VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Šestoro ubijenih u pucnjavi u školi u Rusiji, među žrtvama i djeca

    Šestoro ubijenih u pucnjavi u školi u Rusiji, među žrtvama i djeca

    Najmanje šestoro ljudi je ubijeno, a 20 je ranjeno u pucnjavi koja se dogodila u školi u ruskom gradu Iževsku, u konstitutivnom subjektu Udmurtiji, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije.

    Vlasti su saopštile da među žrtvama ima djece.

    “U vezi sa situacijom u 88. školi: angažovane su sve snage, kao i sva sredstva. Sve službe za sprovođenje zakona i ljekari rade na terenu. Stigao sam na lice mjesta i pravovremeno ću izvještavati o svemu što se dešava”, izjavio je lider Udmurtije Aleksandar Brečalov.

    On je rekao da je napadač ubio školskog čuvara, a da je zatim izvršio samoubistvo, prenio je “Sputnjik”.

  • SAD odgovorila Lavrovu

    SAD odgovorila Lavrovu

    Sjedinjene Države upozorile su u nedjelju na “katastrofalne posljedice” ako Moskva upotrijebi nuklearno oružje u Ukrajini, nakon što je ruski ministar spoljnih poslova rekao da će regije u kojima se održavaju široko kritikovani referendumi dobiti punu zaštitu ako ih pripoji Moskva.

    Glasanje je održano treći dan u četiri istočna ukrajinska regiona, s ciljem aneksije teritorije koju je Rusija zauzela silom. Ruski parlament bi za nekoliko dana mogao krenuti u formalizaciju aneksije.

    Uključujući oblasti Luganska, Donjecka, Hersona i Zaporožja u sastav Rusije, Moskva bi napore da ih povrati mogla prikazati kao napade na samu Rusiju, upozorenje Kijevu i njegovim zapadnim saveznicima.

    Savjetnik za nacionalnu sigurnost Džejak Salivan rekao je da će Sjedinjene Države odgovoriti na svaku rusku upotrebu nuklearnog oružja protiv Ukrajine i da su Moskvi naveli “katastrofalne posljedice” s kojima će se suočiti.

    – Ako Rusija prijeđe ovu granicu, biće katastrofalnih posljedica za Rusiju – rekao je Sullivan. “Sjedinjene Države će odgovoriti odlučno.”

    Najnovije američko upozorenje je uslijedilo nakon prikrivene nuklearne prijetnje koju je u srijedu uputio predsjednik Vladimir Putin, koji je rekao da će Rusija upotrijebiti svako oružje za odbranu svoje teritorije.

    Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je to direktnije iznio na konferenciji za novinare u subotu nakon govora u Generalnoj skupštini UN-a u Njujorku u kojoj je ponovio tvrdnje Moskve da opravda invaziju da je izabrana vlada u Kijevu nelegitimno postavljena i ispunjena neonacistima.

    Upitan da li bi Rusija imala osnova da koristi nuklearno oružje za odbranu anektiranih regiona, Lavrov je rekao da je ruska teritorija, uključujući teritoriju koja je “ubuduće dodatno sadržana” u ruskom ustavu, pod “punom zaštitom države”, piše Klix.

  • Zelenski se uplašio od Putina?

    Zelenski se uplašio od Putina?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da veruje da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da upotrebi nuklearno oružje.

    Putin je ranije rekao da će Rusija upotrebiti “sva sredstva koja su nam dostupna” da odbrani rusku teritoriju.

    “Vidite, možda je juče bio blef. Sada bi to mogla biti stvarnost”, rekao je Zelenski.

    Sam Putin je u sredu rekao da “ne blefira” kada je upozorio da će Rusija razmisliti o odbrani svoje zemlje “različitim oružjem za uništavanje”.

    To zemljište bi uskoro moglo da obuhvati Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, kao i regione Zaporožje i Herson, gde se trenutno održavaju referendumi o pridruživanju Ruskoj Federaciji.

    Zapadni lideri veruju Putinu na reč.

    “Kada ljudi kažu da to nije blef, morate ih shvatiti ozbiljno”, rekao je u subotu visoki diplomata EU Žozep Borel.

    Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je ranije u nedelju da je Vašington rekao Moskvi da će “svaka upotreba nuklearnog oružja imati katastrofalne posledice po Rusiju”.

    Zelenski je takođe rekao da Ukrajina smatra rusku okupaciju nuklearke Zaporožje “nuklearnom ucenom”, uprkos tome što su ukrajinske snage više puta granatirale postrojenje poslednjih meseci. Ukrajinske snage su prošle nedelje ponovo bombardovale fabriku u pokušaju da “stvore pretnju katastrofe koju je prouzrokovao čovek”, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

  • Meloni na putu da postane prva premijerka Italije

    Meloni na putu da postane prva premijerka Italije

    Na parlamentarnim izborima koji su u juče održani u Italiji vodi koalicija desnih stranaka predvođena Braćom Italije na čijem je čelu Ðorđa Meloni, pošto je osvojila između 41 i 45 odsto glasova, pokazuju izlazne anketama koje je objavila televizija RAI.

    Meloni je izjavila da su italijanski glasači na izborima dali jasan mandat desnici da formira sljedeću vladu i pozvala na jedinstvo kako bi se pomoglo u suočavanju sa brojnim problemima zemlje. “Ako smo pozvani da upravljamo ovom nacijom, uradićemo to za sve Italijane, sa ciljem da ujedinimo narod, da se fokusiramo na ono što nas spaja, a ne na ono što nas dijeli. Nećemo iznevjeriti vaše pojverenje”, rekla je Meloni novinarima, prenio je Rojters.

    “Moramo imati na umu da nismo na krajnjoj tački, mi smo na početnoj tački. Od sutra moramo da dokažemo svoju vrijednost”, rekla je Meloni pristalicama svoje partije.

    Izlazna anketa državne televizije RAI je pokazala da je blok konzervativnih partija, koji takođe uključuje Ligu Matea Salvinija i stranku Forca Italia Silvija Berluskonija, osvojio dovoljno glasova da obezbjedi kontrolu nad oba doma parlamenta, prenosi Rojters.

    “Centralna desnica jasno vodi i u Donjem domu i u Senatu! Biće duga noć, ali čak i sada želim da se zahvalim”, napisao je Salvini na Twitteru.

    Prema navodima RAI, desničarski blok dobiće između 227 i 257 od 400 mesta u Donjem domu parlamenta i između 111 i 131 mesta u Senatu koji broji 200 članova.

    Blok predvođen Demokratskom partijom, najjačom strankom snaga lijevog centra na čijem čelu je nekadašnji premijer Enriko Leta, osvojio je između 25,5 i 29,5 odsto glasova, prenosi Rojters.

    Pokret pet zvijezdica je osvojio zmeđu 13,5 odsto i 17,5 odsto, preneo je “Gardijan”.

    Ukoliko rezultati izbora budu potvrđani, Meloni će, kao lider najveće stranke u pobjedničkom savezu, imati šanse da postane prva žena premijer Italije, na čelu najviše desničarski nastrojene vlade od Drugog svjetskog rata, navodi Rojters.

    Konačni rezultati očekuju se danas prije podne.

  • Zelenski: “Opasan signal od Putina, neće da okonča rat”

    Zelenski: “Opasan signal od Putina, neće da okonča rat”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da posle referenduma u oblastima na istoku Ukrajine više neće biti mogući pregovori sa Vladimirom Putinom.

    “Referendum može da dovede do veoma tragičnih situacija. Ljudi koji se ne pojave na referendumu mogu da ostanu bez struje, jer Rusi mogu da im isključe električnu energiju i da im onemoguće da žive normalan žvot. Oni prisiljavaju ljude da glasaju, bacaju ih u tamnice. Teraju ih da izađu na pseudoreferendum”, rekao je Zelenski danas za američku mrežu Si-Bi-Es.

    Zelenski dodaje da veoma mali broj ljudi iz oblasti na istoku Ukrajine daje podršku referendumima.

    “Međutim, vidim nove pretnje kada završe referendume. Listići su već pripremljeni. Ruska vlada može da zvanično proglasi da je referendum završen i da objave rezultate. Ali, nakon toga, postaće nemoguće da se nastave bilo kakvi diplomatski pregovori sa predsednikom Ruske Federacije i on to vrlo dobro zna. Referendum je veoma opasan signal od Putina koji nam govori da Putin neće da okonča rat”, dodao je Zelenski.

    Proruske snage organizuju referendume o pripajanju Rusiji u samoproglašenim republikama Donjeck i Lugansk, kao i u oblastima Zaporožje i Herson, u periodu od 23. do 27. septembra.

  • Moćno oružje iz SAD stiglo u Ukrajinu

    Moćno oružje iz SAD stiglo u Ukrajinu

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je Kijev od Sjedinjenih Američkih Država dobio dva protivvazdušna sistema NASAMS.

    To je bilo prvo priznanje da je Ukrajina dobila Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh (NASAMS), koji je Kijev dugo tražio i čiju je isporuku odobrio Vašington krajem prošlog meseca, preneo je Rojters.

    ”Apsolutno su nam potrebne Sjedinjene Države da pokažu liderstvo i daju Ukrajini sisteme protivvazdušne odbrane. Posebno želim da se zahvalim predsedniku Bajdenu“, rekao je Zelenski.

    Zelenski je u intervju za Si-Bi-Es naveo da broj PVO sistema koji su dobili nije dovoljan kako bi se odbranili civilni infrastrukturni objekti.

    ”Verujte mi, to nije ni približno dovoljno da pokrije civilnu infrastrukturu, škole, bolnice, univerzitete…”, istakao je ukrajinski predsednik.

    Zelenski je takođe zahvalio SAD na HIMARS i drugim sistemima za višestruko lansiranje raketa, koji su, kako tvrdi, omogućili Ukrajini da napreduje u borbi protiv ruskih snaga.

  • Blinken: “Bili smo u kontaktu”

    Blinken: “Bili smo u kontaktu”

    Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Vašington bio u direktnom kontaktu sa Moskvom zbog pretnji upotrebe nuklearnog oružja.

    “Da, bili smo u kontaktu. Veoma je važno da Moskva čuje od nas i zna od nas da bi posledice bile užasne. I mi smo to vrlo jasno rekli”, rekao je Blinken u intervjuu za Si-Bi-Es, odgovarajući na pitanje da li su SAD bile u kontaktu sa Rusijom zbog pretnja nuklearnim ratom.

    Kako je rekao Blinken, Kremlj ima nuklearni “lanac komandovanja”, ali je i neizvesno da li bi iko rekao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu “ne” ukoliko on odluči da upotrebi nuklearno oružje.

    Američki državni sekretar je odbio da podeli detalje o tome kako će SAD reagovati na eventualnu upotrebu nuklearnog oružja, ali je rekao da administracija ima plan.

  • Rusi dronovima napali Odesu

    Rusi dronovima napali Odesu

    Ruske snage ponovo su napale Odesu dronovima.

    Jedan od njih je oborila protivvazdušna odbrana, a dva su pogodila objekat vojne infrastrukture, saopštio je danas šef oblasne vojne administracije Sergij Bratčuk.

    Naveo je da je zbog požara i detonacije municije evakuisano stanovništvo, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Prema prvim informacijama nema povređenih.

    U toku je gašenje požara.

    U napadu dronovima na Odesu 23. septembra dve osobe su poginule, a dve povređene, saopštile su tada regionalne vlasti.

  • Šolc: Ne možemo slati tenkove Kijevu

    Šolc: Ne možemo slati tenkove Kijevu

    ​Njemačka ne želi da šalje tenkove u Ukrajinu jer bi to mogao biti opasan korak u eskalaciji sukoba, izjavio je njemački kancelar Olaf Šolc.

    “Ovo je veoma opasan rat”, rekao je Šolc u intervjuu za američki dnevnik “Njujork tajms”, odgovarajući na pitanje zašto Njemačka ne pošalje tenkove u Ukrajinu, što Kijev uporno traži.

    Šolc je rekao da Njemačka podržava Ukrajinu i da to radi na način koji ne vodi ka eskalaciji, ratu između NATO i Rusije, jer bi to, kako je ocijenio, bila katastrofa.

    Pomoćnik predsjednika SAD za nacionalnu bezbjednost Džejk Saliven izjavio je da će američke vlasti nastaviti da olakšavaju isporuke tenkova Ukrajini iz sovjetskog doba iz država članica NATO, kao i drugog naoružanja.

    “SAD do sada isporučile Ukrajini oružje u vrijednosti više od 15 milijardi dolara, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, stotine artiljerijskih nosača i stotine hiljada, ako ne i milione, artiljerijskih granata”, rekao je Saliven.

  • Zapad prespavao – Kina nije

    Zapad prespavao – Kina nije

    Latinska Amerika u svetlu kriza dobija na značaju kao tržište i riznica važnih ruda.

    Ali, Njemačka, Evropska unija i Zapad uopšte kao da su to prespavali. Kina nije, piše DW.

    Kancelar Olaf Šolc je pre nekoliko nedelja na samit G7 pozvao argentinskog predsednika Alberta Fernandeza, i to je iz ugla Berlina bio važan potez za zbližavanje sa bitnom južnoameričkom zemljom.

    Ali, za Zapad je loša vest da Argentinu zapravo privlači grupa zemalja BRIKS, koja se za sada sastoji od Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike.

    Članstvo Argentine bi za tu grupu zemalja značilo više od poliranja imidža i to uprkos argentinskim problemima kao što su inflacija i siromaštvo. Argentina raspolaže velikim zalihama litijuma, koji je neophodan za električna vozila. Kraće rečeno: Argentina kao tržište budućnosti upravo traži novi pravac

    Čekajući izbore u Brazilu

    “Verujem da njemačka Vlada čeka izbore u Brazilu i nada se porazu predsednika Žaira Bolsonara. Nadam se da će se onda brzo pokrenuti aktivnosti jačeg vrbovanja Latinske Amerike”, kaže Karl Mozes, ekonomski stručnjak koji živi u Argentini.

    Trenutno su zamrznuti pregovori Evropske unije i Merkosura – ekonomske zajednice Brazila, Argentine, Paragvaja, Urugvaja i Venecuele. Sporazum je bio spreman za potpisivanje, ali su ga Evropljani zaustavili.

    Razlog je politika krčenja i eksploatacije amazonske prašume, koju sprovodi brazilski desničarski predsednik Bolsonaro. Njegov protivkandidat, levičar Lula da Silva koji je već bio predsednik Brazila od 2003. do 2011, obećava u predizbornoj kampanji zaustavljanje uništavanja prašume.

    Međutim, ako Bolsonaro pobedi, Evropljani će se naći u ćorsokaku. Kritičari ih ionako optužuju za već propuštenu šansu, jer se potpisivanjem sporazuma mogao izvršiti pritisak na Bolsonara.

    Nemačka šefica diplomatije još nije bila u Latinskoj Americi

    Do sada je nova nemačka vlada okretala leđa Latinskoj Americi. Zelena šefica diplomatije Analena Berbok nije bila u tom delu sveta od dolaska na dužnost.

    Uzmu li se u obzir globalna pomeranja na svetskim tržištima te njemačka glad za sirovinama kao što su litijum i zemni gas, vidi se da je potrebno prilagođavanje strategije za Latinsku Ameriku.

    Na pitanje DW, iz Ministarstva spoljnih poslova je došao odgovor: “Godine 2019. je Ministarstvo pokrenulo Latonoamričko-karipsku inicijativu (LAK). Vlada tu inicijativu posmatra kao osnov za spoljnopolitičko delovanje u regionu.”

    Ta strategija, dakle, potiče iz vremena pre pandemije i napada Rusije na Ukrajinu. Od tada se mnogo toga promenilo.

    Cilj navedene inicijative je, prema navodima iz odgovora Ministarstva, da se ojača i intenzivira partnerska saradnja, zajednica vrednosti i razmena sa latinoameričkim demokratijama. “Nemačka Vlada se obavezala ciljevima koalicionog ugovora i namerava da proširi svoj angažman polazeći od LAK-inicijative, kako bi društvima u regionu pomogla u borbi protiv populizma, autoritarnih pokreta i diktatura.”

    Nova situacija, novi kompromisi

    Nova situacija je već prinudila vladajuću koaliciju u Berlinu da zaobiđe neke principe. Recimo, povećan je uvoz uglja iz Kolumbije, iako je uticaj rudarenja na tamošnje autohtono stanovništvo u najmanju ruku sporan. Pre embarga na ruski ugalj to je bilo nezamislivo.

    Osim političkog kursa nedostaje i ekonomska strategija. Nemačka podržava mirovni proces u Kolumbiji milionskim sumama za nevladine organizacije, Komisiju za istinu i Mirovni institut, ali taj angažman nije propratila ciljanim ekonomskim inicijativama.

    Posledice su vidljive: Kina je između 2016. i 2021. povećala svoj izvoz u Kolumbiju sa 8,8 milijardi evra na 15 milijardi. Nemački izvozni brojevi u istom periodu stagniraju – sa 1, 4 milijarde izvoz u Kolumbiju se neznatno povećao na 1,6 milijardi evra.