VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Austrija tuži EU

    Austrija tuži EU

    Austrija je u petak podnijela tužbu Evropskom sudu pravde zbog klasifikacije koja se koristi za definisanje čistih izvora energije.

    Klasifikovanje nuklearne energije i prirodnog gasa kao čiste energije dovodi u zabludu i protivno je nastojanjima da se stvori ugljično neutralna privreda, rekla je austrijska vlada u pravnom izazovu Evropskoj uniji.

    Ministarka energetike, Leonore Gevesler oglasila se na svom službenom Twitteru kako bi se požalila da čista klasifikacija nuklearne energije i prirodnog gasa ne pomaže u rješavanju klimatskih promjena.

    Nazvati zelenim prirodni pgas koji “šteti klimi”, rekla je da je pogrešno i da potkopava vjerodostojnost evropskog sistema energetske taksonomije i loše je za okolinu.

    Austrijska tužba temelji se na 16 odvojenih argumenata, prema pregledu podneska novinske agencije “Bloomberg”.

    Tvrdnje se kreću od zabrinutosti oko održivosti nuklearne energije do potencijalne klimatske prijetnje koju predstavlja prirodni gas, fosilno gorivo.

  • “Nastavljamo sa udarima, Ukrajina je bolesno društvo”

    “Nastavljamo sa udarima, Ukrajina je bolesno društvo”

    Ruski vojni analitičar nazvao je Ukrajinu “psihijatrijski bolesnim društvom” jutros u programu ruske državne televizije.

    On se oglasio nakon masovnog raketnog napada na energetske objekte i stambena naselja širom Ukrajine.

    Na snimku koji je na Tviteru podelio novinar Bi-Bi-Sija Frensis Skar, vidi se kako Aleksandar Artamonov na ruskoj državnoj televiziji kaže da se “udari moraju sistematski nastaviti” nakon jutrošnjeg napada.

    Ukrajinci strahuju od novih napada na gradove i kritičnu infrastrukturu nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin zapretio “oštrim” odgovorom “ako se napadi na Rusiju nastave”.

    “Naravno da štrajkovi treba da se nastave i sistematski, jer po mom mišljenju ukrajinsko društvo je trenutno u psihijatrijski bolesnom stanju”, rekao je Artamonov.

  • Recesija – voz koji se otrgao kontroli

    Recesija – voz koji se otrgao kontroli

    Počela je Godišnja skupština Međunarodnog monetarnog fonda i Svijetske banke.

    Na samom početku, dijalog su održali generalnka direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva i predsednik Svetske banke Dejvid Malpas, koji su upozorili na rastući rizik od globalne recesije, pri čemu inflacija ostaje stalni problem posle napada Rusije na Ukrajinu.

    “Postoji rizik i stvarna opasnost od svetske recesije sledeće godine”, rekao je Malpas, prenosi Rojters.

    On je naveo da se razvojni napori širom sveta suočavaju s krizom, navodeći u tom kontekstu usporavanje rasta u razvijenim ekonomijama i deprecijaciju valuta u mnogim zemljama u razvoju.

    Šefica MMF-a Georgijeva je rekla da MMF vidi “značajan problem” u Kini, drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji, u kojoj volatilnost na stambenom tržištu vuče naniže privredni rast.

    Osvrćući se na rastuće potrošačke cene u zemljama širom sveta, ona je poručila da ne možemo sebi priuštiti da se inflacija kreće “kao voz koji se otrgao kontroli”.

    Georgieva je ocenila i da Zajednički okvir Grupe 20 za restrukturu dugova siromašnih zemalja sporo postaje operativan, ali da je optimistična u vezi sa slučajevima Čada i Zambije, koji su zajedno sa Etiopijom prvi zatražili pomoć.

    Izrazila je nadu da bi napori za restrukturu duga Čada i Zambije mogli da se finalizuju do kraja godine, što bi, kaže, utrlo put da i druge zemlje zatraže takvu vrstu pomoći.

  • Bajden: “Potpuna brutalnost”

    Bajden: “Potpuna brutalnost”

    Predsednik SAD Džozef Bajden osudio je danas ruske raketne napade u Ukrajini, rekavši da su oni demonstrirali “potpunu brutalnost” rata predsednika Rusije Vladimira Putina protiv ukrajinskog naroda.

    “Sjedinjene Države oštro osuđuju ruske raketne napade izvedene danas širom Ukrajine, uključujući i Kijev. U ovim napadima su ubijeni i ranjeni civili i uništeni ciljevi koji nemaju vojnu svrhu. Oni još jednom demonstriraju potpunu brutalnost ilegalnog rata gospodina Putina protiv ukrajinskog naroda”, istakao je Bajden je u saopštenju, preneo je Rojters.

    Ukrajinski zvaničnici saopštili su danas da je Rusija izvela raketne napade na brojne ukrajinske gradove, a prema podacima policije Kijeva, identifikovano je 11 žrtava napada, dok je 65 osoba ranjeno.

  • Britanci jedina nada Ukrajine

    Britanci jedina nada Ukrajine

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i britanska premijerka Liz Tras razgovarali su danas o podršci za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, javlja britanski Bi-Bi-Si (BBC).

    Zelenski je izjavio da je razgovarao sa Tras i da on računa na britansko “vođstvo” u okupljanju međunarodne zajednice kako bi se “zaštitilo ukrajinsko nebo”.

    Iz Dauning Strita u Londonu je saošteno da je Liz Tras snažno osudila “Putinove užasavajuće napade na civilne oblasti u Kijevu i na drugim mestima, danas”, dodajući da su ti udari “znak ukrajinskih uspeha i narastajućeg očaja (ruskog predsednika Vladimira) Putina kao odgovora”.

    Rusija je danas zasula projektilima gradove po Ukrajini nakon što je prethodnog dana ogromna eksplozija oštetila drumsko-železnički most preko Kerčkog moreuza. Taj most spaja Rusiju sa poluostrvom Krim, ukrajinskom oblašću koju je Rusija anektirala 2014. godine.

  • Otkriveni planovi bjeloruske vojske

    Otkriveni planovi bjeloruske vojske

    Ministar odbrane Bjelorusije Viktor Hrenjin izjavio je da su planovi beloruske vojske defanzivne prirode.

    Kako je naveo, u slučaju agresije na zemlju odgovor biti trenutan i oštar.

    “Naši planovi su odbrambeni. U slučaju da nas napadnu. Ako bar jedan metar beloruske zemlje bude podvrgnut agresiji. Kako je rekao glavnokomandujući (predsednik Belorusije), odgovor će biti trenutan i oštar. Zato još jednom upozoravamo na provokacije. Vi ne želite rat sa nama – ne želimo ga ni mi”, rekao je ministar.

    On je takođe upozorio Ukrajinu i zemlje EU susede Belorusije da ako ne budu preduzimali pogrešne korake, neće biti ni rata.

  • Ukrajina na ivici potpunog kolapsa

    Elektroenergetski sistem Ukrajine u jutrošnjem raketnom napadu na Kijev, centralni u zapadnu Ukrajinu je doveden na ivicu kolpasa.

    Pogođene su i teško oštećene sledeće termoelektrane: CHPP-5 (Kijev), CHPP-6 (Kijev), Lviv CHP (Lviv), Burštinska TE (Ivano-Frankovska oblast) i Krivi Rog.

    Kijev
    U prestonici Kijevu pogođene su dve termolektrane: Termoelektrana 3 i Termoelektrana 5. Razorena je i trafostanica jačine 110 kw Volkanzaja. Najveće oštećenje pretprela je Darnicka termoelektrana

    Rovno
    U gradu Rovno oštećena je trafostanica Rovno jačine 330kw. Udar krstareće rakete izazvao preoterećenje na trafostanici od 110kw posle čega je usledila eksplozija i nestanak struje u čitavom gradu.

    Hmeljnicki
    Trafostanice Hmeljnicki jačine 330kw i 110 kw su razorene. U celom gradu nema struje. Pogotkom trafostanice od 330kw usledila je uskplozija i preki struje u mnajim trafstanicama: Rakovo, Stara, Termplast, Ozernaja, Dubovo, i vučne trafostanice Grečani

    Ternopil
    Razorene dve trafostanice jačine 330kw i 110kw. Nema struje u celom gradu. Uništena trafostanica Zgrbelja jačine 110kw, takođe i Glacijska, Ternopolj, Promišljena Plotiča iz koje se strujom napaja fabrika armirano betonskih proizvoda.

    Sumi
    Razorena trafostanica Konotop jačine 330kw. Eksplozija krstareće rakete izazvala nestanak struje u celom gradu.

    Harkov
    Napad krstarećima raketama izazvao nestanak struje i vode u celom gradu. Stao metro. Simultano ugašene trafostanice: Zaljutino, Harkovskaja, Losevo, kao i Termoelektrana TE-5 , kao i Zmijevska TE, Čugujevska TE- 2.

    Krivoj Rog
    Uništena jedna od najvećih termoeleketrani u Ukrajini .

    Žitomir
    U Žitomiru uništene dve trafostanice jačine 330kw i 110 kw časova. Grad ostao bez struje, prenosi “Kurir”.

    Lavov
    U Lavovu na zapadu Ukrajine uništena teromelektrana Lavov-1 i dalekovodi koji su išli prema Poljskoj pa je onemugćeno snabdevanje strojom Ukrajine iz pravca Poljske.

    Ivano Frankivsk
    Burštinska termoelektrana je jedna od najvažnijih elektrana u Ukraji iz koje je struja išla prema tri zemlje: Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji.

  • Ponovo sirene u Kijevu

    Ponovo sirene u Kijevu

    Nastavljaju se napadi ruske vojske na ciljeve u Ukrajini.

    Kako javlja “Sputnjik internešnl”, ponovo su se oglasile sirene u Kijevu, koji je napadnut još jutros..

    Podsećanja radi, prestonica Ukrajine i mnogi delovi zemlje bili su pod raketnim udarom ruske vojske.

  • Lukašenko diže vojsku

    Lukašenko diže vojsku

    Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko optužio je Ukrajinu da priprema napad na Belorusiju. Zvaničnom Kijevu uputio je oštre pretnje.

    Zbog toga će, kako je objasnio, Minsk rasporediti rusko-beloruske jedinice, ne pominjući u kojim će područjima te zajedničke jedinice biti.

    Prema njegovim rečima, Belorusija i Rusija će raspoređivanjem zajedničke vojne sile odgovoriti na “pogoršanje napetosti” na zapadnim granicama, javila je danas državna agencija Belta.

    Lukašenko je snage počeo da povlači pre dva dana, po svemu sudeći, nakon eksplozije na Krimskom mostu koji su izgradili Rusi kako bi se povezali s anektiranim poluostrvom Krimom.

    “Zbog pogoršanja stanja na zapadnim granicama (rusko-beloruske) Unije, počeli smo da raspoređujemo regionalnu grupu Ruske Federacije i Republike Belorusije”, objavio je Lukašenko na sastanku s čelnicima za bezbednost.

    Treba podsetiti da inače ruske snage koriste se teritorijom Belorusije za slanje vojske i opreme u severnu Ukrajinu od početka invazije.

    “Ne računajte na veliki broj vojnika Oružanih snaga Ruske Federacije. Ali to će biti više od 1.000 ljudi”, rekao je Lukašenko.

    “Već sam rekao da Ukrajina ne samo da raspravlja već planira udare na teritorij Belorusije”, rekao je Lukašenko. “Moj odgovor je bio jednostavan: ‘Recite ukrajinskom predsedniku i ostalim ludacima da će Krimski most izgledati kao šetnja po parku ako svojim prljavim rukama dotaknu i metar naše teritorij.'”

    Predsednik Državnog graničnog odbora Belorusije Anatolij Lapo optužio je Ukrajinu da je uništila gotovo sve mostove i saobraćajnice duž 1.000 kilometara duge granice s Belorusijom.

    “Trupe koje je Kijev poslao na granicu nisu nikakvi graničari. Pod pritiskom smo, nišane naše graničare, ponekad pucaju u vazduh, stalno se izviđa iz vazduha”, rekao je Lapo za belorusku TV.

    Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova takođe tvrdi da je njihov ambassador u Belorusiji pozvan na razgovor i da mu je uručena nota u kojoj piše da Ukrajina planira da izvede napad na teritoriju Belorusije.

    Belorusko ministarstvo odbrane već je objavilo da ima 500.000 obučenih vojnika spremnih za slanje na granicu s Ukrajinom.

  • Njemačka ima dovoljno municije za samo dva dana ratovanja

    Njemačka ima dovoljno municije za samo dva dana ratovanja

    Njemačka vojska (Bundeswehr) ima dovoljno streljiva za samo jedan ili dva dana ratovanja, izvijestilo je njemačko izdanje portala Business Insider (BI), pozivajući se na izvore iz obrambene industrije i parlamenta.

    Prema BI-ju, Berlin značajno zaostaje za zahtjevom NATO-a o održavanju zaliha za najmanje 30 dana borbe. Rečeno je da je problem “poznat godinama”, jer su vojne vježbe patile od nedovoljnih zaliha.

    Zalihe su dodatno iscrpljene nakon što je Njemačka, zajedno s mnogim drugim zapadnim zemljama, počela slati oružje i municiju u Ukrajinu nakon što je Rusija u februaru izvršila agresiju na ovu zemlju.

    Isporuke su uključivale 53.000 metaka za samohodne protuzračne topove, 21,8 miliona metaka za vatreno oružje i 50 raketa za uništavanje bunkera, prema njemačkoj vladi.

    Situacija s nestašicom “neće se poboljšati ako se municija ukloni iz zaliha Bundeswehra, dok se odgovarajuće narudžbe ne izdaju u isto vrijeme obrambenoj industriji”, kaže Hans Christoph Atzpodien, izvršni direktor Njemačke udruge sigurnosne i obrambene industrije (BDSV).

    U međuvremenu, citirani su izvori lista koji su rekli da “nije bilo značajnih narudžbi” za obrambene kompanije za proizvodnju više naoružanja.

    Eva Hoegl, povjerenica za obranu njemačkog parlamenta, rekla je za BI da je potrebno dodatnih 20 milijardi eura za obnavljanje zaliha.

    Njemačka je u februaru najavila osnivanje fonda od 100 milijardi eura za jačanje Bundeswehra u svjetlu rata u Ukrajini.

    Ministrica obrane Christine Lambrecht ranije ovog mjeseca otputovala je u južni ukrajinski lučki grad Odesu. Nakon puta je najavila da će Berlin nastaviti podržavati Kijev koliko god bude potrebno.