VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Trump o ukidanju garantovanog prava na abortus u SAD-u: Bog je donio odluku

    Trump o ukidanju garantovanog prava na abortus u SAD-u: Bog je donio odluku

    Bivši predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump pohvalio je odluku Vrhovnog suda SAD-a da ukine 50-godišnje zakonsko pravo žena na abortus rekavši za Fox News da će ta presuda “dopasti svima”.

    “Ovo je poštivanje Ustava i vraćanje prava kada je trebalo da bude data”, rekao je Trump.
    Na pitanje da li ima poruku za neke od svojih pristalica koji su možda za pravo na abortus, Trump je rekao da misli da će se to na kraju dopasti svima.
    “Ovo vraća sve u države gdje je oduvijek pripadalo”, dodao je Trump.

    Na pitanje da li smatra da je igrao ulogu u ovakvoj odluci Vrhovnog suda, nakon što je imenovao tri konzervativna suca, bivši predsjednik je rekao: “Bog je donio odluku”.

    Trump je tokom svog predsjedništva imenovao konzervativne sudije Neila Gorsuch-a, Bretta Kavanaugha i Amy Coney Barrett u Vrhovni sud.

  • Putin: Porast inflacije u svetu rezultat politike G7

    Putin: Porast inflacije u svetu rezultat politike G7

    Nagli porast inflacije u svetu je rezultat višegodišnjeg neodgovorne makroekonomske politike Grupe sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G7), a ne specijalne operacije Rusije u Ukrajini, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na zasedanju samita BRIKS-a.

    Kako je rekao, globalna trgovina je zamrla zbog nesuglasica, lome se monetarni i finansijski sistemi, baš kao i celokupni logistički lanci.

    “To je dovelo do ozbiljnog socijalno-ekonomskog efekta pre svega kada je reč o razvoju zemalja Azije, Afrike, Latinske Amerike i Bliskog Istoka u kojima je primjetan nagli porast cijena prehrambenih proizvoda, energenata, ali i sirovine”, istakao je Putin

  • Vrhovni sud SAD ukinuo pravo na abortus

    Vrhovni sud SAD ukinuo pravo na abortus

    Vrhovni sud SAD poništio je danas presudu staru 50 godina koja je legalizovala abortus u cijeloj zemlji, zbog čega će milioni žena izgubiti zakonsko pravo na pobačaj.

    Sud je poništio značajnu odluku u postupku Rou protiv Vejd iz 1973. čime je tehnički ukinuo federalno ustavno pravo na pobačaj u Americi čime se državama vraća mogućnost da donose zakone koji ga zabranjuju.

    Očekuje se da bi 26 američkih država moglo usvojiti legislativu koji će zabraniti taj medicinski zahvat.

    Sud je, odlukom za koju je glasalo šestoro sudija dok ih je protiv bilo troje, podržao zakon američke države Misisipi – koji zabranjuje abortus nakon 15 mjeseci trudnoće, prenosi Glas Amerike.

    Takođe, sudije su smatrale da je presuda u slučaju Rou protiv Vejda, kojom su abortusi bili dozvoljeni u periodu između 24. i 28. nedjelje trudnoće pogrešna jer se u američkom Ustavu ne pominje pravo na pobačaj.

    Države pojedinačno sada mogu da odluče o legalnosti pobačaja.

    “Smatramo da Ustav ne daje pravo na abortus i ovlašćenje da se reguliše pitanje abortusa mora da se vrati građanima i njihovim izabranim predstavnicima. Presuda Rou protiv Vejda je bila pogrešna od samog početka. Obrazloženje joj je bilo slabo, a odluka je imala štetne posljedice. I umjesto da doprinesu nacionalnom konsenzusu u vezi sa abortusom – slučajevi Rou i Kejsi dodatno su rasplamsali podjele”, naveo je u obrazloženju odluke sudija Semjuel Alito.

    Troje liberalnih sudija Stiven Brejer, Sonja Sotomajor i Elena Kegen istakli su zajedničko neslaganje nakon odluke Vrhovnog suda.

    Presuda Rou protiv Vejda priznavala je pravo na ličnu privatnost zasnovanu na američkom Ustavu – kojom se ženama štiti mogućnost da prekinu trudnoću.

    Vrhovni sud je presudom iz 1992. pod nazivom “Planirano roditeljstvo jugoistočne Pensilvanije protiv Kejsi” još jednom potvrdio pravo na abortus i zabranio zakone koji ograničavaju pristup abortusu.

  • Šolc o proširenju: Nismo postigli sve što smo trebali

    Šolc o proširenju: Nismo postigli sve što smo trebali

    Na Evropskom savjetu nismo postigli sve ono što smo trebali, ali novi intenzitet u proširenju je nezadrživ, rekao je Olaf Šolc, njemački kancelar na pres konferenciji koju je organizovao nakon sinoćnjih odluka u vezi s proširenjem.

    “Zemlje zapadnog Balkana mi posebno leže na srcu. Važno je da iskoristimo novu dinamiku da dođe do nove snage da te zemlje zaista dobiju evropsku perspektivu i da zaista postanu članice EU”, rekao je Šolc.

    On je ustvrdio da će zemlje zapadnog Balkana dobiti pravednu nagradu koju su zaslužili za reforme koje su postigli.

    Šolc je pozvao ostale članice EU da nastave razgovore o reformisanju EU jer, kako je rekao, nakon širenja EU na više od 30 članica neće biti moguće imati administraciju kao do sada.

  • Zatvorenici umrli iza rešetaka, hrane nestalo prije dva mjeseca

    Zatvorenici umrli iza rešetaka, hrane nestalo prije dva mjeseca

    Najmanje osam zatvorenika umrlo je od gladovanja u prenatrpanom zatvoru na Haitiju, koji je ostao bez zaliha hrane prije dva mjeseca.

    Glad i stravična vrućina doprinijela su smrti zatvornika u gradu Les Kajes, saopštile su juče vlasti. U zatvoru je smješteno 833 zatvornika, i svima je hitno potrebna pomoć.

    Savjet bezbjednosti UN prošle nedjelje objavio je izvještaj u kojem se navodi da je od januara do aprila registrovano više od 50 slučajeva smrti od gladi u zatvorima na Haitiju.

    Apelovali su na vladu Haitija da preuzme odgovarajuće mjere i pronađe dugoročno rešenje za snabdevanje zatvora hranom, vodom i lijekovima.

    Zatvor, u kojem boravi mnogo više zatvorenika nego što je to predviđeno, već duže vreme se bori da zatvorenicima obezbedi vodu i hranu. Uprava zatvora je za to okrivila “nedovoljnu finansijsku pomoć države”, a posljednjih mjeseci situacija se dodatno pogoršala, što je dovelo do novih smrti.

    Po zakonu zatvori na Haitiju su u obavezi da zatvorenicima obezbede vodu i dva obroka dnevno, a uglavnom dobijaju poparu ili činiju pirinča sa ribom ili nekom vrstom mesa.

    Međutim, poslednjih mjeseci zatvorenici su morali da se oslanjaju na porodicu i prijatelje koji su im donosili hranu i vodu, ali mnogi nisu ni mogli da primaju posjete.

  • Lavrov: Kandidatski status za Ukrajinu nije rizik za Rusiju

    Lavrov: Kandidatski status za Ukrajinu nije rizik za Rusiju

    Rusija sebe ne smatra ugroženom zbog činjenice da su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji, rekao je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    “Naša pozicija je uvijek bila takva da Evropska unija nije politički blok, za razliku od NATO. Razvoj njenih odnosa sa bilo kojom zemljom koja to želi ne predstavlja nikakvu prijetnju ni rizike za nas”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare sa azerbejdžanskim kolegom Džejhunom Bajramovim, prenosi TAS S.

    Lavrov je dodao da će Rusija realno posmatrati ponašanje EU i pratiti realne korake koje ona preduzima i “kako se ponašaju zemlje kandidati: da li poštuju te zahtjeve ili još uvijek pokušavaju da pokažu svoju nezavisnost”

    Evropski savjet juče je na samitu u Briselu odobrio status kandidata za Ukrajinu i Moldaviju.

    Lavrov je istovremeno optužio EU i NATO da prave koaliciju protiv Moskve.

  • “Bježe puzeći”

    “Bježe puzeći”

    Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov je saopštio da su skoro sva naselja u okolini Severodonjecka i Lisičanska ili oslobođena ili opkoljena.”U pravcu Luganska uspešno rade borci specijalnog odreda Ahmat i narodne milicije LNR. Skoro sva naselja u okolini Severodonjecka i Lisičanska su ili oslobođena od nacista ili dovedena u obruč. Jedno od ovih naselja je i Voronovo, iz kojeg ukrajinski vojnici prve čete 74. bataljona pokušavaju da pobegnu gotovo puzeći”, napisao je Kadirov na Telegramu.

    Kadirov je dodao da su ukrajinski vojnici snimili video-poruku u kojoj se žale na svoju komandu i uslove.

    “Ovde smo došli sa puškama i 10 dana smo bez komunikacije, živimo u jazbinama… Imamo problema sa hranom, lekovima, bez vode smo, bez artiljerijske podrške, bez termovizira… Imamo ranjenih, granatiraju nas… Više ne možemo da nastavimo da se borimo… Čini se da naša komanda želi da nas se reši… Dogovorite se sa rukovodstvom bataljona…”, citira Kadirov reči vojnika.

    On je napomenuo da sve rečeno potvrđuje njegove reči da rukovodstvo Ukrajine uništava sopstveni narod.

    “Vojnici se zaista koriste kao topovsko meso, a vojni vrh se ne trudi da im obezbedi makar vodu za piće. To nisu borci, već demoralisana grupa gladnih i bolesnih ljudi. Ovo je jadan prizor”, dodao je Kadirov.

  • Berbok: Potrebne nove održive rute za izvoz iz Ukrajine

    Berbok: Potrebne nove održive rute za izvoz iz Ukrajine

    Uspostavljanje održivih ruta za transport žitarica iz Ukrajine je jedan od glavnih prioriteta u sprečavanju globalne krize zbog nedostatka namirnica, istakla je danas šefica nemačke diplomatije Analena Berbok.

    “Ruski predsednik Vladimir Putin ucenjuje Ukrajinu i zato je važno razviti nove transportne rute”, ocenio je ministar poljoprivrede Nemačke Čem Ezdemir.

    Berbok je, na zajedničkoj konferenciji za štampu, izrazila nadu da će već u julu biti moguće dnevno izvoziti žitarice iz Ukrajine. Ona je naglasila da se, zbog ruske agresije, moraju naći alternativne rute za izvoz iz blokirane luke Odesa. Jedna mogućnost, kako je ukazala, je kopnenim putem preko Rumunije ili brodovima preko Dunava. Preko te rute se već transportuju žitarice iz Ukrajine, a u realizaciji nove rute učestvovaće i nemački železnički operater DB kargo.

    Ministarka za razvoj Svenja Ssulce, povodom današnje medjunarodne konferencije o bezbednosti snabdevanja namirnicama, najavila je da će Nemačka uložiti četiri milijardi evra u borbu portiv gladi u svetu.

  • “Sve više neprijateljskih akcija SAD”

    “Sve više neprijateljskih akcija SAD”

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije okrivilo je danas SAD za litvansku blokadu ruskog tranzita sankcionisane robe u Kalinjingradsku oblast, što povećava ionako visoke tenzije izmedju Moskve i Zapada.

    “Takozvani ‘kolektivni Zapad’, po diktatu administracije Bele kuće, uveo je zabranu železničkog tranzita za širok spektar robe do Kalinjingradske oblasti i gotovo istovremeno ukidanje specijalnog leta za izlazak iz zemlje ruskih diplomata kojima je Vašington naredio da napuste SAD”, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.

    Saopšteno je i da je taj potez deo obrasca “sve više neprijateljskih akcija američke strane“ prema Rusiji.

    “Postoje svi razlozi da se veruje da je reč o manfestacijama složene taktike i grubim i argonatnim pokušajima da se sa nama razgovara sa pozicije sile”, precizira se u saopštenju objavljenom na sajtu ruskog MSP. Istaknuto je i da će Moskva izvući odgovarajuće zaključke i preduzeti adekvatne mere. Članica Evropske unije

  • Njemci nacionalizuju deo Sjevernog toka 2?

    Njemci nacionalizuju deo Sjevernog toka 2?

    Ministar privrede Njemačke Robert Habek ima novi plan za sporni gasovod Severni tok 2.

    Naime, on razmišlja da ga “preusmeri”, odnosno priključi na terminale za tečni gas, tvrdi magazin Špigel.

    Razmišlja se, piše list, da se deo gasovoda koji se nalazi na njemačkoj teritoriji nacionalizuje i odseče od ostatka gasovoda.

    Cjevi koje vode preko kopna ka moru mogle bi onda da budu priključene na mobilni terminal za tečni naftni gas.

    Špigel tvrdi da su se službenici Ministarstva privrede sastali sa predstavnicima holdinga Severni tok 2, koji je u vlasništu ruskog Gasproma.

    Prednost tog plana je da bi taj gasovod bio odlična mreža za transport tečnog naftnog gasa ka jugu Nemačke.

    Prema listu je taj plan tehnički izvodljiv, ali postoje problemi u vezi zaštite životne sredine, jer bi gasovod morao da prođe kroz zaštićene delove zemlje.

    Ministarstvo nije želelo javno da prokomentariše razmišljanja u vezi Severnog toka 2.

    Naime, u Berlinu postoji strah od odmazde Rusa, koji bi mogli da nacionalizuju imovinu njemačkih kompanija u Rusiji.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov oglasio se povodom pisanja medija o mogućoj nacionalizaciji dela Severnog toka 2 u Nemačkoj, konstatujući da je reč o hipotetičkim pretpostavkama, prenosi Sputnjik.

    “Hajde da se ne bavimo takvim hipotetičkim diskusijama. Ako bude nekih konkretnih akcija onda će to, naravno, pre svega biti posao za advokate kako bi dali pravnu ocenu takvim postupcima, ako se zaista razgovara o tome”, prokomentarisao je Peskov.

    Po njegovim rečima, “bilo bi pogrešno nešto reći, ne znajući suštinu onoga što se dešava”.

    “Trenutno ne možemo da damo ocenu, zasad nemamo nikakve zvanične izjave, ništa. Ali uz dužno poštovanje ili nepoštovanje, vest ‘Špigela’ ne može biti osnova za bilo kakve odgovorne izjave”, dodao je Peskov.