prema Kačinjskom, “ovo je nešto što je u ovom trenutku preko potrebno Ukrajini, Evropi i celom demokratskom svetu”.

    On je uputio i poruku liderima zemalja Evropske unije, zemalja NATO-a. “Želeo bih da apelujem na njihovu savest, ali i na njihove posledice. Oni propovedaju određene principe, mi te principe delimo. Ali ako se takvi principi proklamuju, morate i iz njih da izvlačite zaključke”, rekao je potpredsednik Vlade Poljske.

  • “Vojna operacija se završava kad ispunimo ciljeve”

    “Vojna operacija se završava kad ispunimo ciljeve”

    Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini biće završena kada se ostvare njeni ciljevi, rekao je novinarima stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja.

    “Kada se ostvare ciljevi specijalnih vojnih operacija, one će prestati “, naglasio je Nebenzja, prenosi Tass.

    Na pitanje kada će biti postignut opšti prekid vatre, Nebenzja je u utorak odgovorio da će on „nastupiti kada budu sprovedeni uslovi koje je postavila Rusija”.

    Ti uslovi su “demilitarizacija, denacifikacija Ukrajine, odstustvo svake pretnje koja bi sa teritorije te zemlje dolazila ka Rusiji. Nema ulaska u NATO”, rekao je Nebenzja, navodi Tass.

  • Šef NATO-a izazvao haos izjavom – da li je dron bio naoružan ili nije

    Šef NATO-a izazvao haos izjavom – da li je dron bio naoružan ili nije

    Hrvatski Index objavio je danas da je generalni sektretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao da je dron, koji se srušio u Zagrebu, bio naoružan, ali je potom objavio da nije jasno da li je rekao “naoružan ili nenaoružan”.

    Kako objašnjava Index, ne čuje se dobro da li je Stoltenberg, upitan o padu drona, na konferenciji za novinare, koju je održao uoči sutrašnjeg vanrednog sastanka ministara članica NATO, rekao “nenaoružan ili naoružan” (unuarmed ili an armed).

    Međutim, kako dodaje, dobro se čuje da je Stoltenberg rekao da se letjelica srušila izvan Zagreba.

    “Razgovarao sam s Plenkovićem u nedjelju, sarađujemo da utvrdimo sve činjenice. Preliminarne indikacije kažu da je dron bio (ne)naoružan, da je bio izvan kursa, da je ostao bez goriva, i da se srušio izvan Zagreba, da se srušio u Hrvatskoj”, navodi Index da je rekao Stoltenberg.

    Uskoro će, kako je dodao, biti još potvrđenih činjenica, “ali ovo su informacije koje imamo do sada”.

    “Isto tako, važno je znati da saveznici dijele informacije i da je NATO-ov potivvazdušni sistem ovaj dron pratio i onda se dron srušio”, rekao je Stoltenberg.

    Prethodno je Index citirao Stoltenberga da je rekao da “preliminarna istraga upućuje na to da je to bila naoružana letilica i da se srušila zbog nestanka goriva”.

  • Borel: Kucnuo je čas da se Zapadni Balkan nepovratno integriše u EU

    Borel: Kucnuo je čas da se Zapadni Balkan nepovratno integriše u EU

    Tokom današnjeg sastanka u premijera Albanije Edija Rame i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbjednost EU Žozepa Borela u Tirani evropski zvaničnik je naglasio da EU ulaže napore da integriše Zapadni Balkan u EU.

    On je istakao da je EU “zabrinuta zbog uticaja ruske intervencije u Ukrajini na Zapadni Balkan” i dodao da su ojačali ruska propaganda i dezinformisanje.

    “Kucnuo je čas da se oživi proces proširenja i da se Zapadni Balkan nepovratno integriše u EU”, poručio je Borel, prenose Albanske Dnevne Novine.

    Borel je rekao i da EU pripremila četvrti paket sankcija protiv Rusije i potvrdio da se na listi sankcionisanih nalazi oko 800 ljudi.

    “To je veliki udar na ekonomsku osnovu na kojoj Putin postavlja temelje za okupaciju”, rekao je on i ocijenio da ruska agresija predstavlja kršenje suvereniteta Ukrajine, ali i bezbjednosti i stabilnosti u Evropi.

    Visoki zvaničnik EU opisao je Albaniju kao najpouzdanijeg partnera, jer je, kaže, njena politika 100 odsto u skladu sa EU.

    Borel je istakao da je Albanija ispunila sve uslove za otvaranje pregovora i rekao da se nada da će se to dogoditi tokom francuskog predsjedavanja EU.

    Premijer Albanije je, između ostalog potvrdio da njegova vlada nastavlja da radi kako bi približila albansko društvo i državu standardima EU.

  • Preko 40.000 sirijskih dobrovoljaca se prijavilo na ruski poziv za odlazak u Ukrajinu

    Preko 40.000 sirijskih dobrovoljaca se prijavilo na ruski poziv za odlazak u Ukrajinu

    Prema informacijama “Sirijske opservatorije za ljudska prava (SOHR)”, preko 40.000 Sirijaca se prijavilo da putuje u Ukrajinu kako bi se borili za Rusiju. Ova nevladina organizacija je izvjestila i da do sada nijedan borac nije napustio Siriju.

    Među onim kojima je ponuđena regrutacija, posebno se ističu pripadnici Al-Qatarji milicije. Ova grupa se nalazi pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država jer je služila kao veza između režima sirijskog predsjednika Bašara Al-Asada i ISIL-a.

    SOHR je obavijestio da je ponuđena plata u iznosu od 1.500 do 2.500 dolara, ali da ne mogu potvrditi ovu informaciju.

    Ove najave dolaze nakon što je predsjednik Rusije, Vladimir Putin u obraćanju sigurnosnom vijeću izjavio da strancima koji žele da se bore sa Rusijom u Ukrajini to treba biti omogućeno.

    “Ako postoje ljudi koji se žele boriti za svoj interes, ne za novac, doći i pomoći narodu Donbasa, trebamo im dati šta žele i da omogućiti da dođu do konfliktnih zona”, rekao je Putin.

    Predsjednik Ukrajine, Volodomir Zelenski je sirijske plaćenike nazvao kriminalcima koji bi putovali u “stranu zemlju” da ubijaju ljude.

    Ukrajina je također pozvala strane borce da se pridruže odbrani zemlje od ruske agresije. Prema dostupnim informacijama dobrovoljci iz Velike Britanije i Kanade su se već pridružili odbrani zemlje.

  • “Ukrajina neće ući u NATO”

    “Ukrajina neće ući u NATO”

    Zelenski veruje da Ukrajina neće ući u NATO uprkos politici “otvorenih vrata”.

    “Godinama smo slušali o otvorenim vratima, ali razumijemo da ne možemo da uđemo”, rekao je predsejdnik Volodimir Zelenski predstavnicima Združenih ekspedicionih snaga, ekspedicione operativne grupe koju predvodi Ujedinjeno Kraljevstvo.

    On je dodao da su Ukrajini potrebni “novi formati saradnje”.

  • Rusija uvela sankcije Bajdenu i Blinkenu

    Rusija uvela sankcije Bajdenu i Blinkenu

    Rusija je uvela sankcije predsjedniku SAD Džozefu Bajdenu, američkom državnom sekretaru Entoniju Blinkenu i drugim zvaničnicima, pišu RIA novosti, a prenosi RTS.

    • Kao odgovor na seriju sankcija bez presedana koje zabranjuju, između ostalog, ulazak u SAD najvišim ruskim zvaničnicima, od 15. marta ove godine na rusku “stop listu” na osnovu reciprociteta uključuju se predsjednik Džo Bajden, državni sekretar Entoni Blinken – objavljeno je na Tviter nalogu ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
  • Kijev se sprema za ruski udar, uvodi se 35-satni policijski sat

    Kijev se sprema za ruski udar, uvodi se 35-satni policijski sat

    U Kijevu se uvodi 35-satni policijski sat. Kao zvanični razlog navedeno je rusko granatiranje stambenih blokova na prilazima gradu.

    Vitalij Kličko je objavio da se u Kijevu uvodi 35-satni policijski sat koji će započeti u utorak u 20 sati i trajati do četvrtka u 7 sati. Dodao je i kako su u posljednjim sukobima ubijene dvije osobe.

    “Zabranjeno je kretati se bez posebne dozvole, uz izuzetak odlaska u sklonište”, izjavio je Kličko.

    “Prijestolnica je srce Ukrajine i biti će odbranjena. Kijev je sada simbol i istaknuta baza evropske slobode i sigurnosti, nećemo ga napustiti”, zaključio je gradonačelnik.

    Treba istaći da je prilikom ranijih proglašavanja policijskog sata dolazilo do borbi na ulicama Kijeva između ukrajinskih snaga sigurnosti i ruskih specijalnih jedinica. Rusi su pokušali upadima specijalnih snaga i aktiviranjem tzv “spavača” ovladati ključnim tačkama u Kijevu i ukloniti predsjednika Volodomira Zelenskog.

    Prema tvrdnjama The Times u prvoj sedmici sukoba pokušana su tri atentata na Zelenskog. Takođe prema tvrdnjama ovog lista za atentat su bile zaduženi plaćenici Wagner grupe i čečenske specijalne jedinice.

  • Britanski premijer: Zapad je napravio grešku dopuštajući aneksiju Krima

    Britanski premijer: Zapad je napravio grešku dopuštajući aneksiju Krima

    Premijer Velike Britanije Boris Johnson izjavio je za The Telegraph kako je napravljena strašna greška kada se dopustilo ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu da aneksira Krim 2014. godine

    Ovisnost Zapada o ruskome plinu i nafti dopušta Kremlju da se nasilnički ponaša. Putinovo ucjenjivanje se mora zaustaviti na način da započne sa procesom okončavanja oslanjanja na ruska fosilna goriva.

    Premijer Johnson se sprema za put u Saudijsku Arabiju i druge zaljevske zemlje kako bi u tim državama razgovarao o povećanju proizvodnje nafte i gasa koji bi se koristili kao zamjena ruskim energentima.

    Velika Britanija namjerava potisnuti uvoz ruske nafte do kraja 2022. godine. Odluka vlade da stupi u pregovore sa Saudijskom Arabijom kritikovana je od strane članova parlamenta nakon što je ta država prošle sedmice pogubila 81 osobu.

    U članku napisanom za The Telegraph, premijer Johnson rekao je kako je napravljena greška prvi puta kada je Putin izvršio invaziju na Ukrajinu 2014. godine.

    „Počinio je nasilnu agresiju i preuzeo kontrolu velikoga dijela suverene države a mi smo mu to dopustili“ izjavio je Johnson.

    Uprkos činjenici da je Rusija pod sankcijama već godinama Krim ostaje pod ruskom kontrolom a čini se kako invazijom koju trenutno provodi nad Ukrajinom, želi aneksirati još veću teritoriju.