Najmanje pet osoba je poginulo, a 18 povređeno u današnjem raketnom napadu na ukrajinski lučki grad Odesu, rekao je šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak u onlajn objavi. Dve rakete su pogodile vojni objekat i dve stambene zgrade u Odesi, saopštila je južna vazduhoplovna komanda ukrajinskih oružanih snaga, preneo je Rojters. Pripadnici protivvazdušne odbrane uspeli su da unište još dve rakete koje su, takođe, bile usmerene ka gradu, navodi se u onlajn saopštenju ukrajinskih snaga.
Kategorija: Svijet
-
Rusi izdali upozorenje Grcima
Rusko ministarstvo spoljnih poslova upozorilo je u petak Grčku da su odnosi između dve nacije koje “dele istu vjeru” “svedene skoro na ništa”.
Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije, upozorila je u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama da su “istorijske paralele” između Grčke i Rusije u opasnosti da postanu “čvrsta dvostruka linija između nas”.
Ruski zvaničnik se fokusirao na odluku Grčke da 6. aprila proglasi 12 ruskih zvaničnika “persone non grate“, pridruživši se drugim evropskim državama koje su preduzele slične korake kao odgovor na optužbe za zverstva koja su počinile ruske snage nad civilima u Ukrajini.
Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je odluka doneta u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine i Bečkom konvencijom o konzularnim odnosima iz 1963. godine. Ruska ambasada u Atini osudila je odluku Grčke i upozorila na posledice.
“Snažno smo protestvovali protiv ovog neopravdanog i neprijateljskog koraka koji ima za cilj dalje uništavanje naših bilateralnih odnosa“, saopštila je ruska ambasada. „Jasno smo stavili do znanja da ova akcija neće ostati bez posledica”, navodi se dalje.
Raspad odnosa Grčke i Rusije uprkos istorijskim vezama
U svom postu na društvenim mrežama, Zaharova je požalila na raspad odnosa između Rusije i Grčke i zadubila se u istorijske veze između dve zemlje.
“Bilo je vreme kada je Rusija pomagala Grčkoj da ostvari nezavisnost i obnovi svoju državnost, a njen prvi šef je ranije bio ruski ministar spoljnih poslova, ali sada su diplomatski odnosi ove zemlje sa Rusijom svedeni gotovo na ništa”, upozorila je Zaharova.
Ona je dodala da se “ovo desilo uprkos činjenici da delimo istu veru sa Grcima, iste tradicije i da smo uvek bili tu da pomognemo našim grčkim prijateljima”.
“Ovo nije toliko pitanje evroatlantske solidarnosti koja briše prošlost, jer je suvereni izbor svake nacije da odluči kome će odati počast. Što je još gore, to lišava ljude i nacije njihove budućnosti, nezavisnosti i prava na suverene izbore”, zaključila je Zaharova.
Diplomatski spor između Rusije i Grčke
Ruski zvaničnik je ranije tvrdio da u Grčkoj postoji orkestrirana kleveta Rusije nakon rata u Ukrajini.
“Viši zvaničnici u Atini iznose grube optužbe protiv naše zemlje i njenog rukovodstva”, rekla je Zaharova.
Ona je dodala: “Primetili smo kampanju bez presedana koja je pokrenuta u Grčkoj da se ocrni ruska politika. Visoki zvaničnici u Atini dozvoljavaju sebi da iznose grube optužbe na račun naše zemlje i njenog rukovodstva, bukvalno se takmiče sa svojim istomišljenicima. Oni licemerno govore o “ničim izazvanom napadu” na Ukrajinu, prvi put od Drugog svetskog rata, “masovnoj invaziji” i tako dalje.
“Evropa, uključujući Grčku, u potpunosti je integrisana u redove zagovornika kijevskog režima, dok je antiruska histerija koju su gajile vlasti dostigla tačku ključanja”, rekao je zvaničnik ruskog ministarstva spoljnih poslova. Grčka je odgovorila na izjave rekavši da su “neprihvatljive”.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Aleksandros Papajoanu je primetio sledeće: “Nedavne izjave portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova, kao i postovi ruske ambasade u Atini su, nažalost, neprihvatljivi.
Oni nisu kompatibilni sa diplomatskom praksom niti sa istorijskim vezama koje spajaju narode Grčke i Rusije. Grčka se nada da će se ovi istorijski odnosi održati i da će se rusko ponašanje kretati u tom pravcu”.
-
“Evropa ne može ni nedelju dana bez ruskog gasa”
Zamjenik predsednika Saveta za nacionalnu bezbednost Rusije, Dmitij Medvedev, smatra da Evropa neće izdržati ni nedelju dana bez ruskog gasa.
Medvedev je to ocenio povodom saopštenja Evropske komisije da će kompanije, ako se za ruski gas bude plaćalo u evrima ili dolarima koji se zatim konvertuju u rusku valutu, kompanije iz EU možda moći formalno da izbegnu kršenje sankcija protiv Rusije.
“Cenimo doslednost i principijelnost naših evropskih partnera… Posebno ako se ima u vidu da, prema poslednjim podacima MMF-a, Evropa može bez našeg gasa najviše šest meseci. Ali, uistinu, ne može ni nedelju dana”, napisao je Medvedev na Telegramu.
-
“Pobjeda Rusije – tužno, ali realno”
“Tužno je što je ovo realna prilika”, rekao je Boris Džonson o šansama Rusije za pobedu u Ukrajini. Ovo je preneo Skaj njuz. “Sada je on (Putin) veoma blizu da obezbedi kopneni koridor u Mariupolju. Bojim se da je u ovoj fazi situacija nepredvidiva”, dodao je on.
-
Ministarstvo odbrane Rusije potvrdilo: U Ukrajini ratuje 167 građana BiH
Ministarstvo odbrane Rusije obavijestilo je vojnog atešea BiH u Moskvi da je 167 građana BiH u redovima plaćenika koji se bore na strani režima u Kijevu.
Od toga broja njih 17 se vratilo kući, dok je 24 poginulo, a za te plaćenike ne odnose se odredbe Ženevske konvencije, piše u dopisu Ruskog ministarstva odbrane koje je u našem posjedu.
Istu informaciju potvrdio je i Danijel Simić, specijalni izvještač RTRS-a iz Ukrajine.
-
Poziv za Šolca: Obustavite
Njemačke javne ličnosti pozvale su Šolca da obustavi isporuku oružja Ukrajini, prenosi Berliner cajtung.
Otvoreno pismo nemačkom kancelaru napisalo je oko 20 naučnika, političara i kulturnih ličnosti zemlje, među kojima je i bivša potpredsednica Bundestaga Antje Volmer.
“Snabdevanjem oružjem Njemačka i druge zemlje NATO-a su de fakto postale strane u sukobu. Time je Ukrajina postala i bojno polje za sukob NATO-a i Rusije oko bezbednosnog poretka u Evropi”.
Autori su naveli da je, uprkos “izveštajima o uspehu ukrajinske vojske”, “mnogo inferiornija od ruske”.
Potpisnici pisma Šolcu smatraju da se Kijev mora ubediti da prestane da pruža otpor.
-
Kanada isporučila Ukrajini tešku artiljeriju
Vlasti Kanade saopštile su da je ta zemlja isporučila tešku artiljeriju ukrajinskim snagama, javio je Rojters.
Saopštenje je uslijedilo nakon što je premijer Kanade Džastin Trudo obećao ranije ove sedmice da će poslati dodatno artiljerijsko oružje Kijevu, usljed ruske specijalne vojne operacije na istoku Ukrajine.
Kanadsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je Kanada sada ukrajinskim snagama isporučila brojne haubice “M777” i municiju, a privodi kraju i ugovore za oklopna vozila koja će poslati Ukrajini što prije bude moguće.
-
Rusija saopštila: Na brodu “Moskva” poginuo jedan vojnik, 27 nestalih
Najmanje jedan ruski vojnik je poginuo, a 27 članova posade se vode kao nestali, nakon što se nedavno brod “Moskva” Crnomorske flote zapalio usljed eksplozije municije, najnoviji su podaci Ministarstva odbrane Rusije.
U saopštenju se navodi da je brod pretrpio ozbiljna oštećenja nakon požara koji se dogodio 13. aprila.
Pokušaji posade da ugasi vatru nisu doveli do rezultata, javila je “Raša tudej”.
Prema podacima Ministarstva, 396 članova posade evakuisano je sa kruzera na brodove Crnomorske flote i prevezeno u Sevastopolj.
-
Ruska vojska: Oboreni borbeni avion, dronovi i projektili
Ruska vojska oborila je ukrajinski borbeni avion “Su-25”, 15 bespilotnih letjelica i dva projektila “Točka-U”, izjavio je danas portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov.
“Ruski protivvazdušni sistemi u oblasti Novaja Dmitrovka u regionu Harkov oborili su borbeni avion
Su-25. Tokom noći, takođe je iznad naselja Novaja Zarja Nikolaevskaja oboreno 15 ukrajinskih dronova, uključujućiBarjaktar TB-2, naglasio je Konašenkov.Prema njegovim riječima, u oblasti Černobaevka posada proitivvazdušnog sistema “Pancir-S” i oružani sistemi oborili su dva projektila “Točka-U” i granate ispaljene iz višecjevnog bacača raketa, prenosi ruska novinska agencija “RIA Novosti”.
-
EK pronašla način da plati gas Rusiji bez kršenja sankcija
Kompanije iz EU mogle bi da ispune zahtev Rusije za plaćanje u rubljama bez kršenja sankcija evropskih zemalja.
Kako je u petak saopštila Evropska komisija, to bi postigle tako što plaćaju u evrima i dolarima koji se onda konvertuju u rusku valutu, prenosi Rojters.
Kompanije bi takođe morale da ispune dodatne uslove za te transakcije, poput izjava da smatraju svoje ugovorne obaveze ispunjenim nakon što isplate iznose u neruskim valutama.
Podsetimo, Moskva je upozorila Evropu da će prekinuti isporuke gasa ukoliko ga ne bude plaćala u rubljama, a u martu je donela odluku da kupci energenata otvore račune u Gasprombanci kako bi plaćali u dolarima ili evrima koji bi onda bili konvertovani u rublje.
U dokumentu savetodavnog karaktera koji je EK poslala zemljama članicama EU u četvrtak EK navodi da zahtev Moskve ne mora da onemogući proces plaćanja koji bi se mogao sprovesti bez kršenja sankcija EU uvedenih zbog konflikta u Ukrajini, prenosi Rojters.
Dokument EK nije pravno obavezujući, piše britanska agencija, ali predstavlja pokušaj da se nađe način kako bi evropske zemlje mogle da nastave plaćanje ruskog gasa na zakonit način.