VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • U Americi izbori za Senat i Predstavnički dom, hoće li republikanci preuzeti većinu?

    U Americi izbori za Senat i Predstavnički dom, hoće li republikanci preuzeti većinu?

    U Americi se danas održavaju izbori za kompletan Predstavnički dom, trećinu mjesta u Senatu i više hiljade funkcija na državnom i saveznom nivou.

    Demokratska stranka na čijem je čelu američki predsjednik Džozef Bajden trenutno čini većinu u Predstavničkom domu i Senatu.

    Na današnjim izborima ne odlučuje se o Bajdenovom predsjedničkom mandatu ali se često smatraju referendumom o njegovom radu u Bijeloj kući. Rezultati izbora će u velikoj mjeri odrediti koliko će Bajden moći da uradi u preostale dvije godine svog mandata.

    Ukoliko demokrate ne budu imale potrebnu većinu u Kongresu time će biti ozbiljno otežano predsjedniku da donosi zakone ili da predlaže važne kandidature, poput sudija Vrhovnog suda.

    Lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Mekarati ranije je izjavio da Kongres neće ispisivati “blanko čekove Ukrajini” ukoliko njegova stranka trijumfuje na izborima.

    Predstavnički dom odlučuje o kojim zakonima će se glasati, dok Senat može da ih blokira ili odobri, potvrdi predsjednikova naimenovanja ili da povede bilo kakvu istragu o šefu Bijele kuće.

    Rezultati posljednjih anketa ukazuju na to da bi republikanci mogli da preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom, ali da bi demokrate mogle da zadrže Senat.

    Od 435 mesta u Predstavničkom domu, većinu bezbjedno drže obje stranke, a trenutno se bore za samo 30 poslaničkih mjesta.

    Od ključne važnosti biće mjesta u državama poput Pensilvanije, Kalifornije, Ohaja i Sjeverne Karoline.

    Prema procjenama, najbitnije izborne trke vodiće se u državama Nevada, Arizona, Džordžija i Pensilvanija.

  • Kanali komunikacije između Vašingtona i Moskve otvoreni

    Kanali komunikacije između Vašingtona i Moskve otvoreni

    Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan potvrdio da su kanali komunikacije između Vašingtona i Moskve otvoreni, uprkos ratu u Ukrajini.

    Salivan je tokom svog obraćanja u Njujorku rekao da je u interesu SAD da održavaju kontakt sa Kremljom uz napomenu da su američki zvaničnici “svesni s kim imaju posla”, prenosi BBC.

    Njegova izjava usledila je nakon pisanja “Volstrit džurnala”, koji je naveo da je Salivan razgovarao sa zvaničnicima Rusije kako bi se smanjili rizici da rat u Ukrajini eskalira u nuklearni sukob.

    Navodi se da je Salivan bio u kontaktu sa savetnikom predsednika Rusije Vladimira Putina za spoljnu politiku Jurijem Ušakovim i sekretarom ruskog Saveta za bezbednost Nikolajem Patruševom, ali da tema razgovora nisu bili načini da se okonča ukrajinski sukob.

    Bela kuća nije javno saopštila da je bilo razgovora između Salivana i nekog visokog ruskog zvaničnika od marta, kada je američki savetnik za nacionalnu bezbednost razgovarao sa Patruševom.

    Prošlog meseca Salivan je izjavio da bi svaka upotreba nuklearnog oružja imala “katastrofalne posledice po Rusiju”, navodi BBC.

    On je za američku televiziju NBC rekao da su visoki zvaničnici „izložili” obim potencijalnog odgovora SAD u neslužbenim razgovorima sa ruskim zvaničnicima.

    Portparolka američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Adrijen Votson odbila je da potvrdi izveštaj Volstrit džurnala, i rekla da „ljudi iznose mnoge tvrdnje“, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije želeo da komentariše navode lista da je Vašington vodio poverljive razgovore sa najvišim ruskim zvaničnicima.

    “Nemamo šta da kažemo povodom tih navoda. Još jednom ponavljam da postoje neki istiniti izveštaji, ali uglavnom je sve čista spekulacija“, rekao je Peskov na konferenciji za štampu i savetovao novinare da za komentar kontaktiraju Belu kuću ili Volstrit džurnal.

    Portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je u ponedeljak da SAD zadržavaju pravo na otvorene kanale za komunikaciju sa Rusijom, dok je Slivan, jedan od najviših savetnika američkog predsednika, saopštio da je održavanje kontakta sa Moskvom u „interesu svake zemlje koja je pogođena ovim sukobom“, navodi BBC.

  • Grčka otkazala prodaju luke Aleksandrupolis

    Grčka je otkazala privatizaciju svoje sjeverne luke Aleksandrupolis i odlučila je da ona ostane u državnom vlasništvu jer je ta imovina suviše vrijedna, izjavio je danas grčki premijer Kirjakos Micotakis.

    Micotakis je potvrdio stanici “ANT1” ranije pisanje Rojtersa da su “geopolitička dešavanja” navela Vladu da preispita raniju odluku o prodaji većinskog udjela u luci privatnim investitorima.

    Luka Aleksandrupolis nalazi se na sjeveru Grčke, nedaleko od granica sa Bugarskom i Turskom, i potencijalno može da postane energetski centar za centralnu Evropu.

    Postoje planovi o gradnji plutajućih skladišta gasa i jedinice za regasifikaciju u ovoj luci, što bi imalo veliki značaj za Evropu, koja se suočava sa energetskom krizom usljed smanjenja isporuka gasa iz Rusije nakon što je Moskva pokrenula vojnu akciju u Ukrajini, a Zapad joj uveo sankcije.

    “Vlada je odlučila da, uskladu sa sadašnjim okolnostima, Aleksandrupolis, koji ima tako veliki strateški, geopolitički i energetski značaj za našu zemlju, treba da ostane pod jurisdikcijom grčke javnosti”, rekao je Micotakis.

    Grčka je u septembru dobila dvije ponude za udio od 67 odsto u luci. Prošle godine je potencijalna prodaja svedena na četiri investitora.

  • Cijene nafte u padu

    Cijene nafte u padu

    Cijene nafte danas su u padu usljed zabrinutosti od recesije i pogoršanja pandemije kovida 19 u Kini, što izaziva bojazan od smanjenja potražnje za gorivom.

    U Londonu je cijena sirove nafte “brent” iz Sjevernog mora manja za 23 centa i sada je 97,69 dolara po barelu. U Njujorku je cijena svijetle sirove nafte pala za 32 centa i iznosi 91,47 dolara po barelu.

    Obje vrste nafte dostigle su juče najviše iznose od avgusta usljed izvještaja da rukovodstvo Kine, koja je najveći uvoznik ovog energenta, razmatra ukidanje restriktivnih mjera uvedenih radi suzbijanja širenja virusa korona.

    Međutim, kineski zvaničnici su tokom vikenda potvrdili posvećenost Kine strogom režimu nulte tolerancije prema kovidu 19.

    Posljednji podaci pokazuju da su izvoz i uvoz u Kinu neočekivano bili u padu tokom oktobra.

  • Šest država želi u grupu BRIKS

    Šest država želi u grupu BRIKS

    Alžir je podneo zvaničnu prijavu za pridruživanje grupi velikih ekonomija u razvoju BRIKS.

    To je izjavila za alžirski državni radio Lejla Zeruki, specijalna izaslanica Ministarstva spoljnih poslova za međunarodna partnerstva, preneo je portal Al-Šouruk.

    Predsednik Alžira Abdelmadžid Tebun nedavno je saopštio da je ta zemlja zainteresovana za pridruživanje grupi BRIKS koju čine Brazila, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, navodeći da ta zemlja u velikoj meri ispunjava kriterijume za članstvo.

    Ruski ambasador u Alžiru Valerijan Šuvajev rekao je ovim povodom da Moskva nema primedbe na pridruživanje Alžira, prenosi Raša tudej.

    Na ovogodišnjem samitu BRIKS-a, održanom u junu onlajn, bilo je reči o proširenju te grupe za dodatnih 13 zemalja, među kojima je i Alžir. Prvi gost koji se obratio na tom skupu bio je predsednik Tebun, koji se založio za “novi ekonomski poredak u kojem će vladati jednakost i pravičnost među zemljama“.

    Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je u septembru da je veliki broj zemalja izrazio interesovanje za pridružvanje BRIKS-u u ovom ili onom obliku. On je dodao da lideri zemalja BRIKS-a rade na proceduri za prijem novih članica.

    Očekuje se da će savez BRIKS-a, koji već obuhvata više od 40 odsto svetske populacije, razmotriti učlanjenje zemalja uključujući Saudijsku Arabiju, Tursku, Egipat, Iran i Avganistan.

  • Tramp nagovijestio da će objaviti kandidaturu za predsjednika

    Tramp nagovijestio da će objaviti kandidaturu za predsjednika

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp nagovijestio je da će objaviti kandidaturu za predsjedničke izbore 2024. godine, već u toku sljedeće nedjelje, kada je na političkom skupu u Ohaju poručio da će saopštiti “veliku najavu” 15. novembra.

    “Imaću veoma veliku najavu u utorak, 15. novembra u Mar-a-Lagu u Palm Biču na Floridi”, rekao je Tramp pristalicama u ponedjeljak, na mitingu republikanskih kandidata uoči američkih međuizbora koji se održavaju danas, prenosi Rojters.

    Tramp je odbio da iznese tom prilikom više detalja, i objasnio da ne želi da “odvraća pažnju od sutrašnjih veoma važnih, čak i ključnih izbora”.

    Amerikanci danas glasaju na izborima koji mogu da dovedu do toga da republikanci preuzmu kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa.

    Nezavisni analitičari predviđaju da će republikanci vjerovatno osvojiti još oko 25 mjesta u Predstavničkom domu, što je više nego dovoljno da imaju većinu, a takođe bi mogli da dobiju i jedno dodatno mjesto u Senatu koje im je potrebno za kontrolu nad ovim domom američkog Kongresa, navodi britanska agencija.

    Američki predsjednik Džozef Bajden u ponedjeljak je upozorio da bi pobjeda republikanaca mogla da oslabi demokratske institucije u SAD.

  • Teška optužba Amerike protiv Sjeverne Koreje

    Teška optužba Amerike protiv Sjeverne Koreje

    Sjeverna Koreja je danas saopštila da nikada nije sa Rusijom poslovala u vezi s naoružanjem i da nema takve planove.

    Ta reakcija usledila je nakon što su SAD iznele tvrdnju da Pjongjang isporučuje Moskvi artiljerijske granate za ratovanje u Ukrajini.Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je ranije da artiljerijska municija iz Severne Koreje u Rusiju dolazi kao prikrivena pošiljka za Bliski istok ili Afriku i da se radi “o značajnom broju artiljerijskih granata”, prenosi Rojters. Zvaničnik severnokorejskog ministarstva odbrane nazvao je te optužbe glasinama i rekao da Pjongjang “nikada nije imao trgovinu oružjem sa Rusijom” i da “nema plan da to čini u budućnosti”, prenela je agencija KCNA. U saopštenju se navodi da Pjongjang vidi takve “glasine” kao deo “neprijateljskog pokušaja Sjedinjenih Država da ukalja imidž Severne Koreje u međunarodnoj areni”. Bilo kakva pomoć u oružju značila bi dodatno produbljivanje odnosa između Pjongjanga i Moskve,čija izolacija zbog rata u Ukrajini raste, a Severna Koreja je jedna od retkih zemalja koja je priznala nezavisnost otcepljenih ukrajinskih regiona i izrazila podršku njihovom prisajedinjenju Rusiji, navodi Rojters.

  • “Ukrajina već gori, a sutra će Evropa”;

    “Ukrajina već gori, a sutra će Evropa”;

    Aleksandar Lukašenko smatra da građani evropskih zemalja žele da žive u miru, ali njihove vlasti nisu u stanju da “ugase vatru u sopstvenom domu“, prenosi TASS.

    “Njemačka, cela Evropa – sada nema lidera. Ali čak i da ih ima… ne mogu da ugase požar u sopstvenoj kući“, rekao je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, a prenosi agencija BelTA.

    “Evropljani ne žele ovaj rat. Oni dovoljno dobro razumeju šta se danas dešava u Ukrajini. Ovde u Belorusiji takođe pokušavaju da zapale vatru. Sutra će cela Evropa biti u plamenu”, rekao je Lukašenko.

    On smatra da Evropljani moraju da prekinu konfrontaciju koja je već rezultirala sukobom na teritoriji Ukrajine.

    Lukašenko je evropske lidere opisao kao ludake koji, nesposobni da kažu ne Vašingtonu, raspiruju vatru u regionu.

    “Da li su oni koji su dozvolili Amerikancima da donesu dodatno nuklearno oružje tamo (u Evropu) pravi lideri? Oni su ludaci“, rekao je on.

    On je komentarisao ulogu Sjedinjenih Država u ratu.

    “Jedino čega se Amerikanci plaše je nuklearno oružje. A ako se nuklearno oružje ne upotrebi, onda će se boriti konvencionalnim oružjem. Gde? Oni će se boriti ovde. Mi ćemo biti ovde, u ovoj zbrci. Ukrajina već gori”, rekao je on.

    Beloruski lider je događaje u Ukrajini nazvao katastrofom, dodajući da “nema zemlje u sovjetsko doba koja je primila tako velike strane investicije kao Ukrajina”.

  • Ukrajina: Gađaćemo lokacije u Rusiji; vrh vojske radi na tome

    Ukrajina: Gađaćemo lokacije u Rusiji; vrh vojske radi na tome

    Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurih Ihnat rekao je da bi Ukrajina mogla da gađa iranske rakete na mestima lansiranja, koja se nalaze u Rusiji.

    “One se moraju nekako uništiti, verovatno odakle se lansiraju. Nemamo efikasna sredstva za borbu protiv balističkih projektila, osim da ih fizički uništimo u fazi lansiranja”, objasnio je.

    Ihnat je rekao da iranske rakete imaju “domet od 300 do 700 kilometara, što u principu neće biti ništa novo za Ukrajinu, jer se Iskanderi ruske proizvodnje koriste od prvog dana rata”.

    “Mislim da i vrh vojske i naši partneri rade na ovom pitanju, tražeći efikasne načine da se suprotstave ovim novim pretnjama”, rekao je Ihnat.

    Dva najjača ukrajinska sredstva za odbranu od iranskih raketa su nedavno isporučeni, a to su najsavremeniji nemački protivvazdušni sistem IRIS-T SLM i američki NASAMS, koji je moderniji i efikasniji protivvazdušni štit od svih postojećih ukrajinskih raketni sistemi zemlja-vazduh kratkog i srednjeg dometa koji datiraju iz sovjetskog doba.

    Ali pouzdana odbrana od niskoletećih projektila i dronova je veoma izazovna čak i za najnapredniju svetsku mrežu protivvazdušne odbrane, tako da čak i uz nadogradnju, značajan broj iranskih projektila i dalje može da pogodi metu.

    Balističke rakete pogađaju mnogo jače od krstarećih raketa i imaju daleko veće bojeve glave od samoubilačkih dronova velikog dometa.

    Vojni analitičari kažu da je preciznost iranskih balističkih raketa kratkog dometa prilično impresivna, a njihova tačnost je više nego dovoljna da uništi ukrajinske čvorove za proizvodnju i distribuciju električne energije, uzrokujući potencijalno katastrofalnu štetu.

    Ukrajinci su do sada dokazali da su čvrsti kao ekseri i veoma prilagodljivi promenljivim uslovima rata. Pokazali su i veliku sposobnost u uništavanju projektila i dronova pre nego što su stigli do željenih ciljeva, međutim, i manji deo koji nisu uspeli da presretnu naneo je ogromnu štetu. Strahuje se da bi stotine iranskih balističkih projektila koje sada ulaze u vojnu jednačinu mogle ozbiljno potkopati dosadašnju efikasnost Ukrajine u presretanju i obaranju.

    Na pitanje koliko je zabrinut zbog mogućih napada iranskih balističkih raketa, šef ukrajinske obaveštajne službe general-major Kiril Budanov je prošle nedelje rekao:

    “To je ozbiljna pretnja jer su, za razliku od ruskih projektila, iranske rakete veoma precizne, veoma brze i njihove karakteristike dokazane u borbi.”

  • Njemačka: Odlučite sami, mi smo u kontaktu s Putinom

    Njemačka: Odlučite sami, mi smo u kontaktu s Putinom

    Njemačka vlada i dalje vjeruje da bi vlasti u Kijevu samostalno trebalo da donesu odluku kada će započeti mirovne pregovore sa Rusijom.

    To je izjavila na današnjem brifingu za novinare portparolka vlade u Berlinu, Kristijana Hofman.

    “Znamo za različite stavove o tom pitanju, međutim, pozicija njemačke vlade nije se promijenila. Smatramo da bi Ukrajina samostalno trebalo da odluči kada i u kojim okolnostima će započeti mirovne pregovore sa Rusijom”, poručila je Hofman.

    Ona je to rekla odgovarajući na pitanje da li je njemačka vlada upoznata sa sugestijom koju je predsednik SAD, Džozef Bajden dao ukrajinskom predsjedniku Volodimiru Zelenskom da bude otvoren prema mogućnosti pregovora sa Rusijom, prenosi TAS S.

    Portparolka njemačke vlade je istakla da zvanični Berlin vidi da postoji načelna spremnost Ukrajine da pregovara, prenosi “b92”.

    “I sami smo u stalnim kontaktima sa ruskom stranom, kancelar je u kontaktu sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, a imamo kontakte i na drugim nivoima. Međutim na ruskoj strani nedostaje spremnost da se pregovara. Takva je trenutna situacija“, zaključila je Hofman.