VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin samo čeka…

    Putin samo čeka…

    Hrvatski vojni analitičar s Fakulteta političkih nauka Robert Barić ocenjuje da kraj rata u Ukrajini nije ni blizu.

    On kaže i da su pokušaji da se zauzme Donjeck poslednjih sedam dana zastali, nakon što je izgledalo da će Rusi ipak imati veći pomak prema Bahmutu. “Činjenica je da su Rusi počeli da povlače snage u julu kako bi ojačali odbranu oko Hersona, gde se sada gleda šta će se dogoditi i gde se procenjuje da bi mogla jednom uslediti ukrajinska protivofanziva”, objasnio je.

    Prema njegovim rečima, ono što sada rade Ukrajinci, potpomognuti američkim oružjem je “oblikujuća operacija”, odnosno napadaju se komandni centri. “Ali problem je sledeći – vi ne možete napraviti potpunu izolaciju ratišta. Možete otežati nabavke i snabdevanje, ali ne i potpuno prekinuti samo artiljerijskim udarima”, rekao je on.

    Barić smatra i da Ukrajinci skoro minimalno udaraju na Ruse protivtenkovskom artiljerijom zbog problema koje imaju, ali i zbog toga što nemaju snaga za takav prodor.

    “U međuvremenu oni nastoje da zauzmu Herson da pokažu Zapadu šta mogu da urade s modernim naoružanjem, jer se boje, a Putin na to računa, da će se Zapad umoriti, a posebno nakon ove zime, kada će ekonomske posledice u Evropi biti jako, jako teške, i da će se smanjiti podrška Ukrajini”, rekao je Barić.

    Dodao je da je EU duboko podeljena, a da Nemačka i Francuska nemaju dovoljno snage da pritisnu Ukrajinu, dok Putin na to računa.

    Kaže i da rat neće brzo završiti. “Ono što je važno, time se pokazuje i psihološki učinak, nema sigurnosti. Rusi se zajedno s partizanskim akcijama i gerilskim ratovima na jugu Ukrajine prisiljavaju da deo snaga daju za unutrašnja pitanja bezbednosti, što opet otežava i rusku nameru sprovođenja referenduma”, kaže Barić.

    “Ovaj rat u najpovoljnijem slučaju bi završio u drugoj polovini iduće godine, ali Putin se nada da će ove zime razbiti jedinstvo napada, ako ne, sprema se za dugotrajni rat iscrpljivanjem. Ukrajinci žele na svaki način da dođu do Hersona. Pazite, za dva meseca, tamo je zima, ali tada ova ukrajinska kampanja razdvajanja ruskih snaga može pomoći. Imamo malo informacija, obe strane ćute, ali ovaj rat neće brzo završiti i imaće, nažalost, teške posledice”, ocenjuje.

    Prema njegovim rečima Nemačka i Francuska dovele su Evropu u ovu situaciju. “Tu je ta energetska tranzicija koja se mora napraviti. I napokon, dobar deo Evrope je spreman da nastavi da podržava Ukrajinu, zajedno s SAD, prema tome nisam siguran koliko je Putinova kalkulacija tačna, to ćemo videti u idućim mesecima”, zaključio je Barić.

  • EU dala zeleno svijetlo

    EU dala zeleno svijetlo

    Evropska unija dala je zeleno svetlo ovlašćenoj banci da izvršava direktna plaćanja za tranzit nafte u Evropu preko Ukrajine.

    To je saopštila ruska kompanija za transport sirove nafte Transnjeft.

    “Regulator u Briselu obavestio je našu banku, nakon situacije sa neizvršenjem plaćanja, da nam sada daju dozvolu da izvršimo sva potrebna plaćanja do kraja godine”, saopštila je kompanija Transnjeft, prenosi RT.

    Ranije u avgustu ukrajinska kompanija UkrTransNafta zaustavila je tranzit ruske nafte kroz naftovod “Družba” zbog nemogućnosti Rusije da plati tranzitne takse zbog sankcija.

    Transnjeft je saopštio da ponovo pokušava da uplati sredstva koja je uplatio 22. jula, kada uplata nije prošla.

    Uplatu je odbila evropska korespondentna banka, pozivajući se na sankcije, zbog čega je novac posle šest dana vraćen na račun uplatioca. Kao rezultat toga, Mađarska, Slovačka i Češka same su platile tranzit. Osnov za odluku Brisela da dozvoli Rusima direktna plaćanja jeste što ruska nafta koja teče kroz cevovode nije predmet sankcija, za razliku od sirove nafte koja se prevozi morem, prenosi Biznis.rs.

    Istovremeno, rafinerija nafte PCK u nemačkom gradu Švedu suočila bi se sa zatvaranjem ukoliko bi isporuke naftovodom “Družba” bile prekinute, navodi Komersant, pozivajući se na Financial Times. Prema navodima tog izvora, rafinerija je očekivala da bi mogla da zameni snabdevanje naftom iz Poljske, ali je odbijena.

    Razlog za odbijanje je što 54 odsto akcija rafinerije pripada ruskoj kompaniji Rosneft. Nemačka rafinerija sada pokušava da zameni rusku, naftom iz Kazahstana.

  • “Sjeverni tok 2 je jedino razumno rješenje”

    “Sjeverni tok 2 je jedino razumno rješenje”

    Puštanje gasovoda Sjeverni tok 2 moglo bi da pomogne u rješavanju rastuće energetske krize u Evropi.

    To je rekao poslanik Bundestaga Štefen Kotre agenciji TASS, prenosi Raša Tudej (RT).”Čak i da su skladišta gasa puna, ove zime će biti dovoljno za oko tri meseca. I šta onda? Ideologija mora da ustupi mesto stvarnoj politici usmerenoj na činjenice… Jedino razumno rješenje je pokretanje Sjevernog toka 2“, smatra Kotre, koji je član nemačkog parlamentarnog odbora za energetiku i zaštitu klime.

    Njemačka vlada je poslednjih nedelja insistirala na tome da nema planova za pokretanje gasovoda Sjeverni tok 2, koji je završen prošle godine, ali nikada nije pušten u rad zbog oklevanja Berlina da mu da sertifikaciju.

    Međutim, kako piše RT, mnogi političari pozivaju Bundestag da promeni svoj stav i iskoristi gasovod, koji ima godišnji kapacitet od 55 milijardi kubnih metara, kako bi pomogao Nemačkoj da se izbori sa nestašicom energije koja proističe iz smanjenih tokova gasa iz Rusije preko Sjevernog toka 1. Snabdevanje gasovodom je nedavno palo na 20% ukupnog kapaciteta zbog tehničkih zastoja i sankcija.

  • Tajvan predložio povećanje ulaganja u odbranu

    Tajvan predložio povećanje ulaganja u odbranu

    Tajvan je predložio vojni budžet od 19 milijardi dolara za sljedeću godinu, što predstavlja povećanje za 13,9 odsto u odnosu na ovogodišnji.

    Ovaj prijedlog dolazi nekoliko sedmica nakon što je Kina obavila veliku vojnu vježbu oko ostrva koje smatra svojom suverenom teritorijom.

    Kina je organizovala svoju najveću vojnu vježbu do sada zbog posjete predsjednika američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu, što je Peking protumačio kao pokušaj miješanja Vašingtona u unutrašnje poslove Kine.

    Veliko povećanje vojnog budžeta predložio je kabinet predsjednika Cai Ing Vena.

    Ad
    Predviđena je kupovina novih borbenih aviona i ostale opreme, kao i osnivanje “specijalnih fondova” za Ministarstvo odbrane. Nije objavljeno više detalja o planiranoj potrošnji novca.

    Rekordni vojni budžet mora da bude usvojen u parlamentu da bi stupio na snagu. Ukoliko se to desi, to će biti šesta uzastopna godina u kojoj Tajvan povećava ulaganje u odbranu.

  • Pucnjava u Vašingtonu, dvoje mrtvih

    Pucnjava u Vašingtonu, dvoje mrtvih

    U današnjem okršaju vatrenim oružjem u sjeverozapadnom dijelu Vašingtona najmanje četiri osobe su upucane od kojih su dvije podlegle povredama, prenijeli su lokalni mediji.

    Pucnjava se dogodila na uglu ulice O i avenije Sjeverni Kapitol u kvartu oko trga Traktona, saopšteno je i iz policije i iz kabineta gradonačelnice Mjurijel Bouzer.

    Dora Tejlor-Lou, portparolka zamjenika gradonačelnice za javnu bezbjednost, potvrdila je smrtne slučajeve, prenosi EN-BI-SI Njuz.

    Primjetno je veliko prisustvo pripadnika policije ispred stambenog bloka kod kojeg se dogodila pucnjava, a gdje je sada postavljen crni šator koji se koristi za forenzičko ispitivanje mjesta ubistava.

    U intervjuu za Vašington poust žiteljka Vašingtona Olibel Grin (54) izjavila je iz bolnice da je među ranjenima i njen sin, 35-godišnji Levon Vilijam koji je pogođen projektilom iz vatrenog oružja, ali je svjestan.

    Mjesto današnje pucnjave se nalazi nedaleko od poprišta vatrenog obračuna koji se dogodio nekoliko sati ranije u glavnom gradu SAD, na aveniji Florida.

  • Najnoviji sukob – hitno se oglasila vojska Amerike

    Najnoviji sukob – hitno se oglasila vojska Amerike

    Najmanje jedan američki vojnik lakše je ranjen, dok su tri pripadnika milicije koje podržava Iran ubijena danas u Siriji.

    To je saopštila vojska SAD, a prenosi Rojters.

    Najnovija razmena vatre pokazuje da vojne tenzije rastu, čak i trenutku diplomatskih napora između Teherana i Zapada, kojim se želi obnavljanje nuklearnog sporazuma Irana sa velikim silama iz 2015., navodi britanska agencija.

    Do novog sukoba je došlo dan nakon što je američki predsednik Džozef Bajden odobrio vazdušne uadre vojske SAD u Siriji, na skladište municije i druge objekte koje koriste grupe povezane sa iranskom Revolucionarnom gardom (IRGC).

    Američka vojska je saopštila da su milicije koje podržava Iran izvele tokom noći dva odvojena napada na njene baze u Siriji.

    Nekoliko raketa palo je unutar perimetra lokacije Konoko na severoistoku Sirije, a ubrzo je usledila raketna paljba u blizini lokacije Grin Vilidž, navodi se u saopštenju.

    Nakon toga usledio je odgovor SAD iz helikoptera koji su, prema prvim procenama, ubili dva ili tri militanta koji su izvršili jedan od napada, navodi se u saopštenju.

    Najnoviji napadi milicija za koje se sumnja da ih podržava Iran mogli bi biti odmazda za Bajdenove vazdušne napade u utorak, prenosi Rojters.

    Vazdušni udari koje je u utorak izvela američka vojska, ciljali su grupe koje podržava Iran u Deir al-Zoru u Siriji, navodi se u saopštenju Centralne komande SAD.

    Američka vojska je saopštila da je “udar u istočnoj Siriji bio odgovor na napade grupa koje podržava Iran na američke snage u Siriji 15. avgusta”.

    SAD imaju oko 900 vojnika u Siriji, koji su uglavnom stacionirani između baze At-Tanf na jugu i velikih naftnih polja na istoku te zemlje.

  • Ponovo se razbuktao sukob u Etiopiji, prekršeno petomjesečno primirje

    Ponovo se razbuktao sukob u Etiopiji, prekršeno petomjesečno primirje

    Iako je u martu 2022. godine u Etiopiji potpisano primirje, snage centralne vlade i Narodnooslobodilački pokret regije Tigraj (TPLF) danas su ponovo nastavili sukobe.

    Pobunjenička vlast u Tigraju optužila je centralnu vojku Etiopije da je pokrenula ofanzivu velikih razmjera na njihove položaje na sjeveru Etiopije.
    S druge strane, kao što se očekivalo, oglasila se i etiopska vlada te su saopćili kako je primirje koje je potpisano u martu prekršio TPLF zbog čega je vlada bila primorana da reaguje.


    S druge strane, kao što se očekivalo, oglasila se i etiopska vlada te su saopćili kako je primirje koje je potpisano u martu prekršio TPLF zbog čega je vlada bila primorana da reaguje.

    “Naše hrabre odbrambene snage i sve naše snage sigurnosti odgovaraju koordinisano na napad. Ne obazirući se na brojne mirovne ponude koje je nudila etiopska vlada, pobunjenici su danas pokrenuli napad”, poručili su.

    Povodom nove eskalacije sukoba oglasio se i generalni sekretar UN-a Antonio Guterres koji je izrazio žaljenje i pozvao na prekid neprijateljstva.

    “Duboko sam šokiran i tužan zbog ove vijesti. Etiopljani, Tigrajci, Amhare, Oromi i Afari su već previše propatili. Upućujem snažan apel za hitan prekid neprijateljstava i nastavak mirovnih pregovora između vlade i TPLF-a uz garanciju humanitarnog pristupa ljudima kojima je pomoć potrebna”, naveo je sekretar.

  • Macron najavio “kraj izobilja” i upozorio na dolazak teške zime

    Macron najavio “kraj izobilja” i upozorio na dolazak teške zime

    redsjednik Francuske Emmanuel Macron upozorio je Francuze da će morati da podnesu žrtovvanje i da se suočavaju sa onim što je nazvao “kraj izobilja”. Macron je ove prognoze iznio na prvoj sjednici vlade nakon ljetne pauze.

    Macron je govoreći pred ministrima u Elizejskoj palači, rekao da je zemlja na “ključnoj tačci” i da se suočava s teškom zimom i novom erom nestabilnosti uzrokovanom klimatskim promjenama i ruskom invazijom na Ukrajinu.

    Njegov upozoravajući i sumoran govor, koji su protivnici odmah kritizirali kao loše procijenjen i preziran prema nezaposlenima i siromašnima u zemlji koji su se već žrtvovali, došao je nakon ljeta obilježenog ekstremnim temperaturama, raširenim šumskim požarima, sušom i olujama.

    Upozorio je Francuska i Francuzi prolaze kroz niz kriza od koje je svaka gora od posljednje.

    “Ono što trenutno živimo je neka vrsta velike prekretnice ili velikog preokreta, živimo kraj onoga što se moglo činiti erom izobilja, kraj obilja proizvoda tehnologije koji su se činili uvijek dostupni,kraj obilja zemlje i materijala uključujući vodu,” kazao je Macron.

    Upozorio je i da su Francuska, Evropa i svijet možda bili previše bezbrižni oko prijetnji demokratiji i ljudskim pravima te usponu neliberalnih i jačanju autoritarnih režima.

    Philip Martinez, generalni sekretar moćnog CGT sindikata, kazao je kako Macronovi komentari nisu na mjestu i da mnogi Francuzi nikada nisu imali izobilje.

  • Medvedev: Ne možemo prihvatiti NATO u Ukrajini

    Medvedev: Ne možemo prihvatiti NATO u Ukrajini

    Rusija ne može prihvatiti moguće raspoređivanje NATO saveza na teritoriji Ukrajine i odluka o pokretanju specijalne vojne operacije preduzeta je kao preventivna mjera da Zapad ne bi napao Rusiju, rekao je danas potpredsjednik ruskog Savjeta bezbjednosti Dmitrij Medvedev.

    Medvedev je danas obišao poligon za obuku Mulino u regionu Nižnji Novgorod, gdje je pratio ljetnu obuku vojnika Zapadne vojne oblasti.

    “Ne možemo se pomiriti sa činjenicom da će NATO biti stacioniran na teritoriji Ukrajine”, rekao je Medvedev.

    On je dodao da “ludi šefovi, ovi ili neki drugi”, mogu da donesu odluku o napadu na Rusiju, uključujući Krim.

    Medvedev je rekao da to ne mora da se desi danas, ali da je to razlog zbog kojeg je pokrenuta vojna operacija.

  • Mađarska protiv: “Ne želimo čak ni da pregovaramo”

    Mađarska protiv: “Ne želimo čak ni da pregovaramo”

    Mađarska vlada neće podržati predlog Estonije o uvođenju novih sankcija na isporuke ruskih energenata za zemlje EU.

    Takođe ne namerava da uvodi nikakva ograničenja u pogledu ulaznih viza ruskim državljanima, saopštio je ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto.

    Mađarski ministar je, posle telefonskog razgovora sa estonskim kolegom Urmasom Rejnsaluom, naveo da je vlada u Talinu već pokazala želju da iznese sugestije celoj Evropskoj uniji vezano za osmi paket sankcija Rusiji, koji će uključivati potpuni embargo na isporuku energenata, prenosi TAS S.

    Budimpešta se, prema rečima mađarskog ministra, protivi takvim idejama.

    “Ne želimo čak ni da pregovaramo o energetskim sankcijama”, napisao je Sijarto na svojoj Fejsbuk stranici.

    On je saopštio i da Mađarska vlada ne namerava da uvodi nikakva ograničenja u pogledu ulaznih viza ruskim državljanima i da će u tom smislu slediti sličan stav nekih članica Evropske unije.

    “Delimo stav nemačkog kancelara i ne planiramo da uvodimo bilo kakva ograničenja”, napisao je Sijarto na Fejsbuku.

    Litvanija je pozvala prošle nedelje na prekid izdavanja viza ruskim građanima na nivou cele Evropske unije.

    Zabranu podržavaju zemlje poput Finske i Estonije, ali joj se protive nemački kancelar Olaf Šolc i Evropska komisija.