Kategorija: Svijet

Šojgu: Ispunjeni ključni ciljevi prve faze operacije u Ukrajini

Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je Rusija ispunila ključne ciljeve prve faze specijalne vojne operacije u Ukrajini.

“Borbeni potencijal ukrajinskih oružanih snaga značajno je smanjen i sada ruske snage mogu da se fokusiraju na postizanje glavnog cilja – oslobođenje Donbasa”,rekao je Šojgu, prenosi “Sputnjik”.

Šojgu je naglasio da su ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana praktično eliminisane i da je njena mornarica prestala da postoji.

“Ruske oružane snage će nastaviti specijalnu vojnu operaciju dok se ne ostvare postavljeni ciljevi”, rekao je Šojgu.

Ruski predsjednik Vladimir Putin naredio je pokretanje specijalne vojne operacije 24. februara u Ukrajini na zahtjev lidera republika Lugansk i Donjeck.

29 Marta, 2022
EU odbila zahtjev Rusije

Evropska unija odbila je danas da plaća gas u rubljama, saopšteno je iz Evropske komisije.

Prethodno je objavljena juče slična odluka od strane zemalja G7, podseća Raša tudej.

Grupa sedam najvećih privreda Evrope kolektivno je odbila da plaća za uvoz gasa iz Rusije u Rubljama, prema rečima nemačkog ministra energetike Roberta Habeka. “Plažanje u rubljama nije prihvatljivo”, rekao je nemački ministar dodavši da će se od kompanija tražiti da se “ne povinuju” zahtevu ruskog predsednika Vladimira Putina iznetom prošle nedelje.

Evropski ekonomski blok smatra promenu uslova plaćanja kršenjem ugovora.

Putin je juče naredio vladi, centralnoj banci i Gasprombanci da razviju neophodne metode za prebacivanje svih plaćanja za ruski gas od strane “neprijateljskih zemalja” na rublje a rok za to je 31. mart.

29 Marta, 2022
Ruska zvaničnica: Ima ih preko 300

U svetu postoji više od 300 civilnih i vojnih bioloških laboratorija koje finansiraju SAD, izjavila direktorka Federalne službe za fitosanitarni nadzor.

Ana Popova je na godišnjem ruskom Kongresu o infektivnim bolestima rekla da postoje oblasti u kojima je velika koncentracija američkih laboratorija, i vojnih i civilnih, prenosi Sputnjik.

“Kada se pripremao slajd bilo ih je više od 200, danas ih je više od 300“, tvrdi Popova.

29 Marta, 2022
Ukrajinu rat već koštao basnoslovnih 565 milijardi dolara

Ukrajina je, kao posledicu ratnog sukoba sa Rusijom koji traje već duže od mesec dana, pretrpela jednokratni gubitak od čak 564,9 milijardi dolara.

Prva potpredsednica ukrajinske vlade i ministarka ekonomije Julija Sviridenko dala je i detaljnu strukturu gubitaka, prenosi RBC.

Prema njenim rečima, a kako prenose ukrajinski mediji, trenutno gubici Ukrajine izgledaju ovako:

119 milijardi dolara – gubitak infrastrukture (uništeno i oštećeno skoro 8.000 km puteva, desetine železničkih stanica, aerodromi)

112 milijardi dolara je gubitak BDP-a u 2022. godini

90,5 milijardi dolara – gubitak civilnog stanovništva (10 miliona kvadratnih metara stanova, 200.000 automobila, snabdevanje hranom za 5 miliona ljudi)

80 milijardi dolara – gubici preduzeća i organizacija

54 milijarde dolara – gubitak direktnih investicija u ukrajinsku ekonomiju

48 milijardi dolara – gubici državnog budžeta

“Svakog dana se cifre menjaju i, nažalost, rastu. Zato će Ukrajina, uprkos svim preprekama, tražiti odštetu od agresora. I sudskim odlukama i prenosom zamrznute imovine Rusiji”, rekla je Sviridenko.

29 Marta, 2022
Potpuni obrt: Putin je bio u pravu

Dejli mejl piše da je Hanter Bajden odigrao ključnu ulogu da kompanija “Metabiota” dobije mogućnost da sprovodi istraživanje smrtonosnih patogena blizu Rusije.

Britanski list je, kako prenose Novosti, objavio prepisku koja je procurila iz već zaboravljenog i oštećenog, laptopa sina američkog predsednika.”Tvrdnja Moskve da je sin predsednika SAD Hanter Bajden pomogao u finansiranju vojnog istraživanja opasnih patogena u biolaboratorijama u Ukrajini je tačna”, konstatujuje se u tekstu, samo nekoliko dana nakon što je isti medij izvestio da je Rusija pojačala svoju “divlju propagandnu kampanju” iznošenjem tvrdnji o biološkom oružju.

Ovaj medij je prošle nedelje, komentarišući tvrdnje komandanta ruskih nuklearnih, bioloških i hemijskih zaštitnih snaga da postoji “šema interakcije između američkih vladinih agencija i ukrajinskih bioloških objekata”, tvrdio da su u pitanju – izmišljotine.

Do obrta u tretiranju američkih biolaboratorija u britanskoj štampi došlo je pošto su redakciji, kako se navodi, dostavljena dva obimna mejla “iz napuštenog kompjutera”, koji svedoče kako je investicioni fond “Rozmon Seneka”, koji vodi Hanter Bajden, prikupljao pare za finansiranje “Metabiote” kao izvođača radova za Ministarstvo odbrane SAD.

“Sin predsednika Džoa Bajdena i njegovi partneri iz ‘Rosemont Seneke’ uložili su i 500.000 dolara u ‘Metabiotu’ – pokazuju dokumenti.
Iz mejla, u kome je memorandum iz aprila 2014. vidi se da su Hanter Bajden i izvršni direktor ‘Metabiote Meri Gutijeri razgovarali o tome ‘kako potencijalno mogu da iskoriste zajednički tim, mreže i koncepte da bi potvrdili kulturnu i ekonomsku nezavisnost Ukrajine od Rusije i integraciju u zapadno društvo’.”

29 Marta, 2022
Trgovačka prijestonica Kine u najvećem lokdaunu od početka pandemije

Kina je uvela najveći karantin na teritoriji jednog grada otkako je počela pandemija virusa korona prije više od dvije godine.

Šangaj će biti zatvoren u dvije faze tokom devet dana, a nadležni će istovremeno da testiraju građane.

Ovaj grad, važno finansijsko središte, skoro mjesec dana se bori protiv novog talasa virusa korona, iako broj slučajeva nije visok prema nekim međunarodnim standardima.

Vlast se do sada opirala zatvaranju grada koji ima oko 25 miliona stanovnika kako bi izbjegla destabilizaciju privrede.

Ali nakon što je u Šangaju, 27. marta, zabilježen najveći dnevni broj zaraženih još od prvih dana pandemije, nadležni su posustali.

Lokdaun će se odvijati u dvije faze – istočna strana grada biće zatvorena od 28. marta do 1. aprila, a zapadna od 1. do 5. aprila, piše BBC na srpskom.

Javni prevoz je obustavljen, a firme i fabrike moraju da prekinu rad ili da posao obavljaju od kuće, saopštili su nadležni.

Gradska vlast objavila je uputstva na ViČet (WeChat) nalogu, tražeći od stanovnika da “podrže, razumiju i sarađuju u naporima grada da spriječi i kontroliše epidemiju”.

Prethodno su u Kini cijele provincije bile u karantinu, iako su ljudi često mogli da putuju unutar tih oblasti.

Ali Šangaj je zbog velike gustine naseljenosti najveći pojedinačni grad koji je do sada bio u lokdaunu.

To je trgovačka prijestonica Kine i prema nekim proračunima najveći grad u zemlji.

Sada je, međutim, jedna od najteže pogođenih oblasti virusom korona, a Kina se bori da obuzda novi talas soja omikron koji dovodi do naglog porasta novih slučajeva.

Zvaničnici su do sada govorili da ne smije biti zatvaranja u istočnoj kineskoj luci i finansijskom centru za dobrobit ekonomije.

Postepeno sprovođenje lokdauna znači da će polovina grada istovremeno i dalje funkcionisati.

Milioni stanovnika u drugim kineskim gradovima doživjeli su isto iskustvo, često nakon relativno malog broja slučajeva virusa korona.

U gradu koji je na koljenima već dvije nedjelje, gdje u nekim dijelovima nema žive duše, ulice su odjednom bile prepune paničnih kupaca.

“Izašao sam napolje prije početka karantina i vidio redove koji se protežu ispred vrata prodavnica zato što su ljudi pravili zalihe”, ispričao je novinar iz Šangaja.

Nova stanica metroa, otvorena prije samo nekoliko mjeseci, u ponedjeljak je zatvorena, javni prevoz obustavljen, a svi stanovnici će biti testirani.

Vuhan je bio u karantinu još na početku pandemije, prije Božića grad Sijan, a sada je u lokdaunu kineska trgovinska i finansijska prijestonica.

Prije samo nekoliko dana zvaničnici su rekli da je Šangaj prevelik i previše važan da bi bio u karantinu.

Sada se mnogi stanovnici Šangaja pitaju da li će devet dana biti dovoljno.

Izazovi kineske “nulte kovid” politike
Nedavni rast broja zaraženih u Kini, iako mali u poređenju sa nekim zemljama, predstavlja značajan izazov za kinesku “nulti kovid” strategiju, koja podrazumijeva uvođenje karantina i agresivna ograničenja da bi se obuzdalo bilo koje žarište virusa korona.

Ova politika izdvaja Kinu od većine drugih zemalja koje pokušavaju da žive sa virusom.

Ali lako prenosivi omikron soj koji izaziva blaže simptome doveo je do preispitivanja ove strategije i njene održivosti na duge straze.

Neki stanovnici Šangaja žalili su se na naizgled beskonačne cikluse testiranja, sugerišući da je cijena politike “nultog kovida” postala previsoka.

Kineska nacionalna zdravstvena komisija prijavila je u nedjelju više od 4.500 novih slučajeva zaraze u ovom gradu.

29 Marta, 2022
Sudar više od 40 vozila u SAD, desetine povrijeđenih

Više desetina ljudi je povrijeđeno u lančanom sudaru u kojem je učestvovalo više od 40 vozila na auto-putu u američkoj državi Pensilvanija, saopštile su danas Službe za vanredne situacije oblasti Šajlkil.

Lokalni zvaničnik DŽon Blikli izrazio je uvjerenje da je jak udar vjetra i visok snijeg moguć uzrok slabije vidljivosti što je doprinijelo nesreći.

Prema njegovim riječima, četrdesetak vozila, uključujući velike kamione učestvovalo je u sudaru.

On je istakao da smrtni slučajevi nisu registrovani, ali da je osoblje hitnih službi u bolnice prebacilo dvadesetak povrijeđenih.

Blikli navodi da su se zapalila tri kamiona sa nepoznazim teretom i da su požari, uglavnom lokalizovani.

Policijski zvaničnik Dejvid Biom iznio je pretpostavku da je oko 50 do 60 vozila učestvovalo u nesreći, uključujući kamione i manja putnička vozila.

29 Marta, 2022
Zelenski traži od Evrope naftni embargo za Rusiju

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je države Zapada da hitno pooštre sankcije Rusiji, i uvedu embargo na naftu, kako bi spriječile Moskvu da eskalira svoju vojnu operaciju protiv njegove zemlje.

U svom video-obraćanju Ukrajincima noćas, vidno iznervirani Zelenski je izjavio da je Zapad prošle godine pogrešno proračunao, kada je odložio sankcije kao i da je zatim uslijedila ruska invazija, prenosi Rojters.

“Rat punog obima je počeo. Sada ima mnogo nagovještaja i upozorenja da će navodno oštrije sankcije, poput embarga na isporuku ruske nafte Evropi, biti uvedene ako Rusija upotrijebi hemijsko oružje”, rekao je Zelenski povremeno udarajući rukama o sto.

“Jednostavno nema riječi… Mi, koji smo živi, moramo da čekamo. Zar sve što je ruska vojska uradila do danas ne zaslužuje embargo na naftu? Zar fosforne bombe nisu opravdanje za to? Granatirano postrojenje za proizvodnju hemikalija ili granatirana nuklearna elektrana to ne zahtijevaju”, naglasio je ukrajinski predsjednik.

Zelenski je poručio da sankcije moraju biti “efikasne i ozbiljne” s obzirom na dosadašnje postupke Rusije.

“Ako su paketi sankcija slabi ili ne funkcionišu dovoljno snažno, ako se mogu zaobići, to stvara opasnu iluziju za rusko rukovodstvo, da će im biti dozvoljeno da nastave da rade ono što sada rade”, rekao je ukrajinski lider i naglasio da njegov narod to plaća svojim životima.

Invazija Rusije na Ukrajinu, koja traje duže od mjesec dana, najveći evropski sukob od Drugog svjetskog rata, dovela je do toga da više od 3,8 miliona Ukrajinaca pobjegne u inostranstvo, prouzrokovala je hiljade mrtvih ili ranjenih i izolovala rusku ekonomiju.

SAD su već uvele embargo na isporuke ruske nafte, ali Evropa, daleko više zavisna od ruske energije, je u tom smislu neodlučna.

Iz Njemačke, najveće evropske ekonomije, poručuju da bi uvođenje takvog embarga izazvalo recesiju i masovnu nezaposlenost, navodi Rojters.

29 Marta, 2022
Peskov: Ko ne želi plaćati plin u rubljama neće ga ni dobiti

Rusija je ranije saopštila da će sve zemlje koje su joj uvele sankcije od početka njene invazije na Ukrajinu morati plaćati plin u rubljama, no na prošlosedmičnim razgovorima, Grupa sedam nije htjela prihvatiti uslove koje je Rusija izložila.

Na sastanku čelnika Evropske unije u petak nije se pojavio zajednički stav o prošlosedmičnom zahtjevu Rusije da “neprijateljske” zemlje moraju plaćati plin u rubljama, a ne u eurima, nakon udruživanja SAD i evropskih saveznika u nizu sankcija usmjerenih na Rusiju.

Zabrinutost oko sigurnosti snabdijevanja pojačana je nakon potražnje, a kompanije i zemlje EU su se trudile da shvate posljedice.

Ruska centralna banka, vlada i Gazprom koji čini 40 posto evropskog uvoza plina, trebalo bi da do sutra iznesu svoje prijedloge za plaćanje plina u rubljama predsjedniku Vladimiru Putinu.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov zauzeo je jasan stav naglasivši da se Rusija neće baviti ‘dobrotvornim radom’.

“Nećemo isporučivati plin besplatno, to je jasno. U našoj situaciji, ovo je teško moguće i ne želimo da se bavimo dobrotvornim radom”, rekao je Peskov.

Peskov je naglasio da ukoliko SAD i evropske sile ne budu htjele da plaćaju plin u rubljama, jednostavno – neće ga ni dobiti.

Međutim, dodao je da Rusija tek treba da donese konačnu odluku o tome kako da odgovori ako evropske zemlje odbiju da plaćaju u ruskoj valuti.

U međuvremenu, ministri energetike iz Grupe sedam industrijaliziranih zemalja odbili su zahtjeve za plaćanjem u rubljama, rekao je njemački ministar ekonomije i zaštite klime Robert Habeck nakon razgovora sa svojim kolegama.

“Svi ministri G7 složili su se da je ovo jednostrano i jasno kršenje postojećih ugovora”, rekao je novinarima nakon virtuelne konferencije s ministrima energetike G7.

Ministri su ‘još jednom istakli da su sklopljeni ugovori validni i da kompanije treba i moraju da ih poštuju’.

“Plaćanje u rubljama je neprihvatljivo i pozivamo zainteresovane kompanije da ne ispune Putinov zahtjev”, rekao je on.

29 Marta, 2022
Delegacije Ukrajine i Rusije stigle u Tursku, Kijev jasan o čemu neće pregovarati

Ukrajinski i ruski pregovarači sastaju se u Turskoj radi razgovora licem u lice prvi put u dvije sedmice, a Kijev traži prekid vatre bez odustajanja od teritorije ili suvereniteta.

Ukrajinski ministar vanjskih poslova Dmytro Kuleba rekao je o razgovorima u Istanbulu: “Mi ne trgujemo ljudima, zemljom ili suverenitetom.”

“Minimalni program će biti humanitarna pitanja, a maksimalni program je postizanje sporazuma o prekidu vatre”, rekao je on na nacionalnoj televiziji.

Ali savjetnik ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova Vadym Denysenko rekao je da sumnja da će biti ikakvog pomaka.

Visoki zvaničnik američkog State Departmenta izrazio je sličnu sumnju, rekavši da ruski predsednik Vladimir Putin nije izgleda spreman da napravi kompromise kako bi okončao rat.

U međuvremenu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da dosadašnji razgovori nisu dali nikakav suštinski napredak, ali da je važno da su nastavljeni lično. Odbio je dati više informacija.

Ovo su prvi razgovori licem u lice u više od dvije sedmice. Ruska delegacija sletjela je sinoć, a ukrajinska delegacija nešto kasnije, nakon što su, kako su rekli, imali logistička kašnjenja.

Turski lider, Recep Tayyip Erdogan, održao je telefonski razgovor dan ranije sa svojim ruskim kolegom. On je pokušavao da pozicionira svoju zemlju kao ključnog posrednika i u pozivu je pozvao Kremlj da se dogovori o prekidu vatre.

Ali nade nisu velike.

Razgovori se vode između savjetnika ruskog i ukrajinskog predsjednika, što ne odgovara nivou ministara vanjskih poslova koji su se sastali u Turskoj zbog neuspjelih mirovnih pregovora ranije ovog mjeseca. Oni će nastaviti tamo gdje su stali gotovo svakodnevni video pozivi delegacija.

Ukrajinski predsjednik je rekao da je spreman razmotriti neutralnost (što znači da se Ukrajina neće vojno udružiti s drugima), ali ne prije povlačenja ruskih trupa.

To još uvijek stvara jaz između njegove pozicije i zahtjeva Rusije. Čak i nade za nove humanitarne koridore izgledaju nejasne nakon što je Ukrajina odlučila da ih ne implementira zbog straha od napada ruskih snaga.

29 Marta, 2022