VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Uništenje

    Uništenje

    Ruska mornarica uništila je u luci Odesa ukrajinski ratni brod i skladište američkih raketa Harpun, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Rusije.

    Navedeno je da su ciljevi uništeni visokopreciznim raketama dugog dometa, prenosi agencija RIA Novosti.

    “U luci grada Odese, na teritoriji jednog brodogradilišta, visokoprecizne rakete dugog dometa lansirane sa mora uništile su ukrajinski ratni brod i skladište protivbrodskih raketa Harpun, koje su SAD isporučile kijevskom režimu”, navedeno je u saopštenju. Rusko ministarstvo dodaje da su onesposobljeni i proizvodni pogoni preduzeća za remont i modernizaciju brodova pomorskih snaga Ukrajine.

    Ukrajina je juče saopštila da su ruske snage izvele raketni udar na Odesu.

  • Kina u Africi gradi puteve, EU broji insekte

    Kina u Africi gradi puteve, EU broji insekte

    EU gubi trku s Kinom u Africi: pre svega jer sporo donosi odluke, izvozi apstraktne vrednosti i visoke standardei jer se ponaša paternalistički.

    To u Africi ne prolazi – proizlazi iz studije Fondacije Fridrih Nauman.Autoput vijuga metropolom poput džinovske reke na stubovima: proteže se 27 kilometara kroz srce Najrobija i povezuje centar prestonice Kenije sa najvećim aerodromom u zemlji. Otvoren je maja ove godine, da bi doprineo rasterećenju saobraćaja u gradu sa 4,5 miliona stanovnika. Izgradnja – pod kineskim rukovodstvom – trajala je samo dve godine, piše DW.

    Kina je sa svojim Novim putem svile tek nedavno stigla u Afriku, i tamo stiče sve veći ugled kao partner – potiskujući sve više EU koja je na kontinetu pristuna vekovima, doduše u prošlosti u vidu evropskih kolonijalnih sila.

    Studija Fondacije Fridrih Nojman

    Studija “Sukob sistema. Afrička precipcija EU i angažman Kine” koju je u junu objavila Fondacija Fridrih Nauman (FDP) – i koja se bavi aktuelnom, oštrom konkurenciju između EU i Kine, dva najveća trgovinska partnera Afrike – pokazuje da se Kina približava EU na mnogim frontovima u Africi, uključujući i tamo gde se tradicionalno pretpostavlja da EU ima neprikosnoveno vođstvo.

    Za studiju je anketirano 1014 donosilaca odluka iz 25 zemalja Afrike, uglavnom iz akademske zajednice, zaposleni u nevladinim organizacijama, novinari, državni službenici i oni iz regionalnih ekonomskih tela u Africi. Onlajn ankete je krajem 2021. sproveo kenijski trust mozgova IREN (Inter Region Economic Network).

    Njihovi odgovori daju sliku Evropske Unije koja prvenstveno pokušava da izvozi apstraktne, moralne vrednosti u Afriku – dok konkrene stvari, krediti, bageri i radnici dolaze iz Kine.

    I Kina i EU vode dužničku diplomatiju u Africi.

    Važan rezultat sudije i sledeće: Zapad optužuje Kinu da zemlje u razvoju stavlja u “dužničke zamke” nudeći neodržive zajmove za projekte u okviru svog Novog puta svile, koji se onda mogu iskoristiti za politički uticaj ili ustupke od geostrateške važnosti za Kinu.

    Ova sporna teorija je, međutim, opovrgnuta.

    Jer, Kina i EU su slično ocenjene u pogledu aspekta jačanja ekonomske politike “zamke duga” u Africi – EU je dobila samo neznatno bolju ocenu 4,6 od Kin koja je ocenjena sa 4,9.

    Upadljivo je da je – u percepciji donosilaca odluka u Africi – EU bolja u većini na listi od 17 kriterijuma: To su na primer socijalni standardi, obezbeđivanje posla za lokalno stanovništvo, ekološki standardi i kvalitet proizvoda.

    Kina prednjači samo kod četiri kriterijuma – brže donosi odluke, brže realizuju projekte, manje se meša u unutrašnje stvari– i ima nešto manje skrupula kada je u pitanju korišćenje korupcionaških mreža od EU.

    Međutim, EU je u velikoj meri bila saučesnik u nezakonitim finansijskim tokovima iz Afrike i praksi izbegavanja poreza, navodi se u studiji. Procenjuje se da afričke zemlje na taj način gube 88,6 milijardi dolara godišnje. Stav EU je “unilateralan i diskriminatorski” i prebacuje krivicu na zemlje u razvoju, uprkos tome što su evropske zemlje poput Belgije, Nemačke, Španije i UK među deset najboljih destinacija za ileglane finansijke transfere novca iz Afrike. Godišnje se samo 0,5% od nezakonitog bekstva kapitala vraća na kontinent.

    Afrika Kinu doživljava kao vršnjaka, a EU kao…

    Očigledno, Kina ima mnogo bolje rezultate od EU po kriterijumima koji su najvažniji za Afriku, što joj daje superiornu ukupnu prednost u tome da deluje privlačno.

    Kina napreduje kao jedinstvena zemlja sa brzim donošenjem odluka – dok mnogo nacija unutar EU, sa svojim različitim stavovima o bilo kojoj temi, pogoršavaju sporost donošenja odluka.

    Opipljiva infrastruktura i brzo završvanje projekata koje je Kina usavršila neophodni su za kontinent – koji pritom razvija odbojnost prema birokratskim idealima koje oličava EU.

    Jedan Forum u Najrobiju je takođe potvrdio narativ da će se Afrika verovatno pobuniti protiv EU dok će prihvatiti Kinu kao prijateljskiju savremenicu u razvoju i vršnjaka sa kojom se može lako složiti, za razliku od metaforičnog strogo roditelja koji je Evropa, sada predstavjena kao EU.

    Koautor studije Šikvati: EU ima zastareli pogled na Afriku

    Za kenijskog ekonomistu i koautora studije Džejmsa Šikvatija, ovo je suština stvari:

    “Evropljani su se zaglibili u svoj zastareli pogled na Afriku”, kaže Šikvati u intervjuu za DW.

    Oni diktiraju Afrikancima šta im treba i zarobljeni su u sopstvenom sistemu vrednosti, što ih sputava. Evropa pridaje značaj upravljanju, Kinezi opipljivoj infrastrukturi:

    “Pitaju: Koji put treba da se gradi i gde? Ali EU prvo proverava koliko insekata hoda po njemu”, kaže Šikvati, i dodaje smejući se: “U Africi to tako ne funkcioniše”.

    “EU mora da svoje investicione planove i pristupe prilagodi konkretnim regionima i bude fleksibilna. Kada se radi o Africi, to znači da treba da nudi konkurentnu i strateški orijentisanu politiku umesto da se bori protiv statusa kvo”, kaže Šikvati. To je stara Evropa, ali traži se novo razmišljanje.

    “Afrika, to nisu samo o migranti koji dolaze. Afrika nudi i ogromne mogućnosti za ulaganja i razvoj.”

    Prema rečima ovog ekonomiste, samo četiri odsto kineskih investicija ide u Afriku. Ostatak novca ide u SAD, Evropu i druge regione. Ali tih četiri odsto je za manje od 20 godina mnogo donelo siromašnim afričkim zemljama i istovremeno ojačalo uticaj Kine kao najvažnijeg trgovinskog partnera na kontinentu.

    “Važno je insistirati na tome da vlade sistematski sprovode demokratske izbore i da se ljudska prava još više poštuju”, naglašava Šikvati i dodaje: “Ali to neće doneti veliku promenu za afričke zemlje”.

    Stefan Šot: Paternalističko ponašanje EU je problem u Africi

    EU bi iz svega ovoga morala da izvuče pouku, kaže Stefan Šot, iz Fondacije Fridrih Nauman za DW. On iznosi ideju o evropskoj investicionoj banci koja bi imala mandat da donosi brze odluke – kako ne bi svih 27 država članica EU morale prvo da budu pitane.

    A o reputaciji EU da voli drugima da propisuje šta treba i kako treba da rade, kaže: “Paternalističko ponašanje EU je problem, a Afrikanci s tim imaju poteškoća”,

    “Nikada ne bismo savetovali da se vrednosti EU kao što su demokratija, ljudska prava i održivost odbace tek tako. To bi naštetilo položaju EU”, kaže Šot. Ali zemlje EU se moraju kritički zapitati da li u Africi treba pristupiti u skladu sa tim standardima ili je to preterano.

    “Ako su standardi toliko visoki da na kraju Kinezi uvek pobeđuju na tenderima, ona niste učinili ništa dobro za socijalnu situaciju”, rekao je Šot za DW. I dodao: “Evropska unija priča o vrednostima, ali kada selo dobije put, i to je vrednost.”

    Jedan od zaključaka studije Fondacije Fridrih Nojman glasi: put kojim Kina korača je tih tih, ali orijentisan na akciju i zato uspešan. Ili – Kina mnogo radi i malo priča, EU mnogo priča i malo radi. Suprotstavljanje ovom narativu koji se sve širi je veliki izazov ​​koji zahteva hitnu promenu politike i strategije od strane EU.

  • Kina planira vojni odgovor

    Kina planira vojni odgovor

    Kina je izdala oštro upozorenje Bajdenovoj administraciji.

    Upozorenje je upućeno povodom mogućnosti da predsedavajuća Predstavničkog doma americkog Kongresa Nensi Pelosi u avgustu otputuje na Tajvan, preneo je danas britanski dnevnik Fajnenšel tajms.

    U izveštaju londonskog lista se navodi da je šest ljudi upoznatih sa kineskim upozorenjima reklo da su ovoga puta ona znatno oštrija od onih koje je Peking slao ranije, u situacijama kada je bio nezadovoljan akcijama ili politikom SAD prema Tajvanu, prenosi Rojters.

    Kineska retorika sugerisala je ovoga puta mogući vojni odgovor, navodi se u tekstu Fajnenšel tajmsa koji se poziva na analize nekoliko zvaničnika upoznatih sa situacijom.

    Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće i stejt department odbili su da komentarišu izveštaj britanskog dnevnika.

    Kina pojačava vojne aktivnosti oko Tajvana nastojeći da izvrši pritisak na tamošnju demokratski izabranu vladu da prihvati kineski suverenitet, dok vlada Tajvana ponavlja da samo 23 miliona žitelja ostrva može da odlučuje o svojoj budućnosti i upozorava da iako želi mir, Tajvan namerava da se brani ako bude napadnut.

  • Erdoan: Narednih dana počinje izvoz žita Crnim morem

    Erdoan: Narednih dana počinje izvoz žita Crnim morem

    Turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan izjavio je danas da će narednih dana početi izvoz žitarica Crnim morem.

    “Sa početkom transporta žitarica morskim putem u narednim danima, daćemo važan doprinos prevazilaženju globalne prehrambene krize”, rekao je Erdoan, a prenijela televizija TRT.

    On je dodao da će Ankara nastaviti da ulaže napore da se kriza u Ukrajini riješi diplomatskim putem, prenosi TAS S.

    “Odlučni smo da nastavimo diplomatske napore dok ne bude garantovan mir između Rusije i Ukrajine. Nadamo se da ćemo u doglednoj budućnosti dobiti ohrabrujuće vijesti i na pregovorima i tokom kontakata na svim nivoima, uključujući među liderima”, poručio je Erdoan.

    Rusija i Ukrajina, zajedno sa Turskom i UN, potpisale su u petak u Istanbulu sporazum o ponovnom pokretanju izvoza žitarica iz ukrajinskih luka na Crnom moru.

    Genealni sekretar UN Antonio Guteres i turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan rekli su da će sporazum pomoći da se ublaži svjetska prehrambena kriza.

  • Na jesen referendum o prisajedinjenju Zaporožja Rusiji

    Na jesen referendum o prisajedinjenju Zaporožja Rusiji

    Šef administracije regiona Zaporožje Jevgenij Balitski potpisao je danas dekret o početku priprema za referendum o prisajedinjenju ovog regiona Rusiji i formiranju izborne komisije.

    On je rekao da će referendum biti održan na jesen na inicijativu građana regiona Zaporožje.

    “U toku su pripreme. Potpisao sam dekret o formiranju izborne komisije regiona kako bi se osigurala transparentnost i legitimnost referendumske procedure i zaštitila izborna prava građana”, istakao je Balitski.

    Administracija regiona Kerson saopštila je potom da je formirana posebna komisija za održavanje izbora i referendum. Ovo tijelo činiće sedam članova sa trogodišnjim mandatom.

    Lokalne vlasti ističu da region Kerson, koji je sada pod kontrolom ruskih snaga, ima pravo da bira svoju budućnost.

  • Rusija proširila listu neprijateljskih zemalja

    Rusija proširila listu neprijateljskih zemalja

    Ruske vlasti proširile su listu država i teritorija koje su vršile neprijateljske postupke protiv Rusije, njenih građana i kompanija, saopšteno je danas iz Kremlja.

    “Na listu su uvršena ostrva Garnzi i Men koja su podržala sankcije Britanije protiv Moskve, te Bahami, koji su zabranili sve transakcije Banke Rusije, Ministarstva finansija i brojnih kreditnih organizacija Ruske Federacije”, navodi se u saopštenju.

    U saopštenju se ističe da je ukaz o proširenju liste potpisan i da će uskoro biti objavljen.

    Lista neprijateljskih zemalja formirana je u skladu sa predsjedničkim dekretom objavljenim 5. marta 2022. godine.

  • Vanredna situacija u Kaliforniji, šumski požar se ubrzano širi

    Vanredna situacija u Kaliforniji, šumski požar se ubrzano širi

    Vanredna situacija proglašena je u dijelovima Kalifornije zbog šumskog požara koji se ubrzano širi u blizini Nacionalnog parka “Josemiti”.

    Gori hrastova šuma, a požar je naglo dobio na obimu od izbijanja krajem sedmice i vatrogasci ne mogu da ga stave pod kontrolu.

    Evakuisano je više od 3.000 ljudi, a deset kuća je uništeno u požari.

    Prema podacima kalifornijske Šumarske i službe zaštite od požara izgorjelo je 4.815 hektara zemljišta čime je “Požar hrastova” trenutno najveći aktivni šumski požar u SAD.

    Vanredna situacija proglašena je u oblasti Maripoza, a guverner Kalifornije Gevin NJusom kaže da požar dodatno raspiruje visoka temperatura i suvi vremenski uslovi.

    Veći dio SAD zahvaćen je visokim temperaturama. U Maripozi je juče izmjerena temperatura od 35 stepeni Celzijusa i očekuje se da će se i u narednim danima zadržati na tom nivou.

    Požar je izbio sjeveroistočno od Nacionalnog parka “Josemiti” u kojem se nalaze najveća i najstarija stabla sekvoje na svijetu.

  • Makron želi da obnovi nuklearni sporazum

    Makron želi da obnovi nuklearni sporazum

    Francuski predsjednik Emanuel Makron prenio je iranskom predsjedniku Ibrahimu Raisiju da je razočaran zbog nedostatka napretka u razgovorima o obnovi nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

    Francuski lider zatražio je od Raisija da donese “jasan izbor” za postizanje dogovora i povratku u sprovođenje iranskih obaveza preuzetih sporazumom iz 2015. godine, saopšteno je iz kancelarije francuskog predsjednika.

    Makron je izrazio uvjerenje da je takav ishod još moguć ali da treba da se desi što je prije moguće.

    Iran je junu počeo sa uklanjanjem nadzorne opreme Međunarodne agencije za atomsku energije /IAEA/ postavljene prije postignutog dogovora sa svjetskim silama 2015. godine.

    Prema sporazumu sa svjetskim silama iz 2015. godine, Iran se saglasio da će ograničiti svoj nuklearni program, a zauzvrat će biti ukinute zapadne sankcije.

    Bivši predsjednik SAD Donald Tramp povukao je Ameriku iz sporazuma koji je ograničavao nuklearni program Irana u zamjenu za ublažavanje zapadnih sankcija.

    Jedna od glavnih pritužbi Trampa bila je da sporazum nije pokrio raketni program Irana ili podršku Teherana oružanim grupama na Bliskom istoku koje Zapad smatra terorističkim.

  • Plan EU na klimavim nogama?

    Plan EU na klimavim nogama?

    Plan Evropske komisije o 15-postotnom smanjenju potrošnje gasa u razdoblju od avgusta do marta sledeće godine nailazi na otpor među članicama EU.

    Italija, Poljska i Mađarska već su iskazale rezervisanost prema predlogu, a Španija i Portugal jasno su rekli da mu se protive.Ministri energetike članica EU odlučivaće o planu na sastanku u utorak, a za njegovo usvajanje je potrebno da ga podrži 55 odsto članica EU ili vlade čije države pokrivaju 65 odsto populacije EU.

    Izvori iz briselske diplomatije navode da članice nisu naklonjene toj meri jer postoji puno nerešenih pitanja za pokretanje ovakve faze hitnosti. Zabrinutost je razumljiva s obzirom na to da je EU tokom prošle godine iz Rusije uvezla gas koji podmiruje 41 odsto potreba njenih članica, piše Jutarnji list.

    Početna tačka

    Žoao Galamba, portugalski državni sekretar za energetiku, već je u nacionalnom dnevnom listu Ekspreso rekao da je Portugal prisiljen da poveća potrošnju gasa za elektrane zbog niskog vodostaja, a plan EU nije održiv u njihovom slučaju jer ostavlja Portugal bez struje.

    “Za razliku od drugih država, mi nismo živeli iznad svojih mogućnosti sa energetskog gledišta”, citirao je Fajnenšel tajms zamenicu španskog premijera Teresu Riberu, koja je dodala da predlog Komisije ignoriše ekonomske i socijalne posledice. Dodala je da će smanjenje potrošnje gasa naterati zemlju da smanji proizvodnju struje i zaustavi izvoz gasa ostatku kontinenta.

    “Predlog Komisije može biti početna tačka, ali ne i cilj”, rekla je Ribera, a prenosi Blumberg.

    Nasuprot tome, Robert Habek, nemački ministar ekonomije, apeluje na evropski princip solidarnosti.

    “Moramo sačuvati gas, a to znači da čak i one zemlje na koje smanjenje snabdevanja ruskim gasom nema direktni uticaj moraju pomoći drugim zemljama. Inače nema evropske solidarnosti”, rekao je Habek, čija zemlja 66 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz ruskih izvora.

    Međunarodni monetarni fond je, inače, smanjio predviđanja nemačkog privrednog rasta za sledeću godinu sa 1,2 odsto na 0,8 odsto.

    Ko koliko zavisi od gasa

    Španija i Portugal tradicionalno puno manje zavise od ruskog gasa nego ostale evropske zemlje, to iznosi 10 odsto njihovih potreba. Obe zemlje kupuju gas putem LNG postrojenja, Portugal između ostalog iz Nigerije i SAD. Španija je prošlog meseca uvezla plin za 77 odsto svojih potreba putem LNG postrojenja, navodi Blumberg. Mađarska je pak prošle nedelje objavila vanredno stanje u energetici i zabranila izvoz gasa drugim članicama EU.

    Francuska od Rusije kupuje gas za samo 15 odsto svojih potreba i nije se otvoreno suprotstavila predlogu, ali je Agnes Panije-Runaše, ministarka energetike, istakla da je potrebno “definisati jednake ciljeve za sve”.

    Ana Moskva, poljska ministarka za klimu, kazala je da se Poljska ne slaže s predloženim merama.

    “Mehanizam solidarnosti ne sme voditi smanjenju energetske sigurnosti za bilo koju članicu EU”, navodi Politiko stav ministarke čija zemlja 54 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz Rusije.

  • “Amerika moli”

    “Amerika moli”

    Američki Stejt department pokušava da utiče na posetu ruskog šefa diplomatije Africi, izjavila je Marija Zaharova.

    Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije kaže da američke diplomate “trče od kuće do kuće različitim zemljama i mole (diplomate) da se ne fotografišu sa Lavrovom”. Cilj je, po njenim rečima, da ruska strana ne iskoristi fotografije kao dokaz da izolacija ne postoji.

    Ona je dodala da SAD “ne shvataju da Rusija za tu svrhu ne koristi fotografije, već da to radi uz pomoć američke gluposti i potpunog nedostatka osećaja realnosti”.

    Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov doputovao je u zvaničnu posetu Egiptu.

    Kairo je prva stanica ruskog ministra u okviru posete Africi.