VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija traži plaćanje nafte u novoj valuti

    Rusija traži plaćanje nafte u novoj valuti

    Rusija traži nekim indijskim kupcima da joj plate naftu u dirhamima, valuti Ujedinjenih Arapskih Emirata, rekla su tri izvora za Rojters i pokazala dokument.

    Moskva se udaljava od američkog dolara kako bi se izolovala od učinaka zapadnih sankcija, prenosi portal bizinfo.ba.

    Rusija je pogođena nizom sankcija Sjedinjenih Država i njihovih saveznika zbog sukoba sa Ukrajinom krajem februara.

    Faktura u koju je Rojters imao uvid pokazuje da je račun za isporuku nafte jednoj rafineriji obračunat u dolarima, dok se plaćanje traži u dirhamima.

    Ruska naftna kompanija Rosnjeft gura sirovu naftu preko trgovačkih firmi, uključujući Everest Enerdži i Koral Enerdži, u Indiju, sada drugog najvećeg kupca ruske nafte nakon Kine.

    Ruska nafta po niskim cenama
    Zapadne sankcije podstakle su mnoge uvoznike nafte da izbegavaju Moskvu, gurajući cene ruske sirove nafte na rekordne popuste u odnosu na druge vrste.

    To je indijskim rafinerijama, koje su retko kupovale rusku naftu zbog visokih troškova prevoza, pružilo priliku da ugrabe izvoz uz velike popuste.

    Moskva je drugi mesec za redom u junu zamenila Saudijsku Arabiju kao drugi najveći dobavljač nafte Indiji nakon Iraka.

    Najmanje dve indijske rafinerije već su podmirile neka plaćanja u dirhamima, rekli su izvori, dodajući da će sve više tako izvršavati plaćanja u narednim danima.

    Faktura je pokazala da plaćanja mora izvršiti Gazprombank preko Mashreq Banke, njene korespondentne banke u Dubaiju.

    Ujedinjeni Arapski Emirati, nastojeći da zadrže neutralnu poziciju, nisu uveli sankcije Moskvi, a isplate bi mogle da dodatno isfrustriraju neke na Zapadu, koji kažu da je pozicija UAE neodrživa.

    Trgovačke firme koje koristi Rosnjeft od ovog meseca su počele da traže plaćanje u dolarskoj protuvrednosti u dirhamima, rekli su izvori.

    Rosnjeft, Koral Enerdži i Everest Enerdži nisu odgovorili na Rojtersove e-mailove tražeći komentar.

    Moskva pronašla saveznike
    Rusija želi da poveća korišćenje nezapadnih valuta za trgovinu sa zemljama poput Indije, rekao je u aprilu njen ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Ministar finansija zemlje prošlog meseca je takođe rekao da bi Moskva mogla da počne da kupuje valute “prijateljskih” zemalja, koristeći takva sredstva da utiču na kurs dolara i evra kao sredstvo suprotstavljanja oštrom rastu rublje.

    Moskovska menjačnica priprema se za pokretanje trgovanja uzbekistanskim sumama i dirhamima.

    Dubai, finansijsko i poslovno središte Zaliva, pojavio se kao utočište ruskog bogatstva.

    Indija, takođe zadržavajući neutralnu poziciju, priznaje osiguranje ruskih kompanija i ponudila je klasifikaciju brodovima kojima upravlja podružnica najveće moskovske brodarske grupe sa sedištem u Dubaiju kako bi se omogućila trgovina.

    Indijska centralna banka prošle nedelje je uvela novi mehanizam za međunarodne trgovinske obračune u rupijama, što mnogi stručnjaci vide kao način promicanja trgovine sa zemljama koje su pod zapadnim sankcijama, poput Rusije i Irana.

  • Putin i Erdogan o izvozu žitarica

    Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov turski kolega Redžep Tajip Erdogan sastaće se kasnije danas u Teheranu kako bi razgovarali o izvozu ukrajinskog žita, rekao je pomoćnik Kremlja.

    Putin bi trebalo da otputuje u Teheran da se sastane sa Erdoganom i iranskim predsednikom Ebrahimom Raisijem u okviru takozvanog formata razgovora u Astani u vezi sa Sirijom, saopštio je Kremlj prošle nedelje.

    “Sa Erdoganom će se razgovarati o pitanju ukrajinske isporuke žita… Spremni smo da nastavimo rad na tom putu”, rekao je u ponedeljak Jurij Ušakov, Putinov savetnik za spoljnu politiku.

    Pregovori između Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija su, kako se izveštava, blizu sporazuma koji će biti potpisan kasnije ove nedelje o nastavku isporuke žitarica iz Ukrajine preko Crnog mora.

    Turski ministar odbrane Hulusi Akar potvrdio je da je između Ukrajine i Rusije “nađen principijelni sporazum” da se uspostavi siguran pomorski koridor koji omogućava transport žitarica.

  • Amerika jasna: “Nastavljamo”

    Amerika jasna: “Nastavljamo”

    SAD će nastaviti da pružaju obaveštajne podatke Ukrajini nakon nedavnih kadrovskih promena u najužem krugu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, saopštio je danas Stejt department, preneo je Rojters.

    Zelenski je u nedelju razrešio načelnika Službe državne bezbednosti Ivana Bakanova i državnu tužiteljku Irinu Venediktovu, zbog, kako je naveo, brojnih slučajeva saradnje zaposlenih u njihovim službama sa Rusijom.

    Naredbe o razrešenju Bakanova, prijatelja Zelenskog iz detinjstva i Venediktove, koja je zadužena za procesuiranje navodnih ruskih ratnih zločina u Ukrajini, objavljeni su sinoć na zvaičnom sajtu predsednika.

    Zelenski je u odvojenoj objavi na platformi Telegram naveo da je više od 60 zvaničnika iz kancelarije tužioca i Službe za državnu bezbednost radilo protiv Ukrajine na teritorijama koje je okupirala Rusija.

    Dodao je da je u službama na čejem su čelu bili Bakanov i Venediktova registrovan 651 slučaj izdaje i saradnje sa neprijateljem.

  • Zelenski: Oružje sa Zapada mijenja stanje na bojnom polju u korist Ukrajine

    Zelenski: Oružje sa Zapada mijenja stanje na bojnom polju u korist Ukrajine

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski u svome posljednjem obraćanju kazao je kao je Ukrajina sada u mogućnosti da nanese ozbiljne gubitke Rusiji i da dolazak zapadnog oružja mijenja omjer snaga na ratištu.

    “Sve je teže ruskim snagama da zadrže svoje pozicije na okupiranoj teritoriji. Korak po korak napredujemo, uznemiravamo linije snabdjevanja okupatora i identifikujemo i neutralizujemo kolaboracioniste”, kazao je Zelenski.

    Valerij Zalužni, glavnokomandujući general ukrajinskih oružanih snaga, rekao je da pravovremeni dolazak sistema dugodometne artiljerije kao što je Himars pomogao u promjeni stanja na bojnom polju.

    “Uspjeli smo da stabilizujemo situaciju. Kompleksno je, napeto, ali pod potpunom kontrolom. Važan faktor koji doprinosi našem održavanju odbrambenih linija i položaja je pravovremeni dolazak M142 HIMARS-a, kojim se vrše hirurški precizni napadi na neprijateljske kontrolne tačke, skladišta municije i goriva”, rekao je Zalužni.

    CNN je uspio da identifikuje blizu 20 napada daleko u pozadini ruskih linija u regijama Donjecka, Luganska, Mikolajeva i Hersona. Neki od ovih napada su izazvali velike eksplozije i ponavljajuće detonacije.

    Oleksij Danilov, sekretar nacionalnog bezbjedosnog i odbrambenog savjeta rekao je kako je zahvaljujući dolasku oružja ukrajinska vojska uspjela da uspostavi ravnotežu na određenim položajima i da je situacija puno drugačija u odnosu na mjesec ranije.

  • “NATO da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu za 900.000 izgubljenih života”

    “NATO da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu za 900.000 izgubljenih života”

    NATO bi trebalo da se izvini Srbiji, Iraku, Libiji, Siriji i Avganistanu zbog 900.000 života izgubljenih u ratovima i više desetina miliona izbjeglica, poručio je potparol ministarstva spoljnih poslova Kine Džao Lidijan.

    On je na Twitteru podijelio kolaž fotografija iz Iraka, Avganistana, Sirije i Libije, na kojem je napisano da je 900.000 ljudi, među kojima je 400.000 civila, stradalo od 2001. godine u ratovima koji se dovode u vezu sa NATO.

    Liđijan je u maju, na godišnjicu NATO bombarodvanja kineske ambasade u Beogradu izjavio da kineski narod nikada neće zaboraviti taj “varvarski čin” i da nikada neće dozvoliti da se ovakva tragedija ponovi.

    Podsjetimo, u NATO bombardovanju ambasade Kin poginulo je troje kineskih novinara, a više od 20 osoba je povrijeđeno.

  • Još jedan kandidat ispao iz utrke za novog premijera Velike Britanije, Truss povećala broj glasova

    Još jedan kandidat ispao iz utrke za novog premijera Velike Britanije, Truss povećala broj glasova

    Bivši ministar finansija Velike Britanije Rishi Sunak ostao je na prvom mjestu po broju glasova nakon još jednog kruga glasanja konzervativaca o budućem premijeru Velike Britanije.

    Na trećem glasanju, Sunak je uspio da obezbjedi 115 glasova, ispred bivše ministrice odbrane Penny Mordaunt koja je dobila 82 i ministrice vanjskih poslova Liz Truss sa 71. Kemi Badenoch je završila četvrta sa 58 glasova, a iz utrke je otpao Tom Tugendhat koji je imao 31 glas.

    Novi krug glasanja će se održati u utorak u 14 sati po britanskom vremenu. Do kraja sedmice 358 parlamentaraca iz vladajuće Konzervativne partije će broj kandidata za novog lidera partije i samim time premijera svesti na dva. Nakon toga će uslijediti glasanje poštom više od 200.000 članova Konzervativne partije i pobjednik će postati novi premijer.

    U taboru Liz Truss smatraju da je njena najveća rivalka Penny Mordaunt doživjela svoj vrhunac, nakon što je u posljednjem glasanju izgubila jedan glas u odnosu na ranije glasanje. Truss je dobila sedam novih glasova, što je manje u odnosu na Badenoch koja je uspjela da obezbjedi devet glasova.

    Glavna debata među kandidatima se vodi oko obećanja o smanjenju poreza u vrijeme kada je britanska ekonomija opterećena spiralnom inflacijom, visokim dugom i niskim rastom.

  • “Bolje nego što je očekivao Zapad”

    “Bolje nego što je očekivao Zapad”

    Neprijateljske akcije Zapada komplikuju trenutnu ekonomsku situaciju u Rusiji, ali ona je bolja nego što su očekivali naši neprijatelji.

    To je izjavio predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Naravno da neprijateljske sankcije Zapada komplikuju trenutnu ekonomsku situaciju u Rusiji, ali stanje je znatno bolje nego što su očekivali kada su pokušali da blokiraju rusku ekonomiju uvođenjem sankcija”, poručio je Peskov, prenosi TAS S.

  • Gasprom proglasio “višu silu” za isporuke gasa u Evropu

    Gasprom proglasio “višu silu” za isporuke gasa u Evropu

    Kompanija Gasprom je proglasila “višu silu” (vis major) za isporuke gasa u Evropu.

    To će pogoditi najmanje jednog velikog kupca, javlja Rojters pozivajući se na pismo ruskog gasnog holdinga u koje je danas imao uvid.

    U pismu, datiranom 14. jula, navodi se da Gasprom ne može da ispuni obaveze vezane za isporuke zbog “vanredni” okolnosti koje su van njegove kontrole.

    Dodaje se da je mera više sile, što je klauzula u sporazumima na koju se preduzeća pozivaju kada su pogođena nečim što je izvan njihove kontrole, na snazi od 14. juna, dodaje britanska agencija.

    Jedan trgovački izvor je rekao da se pismo odnosi na isporuke preko gasovoda Severni tok 1, koji predstavlja glavnu rutu za snabdevanje Nemačke i šire.

    Iz Gasproma nisu imali nikakav komentar ovim povodom.

    Ova mera će, po oceni britanske agencije, verovatno dodatno uticati na eskalaciju tenzija između Rusije i Zapada.

    Evropska unija, koja je uvela sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini, namerava da prestane da koristi ruska fosilna goriva do 2027. godine, ali želi za sada da se isporuke nastave dok postepeno ne ukine uvoz ruskih energenata.

  • Putin: Ne možemo i nećemo da se razvijamo izolovano od svijeta

    Putin: Ne možemo i nećemo da se razvijamo izolovano od svijeta

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da njegova zemlja ne može da se razvija izolovano od cijelog svijeta i da mora da se fokusira na razvoj sopstvene tehnologije i podršku kompanijama koje se brzo razvijaju.

    “Očigledno je da ne možemo da se razvijamo izolovano od ostatka svijeta i nećemo. U današnjem svijetu nemoguće je sve zaokružiti i postaviti ogromnu ogradu, to je jednostavno nemoguće”, poručio je Putin na sjednici Savjeta za strateški razvoj i nacionalne projekte, prenijela je agencija TAS S.

    Ukazao je da antiruske sankcije predstavljaju ogroman izazov za zemlju, ali da Rusija neće odustajati, već će se još intenzivnije razvijati koristeći postojeći potencijal.

    “Jasno je da je ovo veliki izazov za našu zemlju, ali mi ne samo što ne namjeravamo da odustajemo ili, kako neki od naših dobronamjernika predviđaju da se vratimo decenijama unazad. Naravno da ne, naprotiv, shvatajući ogromnu količinu poteškoća koje stoje pred nama, mi ćemo intenzivno i kompetentno tražiti nova rješenja, efikasno koristiti postojeće suverene tehnološke rezerve i razvoje domaćih inovacionih kompanija”, rekao je Putin, prenio je Interfaks.

    Ruski predsjednik je priznao da je sve ovo izuzetno težak zadatak i dodao da su ruske vlasti svjesne toga.

    Poručio je da su potrebne mjere podrške razvojnim institucijama i napomenuo da je neophodno razumjeti kako će se to uraditi u uslovima sankcija.

    Ponovio je da smanjenje siromaštva u Rusiji ostaje jedan od glavnih ciljeva nacionalnih projekata.

    “Jedan od naših glavnih nacionalnih ciljeva, o čemu stalno pričamo je poboljšanje ekonomske situacije naših građana, povećanje njihovih prihoda, posebno za one građane koji žive, najblaže rečeno, skromno, odnosno glavni cilj je smanjenje siromaštva”, kazao je Putin.

  • Zaharova: Kijev odbija pregovore, Zelenski ne želi mir

    Zaharova: Kijev odbija pregovore, Zelenski ne želi mir

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je danas da je Kijev još jednom potvrdio da ne namjerava da pregovara sa Rusijom i da ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ne želi mir.

    “Odgovor svima koji zamjeraju Rusiji da ne umije da pregovora sa kijevskim režimom. Kijevski režim je sam odbio pregovore. Danas je to još jednom potvrdio Kuleba”, napisala je na Telegramu Zaharova, prenijela je agencija RIA Novosti.

    Prema njenom mišljenju, šef ukrajinske diplomatije nije pomenuo da to “nije stav države Ukrajine, već pjesma koju je Vašington otpjevao i koju je kijevski režim preuzeo da izvodi”.

    Kako je zaključila, potvrđena je činjenica da Zelenski i njegovi saradnici ne žele mir.

    Ranije je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio da su pregovori sa Rusijom mogući tek nakon njenog poraza.

    Prema njegovim riječima, Rusija treba da sjedne za pregovarački sto poslije poraza na bojnom polju, “u suprotnom, to će ponovo da bude jezik ultimatuma”.