Očajnički napori da se po svaku cijenu spreče pad vlade Marija Dragija tek je poslednji u nizu teških političkih izazova koje je Vladimir Putin stavio pred Zapad.
To je u jednom tekstu naveo britanski novinar i jedan od urednika lista “Gardijen” Patrik Vintur.
“Narativ o rastućem buntu naroda protiv zapadnih sankcija Rusiji svakako se dobro uklapa u Putinovu narativu da su vreme i ekonomija na njegovoj strani, i gde sankcije nanose više štete evropskim potrošačima nego ruskim. Ruski predsednik očigledno smatra da je rast cena goriva najsmrtonosniji mogući makroekonomski šok za političare jer podstiče inflaciju dok istovremeno usporava ekonomski rast”, navodi Vintur.
Kako se navodi u tekstu, predsednik Francuske Emanuel Makron oslabljen je gubitkom parlamentarne većine u korist stranaka koje su ranijih godina favorizirale Putina. Sa druge strane, socijalisti u Španiji izgubili su podršku u Andaluziji i to pre izbora koji bi trebalo da budu održani 2023. godine. Istovremeno, Narodna stranka desnog centra postigla je novi rekord, te prema poslednjem istraživanju javnog mnenja, uživaju podršku 36,3 odsto glasačkog tela, što je ujedno najbolji rezultat te partije od aprila 2017. Ako se slično ponovi na izborima, to bi bio najbolji rezultat za tu stranku od 2011.
U Estoniji, Kaja Kalas, antiputinovski nastrojena premijerka zemlje, jedva da je politički “preživela” prošle nedelje. Pošto je prethodna koaliciona vlada pala zbog najviše stope inflacije u celoj evrozoni (19 odsto), Kalas je vešto rekonstruirala novu vladu, ali uz određenu cenu po estonski proračun i sopstveni kredibilitet.
“Ako se ekonomija ne popravi do parlamentarnih izbora u martu 2023. godine, moglo bi da bude u nevolji”, navodi se u tekstu “Gardijena”.
U Varšavi, PiS se već brine da bi mogao izgubiti izbore sljedeće godine, čak i ako se nastavi podrška prema Ukrajini, a u Bugarskoj je već pala prozapadna vlada. Političar koji je u poslednje vrijeme najbolje prošao na izborima verovatno je premijer Mađarske Viktor Orban, koga britanski list oslovljava kao Putinovog najvećeg saveznika u Evropi.
Vintur napominje kako je vrlo moguće da će stvari po Stari kontinent uskoro postati još gore. U sredu će, osim pitanja da li će Dragi ostati na vlasti Italiju, EU će morati da se odluči da li može da se uspostavi mehanizam solidarnosti ukoliko ove zime ne bude ruskog plina.
Putinove namere postaće jasne u četvrtak, kada će ruski naftni gigant Gasprom da odluči da li će da nastavi snadbevanje Evrope energentima posle godišnje planirane pauze zbog održavanja gasovoda Severni tok 1. Međutim, znakovi po Evropu nisu previše obećavajući. Gasprom je u pismu kupcima gas već poručio da ne može da garantuje snadbevanje gasom i aktivirao je klauzulu o “višoj sili” kako bi se zaštitio od plaćanja odštete za smanjene isporuke pojedinim klijentima u Europi od 14. lipnja, tvrdeći da ugovorne obaveze nije ispunio zbog “izvanrednih” okolnosti, prema dokumentu od 14. srpnja.
Ni Putinu se ne rizikuje
Kako se navodi u tekstu poznatog britanskog lista, Rusija je prekinula snadbevanje gasom Poljske, Bugarske, Finske i Holandije, a ograničila je količinski snadbevanje gasom i za još osam zemalja. Međutim, španska energetska kompanija saopštila je da Španci nemaju čega da se boje, jer ističe da mogu da dobiju gas i iz drugih izvora.
“Tu leži rizik za Rusiju. Putin će imati samo jedan pokušaj da izazove veliku krizu u EU. Ako u tome ne uspe, a evropske rezerve budu dovoljno velike da izdrže do sledećeg leta, Zapad će biti vrlo blizu da se oslobodi zavisnosti o ruskom gasu. Putin bi time možda i zauvek poništio glavni ruski izvor prihoda i ostao bez najvećeg tržišta na koje izvozi gas”, smatra Vintur.
