VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kinezi reaguju: Izabrali stranu

    Kinezi reaguju: Izabrali stranu

    Šef kineske diplomatije Vang Ji rekao je ukrajinskom kolegi Dmitru Kulebi da moraju biti podržani svi napori koji vode mirnom rešenju ukrajinske krize.

    “Suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja mora biti poštovan”, rekao je Vang Ji tokom sastanka na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, prenela je agencija Rojters.

    Kineski ministar dodao je da je njegova zemlja uvek na strani mira.

    Prethodno su dvojica zvaničnika razgovarala putem video-konferencijske veze u aprilu, podsetio je Rojters.

  • Berluskoni: Putin je gurnut u sukob

    Berluskoni: Putin je gurnut u sukob

    ivši italijanski premijer Silvio Berluskoni branio je specijalnu vojnu akciju Vladimira Putina na tlu Ukrajine, rekavši da je ruski predsjednik “gurnut” u sukob.

    85-godišnjak je rekao da su ruske trupe trebale zamijeniti vladu “pristojnim ljudima” i zatim otići.

    Trostruki italijanski premijer dugogodišnji je saveznik ruskog predsjednika.

    Ovog vikenda očekuje se da će njegova stranka preuzeti vlast kao dio desne koalicije na opštim izborima u Italiji.

    Narativ u kojem se tvrdi da ukrajinska vlada ubija one koji govore ruski na istoku zemlje stvorili su mediji u Moskvi, rekao je Berluskoni za italijansku TV.

    Rekao je da izvještavanje, podstaknuto od strane separatističkih snaga i nacionalističkih političara u ruskoj vladi, nije ostavilo g. Putinu drugog izbora nego pokrenuti ograničenu invaziju.

    “Rusko stanovništvo, njegova stranka i njegovi ministri gurnuli su Putina da izmisli ovu specijalnu operaciju. Trupe su trebale ući, stići do Kijeva za sedam dana, zamijeniti vladu Zelenskog pristojnim ljudima i sedam dana kasnije vratiti se”, rekao je Silvio.

    On je dodao da su umjesto toga, naišli su na neočekivani otpor, koji je zatim hranjen oružjem svih vrsta sa Zapada.

    Gospodin Berluskoni je dugo bio obožavalac gospodina Putina, 2012. pridružio se tadašnjem premijeru na skijanju u ruskom gradu Sočiju.

  • Ukoliko pobjede na izborima Laburisti bi mogli ukinuti britanski Dom lordova

    Ukoliko pobjede na izborima Laburisti bi mogli ukinuti britanski Dom lordova

    U slučaju pobjede na izborima, britanski laburisti bi mogli da razmotre ukidanje Doma lordova. Ovaj prijedlog se nalazi u nacrtu pregleda Ustava kojeg je napravio bivši premijer Gordon Brown.

    Nacrt, takođe, predlaže davanje novih ekonomskih ovlasti, uključujući i poreze lokalnim zajednicama. Guardian koji je imao pristup dokumentu je naveo kako se razmatra i mogućnost da se lokalnim vlastima dopusti predlaganje zakona Parlamentu.

    Prijedlog predviđa i da se lokalnim nivoima vlasti prepusti velika kontrola nad obrazovanjem, transportu i finansiranju istraživanja.

    Iz stranke nisu negirali postojanje pregleda i naglasili su kako je rad na dokumentu u toku.

    Ukidanje Doma lordova bila bi velika izmjena u Velikoj Britaniji. Dom lordova je gornji dom britanskog parlamenta. Karakteristično je da u Domu lordova. Članstvo Doma lordova se dobija imenovanjem, nasljedstvom i zahvaljujući zvaničnoj funkciji. Broj članova Doma lordova nije fiksiran i trenutno ima 756 mjesta.

  • Američki nosač aviona stigao u Južnu Koreju

    Američki nosač aviona stigao u Južnu Koreju

    Nosač aviona na nuklearni pogon USS Ronald Regan stigao je u petak u južnokorejsku luku Busan uoči zajedničke vojne vježbe dviju zemalja koja ima za cilj pokazati svoju snagu protiv rastućih prijetnji Sjeverne Koreje.

    Zajedničke vježbe biće prve u kojima će učestvovati američki nosač aviona u regiji od 2017., kada je SAD poslao tri nosača aviona, uključujući Regan, na pomorske vježbe s Južnom Korejom kao odgovor na sjevernokorejske nuklearne i raketne testove.

    Saveznici su ove godine oživjeli svoje velike vojne vježbe koje su bile smanjene ili odložene prethodnih godina kako bi podržali diplomatiju s Pjongjangom ili zbog Kovid-19, kao odgovor na sjevernokorejski nastavak velikih testiranja oružja i sve veće prijetnje nuklearnim sukobima sa Seulom i Vašington.

    Južnokorejska mornarica rekla je da njena kombinovana obuka s borbenom grupom Regan ima za cilj pojačati vojnu spremnost saveznika i pokazati “čvrstu odlučnost Koreje i SAD-a”. saveza radi mira i stabilnosti na Korejskom poluostrvu.”

  • “Mobilisaće ih milion”

    “Mobilisaće ih milion”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da se rukovodstvo Rusije priprema da mobiliše do milion ljudi.

    “Unapred je odštampano 300.000 poziva za mobilizaciju u Rusiji, ali se rusko rukovodstvo sprema da mobiliše do milion ljudi”, rekao je Zelenski u video obraćanju, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Zelenski je rekao da je u gradovima Rusije bilo protesta protiv mobilizacije i ocenio da su Rusi “saučesnici u svim zločinima, ubistvima i mučenjima Ukrajinaca zato što su ćutali i ćute”.

    Prema njegovoj oceni, sada je vreme da se napravi izbor.

    „Za muškarce u Rusiji ovo je izbor da umru ili žive, da budu osakaćeni ili da ostanu zdravi. Za žene u Rusiji izbor je da zauvek izgube svoje muževe, sinove, unuke ili da pokušaju da ih zaštite od smrti, od rata, od jednog čoveka“, rekao je Zelenski.

    Pozvao je Ruse da protestuju, beže ili da se predaju, dodajući da su im to opcije da prežive.

    Portparol Kremlja Dmitri Peskov demantovao je juče navode pojedinih medija da je plan Moskve mobilizacija milion vojnika.

    “To je laž”, izjavio je Peskov za TAS S.

  • Stižu upozorenja – biće “velike recesije”

    Stižu upozorenja – biće “velike recesije”

    Nagli rast cijena energije oterao je u avgustu u stečaj nekoliko stotina kompanija u Njemačkoj, upozorio je ekonomski institut IWH.

    Takođe, banke očekuju znatno veći iznos nenaplativih kredita u idućoj godini.

    Zahtev za stečajem podnelo je u avgustu 718 kompanija, za četvrtinu više nego lane, a institut procenjuje da će ista stopa rasta biti zabeležena i u septembru, prenosi Večernji list.

    U oktobru bi se mogla popeti i na 33 odsto, ako se uporedi broj stečajeva sa istim razdobljem prošle godine, procenjuju u institutu.

    “Nakon dugog perioda malenih brojki o kompanijama u stečaju, trend se promenio”, izjavio je Stefen Miler iz IWH-a.

    Njemačko poslovno udruženje BDI upozorilo je na “veliku recesiju”.

    U istraživanju koje je sprovelo među 593 preduzeća, više od trećine njih navelo je da im zbog visokih cena energije preti propast. U februaru, kada je počeo rat u Ukrajini, takvu je ocenu iznelo njih 23 odsto.

    Anketa vodećih kreditnih institucija u avgustu je pokazala da će nenaplativi krediti u Nemačkoj iduće godine porasti na 37,6 milijardi evra, s ovogodišnjih 31,9 milijardi.

    Neki stručnjaci upozoravaju pak da iz brojki koje pokazuju rast broja stečajeva ne treba izvlačiti pogrešne zaključke. One sada možda izgledaju loše zato što su veštački smanjene u pandemiji 2020. i 2021, kada je vlada podupirala posrnule kompanije, tumače.

  • Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev hitno traži isporuku modernih tenkova, ali Zapad odugovlači, prenosi Politiko pozivajući se na izvore upoznate sa ovom temom.

    Isporuka tenkova bi pomogla ukrajinskim snagama da brže napreduju na severoistoku zemlje i povrate više teritorija.

    Tenkovi su se našli na vrhu liste želja Kijeva u trenutku kada Ukrajina postiže napredak u istočnom regionu Donbasa u okolnostima šokantnog ruskog kolapsa ovog meseca, navodi Politiko.

    Zahtev je ove nedelje dobio novu hitnost nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da će mobilisati dodatnih 300.000 vojnika za borbu u Ukrajini, što ovaj sukob vodi u novu eskalaciju.

    Moderniji američki tenkovi M-1 Abrams i oni nemačke proizvodnje Leopard, predstavljali bi snažan udarac koji bi mogao da pomogne ukrajinskim snagama da povrate i zadrže više teritorije, u poređenju sa starim tenkovima iz sovjetske ere kojima trenutno raspolažu, kažu stručnjaci i ukrajinski savetnici koji su govorili za Politiko.

    Ali najviši zvaničnici nacionalne bezbednosti u SAD i Nemačkoj oklevaju sa ovom isporukom, delom i zbog izazova u vezi sa obukom i logistikom, prema američkim zvaničnicima, ukrajinskim savetnicima i saradnicima Kongresa, navodi Politiko.

    M-1 Abrams su, na primer, potpuno drugačiji sistem od tenkova iz sovjetske ere koje Ukrajina trenutno koristi, i zahtevaju složenije održavanje i logističku podršku.

    „Prilično je velika prepreka da se u Ukrajini nađu ne samo tenkovi proizvedeni u SAD, već i delovi za njihovo održavanje. Ne želite da im date nešto što će se pokvariti i ostati bez goriva…“, rekao je jedan američki zvaničnik, koji je, kao i ostali, govorio za Politiko pod uslovom da mu se ne otkrije identitet.

    Za direktnu borbu, Leopard tenkovi bi mogli biti bolji izbor jer su slični onima koje Ukrajina već koristi i zahtevaju manje goriva od Abramsa, izjavio je zvaničnik.

    Međutim, Nemačka je u više navrata odbijala ukrajinski zahtev za tenkove, a ministarka odbrane Kristin Lambreht je nedavno rekla da se Berlin dogovorio sa partnerima u NATO-u da ne preduzimaju takvu akciju „jednostrano“.

    Ova debata o tenkovima je najnovije neslaganje oko naoružanja koje imaju Zapad i Ukrajina.

    Na svakom koraku, SAD su oklevale mesecima pre nego što su obezbedile određeno oružje ,prvo protivvazdušne rakete Stinger, a kasnije i artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti HIMARS ,zabrinute su da će to biti „crvena linija“ koja rizikuje da isprovocira Rusiju u novu eskalaciju, navodi Politiko.

  • Sijarto o sankcijama Rusiji

    Sijarto o sankcijama Rusiji

    Mađarska ne vidi razlog da se nastavi sa usvajanjem novog paketa sankcija Rusiji.

    To je izjavio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nakon razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, prenosi TASS.”Naš stav je kristalno jasan. Ne vidimo nikakav racionalan razlog da se ide na još jedan paket sankcija, posebno kada je reč o energetici. Energija je za nas jasna crvena linija. Nismo spremni da primoravamo mađarski narod da plaća cenu rata za koji apsolutno nije odgovoran“, rekao je mađarski ministar novinarima, prenosi TASS.

    “Naravno, ako bude predložen nacrt, mi ćemo učestvovati u raspravi, ali nećemo davati saglasnost ni na šta što je protiv našeg nacionalnog interesa”, dodao je mađarski ministar.

    Prema njegovom mišljenju, evropska privreda “kreće u recesiju“.

    “Mislim da je to potpuno protiv interesa Evrope i Evropljana“, naglasio je Sijarto.

    Ministri spoljnih poslova članica Evropske unije saglasili su se u sredu na neformalnom vanrednom sastanku u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN, da nastave sa novim sankcijama protiv Rusije i pružanjem pomoći Ukrajini, saopštio je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj, nekoliko sati nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju.

  • Referendum počeo jutros

    Referendum počeo jutros

    Glasanje na referendumu o pripajanju Rusiji počelo je jutros u regionima u Ukrajini koje kontroliše Rusija.

    Stanovnici narodnih republika Donjecka i Luganska, kao i teritorije Hersonske i Zaporoške oblasti u Ukrajini glasaće na referendumima o pristupanju Rusiji od danas pa do 27. septembra.

    Pitanje hitnog održavanja referenduma pokrenula su ranije ove nedelje veća DNR i LNR, prenosi TAS S.

    Datumi referenduma određeni su u utorak, a lokalni parlamenti su jednoglasno usvojili referendumske zakone, dok su izborne vlasti odobrile proceduru.

    U utorak su se inicijativi pridružili stanovnici regiona Zaporožje i Hersona, pošto su lokalne proruske javne organizacije podnele slične zahteve svojim vlastima.

    U video obraćanju u sredu ujutro, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će Rusija podržati odluku donetu tokom referenduma.

    Format plebiscita bio je tema najžešćih rasprava uoči glasanja, navodi TAS S.

    Zbog vremenskih ograničenja i tehničkih problema doneta je odluka da se koriste tradicionalni papirni listići i da se ne sprovodi digitalno glasanje.

    Lično glasanje će se odvijati isključivo 27. septembra, dok će se ostalim danima glasati po zajednicama i na način od vrata do vrata iz bezbednosnih razloga, navodi TAS S.

    Stanovnici samoproglašenih DNR i LNR izjašnjavaće se da li „podržavaju priključenje svojih republika Rusiji kao federalnom subjektu“.

    Stanovnici Zaporožja i Hersona će biti upitani da li su za „otcepljenje regiona od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i naknadno priključenje Rusiji kao federalnom subjektu“.

    U DNR i LNR, gde je sada ruski jedini službeni jezik, glasački listići će se štampati na ruskom jeziku.

    U Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti pitanje će biti postavljeno i na ukrajinskom i na ruskom jeziku.

    Zato što je trenutno u toku ukrajinska kontraofanziva, značajan broj stanovnika Donbasa, Zaporožja i Hersona je napustio svoje domove i oni će moći da glasaju van tih teritorija, uključujući i Rusiju, navodi TAS S.

    Centralna izborna komisija Hersona očekuje da će na glasanju učestvovati oko 750.000 ljudi.

    Zaporoška oblast ima oko 750.000 registrovanih birača.

    DPR je odštampao oko 1,5 miliona glasačkih listića za svoje stanovnike.

    Sva četiri regiona su izjavila da su posvećena maksimalnoj transparentnosti i legitimnosti, budući da su otvorena za praćenje od strane međunarodnih posmatrača.

    Predsednica Centralne izborne komisije LNR (CIK) Jelena Kravčenko saopštila je u sredu da CIK “prima i razmatra” prijave stranih posmatrača, iako nije navela njihove zemlje.

    CIK DNR saopštio je da očekuje strane posmatrače i obećao da će dati više informacija nakon njihove akreditacije.

    Predsednica izborne komisije Hersonske oblasti Marina Zaharova rekla je da su pozivi upućeni „velikom broju zemalja“.

    Ruski CIK je takođe obećao da će poslati svoje posmatrače da nadgledaju referendume.

    Državna duma (donji dom ruskog parlamenta) saopštila je da će članovi svih parlamentarnih frakcija dobiti pozive da učestvuju u praćenju glasanja.

    Kako se navodi, “zbog ukrajinskog granatiranja i subverzivnih dejstava”, proruske vlasti svih oblasti spremaju se da pojačaju mere bezbednosti tokom dana glasanja.

    NATO: Lažni referendumi u Ukrajini grubo kršenje Povelje UN
    NATO je osudio planove Rusije da održi referendume u okupiranim regionima Ukrajine i pozvao sve države da odbace, kako se kaže, “očigledne ruske pokušaje teritorijalnog osvajanja”.

    “Lažni referendumi u regionima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona u Ukrajini nemaju legitimitet i predstavljaju grubo kršenje Povelje UN”, navodi se u saopštenju Severnoatlantskog vojnog saveza.

    “Saveznici u NATO neće priznati njihovu nelegalnu i nelegitimnu aneksiju. Ove teritorije su Ukrajina”, kaže se u saopštenju.

  • Lavrov: Referendumi – odgovor na poziv Rusima da napuste Ukrajinu

    Lavrov: Referendumi – odgovor na poziv Rusima da napuste Ukrajinu

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da su referendumi u Donbasu, Hersonu i Zaporožju odgovor na poziv ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog Rusima da napuste Ukrajinu.

    “Kulminacija je bio intervju sa Zelenskim 5. avgusta prošle godine, koji je savjetovao ‘svima koji se osjećaju Rusima radi svoje djece, svojih unuka da odu u Rusiju'”, rekao je Lavrov na sjednici Savjeta bezbjednosti UN.

    On je dodao da su odluke o referendumima “odgovor na želju Zelenskog”.

    Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika najavile su održavanje referenduma o priključenju Rusiji od 23. do 27. septembra.

    Referendume o priključenju Rusiji u istom periodu najavile su i uprave Hersonske i Zaporoške oblasti.