VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Meloni prihvatila da bude premijer

    Meloni prihvatila da bude premijer

    Liderka stranke Braća Italije Ðorđa Meloni prihvatila je mandat za formiranje naredne italijanske vlade, izjavio je danas zvaničnik iz italijanskog predsjedništva Ugo Campeti.

    Ovim joj je otvoren put da postane prva žena premijer u svojoj zemlji, prenio je Rojters.

    Meloni je predvodila alijansu konzervativnih partija koja je pobedila na parlamentarnim izborima održanim 25. septembra.

    “Ðorđa Meloni je prihvatila mandat i predstavila svoju listu ministara”, rekao je Campeti novinarima nakon što je Meloni završila konsultacije sa predsjednikom Italije Serđom Matarelom u predsjedničkoj palati, prenosi Tanjug.

    Nova vlada će zvanično položiti zakletvu u subotu ujutro, nakon čega će sljedeće nedjelje poslanici glasati o povjerenju novoj vladi u oba doma parlamenta.

  • Sve spremno za “Grom 2022”

    Sve spremno za “Grom 2022”

    “Nuklearne” vojne vježbe ruske armije “Grom 2022” trebalo bi da budu održane ovih dan, kako su preneli zapadni mediji.

    Međutim, za sada nije jasno da li je to zaista tako. Podsjetimo, slične vežbe održane su samo nedelju dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, iako zapadni mediji najavljuju skori početak vojne vežbe, Rusija, prema utvrđenom dogovoru, još nije obavestila SAD o početku manevra, što je dužna da uradi.

    Prokremljanski portal Gazeta.ru piše da su 17. oktobra u Belgiji, Velikoj Britaniji i Severnom moru počeli “Stedfast podnevni manevri nuklearnih snaga NATO-a, u kojima učestvuju snage 14 država članica“, pa, dodaju, “Zapad očekuje od Rusije da odgovori svojim vežbama strateških nuklearnih snaga“.

    Manevre će lično “voditi” Vladimir Putin. Vojne vežbe, prema zapadnim obaveštajnim podacima, odvijaće se u vodama Barencovog i Karskog mora, gde je, kako piše Njuzvik, tzv. torpeda “sudnjeg dana“ – Posejdoni, kojima su opremljene ruske nuklearne podmornice. Vežba bi trebalo da traje nekoliko dana i obuhvatila bi područje od norveškog poluostrva Varanger do arhipelaga Novaja zemlja u Arktičkom okeanu.

    Vanredne okolnosti
    Međutim, zanimljivo je da estonski portal na ruskom jeziku Postimees.ee prenosi da, prema nekim njihovim podacima, vežba neće biti održana „u punom obimu“ jer navodno unutar Kremlja postoji oklevanje da se to uradi upravo u trenutku kada Vladimir Putin preti mogućim taktičkim nuklearnim napadom na Ukrajinu održana je jedna takva vežba.

    Postimees.ee navodi reči bivšeg profesora međunarodnih odnosa sa Moskovskog instituta Valerija Solovjova, koji kaže da je u okviru vežbe trebalo da budu izvedene „dve eksplozije sa nuklearnim punjenjem” – jedna na dnu Barencovog reke. More a drugi na podzemnom poligonu u Arhangelsku.

    Solovjov, međutim, tvrdi da se to neće dogoditi i da je toga svestan i Putin jer je reč o „vanrednim okolnostima” zbog kojih je to odloženo. U vanrednim okolnostima, smatra se nuklearnom pretnjom o kojoj se u Rusiji stalno govori.

    “NATO ima svoje planove, mi imamo svoje. Odgovori na vojne vežbe rivala su uobičajena stvar”, rekao je za Gazeta.ru Igor Korotčenko, urednik časopisa Nacionalna odbrana.

    Dodaje da u ovoj situaciji niko nikome ne preti, a koliko je neko spreman i obučen pokazuju manevri. Korotčenko smatra da je međunarodna situacija napeta zbog ruske “specijalne operacije u Ukrajini” i američkog mešanja u nju, a da nije toga, to bi bile “obične vojne vežbe” i ništa drugo. On smatra da je to više politička nego vojna tenzija.

  • Evropa je u panici

    Evropa je u panici

    Evropa je zabrinuta zbog mogućnosti da Sjedinjene Američke Države smanje vojnu pomoć koju pružaju Ukrajini.

    To bi zaista moglo da se dogodi nakon izbora za Kongres koji će se održati u novembru, a u kojima pobedu mogu da odnesu republikanci, piše list “Politiko”.

    Kako se navodi, Evropa je “svesna zabrinjavajuće realnosti” koja se svodi na to da bi uskoro mogla da izgubi glavnog sponzora među članicama NATO-a u Ukrajini.

    Iako vlade zapadnih zemalja pružaju Ukrajini rekordnu pomoć, podrška Vašingtona i dalje nadmašuje napore Evrope po tom pitanju. Na to ukazuju predstavnici Republikanske stranke koji tvrde da sukob u Ukrajini predstavlja veću opasnost za Evropu, nego za Vašington. Stoga smatraju da evropske zemlje same treba da povećaju isporuku vojne pomoći Ukrajini.

    “Naši saveznici bi trebalo da počnu sa rešavanjem problema u sopstvenom dvorištu, pre nego što zatraže od SAD velike investicije“, rekao je kongresmen, republikanac Tim Berčet, prenosi “Politiko”.

    Kako ocenjuje autor članka, “najdarežljiviji izvor pomoći Ukrajini bi 2023. godine mogao odjednom postati mnogo škrtiji”.

    Izbori za Predstavnički dom Kongresa na sredini predsedničkog mandata u SAD održaće se 8. novembra. Prema prognozama, republikanci bi mogli da dobiju većinu, što će im omogućiti da spreče sprovođenje predloga predsednika SAD Džoa Bajdena, člana Demokratske stranke, koji aktivno pruža pomoć Ukrajini.

  • Džonson razmišlja o povratku na staru poziciju

    Džonson razmišlja o povratku na staru poziciju

    Takav bi potez izazvao velike podjele u Konzervativnoj stranci, a izvještavaju da bi neki zastupnici mogli dati ostavku na dužnost i sjediti kao nezavisni, a ne služiti Džonsonu.

    Pristalice Borisa Džonsona podržavaju bivšeg premijera da se ekspresno vrati u politiku nakon dramatične ostavke Liz Tras.

    Samo šest sedmica nakon što je napustio mjesto premijera Velike Britanije, izbačen od vlastitih zastupnika nakon jednog skandala previše, saveznici ga pozivaju da se ponovo kandiduje za drugu priliku za torijevsku krunu.

    Ako to učini, vjerovatno će se naći protiv Rišija Sunaka – bivšeg kancelara kojeg pristalice Džonsona okrivljuju za njegovo rušenje – i predsjednice Zastupničkog doma Peni Mordant.

  • Zapadni Balkan mora suzbiti ilegalne migracije

    Zapadni Balkan mora suzbiti ilegalne migracije

    Ministrica unutrašnjih poslova Njemačke Nancy Faeser ponovila je težnje da se zaustave ilegalne migracije preko balkanske rute, te da u tu svrhu treba intenzivirati korištenje agencije EU za zaštitu grancija Frontex.

    Faeser je zajedno sa komesarom EU za unutrašnje poslove Ylvom Johansson nakon sastanka sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana u Berlinu održala konferenciju za medije.
    “Tačno je da se radi o zaštiti ljudi koji bježe od rada i političkog progona, Ali, također, niko ne bi trebalo da dovodi svoje živote u opasnost na opasnim rutama za bijeg”, rekla je Faeser.

    Prema podacima EU, više od 86.000 ljudi došlo je u Evropu balkanskom rutom u prvih osam mjeseci ove godine. To je tri puta više nego u istom periodu prošle godine.

    Kako su izvijestili Johansson i Faeser, vizna praksa je bila jedna od centralnih tema sastanka, a fokus je posebno na Srbiji.

    “Srbija se razvila u centar za ilegalne migracije. To ima veze i sa činjenicom da Beograd odobrava putovanje bez viza u neke zemlje, uključujući Kubu, Tunis i Burundi. Na sastanku je dogovoreno da se zakon Srbije prilagodi evropskim viznim propisima”, izvijestili su Faeser i Johansson, prenosi njemački portal Frankfurter Allgemeine Zeitung.

    Predstavnici šest država zapadnog Balkana: Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije, kao i delegati iz EU i Bugarske, Francuske, Grčke, Italije, Hrvatske, Austrije, Poljske, Slovenije, Češke i Ujedinjeno Kraljevstvo su se sastali u Berlinu.

    Posljednjih mjeseci naglo je porastao broj ljudi koji u Njemačku dolaze preko Mediterana i Balkanske rute. Njemačka federalna policija je do kraja septembra registrovala skoro 58.000 neovlašćenih ulazaka na granice, odnosno ulazaka osoba bez potrebne boravišne dozvole.

    Prošle godine, nakon devet mjeseci, u Njemačku je došlo skoro 35.000 ljudi. Prema preliminarnim podacima, samo u septembru ove godine bilo je 12.720 slučajeva, dvostruko više nego godinu dana ranije.

  • Bijela kuća: Iranski vojnici pomažu ruskim snagama na Krimu

    Bijela kuća: Iranski vojnici pomažu ruskim snagama na Krimu

    Iranski vojnici su na Krimu gdje pomažu ruskim snagama da izvode napade bespilotnim letjelicama – “dronovima” iranske proizvodnje na Ukrajinu, saopštila je Bijela kuća.
    „Danas možemo da potvrdimo da su ruski vojnici bazirani na Krimu upravljali iranskim dronovima i koristili ih za napade u Ukrajini, uključujući i na Kijev posljednjih dana“, rekao je porptarol Nacionalnog savjeta za bezbjednost američkog predsjedništva Džon Kirbi.

    „Procjenjujemo da su iranski vojnici bili na terenu na Krimu i da su pomogli Rusiji u tim operacijama. Nemam broj Iranaca koji se nalaze na Krimu“, rekao je on nagovještavajući da su oni još tamo, uz ruske snage.

    Kirbi je rekao da je Rusija do sada dobila desetine „dronova“ i da će nastaviti da ih dobija, i istakao da SAD strahuju da Rusija sada možda pokušava da dođe do iranskog konvencionalnog oružja kao što su rakete zemlja-zemlja da bi ih koristila u Ukrajini.

    Kirbi je precizirao da su Iranci u Ukrajini tehničari i nastavnici, a da su ruski vojnici izvodili napadae „dronovima“ kojima je teško oštećena ukrajinska infrastruktura.

    „Teheran je sada direktno angažovan na terenu“, rekao je on.

    „SAD će uraditi sve da objelodane te isporuke oružja, odvraćati od toga i boriti se protiv toga“, dodao je Kirbi i rekao da će SAD nastaviti oštro da primjenjuju sankcije protiv prodaje oružja i Rusiji i Iranu.

  • Orban: Ograničenje na cijenu gasa neće važiti za Mađarsku

    Orban: Ograničenje na cijenu gasa neće važiti za Mađarsku

    Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da je na samitu EU u Briselu postignut dogovor da se bilo koje buduće ograničenje cijene gasa neće odnositi na 15-godišnji sporazum koji Mađarska ima sa ruskim Gaspromom.

    Orban je na svom Fejsbuk nalogu naveo da je “Mađarska dobila izuzeće od ograničenja na cijenu gasa, tako da to neće ugroziti mađarsku sigurnost po pitanju snabdijevanja gasom – prenio je Rojters.

    On je, takođe, saopštio da ukoliko dođe do zajedničke nabavke gasa za Evropu “to neće biti obavezujuće za Mađarsku”.

  • Biden dobio kritike: Ne možete Ukrajini pisati čekove i praviti se da Amerikanci nemaju ništa protiv

    Biden dobio kritike: Ne možete Ukrajini pisati čekove i praviti se da Amerikanci nemaju ništa protiv

    Najistaknutiji republikanac Kevin McCarthy kritikovao je politiku koju administracija Joea Bidena vodi prema Ukrajini rekavši da SAD više Ukrajini ne može ispisivati bianco čekove i praviti se kao da njeni građani nemaju ništa protiv takve politike.

    McCarthy je rekao da će ljudi sjediti kod kuće u ekonomskoj krizi i neće im biti lako gledati kako SAD šalju Ukrajini milijarde.

    “Bidenova administracija previše se bavi stvarima izvan SAD-a, a ne svakodnevnim problemima s kojima se građani susreću. Ukrajina je važna, ali ne smije biti najvažnija”, rekao je McCarthy.

    Biden je na to odgovorio da se ne ovdje samo o Ukrajini nego o čitavoj istočnoj Evropi i o NATO-u, rekavši da je riječ o veoma ozbiljnim i važnim potezima i ukidanje pomoći Ukrajini bi moglo biti veliki problem.

    “Jeste li čuli što ti likovi govore? Oni ništa ne razumiju. Ne shvaćaju da potezi koje vuče Amerika određuju što će ostatak svijeta raditi. Čitav svijet nas gleda kao lidera, a oni nemaju pojma o američkoj vanjskoj politici”, rekao je Biden.

  • “Putin nam je pokazao dve stvari”

    “Putin nam je pokazao dve stvari”

    Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg smatra da rat u Ukrajini neće biti brzo zvaršen.

    Šalenberg je, u obraćanju spoljnopolitičkom odboru austrijskog parlamenta, kazao da je posle nove eskalacije postalo jasno da je mirovno rešenje dalje nego ikada.

    On je ukazao i da se rešenje može postići samo za pregovaračkim stolom, dodajući da je opasno zahtev za primirjem odbijati kao smešnu stvar.

    Šalenberg se založio za snažnije vezivanje Zapadnog Balkana za EU.

    “Rat u Ukrajini krije rizik destabilizacije stanja na Zapadnom Balkanu”; rekao je on dodajući da je važno da Austrija podrži civilno društvo.

    Što se tiče stava EU prema Rusiji Šalenberg je ocenio da su ključni faktori narednih meseci jedinstvo, umerenost i sabranost.

    Prema njegovim rečima do sada je zapadna zajednica veoma jedinstvena, ali održavanje toga, kako je naveo, zbog različitih interesa članica EU neće biti lako.

    Austrija će se, kaže, i dalje boriti za to jedinstvo, jer Evropa ne sme da zapostavi opasnost od internacionalizacije konflikta, što je pokazalo nedavno korišćenje iranskih dronova. Istovremeno se izjasnio protiv “automatizma sankcija”, usprotivši se opštem odbijanju viza za gradjane Rusije.

    “Cilj Austrije nije uništenje Rusije, već ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine”, podvukao je Šalenberg.

    Kao tešku stratešku grešu Vladimira Putina naveo je vezivanje sporazuma o isporuci gasa za sankcije. “Time nam je Putin pokazao dve stvari – priznao je da ga bole sankcije, a kao drugo da za njega ne vrede ništa trgovinski i poslovni ugovori. To nije bilo tako ni za vreme Sovjetskog saveza”, podvukao je on.

    Šalenberg je istakao da je opasna zamisao da se veruje da će Evropa u slučaju ukidanja sankcija ponovo postati “raj mira”, kao što je bila pre rata. On je ocenio i da će najveći spoljnopolitički izazov narednih godina biti politika prema Kini.

    Kazao je da Putin i Si Đinping žele da dokažu da su liberalne demokratije slabe, pa je važno da im se pokaže da nisu u pravu.

  • Sprema se napad iz Bjelorusije?

    Sprema se napad iz Bjelorusije?

    Generalštab ukrajinske vojske saopštio je danas da jača mogućnost da ruske snage pokrenu napad iz Bjelorusije da bi prekinuli rute snabdevanja Ukrajine oružjem.

    Oleksej Hromov, zamenik šefa Glavnog operacionalnog odeljenja Generalštaba, rekao je danas da Rusija letjelice i trupe prebacuje u vazduhoplovne baze i drugih vojnih objekata u Bjelorusiji.

    “Ovog puta pravac ofanzive bi mogao da bude promenjen na zapad bjelorusko-ukrajinske granice, tako da prekine glavne logističke arterije sanbdjevanja oružja i vojne opreme Ukrajini iz partnerskih zemalja”, rekao je Hromov.