VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Oborene “kamikaze” kod Zaprožja

    Oborene “kamikaze” kod Zaprožja

    Oružane snage Rusije sprečile su pokušaje oružanih snaga Ukrajine da napadnu nuklearnu elektranu Zaporožje sa osam dronova kamikaza rekao je Igor Konašenkov.

    “Sve ukrajinske bespilotne letelice su oborene van teritorije nuklearne elektrane”, rekao je on, preneo je TAS S.

    Konašenkov je kazao da je artiljerija oružanih snaga Ukrajine ponovo granatirala stambena naselja u gradu Energodaru i teritorije uz nuklearku. “Ukrajinska artiljerija je tokom dana ispalila 59 granata, istakao je on.

    Konašenkov je naveo da su Oružane snage Rusije likvidirale oko 100 plaćenika u raketnom napadu u regionu Zaporožja. Borci Vazdušno-kosmičckih snaga Rusije u oblasti Nikolajeva oborili su dva ukrajinska aviona MiG-29 modifikovana da koriste američke rakete HARM, naglasio je on.

  • Lavrov: “Referendumi se održavaju na preporuku Zelenskog”

    Lavrov: “Referendumi se održavaju na preporuku Zelenskog”

    Sergej Lavrov rekao je na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku da se referendumi održavaju na preporuku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Referendum o pitanju ulaska u sastav Rusije počeo je u juče u samoproglašenim Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.”Zapad negoduje zbog referenduma koji se trenutno održavaju u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, Zaporoškoj i Harkovskoj oblasti. Međutim, stanovnici tih teritorija samo su reagovali na činjenicu da im je to predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preporučio u jednom od intervjua iz avgusta prošle godine, kada je savetovao sve koji se osećaju kao Rusi da odu u Rusiju”, rekao je Lavrov, prenose RIA Novosti.

    Naveo je da “stanovici pomenutih regiona upravo to i čine, nose sa sobom svoju zemlju, na kojoj su vekovima živeli njihovi preci”.

    Glasanje će trajati do utorka, 27. septembra. Zapad je osudio održavanje referenduma, navodeći da je reč o pokušaju Moskve da pripoji delove ukrajinske teritorije.

  • Fon Kramon: Plan saradnje Srbije i Rusije signal da zamrznemo pregovore sa EU

    Fon Kramon: Plan saradnje Srbije i Rusije signal da zamrznemo pregovore sa EU

    Izvjestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon prokomentarisala je potpisivanje Plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije za naredne dvije godine i ovaj sporazum nazvala “ozbiljnim skandalom”.
    „Ovo je ozbiljan skandal. Usred bijesnog rata, ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisuje plan buduće saradnje sa ruskim agresorom. Ili je to možda samo signal za nas da zamrznemo pristupne pregovore u Evropsku uniju, jer ulazak u EU ne ide preko Moskve“, napisala je na Tviteru fon Kramon.

    Šefovi diplomatije Rusije Sergej Lavrov i Srbije Nikola Selaković potpisali su juče u Njujorku Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dvije zemlje za naredne dvije godine, objavio je večeras MIP Srbije.

    Plan je potpisan na marginama 77. zasjedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a ministarstvo je na Tviteru objavili video snimak potpisivanja i razmjene dokumenta koji je, sudeći po snimku, potpisan u prostorijama ruske misije pri UN.

    Inače, Stranka slobode i pravde danas je u saopštenju osudila potpisivanje ovog plana, istakavši da „naš tehnički ministar gura prst u oko cijelom civilizovanom svijetu i potpisuje sporazum koji nije morao da se potpiše“, kao i da vlast ovim krši poziciju Srbije oko Kosova.

    „Nevjerovatno je da u momentu dok čitav svijet sa strahom prati poteze Moskve koji ugrožavaju svjetski mir, dok mjesecima gledamo svakodnevna stradanja ukrajinskog naroda, naš tehnički ministar, u posljednjim danima svog mandata, zaključi sporazum o produženju konsultacija sa zemljom koja direktno krši Povelju UN i namjerava da svojoj teritoriji prisajedini teritoriju druge međunarodne priznate zemlje“, navodi se u saopštenju SSP.

  • Poznat datum “prelomne tačke” rata

    Poznat datum “prelomne tačke” rata

    Državna Duma mogla bi 29. septembra na vanrednom zasedanju da raspravlja o zakonima kojima se delovi Ukrajine uključuju u sastav Rusije, prenosi TASS.

    “Nakon prebrojavanja glasova na referendumima, predlozi zakona mogu biti podneti već 28. septembra, kako bi Duma imala vremena da ih usvoji 29. (septembra)”, rekao je izvor.

    U slučaju pozitivnog ishoda referenduma, Državnoj dumi će biti podneti na ratifikaciju međunarodni ugovori, kao i nacrt saveznog ustavnog zakona o prijemu novih subjekata u sastav Ruske Federacije.

    U samoproglašenima Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici (DNR, LNR) i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, koje su pod ruskom kontrolom, danas se nastavljaju referendumi o pripajanju Rusiji, koji su počeli 23. septembra.

    Referendumi će biti završeni u utorak.

  • Bajden poslao jasnu poruku Moskvi

    Bajden poslao jasnu poruku Moskvi

    Američki predsednik Džo Bajden rekao je da su referendumi o pripajanje četiri regiona Ukrajine koji su pod kontrolom proruskih snaga “prevara”.

    Istakao je da Vašington nikada neće priznati njihove rezultate.Bajden je juče saopštio da su referendumi “lažni izgovor za pokušaj aneksije delova Ukrajine”, silom i uz flagrantno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija, prenosi CNN.

    “Vašington nikada neće priznati ukrajinske teritorije kao bilo šta drugo osim deo Ukrajine”, poručio je on.

    Bajden je najavio da će SAD raditi sa saveznicima i partnerima na nametanju dodatnih brzih i ozbiljnih ekonomskih sankcija Rusiji.

    “SAD stoje uz partnere širom sveta i sa svakom nacijom koja poštuje osnovne principe povelje UN u odbacivanju bilo kakvih izmišljenih ishoda koje će Rusija objaviti”, rekao je Bajden.

    U četiri ukrajinske oblasti pod ruskom kontrolom juče je počelo glasanje na referendumima o pridruživanju Rusiji. Glasanje će trajati do 27. septembra, kada će početi prebrojavanje glasova.

    Zapad je osudio održavanje referenduma navodeći da je reč o pokušaju Moskve da pripoji delove ukrajinske teritorije.

  • Pooštrava se odnos Kine i SAD

    Pooštrava se odnos Kine i SAD

    Kina je optužila SAD da šalju “veoma pogrešne, opasne signale” Tajpeju.

    I to nakon što je američki državni sekretar Entoni Blinken poručio svom kineskom kolegi Vang Jiu da je održavanje mira i stabilnosti na Tajvanu od vitalnog značaja, izjavili su američki zvaničnici na koje se poziva Rojters.

    Tajvan je bio u fokusu 90-minutnih, “direktnih i iskrenih” razgovora u petak između Blinkena i Vanga na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, rekao je novinarima jedan američki zvaničnik.

    “Američki državni sekretar je u razgovoru jasno stavio do znanja da je, u skladu sa našom dugogodišnjom politikom jedne Kine, koja se nije promenila, održavanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu apsolutno, vitalno važno”, saopštio je visoki zvaničnik američke administracije.

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju nakon sastanka navelo da SAD šalju “veoma pogrešne, opasne signale” Tajvanu, a da se sa povećanjima aktivnosti Tajpeja u pogledu nezavisnosti, umanjuje verovatnoća da će se doći do mirnog rešenja.

    “Pitanje Tajvana je unutrašnje kinesko pitanje i SAD nemaju pravo da se mešaju u to koji će se metod koristiti za njegovo rešavanje”, rekao je Vang prema saopštenju kineskog ministarstva.

    Tenzije oko Tajvana su porasle zbog posete Tajpeju u avgustu predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, nakon koje su usledile velike kineske vojne vežbe,ali i obećanja američkog predsednika Džozefa Bajdena da će braniti ostrvo u slučaju napada Kine, navodi Rojters.

    Bela kuća insistira da se njena politika prema Tajvanu nije promenila, ali Peking je saopštio da su Bajdenove izjave poslale pogrešnu poruku onima koji se zalažu za nezavisnisnost ostrva, koje Kina smatra svojom teritorijom.

    Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova je, u reagovanju na sastanak Blinkena i Vanga, saopštilo da su kineske “nedavne provokativne akcije” prouzrokovale da Tajvanski moreuz bude fokus diskusije, a da Kina pokušava da “zbuni međunarodnu zajednicu argumentima i kritikama koje su u suprotnosti sa stvarnošću”.

    Stejt department je ranije saopštio da je Blinkenov sastanak sa Vangom bio deo napora SAD da “održe otvorene linije komunikacije i odgovorno upravljaju sa konkurentima”, a ovaj visoki zvaničnik je naveo da je Blinken ponovio otvorenost SAD za “saradnju sa Kinom po pitanjima od globalnog značaja”.

    Blinken je takođe “naglasio implikacije” ako bi Kina pružala materijalnu podršku ruskoj strani u ratu u Ukrajini ili učestvovala u zaobilaženju sankcija koje su uvedene Moskvi, dodao je zvaničnik. Američki zvaničnici su u prošlosti više puta ponavljali da nisu našli nikakve dokaze da Kina pruža takvu podršku, navodi Rojters.

    Blinken je “podvukao da SAD i Kina i cela međunarodna zajednica imaju obavezu da rade na suzbijanju posledica ovog rata, kao i da odvrate Rusiju od daljih provokativnih akcija”, rekao je zvaničnik.

    Blinkenovom sastanku sa Vangom prethodio je sastanak ministara spoljnih poslova saveza Kvad, koji okuplja Australiju, Indiju, Japan i SAD, sa koga je izdato saopštenje koje se odnosi na region Indo-Pacifika, i u kojem se kaže da se ova alijansa “snažno protivi bilo kakvim jednostranim akcijama koje nastoje da promene status kvo ili povećanje tenzija u regionu”.

    Od posete Pelosi “Kina je preduzela niz provokativnih koraka koji su namerno promenile status kvo”, rekao je ovaj američki zvaničnik. Potpredsednica SAD Kamala Haris razgovaraće o bezbednosti Tajvana tokom bilateralnih sastanaka sa liderima američkih saveznika Japana i Južne Koreje tokom posete sledeće nedelje, rekao je drugi američki zvaničnik, navodi britanska agencija.

  • NATO otkrio kako će odgovoriti na ruske referendume

    NATO otkrio kako će odgovoriti na ruske referendume

    NATO će pojačati svoju pomoć Kijevu kao odgovor na ruske “lažne” referendume koji se održavaju na teritorijama Ukrajine, izjavio je danas generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

    “Naš odgovor, odgovor NATO je da pojačamo podršku”, rekao je Stoltenberg u intervjuu za Si-En-En.

    Kako je rekao generalni sekretar NATO, najbolji način da se okonča ovaj rat je da se dodatno ojačaju Ukrajinci na bojnom polju kako bi u nekom trenutku mogli da postignu rješenje koje je prihvatljivo za Ukrajinu i koje čuva tu državu kao suvjerenu, nezavisnu naciju u Evropi.

    “Upravo na to treba da budemo spremni, da će Rusija iskoristiti ove lažne glasove za dalju eskalaciju rata u Ukrajini”, rekao je Stoltenberg u odgovoru na pitanje o mogućem ishodu referenduma.

    Dodao je da ti glasovi nemaju legitimitet i da ništa ne mijenjaju.

    “Ovo je i dalje agresivni rat Rusije protiv Ukrajine”, rekao je Stoltenberg.

    Danas su u 8:00 časova u samoproglašenim Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici (DNR i LNR), kao i u Hersonskoj oblasti i dijelovima Zaporoške oblasti u Ukrajini, koje su pod kontrolom ruskih snaga, počeli referendumi o pristupanju Ruskoj Federaciji.

    Glasanje će trajati do 27. septembra, kada će početi prebrojavanje glasova, prenijela je agencija TAS S.

    NATO saveznici podržavaju Ukrajinu oružjem, municijom, drugom vojnom opremom i obukom.

  • Sijarto: Sada je najvažnije izbjeći direktan sukob Rusije i NATO-a

    Sijarto: Sada je najvažnije izbjeći direktan sukob Rusije i NATO-a

    Mađarska smatra da je u ovom trenutku najvažnije da se ne dozvoli da napetost u odnosima Rusije i NATO-a preraste u otvoreni vojni sukob, čije posljedice nisu potrebne nijednoj od strana, izjavio je u intervjuu za Sputnjik šef mađarske diplomatije Piter Sijarto.
    „Ako mene pitate, to je sad najvažniji zadatak – izbeći bilo kakav direktni sukob Rusije i NATO-a, jer će nas to dovesti do posljedica koje nisu potrebne nijednoj od strana“, rekao je Sijarto, koji boravi u Njujorku radi učešća u radu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

    Šef mađarske diplomatije je priznao da se on, kao i mnogi drugi pripadnici njegove generacije, ranije nadao da nikada neće doživjeti rat koji su preživjeli njegovi roditelji.

    „To očekivanje se krajem februara pokazalo kao iluzija. Ne želimo da dovodimo u opasnost postojanje planete, jer direktan sukob NATO-a i Rusije nema kraj i svima je jasno šta to znači. Eto zašto svaki put kada se sastajemo s kolegama iz NATO-a imamo kao zadatak bro jedan da ne dopustimo sukob Rusije i NATO-a“, rekao je Sijarto.

    Prema njegovim riječima, rizik od prerastanja napetosti u odnosima zemalja NATO-a i Rusije u otvoreni sukob neće nestati dok god traje kriza u Ukrajini.

    Šef mađarske diplomatije je, međutim, rekao da vjeruje da su Ujedinjene nacije i dalje „najpogodnije mjesto“ za razmatranje pitanja u vezi s ponovnim uspostavljanjem mira na raznim tačkama planete.

    Prema njegovom mišljenju, kriza u Ukrajini neće biti riješena ukoliko ne bude postignut dogovor Rusije i SAD, nezavisno od toga da li on odgovara drugim zemljama.

    „Zaista smatram da bez dogovora Rusije i SAD, bez razgovora Rusije i SAD, ovu situaciju neće biti moguće riješiti, sviđalo se to nama ili ne. To je naš stav. On može biti pogrešan, ali smatram da je za rješavanje ove situacije neophodan rusko-američki dijalog što je moguće prije“, rekao je Sijarto.

    Šef mađarske diplomatije je, takođe, komentarisao mogućnost upućivanja snaga NATO-a u Ukrajinu, koja se već mjesecima spominje u zapadnim medijima. Prema njegovim riječima, do sadasu sporazumi zemalja NATO-a omogućavali da se izbjegne razmeštanje snaga te alijanse u Ukrajini.

    „Voljeli bismo da te odluke ostanu na snazi“, naglasio je Sijarto.

    Evropa ne razmatra mogućnost ukidanja sankcija Rusiji
    Govoreći o sankcijama protiv Rusije, Sijarto je rekao da evropske zemlje u ovom trenutku ne razmatraju mogućnost ukidanja ograničenja uvedenih zbog dogašaja u Ukrajini, te da je situacija upravo suprotna.

    On nije mogao da odgovori na pitanje može li deficit energenata tokom zime da podstakne evropske zemlje da ublaže antiruske sankcije.

    Proteklih dana šef evropske diplomatije Žozep Borelj je najavio da će Evropska unija uvesti nove sankcije Rusiji, kako personalne, tako i sektorske, zbog organizovanja referenduma na teritoriji oslobođenih područja Donjecke i Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti.

    Mađarska protiv ukidanja veta u donošenju odluka EU
    Mađarska je protiv ideje da se ukine pravo veta prilikom usvajanja spoljnopolitičkih odluka u Evropskoj uniji i nastaviće da zastupa takav stav, rekao je Sijarto.

    Prošlog utorka održano je zasjedanje Savjeta Evrope na kojem je razmatrano pitanje izmjena mehanizama usvajanja odluka u Evropskoj uniji, koje bi podrazumijevale da jednoglasno donošenje odluka zamijeni većinskim glasanjem.

    Na taj način bi zemlje-članice EU bile lišene mogućnosti da koriste pravo veta, uključujući i veto na uvođenje ili ukidanje sankcija.

    „Oni žele to da učine, ali mi se s tim ne slažemo. Naše kolege obično govore o poštovanju evropskih sporazuma, sa čime se slažemo. U evropskim sporazumima je vrlo jasno rečeno da su u oblasti spoljne politike i politike bezbjednosti neophodne jednoglasne odluke i mi se toga pridržavamo“, rekao je Sijarto.

  • Rusija se isključuje iz Savjeta bezbjednosti? Vučić jasno poručio: Srbija neće glasati

    Rusija se isključuje iz Savjeta bezbjednosti? Vučić jasno poručio: Srbija neće glasati

    Predsednik Srbije je kazao da je gotovo siguran da će Zapad pokušati da isključi Rusiju iz Saveta bezbjednosti UN.

    “Srbija za tako nešto, za ograničavanje prava veta ili isključenje Rusiji neće glasati. Tu nemamo nikakvu dilemu. Za to im treba dvotrećinska većina. Oni mogu i da se pozovu na to da Rusija nije pravni naslednik SSSR. Ali postoji član mislim akta 108, na koji vidim da se spremaju da se pozovu. To bi bilo rušenje međunarodnog pravnog poretka. Za jednu od tih odluka im je potrebno da Kina bude uzdržana. Bog zna šta sve mogu da urade. To nije ni daleko, ni nemoguće. Za nas bi to bila katastrofa. Zbog KiM naravno”, istakao je.

  • Vučić: Neki iz Evrope hteli razgovor s Lavrovim pa se povukli

    Vučić: Neki iz Evrope hteli razgovor s Lavrovim pa se povukli

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da su pojedini evropski lideri u Njujorku, tokom trajanja Generalne skupštine UN, tražili sastanak sa ministrom spoljnih poslova Rusije, Sergejem Lavrovim, ali su od toga odustali, zbog zabrane koja je stigla, dodajući da takvih stvari ranije nije bilo.

    Vučić je u izjavi novinarima rekao da je u Njujorku imao mnogo bilateralnih susreta, i pored zvanično najavljenih, a na pitanje u vezi sa razgovorom sa zamjenicom državnog sekretara SAD Viktorijom Nuland rekao da je i sa njom razgovarao o svim temama, kao prethodno i sa savetnikom za nacionalnu bezbjednost predsjednika SAD, Džejkom Salivenom.

    Dodao je da je važno da Srbija ima američku podršku oko ekonomskih reformi i ekonomsog napretka zemlje.

    Sa druge strane, ponovo je ukazao da se globalna situacija užasno komplikuje.

    “Svet neće biti isti. Ma koliko da sam govorio, rekli bi da sam ‘drama kvin’, da izmišljam… A, sada to ovde osećate, i vidite da se na takav način govori. Biće mnogo teško”, rekao je Vučić.

    U tom smislu, naveo je da su neki evropski lideri, koji su tražili sastanak sa Lavrovim, morali da povuku svoj pristanak sa susret sa njim.

    “Bilo im je neprijatno, iako su ga tražili, jer je stigla zabrana… To nikad nije bilo. Ništa od toga nije bilo”, konstatovao je predsjednik Srbije.

    Dodao je da je za Srbiju važno da razgovara sa predstavnicima SAD, zbog potencijalnih problem na KiM, ali i svega drugog.