VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija u Ukrajinu poslala pripadnike zloglasne Wagner grupe

    Rusija u Ukrajinu poslala pripadnike zloglasne Wagner grupe

    Rusija je rasporedila plaćenike iz zloglasne Wagner grupe u istočnu Ukrajinu, saopštilo je britansko Ministarstvo odbrane.

    U svom najnovijem operativnom izvještaju, Ministarstvo odbrane je reklo kako se očekuje da će grupa rasporediti više od 1.000 pripadnika – uključujući više komandanata – za poduzimanje borbenih operacija u Ukrajini.

    “Zbog velikih gubitaka i uglavnom zaustavljene invazije, Rusija je vjerovatno bila prisiljena promijeniti prioritet Wagnerovog osoblja za Ukrajinu, na račun operacija u Africi i Siriji”, dodalo je Ministarstvo odbrane.

    Wagner grupa smatra se jednom od najtajnovitijih organizacija u Rusiji. Službeno ne postoji, ali vjeruje se da je do 10.000 operativaca sklopilo barem jedan ugovor s grupom u posljednjih sedam godina kako bi otišli u žarišta uključujući Siriju, Libiju i Srednjoafričku Republiku, prenosi BBC.

  • Centar Mariupolja i dalje pod kontrolom branilaca, Ukrajinci ostvarili uspjeh u blizini Kijeva

    Centar Mariupolja i dalje pod kontrolom branilaca, Ukrajinci ostvarili uspjeh u blizini Kijeva

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije objavilo je novi dnevni izvještaj o ukrajinskom ratištu u kojem se ističe da su ukrajinske snage ostvarile određeni uspjeh sjeverozapadno od Kijeva, a da je centar Mariupolja još uvijek u rukama branilaca.

    “Ukrajinske snage su nastavile da vrše lokalizovane kontranapade sjeverozapadno od Kijeva – uključujući Irpen, Buču i Hostomel. Ovi napadi su imali određeni uspjeh i Rusi su odbačeni sa brojnih pozicija”, navode iz ministarstva.

    Smatraju da ruske snage ipak i dalje predstavljaju značajnu prijetnju gradu.
    “Ruske snage su nastavile ofanzivu na Mariupolj uz kontinuirano teško granatiranje grada, međutim centar grada ostaje pod kontrolom Ukrajine”, stoji u izvještaju.

    Na drugim mjestima, ruske snage održavaju blokirane položaje dok pokušavaju da reorganizuju svoje snage.

  • Peskov uvjerava: Niko u Rusiji ne razmišlja o upotrebi nuklearnog oružja

    Peskov uvjerava: Niko u Rusiji ne razmišlja o upotrebi nuklearnog oružja

    Niko u Rusiji ne razmatra ideju upotrebe nuklearnog oružja, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu američkoj stanici PBS.

    Peskov je odgovorio odrično na pitanje da li je predsjednik Vladimir Putin ranije sugerisao da bi Rusija upotrijebila atomsko naoružanje ukoliko se treća strana umiješa u konflikt u Ukrajni.

    “Mislim da nije tako. Ali, bio je vrlo odlučan kada je rekao “ne miješajte se, ako to uradite, imamo mogućnost da to spriječimo i kaznimo sve one koji se miješaju”, rekao je portparol Kremlja.

    Na pitanje da li može da odbaci mogućnost upotrebe nuklearnog oružja u ovom konfliktu u ime Rusije, Peskov je rekao da “niko ne razmišlja ni o ideji upotrebe atomskog naoružanja”, prenio je TASS.

    On je ocijenio da su prilično uznemirujuće nedavne izjave predsjednika SAD Džozefa Bajdena.

    “To je prilično uznemirujuće. Prije svega, to je lična uvreda i teško je zamisliti mjesto za lične uvrede u retorici jednog političkog lidera, a naročito političkog lidera najveće zemlje u svijetu, SAD. Veoma nam je žao zbog toga”, naglasio je Peskov.

    On je dodao da je neprihvatljiva izjava Bajdena o tome da li Putin treba ili ne treba da bude na vlasti u Rusiji i da nije na predsjedniku SAD da odlučuje o tome ko će biti i ko je predsjednik Rusije, nego narod Rusije odlučuje o tome na izborima.

    Peskov je rekao da su zapadne zemlje objavile totalni ekonomski rat Rusiji i da ova zemlja mora da se prilagodi novim uslovima i novoj realnosti.

  • Evropa se “ogradila” od Bajdena – stala uz Putina?

    Evropa se “ogradila” od Bajdena – stala uz Putina?

    Izjava američkog predsednika o smeni režima u Rusiji udaljila ga je od svojih evropskih kolega. Samo jedna pogrešna reč može da uvede svet u još veći sukob.

    Dok američke diplomati pokušavaju da uvere javnost i partnere da izjava predsednika Džoa Bajdena o Vladimiru Putinu nije bila usmerena prema smeni režima u Moskvi, evropski lideri pokušavaju da se distanciraju a da ne ostave utisak da će takva izjava značiti početak raskola u dosad čvrstom savezu protiv Putina.Evropljani su se uglavnom javno distancirali od onog dela izjave američkog predsednika Bajdena u kojem spominje da Putin “ne sme biti na vlasti”, iako se ta izjava na engleskom može shvatiti i da “ne sme imati moć”. Sam američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je kako SAD “nema strategiju smene režima u Rusiji ili bilo gde drugde”.

    Mnogi Evropljani strahuju da takve izjave mogu poslati krive poruke da je cilj Zapada smena vlasti u Rusiji.

    Među evropskim liderima koji su se distancirali od Bidenovih izjava o tome da Putin, kojeg je nazvao “kasapinom”, ne bi trebao da bude na vlasti su francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Boris Džonson, i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i sigurnost Džozef Borel.

    “Na građanima je Rusije da o tome odlučuju, kada bi oni bili u stanju to da odlučuju. Ono što mi pokušavamo jest da zasutavimo Putinov rat, njegovu agresiju na Ukrajinu”, izjavio je visoki predstavnik Evropske unije.

    Evropska unija je uvek bila oprezna, nazvala je Putina autokratom, ali nikad nije dala naslutiti da bi njegova smena s vlasti bila cilj angažovanja EU. Francuski predsednik Makron, koji je u napetoj predizbornoj kampanji pa računa i što njemu odgovara, pozvao je na oprez jer, smatra, treba držati kanale komunikacije s Putinom. On posebno možda i najčešće od svih zapadnih lidera razgovara s ruskim predsednikom zbog čega je i pod pritiskom dela evropske javnosti jer dosad nije ništa postigao, a Putin je samo povećao intenzitet razaranja ukrajinskih gradova.

    “Ja ne bih koristio ovakve komentare. Ne bismo trebali rečima ili delima dodatno da eskaliramo situaciju”, rekao je Makron u razgovoru za francusku televiziju, najavivši da će on i dalje imati razgovore s Putinom te da je cilj zaustaviti rusku agresiju i osigurati povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine.

    Poziv na oprez
    Osim Pariza, i Berlin nastavlja razgovore s Putinom i pozivanje na oprez, iako je i Nemačka od početka vojne operacije dramatično promenila smer. Godinama je sarađivala s Putinom, povećavala zajedničke projekte i tako postala jedna od država koja je više od drugih zavisna od ruskog uticaja, i to ne samo energetskom.

    Ugledni portal Politico, koji je delomično i njemački, u ponedeljak je objavio izrazito kritičan komentar o generacijama nemačkih političara, nazvavši ih “korisnim idiotima” jer su se godinama ponašali naivno prema Rusiji. Posebno je kritičan taj komentar bio prema bivšoj kancelarki Angeli Merkel, koja je nakon ruske aneksije Krima odobrila projekat Severni tok 2.

    Taj portal čak navodi da “Nemačkoj nije strano biti na krivoj strani istorije”, što je dosta neugodno za sadašnji politički establišment te zemlje.

    Evropska unija se tradicionalno distancira od bilo kakvih ciljeva smene režima, bez obzira na to jesu li takvi režimi prihvatljivi ili ne. Od Sirije do Venezuele i Kube, EU pokazuje kako otvoreno kritikuje takve režime, ali ne želi da se meša u unutrašnjapitanja kao što su smene režima.

    U slučaju Putinovog režima Evropljani su takođe oštri. Da su ruske snage počinile ratne zločine u Ukrajini, govori većina lidera evropskih institucija i država EU, iako oni dosad nisu za to izričito optužili posebno predsednika Putina.

    Diplomate u Briselu smatraju da treba nastaviti višestruki angažman u različitim smerovima. Prvi je pomoći Ukrajini da se brani, drugi pomoći milionima ukrajinskih izbeglica koji beže od rata, a treći je nastaviti snažne sankcije protiv Putina, od ekonomskih do političkih.

    “Ipak u našim naporima moramo ostaviti i kanale komunikacije s Moskvom jer će u suprotnom biti još teže osigurati prekid vatre i dostavu humanitarne pomoći te pomoći u pronalasku diplomatskog rešenja”, istakao je jedan diplomata EU, naglasivši da “ne želi da ulazi u rasprave je li Putin dobar ili ne jer ono što se događa u Ukrajini govori dovoljno samo po sebi”.

    Ratni zločini
    Kako su u poslednje vreme mnogi upoređivali ruskog predsednika Putina sa Slobodanom Miloševićem, koji je na kraju završio na Haškom sudu za ratne zločine, neke diplomate misle da bi i Putin mogao tako da završi.

    Međutim, mnogima se ta mogućnost čini nerealnom. Kada je u proleće 1999. godine tadašnja glavna tužiteljica Haškog suda Lujza Arbor podigla optužnicu protiv Slobodana Miloševića za ratne zločine, u vreme dok su trajali NATO-ovi napadi na Srbiju, a srpske snage činile ratne zločine na tlu na Kosovu, u NATO-u su mnogi krugovi bili zabrinuti. Govorili su kako se time Miloševića isključuje kao mogućeg sagovornika s kojim su ipak pokušavali da postignu dogovor.

    Nakon toga su se kao posrednici u razgovorima s Miloševićem angažirali finski predsednik Marti Ahtisari i ruski premijer Viktor Černomirdin. Uz njihovo je posredovanje došlo do takozvanog Kumanovskog sporazuma.

    Teško je očekivati da će ruski predsednik Putin nakon svega postati cenjen i ugledan partner zapadnih lidera u budućnosti. Ali, u ovom trenutku evropski lideri veruju da je mudro zadržati kanale komunikacije s njim, pogotovo zato što je bez sumnje on jedina osoba koja može doneti odluku o prestanku ruske operacije u Ukrajini.

  • Gradonačelnik Marijupolja: Grad je u rukama okupatora

    Gradonačelnik Marijupolja: Grad je u rukama okupatora

    Gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko izjavio je danas da je njegov grad u rukama okupatora nakon višenedjeljne opsade ruskih snaga koje su, kaže, sravnile grad, dovele do pogibije ljudi i natjerale stotine hiljada da odu iz svojih domova.

    “Nije sve u našoj moći. Mi smo, nažalost, danas u rukama okupatora”, rekao je Bojčenko u televizijskom intervjuu emitovanm uživo, a prenio je CNN.

    Bojčenko je pozvao na evakuaciju preostalih žitelja Marijupolja, koji je imao preko 400.000 stanovnika prije nego što je Rusija započela napad na Ukrajinu 24. februara.

    “Prema našim procjenama oko 160.000 ljudi danas se nalazi u opkoljenom gradu Marijupolju, gdje je nemoguće živjeti, jer nema vode, struje, grijanja, nema komunikacija”, rekao je Bojčenko i dodao: “I zaista je strašno”.

    Ne zna se da li se u gradu još vode borbe, ali je neophodna kompletna evakuacija grada, poručio je Bojčenko.

    “Naša najvažnija misija danas je da spasemo svaki život… I postoje nade da ćemo uspjeti. Na primjer, ima 26 autobusa koji treba da idu u Marijupolj da bi evakuisali ljude, ali nažalost nisu dobili dozvolu za kretanje… I ova igra se igra svaki dan. Cinična igra tipa ‘Da, spremni smo. Možete da vozite tamo’, ali u stvari ne funkcioniše. Naši vozači – heroji, pod vatrom pokušavaju da stignu do mjesta gdje stanovnici Marijupolja mogu da budu pokupljeni i gdje čekaju s nadom da će imati takvu priliku. Ali, Ruska Federacija se igra sa nama od prvog dana,” naveo je gradonačelnik.

    U višenedjeljnom granatiranju ovog lučkog grada oštećeno je 90 odsto stambenih objekata, od čega je 60 procenata direktno pogođeno, a 40 odsto uništeno.

    Oštećeno je i sedam bolnica, od kojih su tri uništene, oštećena su tri porodilišta, sedam instituta za visoko obrazovanje, 57 škola i 70 vrtića, od kojih su 23 škole i 28 vrtića uništeni.

    Oštećen je i značajan broj preduzeća.

  • Scholz: Svako odlaganje proširenja EU na Zapadni Balkan učiniće regiju ranjivijom

    Scholz: Svako odlaganje proširenja EU na Zapadni Balkan učiniće regiju ranjivijom

    Njemački kancelar Olaf Scholz sastao se danas s premijerkom Švedske Magdalenom Andersson s kojom je razgovarao o sitauciji u Ukrajini, ali i o proširenju Evropske unije.

    Na konferenciji za medije, Scholz je izjavio kako očekuje da će u Njemačku doći znatno više izbjeglica iz Ukrajine te je naglasio kako je do sada u Njemačku stiglo više od 300.000 izbjeglica.

    “To je samo početak. Što rat bude duže trajao, više ljudi će tražiti zaštitu. Ne možemo i ne želimo da se naviknemo na ovo ratno stanje. Pozivam Putina da konačno dogovori prekid vatre”, izjavio je Scholz.

    Osim situacije u Ukrajini, Scholz se osvrnuo na i na proširenje Evropske unije, naročito u kontekstu ukrajinske krize i nove geopolitičke situacije u Evropi.

    “Pregovori sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom o ulasku u Evropsku uniju moraju početi što je prije moguće. Svako odlaganje procesa učinit će Zapadni Balkan ranjivijim i izvan uticaja”, ističe njemački kancelar.

    Ipak, naglasio je kako je za proširenje Evropske unije potrebno izvršiti i unutrašnje reforme.

    “Švedska i Njemačk se slažu kako Evropska unija mora početi s institucionalnim i unutrašnjim reformama kako bi postala sposobna za proces proširenja”, zaključio je njemački kancelar Olaf Scholz.

  • Rusija: Ne bombardujemo gradove u Ukrajini kao što je NATO u Jugoslaviji

    Rusija: Ne bombardujemo gradove u Ukrajini kao što je NATO u Jugoslaviji

    Rusija tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini ne bombarduje gradove kao što su to radili SAD i NATO u bivšoj Jugoslaviji, izjavio je sekretar ruskog Savjeta bezbjednosti Nikolaj Patrušev.

    On je podsjetio da su SAD i NATO tokom bombardovanja Jugoslavije, Iraka i Avganistana uništavali područja naseljena ljudima.

    “Ne bombardujemo gradove i civilne objekte kao što su to činili SAD i NATO u Jugoslaviji, Iraku i Avganistanu, nemilosrdno uništavajući naseljena područja sa nekoliko hiljada ljudi”, rekao je Patrušev na sastanku sa šefom alžirske Generalne direkcije za dokumentaciju i spoljnu bezbjednost.

    Patrušev je objasnio da su tokom specijalne operacije u Ukrajini vršeni napadi oružjem velike preciznosti na velika uporišta, aerodrome, skladišta oružja i vojne opreme ukrajinskih oružanih snaga, javio je TASS.

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin odlučio je 24. februara da započne specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, na zahtjev vlasti samoproglašenih republika u Donbasu.

    On je naglasio da Moskva ne namjerava da okupira ukrajinske teritorije i da je cilj demilitarizacija i “denacifikacija” Ukrajine, odnosno borba protiv nacionalističkih militantnih grupa koje su direktno odgovorne za genocid u Donbasu.

  • Lavrov: Pregovori o miru bi mogli da budu i u Beogradu

    Lavrov: Pregovori o miru bi mogli da budu i u Beogradu

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da bi pregovori s Ukrajinom mogli da budu održani i u Beogradu, kao i da su pored Istanbula, gdje je već dogovoren sastanak, spremni da razmotre i druge lokacije za pregovore uključujući i Beograd.

    Lavrov je tako odgovorio u intervjuu za srpske medije na pitanje šta misli da li bi Beograd bio savršeno mjesto za pregovore za okonačanje ovog rata.

    “Beograd sa svojm statusom, kao grad i tačka gledišta u potpunosti odgovara za bilo kakve pregovore i na svim nivoima”, rekao je Lavrov.

    Istakao je da mjesto pregovora treba da bude prihvatljivo i za jednu i drugu pregovaračku ekipu.

    “Imali smo tri puta direktne razgovore u Bjelorusiji, a onda smo imali pauzu, jer zbog tehničkih razloga nije moglo da bude direktnih razgovora. Sada je dogovor postignut za sastanak u Istanbulu. To održava geografsku tačku gdje su se podudarile mogućnosti obje zemlje”, naveo je Lavrov.

    Ponoviću spremni smo da sagledamo i druge lokacije za pregovore uključujući i Beograd, poručio je Lavrov.

    “Putin nikada nije odbijao sastanak sa Zelenskim”
    Lavrov je izjavio da ruski predsjednik Vladimir Putin nikada nije odbijao susret s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, ali da bi taj susret trebalo da bude dobro pripremljen.

    Lavrov je u razgovoru sa četiri srpska medija, a na pitanje Tanjuga da li je moguć susret Putina i Zelenskog, kazao da bi bilo kontraproduktivno samo se sastati i razgovarati.

    “Sastati se i samo razmeniti mišljenja bilo bi kontraproduktivno”, kazao je Lavrov.

    Podsjetio je da se pregovori s ukrajinskom stranom nastavljaju sutra u Istanbulu.

    “Sada je najvažnije da prestanu da se podstiču Ukrajinci da naprave privid sporazuma, što su radili sa Minskim sporazumima kada su imitirali proces. Ovog puta tako neće moći. Potreban je rezultat”, naglasio je Lavrov.

    On je podsjetio da su demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine obavezni element dogovora kojima Rusija teži.

    “Ne može Rusija da pristane na to da se od Ukrajine napravi isturena pozicija NATO-a puna oružja. Ne možemo pristati da Zapad podstiče iskorjenjivanje svega ruskog u Ukrajini”, naveo je Lavrov.

    On je podsjetio na izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da “NATO treba da snosi odgovornost za globalnu bezbjednost”, te ocijenio da to govori da Alijansa želi da proširi zonu svoje odgovornost i na indopacifički region.

    Osvrćući se na NATO agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine, Lavrov je rekao da se sada više niko i ne sjeća kako je iskorišćena Misija OEBS-a na Kosovu na čelu sa Viljemom Vokerom, koji je u Račku proglasio navodni genocid, na osnovu čega je Zapad bombardovao Beograd.

    “I tada je Džo Bajden zatražio da se bombarduju mostovi. Kad je kasnije otkriveno da su u Račku ubijeni pripadnici albanskih naoružanih formacija preobučeni u civilnu odjeću, to više nikom nije bilo važno. Zapad misli da može sve”, rekao je Lavrov.

    On ističe da je dvoličnost zapadnih kolega dobro poznata, ali da Rusija sve ove godine nije odustajala da poziva na jedinstvena pravila bezbjednosti koja bi bila zajednička za sve zemlje.

    Lavrov je poručio da Evropa i čitav svijet treba da se zamisle nad nacifikacijom Ukrajine, te dodao da je ukrajinska vojska puna oficira dobrovoljačkih bataljona koji, kako kaže, otvoreno propagiraju nacističke ideje.

    On je rekao da je cilj vojne akcije Moskve u Ukrajini “bezuslovno otklanjanje prijetnji koje su bile uzrok pogibije hiljade ljudi”, koje je pratilo ćutanje Zapada.

    “Ako se Zapad sad sjetio humanitarnog prava i potrebe da se spasu životi ljudi, ja ću to pozdraviti. Ali treba pogledati koji su uzroci takvog ponašanja, a to je da se u Ukrajini stvarala anti-Rusija”, rekao je Lavrov.

    “Glasine o Putinu i Šojguu potpuna glupost”
    Glasine o lošem zdravlju ruskog predsjednika Vladimira Putina i o navodnom nestanku ministra odbrane Sergeja Šojgua su gluposti koje šire ukrajinske službe, tvrdi ministar spoljnih poslova Rusije.

    “To su gluposti koje šire specijalne službe Ukrajine, ali i neoliberali iz Rusije koje se nalaze u inostranstvu i kojima daju papire s uputstvima šta treba da govore tog dana”, rekao je on.

    Lavrov je istakao da su svi živi, zdravi i da rade.

    “Svakodnevno se to može vidjeti preko televizije i društvenih mreža. Cijela Vlada i predsjednik rade na očuvanju interesa Rusije”, podvukao je on.

  • Sledeći korak Rusije – trampa?

    Sledeći korak Rusije – trampa?

    Prelazak na barter mogao bi da bude jedan od narednih koraka u nagodbi Rusije za robu sa neprijateljskim zemljama.

    Oksana Dmitrijeva, član odbora Državne dume za budžet i poreze, kaže da bi “na ovaj ili onaj način, sledeća faza u nagodbi sa neprijateljskim zemljama mogla da bude dogovor da im prodamo, na primer, gas ili naftu, titanijum ili nikl, pod uslovom da oni nama prodaju ono što nam treba”.

    “Druga opcija je generalno prelazak na barter ili kliring”, rekla je Dmitrijeva.”Ako govorimo o trgovini sa zemljama sa kojima imamo uravnotežen trgovinski bilans, onda zemlje same mogu da odrede u kojoj valuti će biti plaćanje. I u ovoj situaciji mogu da koriste isključivo dolar ili evro kao obračunsku jedinicu”, smatra ona.

    Dmitrijeva priznaje da je prilikom obračuna sa drugim zemljama “moguće oživeti veoma mnogo instrumenata ili šema iz sovjetskog sistema”.

    Na primer, kaže, u okviru Saveta za međusobnu ekonomsku pomoć korišćena je prenosiva rublja, a u obračunima “sa zemljama drugog sveta, kolektivnog Zapada, bilo je i razmene”.

    Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin naložio je vladi, Centralnoj banci i Gaspromu da do 31. marta sprovedu mere za promenu valute plaćanja za isporuku ruskog gasa zemljama EU i drugim zemljama koje su uvele restriktivne mere u rublje.

  • “Nećemo plaćati u rubljama, Evropa spremna na sve”

    “Nećemo plaćati u rubljama, Evropa spremna na sve”

    Njemački ministar ekonomije Robert Habek izjavio je da su se zemlje G7 saglasile da Rusiji neće plaćati gas u rubljama, piše RT.

    Habek smatra da je promena valute plaćanja kršenje važećeg ugovora, te stoga kompanije ne bi trebalo da pristaju na nove uslove.

    On je rekao i da je Evropa spremna na svaki scenario, pa i na potpuni prekid snabdevanja.Nešto ranije, predstavnik Evropske komisije je rekao da će Evropa moći da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije tek do 2027. godine.

    Odbijanje zemalja G7 da kupuju gas za rublje nedvosmisleno je pozdrav za prekid isporuke gasa, rekao je za RIA Novosti Ivan Abramov, zamenik predsednika Komiteta Saveta Federacije za ekonomsku politiku.

    “Ako ove zemlje odbiju da kupuju gas za rublje, to će svakako dovesti do prekida njegovih isporuka. Imamo jasan stav”, rekao je on.

    Senator je naglasio da Rusija ne može da isporučuje gas besplatno.

    “Ako je naš uslov da plaćamo u rubljama, onda to znači da morate da platite u rubljama. Oni imaju dovoljno mogućnosti da kupe rublje za ovo, možete to učiniti odmah na bilo kojoj razmeni”, rekao je Abramov dodavši da Rusija ne postavlja nerealne uslove.