Dok bukti rat u Ukrajini neki analitičari smatraju da su dani ruskog predsednika Vladimira Putina odbrojani.
“Šta god da Putin uradi, ne izgleda da može dugo da preživi”, tvitovao je Anders Aslund, švedski ekonomista i bivši ekonomski savetnik vlada Kirgistana, Rusije i Ukrajine.Aslund veruje da je već očigledno da su u Kremlju vodi velika borba za vlast. Drugi koji smatraju da Putinova pozicija postaje nestabilna ukazuju na javno protivljenje Arkadija Dvorkoviča, dugogodišnjeg zvaničnika ruske vlade i bivšeg vicepremijera, ruskoj invaziji u Ukrajini, piše Glas Amerike.
Dvorkovič je za američke medijeprošle nedelje rekao: “Moje misli su uz ukrajinske civile. Ratovi su najgora stvar s kojom neko može da se suoči u životu… uključujući i ovaj rat”. “Ratovi ne ubijaju samo neprocenjive živote. Ratovi ubijaju nadu i aspiracije, zamrzavaju ili uništavaju odnose i veze”, objasnio je Dvorkovič.
Drugi iskusni analitičari koji prate Kremlj još nisu ubeđeni da je Putin u neposrednoj opasnosti, navodeći da se uglavnom protive oligarsi iz doba Jeljcina koji nemaju veliki politički uticaj i zastrašeni su moćnicima u Putinovom okruženju, poznatim kao “siloviki” koji, kao i ruski lider, dolaze iz bezbednosnog, obaveštajnog ili vojnog sektora.
Oni dele Putinov revanšistički cilj da se povrate teritorije izgubljene za vreme raspada Sovjetskog saveza.
“Postoji mišljenje da već ima podela među pripadnicima elite: bivšim Jeljcinovim oligarsima protiv Putinove konzervativne elite. To nije sukob ili političa borba: to je jednostavno slučaj gde dva tabora izražavaju suprotne stavove o daljim potezima u trenutnoj situaciji”, smatra Tatjana Stanovaja, nezavisna analitičarka i saradnica Karnegi centra u Moskvi.
“Ovi prvi kontrolišu ekonomiju, a drugi politiku. Oligarsi su zastrašeni i pod pritiskom, dok konzervativne elite jašu sa izvučenim mačevima”, naglašava Stanovaja.
Dvorkovič je među retkim pripadnicima ruske političke elite koji su kritikovali Putinov rat protiv Ukrajine. I po svemu sudeći je već kažnjen zbog toga. Ruski poslanici su ga odmah označili izdajnikom, a nekoliko dana nakon što je izrazio protivljenje invaziji, podneo je ostavku na položaj direktora Fondacije Skolkovo, organizacije za visoko-tehnološki razvoj koji je uspostavljen da bi se diversifikovala ruska ekonomija i izvan Moskve izgradila ruska verzija američke Silicijumske doline.
Fondacija je takođe objavila saopštenje u kojem je Dvorkovič osudio zapadne sankcije protiv Rusije i svetski poredak u kojem je “moguć nacizam i dominacija jedne zemlje nad drugima”, što je aluzija na Sjedinjene Države.
Osim Dvorkoviča, ni jedan visoki zvaničnik povezan sa Kremljom nije izneo stav koji je drugačiji od državnog.
Dmitrij Medvedev, zamenik predsedavajućeg Saveta za bezbednost Rusije, bivši ruski predsednik od 2008. do 2012. i premijer od 2012. do 2020. godine, postaje sve ratoborniji.
Medvedev se više puta predstavljao kao tehnokrata i neko ko zastupa savremenije stavove i smatrao se kao neko ko bi mogao da gaji sumnje u pogledu invazije.
Međutim, pojačao je podršku ratu, a u ponedeljak je zapretio Poljskoj u autorskom članku u kojem je govorio o “imbecilnim” poljskim liderima kao “vazalima” Sjedinjenih Država. Poljsku je opisao kao “najzlobnijeg, najvulgarnijeg i najglasnijeg kritičara Rusije”.
Ponovio je i Putinove kritike Zapada zbog, kako ruski lider smatra, umanjivanja uloge Rusije u pobedi nad nacističkom Nemačkom. Medvedev je optužio Varšavu da iz istorije pokušava da izbriše sovjetske “oslobodioce”.
Samo mali broj ruskih oligarha i bogatih je izrazio protivljenje invaziji. Milijarder Mihail Fridmen, osnivač najveće privatne banke “Alfa Bank”, prvi je pozvao na okončanje “tragedije” i “krvoprolića”.
Oleg Deripaska, magnat u industriji čelika, na Telegramu je ranije ovog meseca napisao: “Mir je veoma važan. Pregovori moraju da počnu što pre je moguće”.
Oleg Tinkov, još jedan bogati bankar, opisao je konflikt kao “nezamisliv i neprihvatljiv”.
Uprkos svemu, ukrajinska vojna obaveštajna agencija podstiče spekulacije o izgledima da Putin bude zbačen s vlasti u puču u Kremlju. Direktorat za obaveštajne poslove Ministarstva odbrane Ukrajine na Fejsbuku je tvrdio da ima informacije da se “među ruskom poslovnom i političkom elitom formira grupa uticajnih ljudi koji se protive Vladimiru Putinu”.
Takođe je identifikovan je i mogući Putinov naslednik – glavni ruski obaveštajac, šef Federalne bezbednosne službe (FSB) Aleksandar Bortnikov, jedan od pet ključnih članova Putinovog užeg kruga.
Ima i nepotvrđenih izveštaja da je Bortnikov sve manje popularan u Kremlju i da ga Putin možda delom krivi za nedovoljan napredak ruskih snaga na terenu, s obzirom na to da su borbeni planovi verovatno bili napravljeni na osnovu obaveštajnih podataka koje je Bortnikov obezbedio. Međutim, zbog toga bi takođe mogao da bude diskvalifikovan kao potencijalni naslednik, među elitom koja zaista želi da Putin ode, rekao je za Glas Amerike neimenovani zapadni bezbednosni zvaničnik.
Dodao je da “ne vidi da će se bezbednjaci oko Putina”, ljudi kao Bortnikov ili sekretar Saveta za bezbednost Nikolaj Patrušev, koji su godinama blisko sarađivali sa ruskim liderom u KGB-u, okrenuti protiv njega.
“Ako Putin ode, idu i oni”, rekao je zvaničnik.
Drugi zapadni obaveštajni izvori, s kojima je Glas Amerike razgovarao, takođe su skeptični u pogledu ukrajinskih tvrdnji o puču i sugerišu da su možda iznesene da bi se podstakle sumnje o lojalnosti u vodećim krugovima Putinovog Kremlja.
“Bortnikov je jastreb, lojalni obaveštajni aparatčik koji je izašao iz istih sovjetskih krugova kao Putin i rado potiskuje drugačija mišljenja, a čak je pravdao i Staljinovu veliku čistku”, rekao je jedan neimenovani zapadni zvaničnik.
