Ukrajinci su bili primorani da se povuku iz istočnog grada Lisičanska, poslednjeg uporišta Kijeva u Luganskoj oblasti, saopštila je ukrajinska vojna komanda.”Nastavak odbrane grada doveo bi do fatalnih posledica. Kako bi se sačuvali životi branilaca Ukrajine, doneta je odluka o povlačenju”, navedeno je u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, prenosi Rojters.Rusi su ranije danas objavili da su preuzeli kontrolu nad Lisičanskom, ali je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao na konferenciji za novinare sa australijskim premijerom Entonijem Albanizom da se i dalje vodi bitka za Lisičansk.Prethodno je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio predsednika Rusije Vladimira Putina o, kako je navedeno, oslobađanju samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) i uspostavljanju pune kontrole nad Lisičanskom.
Kategorija: Svijet
-
Zelenski: I dalje se vodi bitka za Lisičansk
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski negirao je danas da su ruske snage u potpunosti zauzele Lisičansk, poslednje uporište ukrajinskih snaga u Luganskoj oblasti.
Zelenski je na konferenciji za novinare sa australijskim premijerom Entonijem Albanizom rekao da se i dalje vodi bitka za Lisičansk, grad u Luganskoj oblasti nad kojim Rusija tvrdi da je preuzela kontrolu, prenosi AP.
I portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Jurij Sak ranije danas je za Bi-Bi-Si rekao da Lisičansk nije pod potpunom kontrolom ruskih snaga.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio je prethodno danas predsednika Rusije Vladimira Putina o, kako je navedeno, oslobađanju samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR), prenose ruske agencije.
Ministar je obavestio predsednika o uspostavljanju pune kontrole nad gradom Lisičanskom.
-
Zaharova: “Pariz narušio poverljivost razgovora”
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova danas je, komentarišući razgovor predsednika Francuske i Rusije Emanuela Makrona i Vladimira Putina koji je snimio francuski režiser Gi Lagaš, a čiji su transkript objavili francuski mediji, rekla da to pokazuje kako u Francuskoj tumače reč “diplomatija”.
Zaharova je u intervjuu za televiziju Rusija-1 ocenila da je Pariz narušio poverljivost razgovora između dvojice lidera.
“Kada se vode razgovori na najvišem nivou, prirodno, to je poverljivo, to su prirodno razgovori iza zatvorenih vrata. Ispostavilo se da su pre nekoliko meseci, kada je Makron pozvao ruskog predsednika, ceo razgovor zabeležili novinari, koji su ga snimali. Ovo je primer da oni ovako tumače reč diplomatija”, rekla je Zaharova, prenosi TAS S.
Zaharova je ocenila da je reč o potezu bez presedana, dodaju RIA Novosti.
Francuski režiser Gi Lagaš snimio je dokumentarni film “Predsednik, Evropa rat” koji se bavi diplomatskim pokušajima Makrona da reši ukrajinsku krizu, uključujući njegovim razgovorima sa ruskim predsednikom i drugim liderima.
Film je prikazan na televiziji Frans 2 u četvrtak, a francuski mediji preneli su u celosti transkript razgovora Makrona i Putina, koji su dvojica lidera vodila 20. februara, četiri dana pre početka rata u Ukrajini.
Lagaš je, kako je ranije objavio Dojče vele, prvobitno planirao da snimi film o funkcionisanju Evropske unije kada je Francuska preuzela predsedavanje Savetom EU u januaru ove godine, ali je promenio planove kada je eskalirao rizik od sukoba u Evropi.
U filmu se u jednom trenutku tokom telefonskog razgovora 20. februara čuje kako je Makron podigao glas kada ga je Putin optužio da pokušava da revidira sporazum iz Minska, a Putin je rekao da treba uzeti u obzir predloge proruskih snaga u istočnoj Ukrajini.
“Ne znam gde je vaš avokat naučio pravo da kaže da u suverenoj zemlji, pravne dokumente predlažu separatističke grupe, a ne demokratski izabrane vlasti”, rekao je Makron Putinu tokom razgovora.
Na to je Putin odgovorio da ukrajinska vlada nije demokratski izabrana.
“Ona je došla na vlast tokom krvavog puča. Ljudi su živi spaljeni, to je bilo krvoproliće. Zelenski je jedan od odgovornih”, rekao je Putin misleći na spaljivanje zgrade u Odesi 214. godine, tokom kojih je poginulo oko 50 ljudi.
Makron je rekao da će pozvati Zelenskog da “smiri sve”, i to ne samo među ukrajinskim oružanim snagama, već i na društvenim medijima, ali je pozvao i Putina da apeluje na uzdržanost među svojim vojnicima na granici.
Na kraju, Makron je predložio Putinu da se sastane u Ženevi sa Bajdenom, na šta se Putin u načelu saglasio, ali je rekao da će razgovarati sa svojim pomoćnicima i insistirao da sastanak treba da bude temeljno pripremljen.
-
Gradonacelnik: Snažno granatiranje Slavjanska, mnogo žrtava
Grad Slavjansk, na istoku Ukrajine, snažno je granatiran iz višecevnih raketnih bacača, mnogo ljudi je poginulo i ranjeno, izjavio je danas gradonačelnik Vadim Ljah.
“Ima 15 požara. Mnogo je poginulih i ranjenih“, naveo je Ljah na Telegramu, prenosi Rojters. On je dodao da je to najsnažnije granatiranje Slavjanska u poslednje vreme, navodi Rojters.
-
Zaharova: Kijev provocira
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova smatra da udari ukrajinskih snaga po stambenim kvartovima imaju za cilj da pokušaju da isprovociraju Moskvu da uzvrati takvim udarima. Zaharova je za TV Rusija 24 rekla da akcije Kijeva nisu samo koordinirane sa Zapadom, već da ih Zapad, najverovatnije, podstiče, prenosi RIA Novosti.
“To se radi kako bi nas primorali da uzvratimo takvim udarima, a zatim još više širili antirusku histeriju”, kazala je Zaharova. Rusija je prethodno saopštila da je ukrajinska strana noćas granatirala ruski Belgorod, u blizini granice sa Ukrajinom, i da su u granatiranju poginule četiri osobe.
-
Ukrajinski dronovi postaju sve neefikasniji, Rusija pronašla način da ih zaustavi
Ukrajinske bespilotne letjelice postaju sve neefikasnije kako Rusija pojačava svoje elektronsko ratovanje i protuzračnu odbranu, piše Business Insider.
U prvim danima rata u Ukrajini, dronovi su se pojavili kao neočekivani uzrok pobjeda Ukrajinaca protiv ruskih snaga.
Priče o uspjehu dominirale su ciklusom vijesti, prikazane na više video klipova široko distribuiranih na društvenim mrežama i prikazivale ukrajinske dronove kako desetkuju haotično rusko napredovanje.
Ukrajinske ad-hoc zračne snage dronova, od malih potrošačkih dronova koji se obično koriste za osmatranje do čuvenih dronova Bayraktar TB2 turskog dizajna, zaslužne su za uništavanje Putinovih tenkova i oklopa.
Ali Rusija je naučila iz poraza u prvim mjesecima invazije. Stručnjaci su za Insider rekli da oružje čudesnih dronova postaje sve neefikasnije jer je Rusija poboljšala svoje odbrambene sisteme i obara i ometa mnoge ukrajinske bespilotne letjelice.
“Ono što se sada dešava je da su rusko elektronsko ratovanje i protuzračna odbrana postali bolje organizovani i bolje opremljeni u poređenju sa ranijim mjesecima rata”, rekao je Samjuel Bendet, analitičar i stručnjak za bespilotne i robotske vojne sisteme, u Centru za pomorsku analizu.
Ruske snage koriste radare za rano upozoravanje da identifikuju dronove i sisteme za elektronsko ratovanje kako bi ometali i poremetili njihovu komunikaciju, rekao je Bendett.
Oni takođe koriste različita oružja poput mitraljeza i sistema protivzračne odbrane, kao što je raketni sistem Tor, da obaraju dronove.
Nedavni snimci ruskog Ministarstva odbrane tvrdili su da prikazuju sistem elektronskog ratovanja Krasukha-S4 u akciji, kako ruši ukrajinski dron.
Prema Marku Cancianu, analitičaru Centra za strateške i međunarodne studije, Ukrajina je ranije bila u stanju da koristi dronove tako efikasno jer Rusija nije organizovala svoje odbrambene sisteme.
“Dronovi su mogli da odigraju takvu ulogu jer su Rusi bili spori u postavljanju sistema protuzračne odbrane. Sporo su uspostavili kombinovanu operaciju (oklop, pešadija, artiljerija, izviđanje, inženjeri, protuzračna odbrana) koju je zahtijevala njihova doktrina”, rekao je on.
Rusija je bolje organizovala i pozicionirala svoju kopnenu protuzračnu odbranu u regionu Donbasa, gdje se fokus rata pomjerio.
Ukrajinske snage sada ograničavaju upotrebu dronova jer ih ruske trupe lakše osujećuju, a gubitak dronova može biti skup.
Dok bespilotne letjelice za jednokratnu upotrebu kao što su Switchblade i Phoenix Ghost koštaju po nekoliko hiljada dolara, TB2 dronovi mogu koštati negdje između 1-2 miliona dolara.
Ukrajina je dobila oko 50 dronova TB2 od turske oružane kompanije Baykar od početka ruske invazije. Nemilosrdno efikasni u prvim danima rata, dronove TB2 Rusi su počeli obarati, a ukrajinska vojska smanjuje njihovu upotrebu.
Nedavno su se pojavili izvještaji da SAD planiraju prodati Ukrajini američke dronove General Atomics MQ-1C Grey Eagle , koji imaju veće sposobnosti od TB2.
Međutim, dva neimenovana pilota ukrajinskog ratnog zrakoplovstva izjavila su za The War Zone da se ne zalažu za dronove zbog njihove visoke cijene od 10 miliona dolara svaki, jer će vjerovatno biti oboreni u svojoj prvoj misiji.
Prema Cancianu, ruska protuzračna odbrana je gotovo u potpunosti kratka, a rakete srednjeg dometa i dronovi su posebno ranjivi jer lete nisko i sporo.
“Ukrajinski piloti s kojima sam razgovarao kažu da je zbog toga uloga dronova sada ograničena”, rekao je.
Umjesto toga, ukrajinske snage su se zalagale za moderne borbene avione svojih zapadnih saveznika.
Dok ukrajinski dronovi postaju manje efikasni u ovoj novoj fazi rata, Rusija koristi isto toliko, ako ne i više njihovih dronova, posebno za obavještajne, nadzorne i izviđačke misije, rekao je stručnjak CNA Bendett.
-
Turci zaplijenili ruski brod sa žitom
Turska je zaplijenila brod koji plovi pod ruskom zastavom nakon pritužbi Kijeva da je umiješan u “ilegalan” transport ukrajinskog žita, rekao je ukrajinski ambasador u Turskoj Vasilij Bodnar.
Zaplijena je izvršena nakon što su ukrajinske diplomate zatražile od turskih vlasti da zaustave brod “Žibek Žoli” tvrdeći da prevozi “ukraden” poljoprivredni proizvod, prenosi “Raša tudej”.Bodnar je na društvenoj mreži “Tviter” naveo da je brod isplovio iz luke Berdjansk i da je stigao u tursku luku Karasu.
Na brod je navodno natovareno oko 4.500 tona žitarica u Berdjansku.
-
Peskov: Ukrajina mora da prihvati ruske zahtjeve da bi sklopila mir
Da bi Ukrajina sklopila mir, moraće da prihvati ruske zahtjeve, uključujući priznanje crnomorskog poluostrva Krima kao ruske teritorije i ustupanje Donjecke i Luganske pokrajine, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Peskov je za državnu televiziju poručio da zapadne zemlje sprečavaju mirovne pregovore sa Ukrajinom i time produžavaju sukob u toj zemlji, prenosi agencija RIA Novosti.“U ovom trenutku zapadne zemlje su stavile sve svoje opklade na nastavak rata”, rekao je portparol Kremlja.
Pozivajući se na izjave zapadnih političara koji su rekli da ne žele da prisiljavaju Ukrajinu da pregovara, Peskov je rekao da Zapad pod vođstvo SAD nije dozvolio Ukrajini da “razmišlja o miru, niti da razgovara o tome”.
“Bez obzira na to, trenutak za pregovore će doći”, poručio je Peskov.
-
Pucnjava u Kopenhagenu, ubijeno nekoliko ljudi
Danska policija objavila je da je nekoliko ljudi ubijeno u trgovačkom centru u Kopenhagenu, a da je uhapšena jedna osoba. Nekoliko osoba je ubijeno, a broj ranjenih još nije poznat.
Rekli su da im motiv ubice još nije jasan.Uhapšen je 22-godišnji danski državljanin.
Danska policija je na Twiteru nakon napada objavila da su policajci upućeni u tržni centar nakon dojave o pucnjavi, prenosi agencija Rojters.
Oni su savjetovali građanima da ostanu na licu mjesta i sačekuju pomoć policije.
Policija je objavila da je osumnjičeni uhapšen, ali nisu dali nikakve detalje.
“U vezi s pucnjavom u Fieldsu uhapšena je jedna osoba. Trenutno nismo u mogućnosti reći više o identitetu te osobe. Na licu mjesta je puno policajaca”, napisali su.
U odvojenom tvitu su pozvali sve ljude koji su bili u trgovačkom centru Fields da kontaktiraju rodbinu.
Na društvenim mrežama osvanuli su snimci ljudi koji u strahu trče ulicama.
-
Lukašenko zaprijetio Zapadu u slučaju napada na Bjelorusiju
Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko u subotu je zaprijetio vojnom odmazdom svakome tko napadne njegovu zemlju budući da napetosti oko rata u susjednoj Ukrajini i dalje rastu.
Govoreći večer uoči bjeloruskog Dana neovisnosti zemlje, Lukašenko je rekao da je naredio svojim oružanim snagama da gađaju „središta odlučivanja” zapadnih prijestolnica u slučaju napada na Bjelorusiju, prenosi bjeloruska novinska agencija Belta.
„Ne dirajte nas i mi nećemo dirati vas”, poručio je.
„Ako se samo usudite napasti, kao što oni planiraju, na jugu Gomel ili rafineriju nafte Mozyr, zračnu luku, uzletišta u Luninetsu ili Brestu, odgovor će biti momentalan. U jednoj sekundi! Imamo čime odgovoriti”, rekao je Lukašenko i naglasio da su središta nadohvat ruke projektila te da neće gledati tko sjedi u uredima ili palačama, nego da će odgovor biti nedvosmislen.
Izjavio je i da je njegov zadatak kao predsjednika da štiti zemlju, prenosi Belta.
Unatoč činjenici da je Rusija bila ta koja je započela rat u Ukrajini, Moskva i njen vjerni saveznik Minsk opetovano se pokušavaju prikazati kao žrtve navodne neprijateljske politike Zapada i NATO-a.
Strahovalo se da će se Bjelorusija službeno priključiti Rusiji u ratu otkako je započeo sukob u Ukrajini krajem veljače, a Lukašenko je priznao da su ruski projektili ispaljeni na Ukrajinu s bjeloruskog teritorija u prvim tjednima invazije.
NATO je početkom tjedna na madridskom summitu odlučio značajno ojačati svoje istočno krilo te započeti proces primanja Finske i Švedske u obrambeni savez.
Ruski predsjednik Vladimir Putin potom je najavio svoju namjeru da odgovori na moguće prebacivanje vojnika NATO-a u Finsku s proporcionalnim raspoređivanjem ruskih trupa u regiji.