VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Američki zvaničnici potvrdili da je krstaricu “Moskva” potopila ukrajinska raketa

    Američki zvaničnici potvrdili da je krstaricu “Moskva” potopila ukrajinska raketa

    Više američkih medija je javilo da su viši američki zvaničnici potvrdili kako je “Moskva”, vodeći brod ruske crnomorske flote, potopljen nakon što je pogođen sa dvije ukrajinske protivbrodske rakete.

    Američki zvaničnici su izjavili kako su sada u mogućnosti da potvrde da je krstarica potopljena nakon što su ukrajinske protivbrodske rakete Neptun pogodile brod i izazvale eksplozije na brodu. Također, isti izvori tvrde da je nakon eksplozije bilo žrtava.
    Nakon što su se pojavile informacije da je brod pogođen, ukrajinska strana je tvrdila da su oni pogodili brod dok su Rusi tvrdili kako je iz nepoznatih razloga došlo do požara koji je zahvatio skladišta municije.

    Nekoliko sati nakon događaja rusko ministarstvo odbrane je saopćilo da je brod potonuo jer je pretrpio štetu u strukturi, a oluja je onemogućila spašavanje.

    Potapanje ovog broda predstavlja veliki udar na moral ruske vojske, ali predstavlja i vojni problem jer je “Moskva” bila moćni protivavionski štit za druge brodove ruske crnomorske flote.


    Protivbrodska raketa Neptun za koju se tvrdi da je potopila brod je u službu ukrajinske vojske ušla u 2021. godini, ima domet od 280 kilometara i namijenjena je za uništavanje brodova do 5.000 tona.


    Posada “Moskve” je brojala oko 500 mornara, Rusija tvrdi da je posada spašena dok sa druge strane zapadni i ukrajinski izvori tvrde da je veliki broj mornara stradao u eksplozijama i od utapanja.

  • Grčka ima 600 milijardi kubnih metara prirodnog gasa?

    Grčka ima 600 milijardi kubnih metara prirodnog gasa?

    Grčka bi mogla da ima rezerve prirodnog gasa veće od 600 milijardi kubnih metara, rekao je visoki izvršni direktor grčke komisije za ugljovodonike.

    Dok Grčka ubrzava istraživanje gasa kako bi smanjila svoje oslanjanje na rusku energiju, glavni izvršni direktor grčke komisije za ugljovodonike Aristofanis Stefatos rekao je Rojtersu da “u odnosu na količinu, trenutno su procene da je 85 odsto probnih ukupnih rezervi zapravo prirodni gas”.

    “Preliminarne procene ciljeva sugerišu više od 600 milijardi kubnih metara”, rekao je on a prenose grčki mediji.

    Prioritet Grčke je da traži gas, a ne naftu, rekao je on i dodao da se time “minimiziraju svi rizici po životnu sredinu”.

    Grčka je u utorak saopštila da će do 2023. godine biti poznato da li ima rezerve prirodnog gasa koje je ekonomski isplativo vaditi.

    Premijer Kirijakos Micotakis kaže da će ubrzanje eksploatacije nacionalnih energetskih resursa omogućiti “ako budemo imali sreće i ako imamo eksploatibilna polja prirodnog gasa, da povećamo našu energetsku nezavisnost, našu energetsku sigurnost”.

  • Zelenski: Ukrajinski gubici između 2.500 i 3.000 vojnika

    Zelenski: Ukrajinski gubici između 2.500 i 3.000 vojnika

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je danas da je između 2.500 i 3.000 ukrajinskih vojnika ubijeno tokom sedam nedjelja rata sa Rusijom i da još oko 10.000 ranjeno.

    On je izjavio i da nije poznat broj ukrajinskih civilnih žrtava, prenosi Rojters.

    Zelenski je rekao da je između 19.000 i 20.000 ruskih vojnika ubijeno u sukobu, koji je sada u osmoj nedjelji, a Moskva je prošlog mjeseca saopštila da je ukupno 1.351 ruski vojnik ubijen, dok je 3.825 njih ranjeno, navodi britanska agencija uz napomenu da nije mogla nezavisno da provjeri brojeve bilo koje strane.

    Zelenski je poručio i da je vojna situacija na jugu i istoku zemlje “i dalje veoma teška“ i pohvalio uspjehe ukrajinskih oružanih snaga.

    “Uspijesi naše vojske na bojnom polju su zaista značajni, istorijski značajni. Ali još uvijek nisu dovoljni da očistimo našu zemlju od okupatora. Još ćemo ih tući”, rekao je ukrajinski predsjednik u noćašnjem video obraćanju, uz ponovljeni poziv saveznicima da pošalju teže naoružanje i uvedu međunarodni embargo na rusku naftu, prenosi Rojters.

  • Putin tvrdi da Evropa ne može zamijeniti rusku naftu i plin

    Putin tvrdi da Evropa ne može zamijeniti rusku naftu i plin

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je rekao kako Evropa nema alternative nego da nastavi sa upotrebom ruske energije te je upozorio na ekstremno bolne ekonomske posljedice koje bi kontinent pretrpio ako bi pokušao da zamjeni izvore ovih energenata.

    “Razumna zamjena za Evropu jednostavno ne postoji,” rekao je Putin u video obraćanju ruskim medijima.

    Putin tvrdi kako na svjetskom tržištu ne postoji dovoljno drugih količina, a da bi uvoz iz drugih država, prvenstveno SAD-a koštao kupce puno više.

    Evropski lideri rade na tome da smanje ovisnost o ruskim energentima. Ukrajinski predsjednik Volodomir Zelenski je u više navrata kritikovao zemlje koje nastavljaju sa kupovinom ruskih energenata i tražio apsolutnu zabranu uvoza ruske nafte i plina.

    Ruski predsjednik je u svome obraćanju tvrdio i da postoje problemi sa naplatom za ruske energente jer banke iz “neprijateljskih država” otežu sa uplatom.

  • Rusija saopštila važne informacije – uništenje?

    Rusija saopštila važne informacije – uništenje?

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je uništavanje “nacionalističkih bataljona” glavni zadatak vojne operacije u Ukrajini.

    “Najvažnije je da se ipak oslobobodi (Ukrajina) od tih nacionalističkih bataljona. Operacija se nastavlja i zadaci koji su postavljeni su dobro poznati. Oni moraju da budu realizovani i biće. Nema nikakve sumnje”, kazao je Peskov novinarima, prenosi Komersant.

    “Što se tiče mesta gde nacionalistički bataljoni rade takve stvari, vode se žestoke borbe. Oni će biti uništeni“, rekao je Peskov.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je ranije da je cilj “pomoć ljudima u Donbasu”, kao i potpuna demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine, a šef ruske diplomatije Sergej Lavrov da je cilj ruske operacije u Ukrajini da se završi hegemonija SAD, odnosno da se spreči potpuna dominacija SAD u svetu.

    Ministar odbrane Sergej Šojgu je ranije kazao da je najvažniji zadatak oslobađanje Donbasa.

  • Rusija prvi put upotrebila bombardere dalekog dometa

    Rusija prvi put upotrebila bombardere dalekog dometa

    Rusija je danas, prvi put od početka sukoba u Ukrajini, koristila bombardere dugog dometa za napad na opkoljeni lučki grad Mariupolj, saopštio je portparol ukrajinskog ministarstva odbrane Oleksandr Motuzjanik.

    Motuzjanik je izjavio da Rusija usmerava svoje snage na zauzimanje gradova Rubižne, Popasne i Marijupolja.

    Po njegovim rečima, u Mariupolju, koji ruske snage nisu uspele u potpunosti da zauzmu, vode se ulične borbe, a najveći sukobi su oko marijupoljske železare i železare Ilič, kao i u oblasti luke, prenosi Rojters.

  • Putin održao sastanak Saveta bezbednosti Rusije

    Putin održao sastanak Saveta bezbednosti Rusije

    Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je danas operativni sastanak sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije, saopštio je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Upravo je održan operativni sastanak sa stalnim članovima Saveta bezbednosti Rusije. Pored hitnih aktuelnih pitanja, razmatran je koncept ruske humanitarne politike”, saopštio je Peskov.

    “Predsednik je imao nekoliko reči na tu temu”, naglasio je ruski zvaničnik.

  • Ruske snage ubile do 30 poljskih plaćenika kod Harkova

    Ruske snage ubile do 30 poljskih plaćenika kod Harkova

    Ruske raketne trupe izvele su udar u cilju eliminacije grupe plaćenika poljske privatne vojne kompanije u oblasti Harkova, saopštio je danas portparol ruskog ministarstva odbrane, general Igor Konašenkov.

    “Raketne trupe su izvršile udar da zbrišu grupu plaćenika poljske privatne vojne kompanije, i eliminisale do 30 poljskih plaćenika u mestu Izjumskoje u Harkovskoj oblasti”, rekao je ruski vojni zvaničnik, prenosi TAS S.

    On je precizirao i da su ruske trupe uništile 221 ukrajinski vojni objekat, medju njima 12 komandnih mesta, 176 uporišta i oblasti gde je koncentrisano ukrajinsko ljudstvo, kao i da je potisnuto 12 artiljerijskih položaja, navodi ruska agencija.

  • Putin posvađao Njemce – ne mogu da se dogovore

    Putin posvađao Njemce – ne mogu da se dogovore

    Njemačka i njen parlament je među najpodeljenijima u Evropi po pitanju naoružavanja Ukrajine.

    Dok ih FDP i Zeleni jasno podržavaju, stranka SPD okupljena oko nemačkog kancelara Olafa Šolca nerado donosi odluku o obimu i količini naoružanja koje će se dostavljati Ukrajini u njenoj borbi protiv Rusije.

    Federalni ministar ekonomije i vicekancelar Robert Habek zalaže se za povećanje isporuke oružja Ukrajini.

    “Mora se dostaviti više oružja. Ne možemo ostaviti Ukrajinu samu u ratu. Oni se bore i za nas. Ukrajina ne sme da izgubi, Putin ne sme da pobedi”, rekao je Habeck novinarima medijske grupe Funke.

    On smatra kako Nemačka ima dužnost da oružjem podrži ljude u Ukrajini koji na agresiju uzvraćaju hrabrošću i žrtvom.

    “Istovremeno, imamo odgovornost da sami ne postanemo meta. To je okvir u kojem isporučujemo sve što je moguće. Naravno, brutalizacija rata znači i povećanje količine i kvaliteta isporuka oružja”, smatra Habek.

    Do sada isporuka oružja nije uključivala velike tenkove i borbene avione. Vicekancelar istakao je kako se o tome mora razgovarati sa evropskim i NATO partnerima te da niko ne može ozbiljno da proceni da li će se Putin držati trenutnog okvira delovanja.

    “Stoga, možemo delovati samo u skladu sa stvarnošću. To je naša odgovornost”, mišljenja je Habek.

    Prema izveštaju dostavljenom parlamentu, kancelarska stranka SPD zapravo bi više volela da se Ukrajini uopšte ne isporučuje oružje.

    Zeleni su se ranije ogradili od kritike svog poslanika u Bundestagu Antona Hofrejtera upućenih na račun kancelara Olafa Šolza. Poslanik je optužio političara SPD-a Šolca za nedostatak vodstva u ukrajinskoj krizi.

    Habek je izjavio da tenkovi koje je Nemačka nameravala da isporuči trenutno nisu spremni za upotrebu te da njihova obrada traje mesecima.

  • Panika: Gdje su Rusi, gdje su nuklearne bojeve glave?

    Panika: Gdje su Rusi, gdje su nuklearne bojeve glave?

    Ukrajinski stručnjaci upozorilida je potopljena ruska krstarica “Moskva” dizajnirana da nosi bojeve glave, zbog čeka postavljaju pitanje gde su one sada?

    Naime, ukrajinski vojno-politički analitičar i direktor ukrajinskog Nnju Geopolitiks Risrč Netvorka Mihailo Samus, kao i urednik portala Blek si njuz Andrij Klimenko, kao i ukrajinske novine Difens ekspres navode da bi te bojeve glave mogle da stanu u nos supersoničnih projektila P-1000 – namenjenih za uništavanje američkih nosača aviona.

    “Na brodu Moskva bi mogle biti dve nuklearne bojeve glave”, ističe Samus, dok je Klimenko pozvao druge crnomorske nacije – Tursku, Rumuniju, Gruziju i Bugarsku – da insistiraju na objašnjenju. “Gde su ove bojeve glave? Gde su bile kad je eksplodirala municija”, upitao je Klimenko.

    U međuvremenu, Difens ekspres je naveo da su stručnjaci jednoglasno i nezavisno jedan od drugog kazali da postoji realna mogućnost da je pogođeni vodeći brod ruske Crnomorske flote imao nuklearno oružje na brodu.

    “Da li je nuklearno oružje uvek na brodu ili samo po posebnom nalogu?”, pita se Difens ekspres.

    Nepoznato ostaje i šta se dogodilo s 510 članova posade nakon eksplozije koja je izazvala požar nakon što su brod navodno pogodile dve ukrajinske krstareće rakete Neptun.

    Do sada se zna samo da je oko 50 članova posade pokupio turski brod, dok je još 14 mornara navodno prevezeno u luku Sevastopolj. Sudbina više od 400 Rusa nije poznata.

    Rusija tvrdi da je evakuirala celu posadu, ali video snimljen noćas u Sevastopolju pokazuje desetine automobila koji navodno pripadaju mornarima, a koji su još uvek parkirani u luci – što sugeriše da se njihovi vlasnici nisu vratili po njih.