VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kina šalje trupe u Rusiju na zajedničku vojnu vježbu

    Kina šalje trupe u Rusiju na zajedničku vojnu vježbu

    Kineske trupe otputovaće u Rusiju da bi učestvovale u zajedničkim vojnim vježbama, u kojima će učešće uzeti i Indija, Bjelorusija, Mongolija, Tadžikistan i druge zemlje, saopštilo je danas kinesko Ministarstvo odbrane.

    Učešće Kine u zajedničkim vježbama nije vezano za aktuelnu međunarodnu i regionalnu situaciju, navodi se u saopštenju Ministarstva, prenio je Rojters.

    Prošlog mjeseca Rusija je objavila planove da će održati vježbe “Vostok” (Istok) od 30. avgusta do 5. septembra, iako vodi rat u Ukrajini.

    Ona je tada saopštila da će u vježbama učestvovati i neke strane snage, ne navodeći koje.

    Posljednje takve vježbe održane su 2018. godine, kada je prvi put učestvovala Kina.

    Kinesko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je njeno učešće u vježbama dio tekućeg bilateralnog godišnjeg sporazuma o saradnji sa Rusijom.

  • Turska predlaže reformu UN

    Turska predlaže reformu UN

    Turska predlaže reformu UN, pošto organizacija nije efikasna u suočavanju sa trenutnim humanitarnim krizama, što stvara zastoj umjesto rješenja za globalne probleme, izjavio je šef za komunikacije u kabinetu turskog predsjednika Fahretin Altun.

    Danas, u svjetlu svake situacije u kojoj UN stvaraju zastoj umjesto rješenja, legitimnost i neophodnost zahtjeva našeg predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana za reformu Ujedinjenih nacija postaju sve jasnije – naveo je Altun u komentarima koji su objavljeni u saopštenju turske Direkcije za komunikacije.

    Altun je dodao da je Turska predložila restrukturisanje Savjeta bezbjednosti UN, kako bi se prihvatila perspektiva da je “svijet veći od pet stalnih članica Savjeta, prenio je “Sputnjik”.

    Direkcija organizuje panel u 12 država kako bi naglasila potrebu za reformisanjem Savjeta bezbjednosti UN.

    Cilj panela je da se zalaže za pošteniju, više demokratsku i reprezentativniju strukturu u Savjetu.

  • MIP Rusije: Žito krenulo, globalne gladi neće biti

    MIP Rusije: Žito krenulo, globalne gladi neće biti

    U Moskvi se nadaju da globalne gladi neće biti, cijene žita su u padu, izjavio je direktor Departmana za ekonomsku saradnju pri Ministarstvu inostranih poslova Rusije Dmitrij Biričevski.

    • Hajde da ne budemo potpuni pesimisti. Nadam se da globalne gladi neće biti, štaviše, cijene žita su u nezadrživom padu u posljednjih nekoliko mjeseci. Umnogome je to zahvaljujući sporazumima koji su bili postignuti između Rusije, Ujedinjenih nacija, Turske i Ukrajine – izjavio je Biričevski za TV kanal “Rusija 24“.

    On je objasnio da su u toku isporuke ruskog žita u razne krajeve svijeta, počele su i prilično aktivno se odvijaju isporuke ukrajinskog žita iz crnomorskih luka. Druga stvar je, istakao je, što svo žito zapravo ne dolazi do zemalja kojima je potrebno, već završi negdje u Evropi ili u nekim prilično bogatim zemljama.

    Istovremeno, istakao je diplomata, postoji opasnost od visokog rasta cijena energenata i “zbog toga će se smanjiti konkurentnost evropske industrije“.

    Rusija otvorena za sve
    Biričevski je takođe naglasio da se Rusija ni za koga ne zatvara i da je spremna da pomaže biznismenima i investitorima čak i iz neprijateljskih zemalja, ukoliko žele da rade u Rusiji, plaćaju poreze i unapređuju svoj biznis, uprkos volji ili signalima njihovih Vlada.

    On je ocijenio i da robna razmjena Kine i Rusije raste ogromnim tempom i da je u prošloj godini iznosila oko 140 milijardi dolara.

    S druge strane, kako je istakao, konfrontacija između Sjedinjenih Američkih Država i Kine zbog Tajvana neizbježno ć dovesti do pogoršanja situacije u privredi i Vašingtonu neće biti lako.

    Diplomata je zaključio da Peking visoko cijeni izjave ruskog lidera Vladimira Putina da je posjeta predsjednice Predstavničkog doma Kongresa SAD Nensi Pelosi Tajvanu bila detaljno isplanirana provokacija.

    Izvoz ukrajinskog žita iz crnomorskih luka odvija se u okviru prehrambenog sporazuma koji su 22. jula potpisali predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN. Paket ovih dokumenata predviđa ukidanje ograničenja na izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svjetska tržišta, a takođe određuje algoritam za bezbjedan izlazak komercijalnih brodova iz crnomorskih luka pod kontrolom Ukrajine duž posebno otvorenih humanitarnih pomorskih koridora.

  • Abbas u Njemačkoj izjavio da je Izrael počinio “50 holokausta”, Scholz reagovao: Zgrožen sam

    Abbas u Njemačkoj izjavio da je Izrael počinio “50 holokausta”, Scholz reagovao: Zgrožen sam

    Palestinski predsjednik Mahmoud Abbas je tokom jučerašnje (16. augusta) konferencije za novinare s njemačkim kancelarom Olafom Scholzom izjavio da je Izrael izvršio, kako je rekao, 50 holokausta. Scholz tada nije reagirao, ali je danas osudio ovu izjavu.

    Konferencija za novinare bila je nakon susreta dvojice zvaničnika u Njemačkoj. Jedan od novinara je Abbasa tražio da se izvini za ubistvo 11 izraelskih sportista tokom Ljetnih olimpijskih igara u Minhenu 1972., a koje je počinila grupa Palestinaca.

    “Ako se želite vraćati u prošlost, samo naprijed. Izrael je odgovoran za 50 masakara, 50 holokausta”, poručio je Abbas.

    Po izrazu lica njemačkog kancelara bilo je vidljivo da mu ova konstatacija nije prihvatljiva, ali u tom trenutku nije verbalno reagirao. Ovu izjavu je danas osudio.

    “Zgrožen sam nečuvenim izjavama palestinskog predsjednik Mahmouda Abbasa. Za nas Nijemce je neprihvatljivo i nepodnošljivo svako relativiziranje holokausta. Osuđujem svaki pokušaj negiranja holokausta”, naglasio je Scholz.

    Osim toga, nije prihvatio Abbasovu konstataciju da je odnos između Izraela i Palestine aparthejd. Izjavu predsjednika Palestine osudio je i izraelski premijer Yair Lapid, piše Jerusalem Post.

  • Ukrajinci najavili nove napade na Krimu

    Ukrajinci najavili nove napade na Krimu

    Savjetnik ukrajinskog predsjednika Mihailo Podoljak u intervjuu za britanski Guardian govorio je o planovima ukrajinske vojske te se naročito osvrnuo na nove napade na Krimu.

    Između ostalog, Podoljak je pojasnio kako je Ukrajina započela kontraofanzivu koja ima za cilj stvaranje haosa unutar ruskih snaga.

    “Udaramo po linijama snabdijevanja osvajača duboku u okupiranim mjestima. Kada je riječ o Krimu, u naredna dva do tri mjeseca moglo bi biti sličnih misterioznih napada na željeznički i zračni saobraćaj na poluostrvu”, poručio je Podoljak.

    Kada je riječ o taktici koju koristi Ukrajina, Podoljak je poručio da je riječ o vojnim promišljanjima 21. stoljeća.

    “Rusija je na neki način naučila da kontraofanziva zahtijeva ogromnu količinu ljudstva i kretanje u jednom pravcu. Međutim, ukrajinska kontraofanziva izgleda drugačije. Ne koristimo taktiku iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog vijeka”, pojasnio je.

    Jedan od ciljeva, kako je izjavio Podoljak, je i Krimski most koji povezuje ovo poluostrvo s Ruskom Federacijom.

    “Most predstavlja nelegalnu gradnju i glavnu kapiju za snabdijevanje ruske vojske na Krimu. Takve objekte treba uništiti”, rekao je Podoljak.

    U kontekstu naoružanja koje stiže u Ukrajinu, Podoljak ističe kako velika pomoć stiže iz SAD-a i Velike Britanije.

    “Tri raketna sistema M270 stigla su iz Velike Britanije obećali su još tri i veoma su se dobro pokazali. Tražili smo još 50 ili 60 višecijevnih raketnih sistema na trenutni arsenal. Imamo 20 raketnih sistema od čega su 16 HIMARS-i”, ističe savjetnik ukrajinskog predsjednika.

    Na kraju, Podoljak se osvrnuo i na mogućnost nastavka mirovnih pregovora. Između ostalog, naglasio je kako se s Rusima ne može ozbiljno pregovarati dok država ne doživi poraz na bojnom polju.

    “Ruske uši se otvaraju samo kada džinovska vojna palica udari rusku glavu”, zaključio je Podoljak u intervjuu za The Guardian.

  • Bajden potpisao zakon: Najveći paket klimatskih mjera u američkoj istoriji

    Bajden potpisao zakon: Najveći paket klimatskih mjera u američkoj istoriji

    Američki predsjednik Džozef Bajden potpisao je zakon vrijedan 430 milijardi dolara, koji se smatra najvećim paketom klimatskih mjera u američkoj istoriji.

    Zakon ima za cilj da smanji emisije štetnih gasova, ali i da snizi cijene lijekova koji se izdaju na recept i rastuću inflaciju, prenosi Rojters.

    Zakonom koji je Bajden potpisao juče na ceremoniji u Bijeloj kući, uz prisustvo vodećih demokrata, obuhvaćena su najznačajnija ulaganja federalnih vlasti u borbi protiv klimatskih promjena od oko 375 milijardi dolara tokom 10 godina.

    Njime je predviđeno i ograničavanje cijene lijekova na 2.000 dolara godišnje na trošak građana koji su osigurani kroz federalni zdravstveni program.

    Takođe zakon će pomoći oko 13 miliona Amerikanaca da plate zdravstveno osiguranje produžavanjem subvencija koje su odobrene tokom pandemije virusa korona, i obezbijediće da korporacije i bogati plaćaju poreze koje duguju.

    Demokrate su poručile da će to sve pomoći u borbi protiv inflacije smanjenjem federalnog deficita.

    Nešto ranije je Donji dom američkog Kongresa usvojio prijedlog zakona o klimatskim promjenama, zdravstvu i porezima, koji se još naziva i zakon o smanjenju inflacije, a prije njega je to učinio i Senat, prenijeli su američki mediji.

  • Japan opet uvozi naftu iz Rusije

    Japan opet uvozi naftu iz Rusije

    Japan je u julu ponovo počeo da uvozi naftu iz Rusije.

    Međutim, njen obim je smanjen za 65 odsto u odnosu na jul 2021. godine, navodi se u saopštenju japanskog ministarstva finansija, prenosi Sputnik International.

    Obim uvoza ruske nafte u julu prošle godine smanjen je za 65,4 odsto. Pored toga, u ovom periodu zabeležen je pad uvoza tečnog prirodnog gasa za 26,1 odsto.

    Japan je u junu 2022. zaustavio uvoz nafte iz Rusije. U periodu od januara do juna ove godine, obim uvoza nafte iz Rusije u Japan smanjen je za 21,7 odsto u odnosu na isti period godinu dana ranije.

  • Amerika je znala – Objavljen insajderski izveštaj

    Zvaničnici Bajdenove administracije mesecima su znali da Putin okuplja desetine hiljada vojnika i šalje tenkoveduž ukrajinske granice, piše Vašington post.

    List je naveo hronologiju događaja koji su se uoči ruske invazije na Ukrajinu odvijali iza zatvorenih vrata. Kako su se obaveštajni podaci gomilali, Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost Bajdena, postao je uveren da će Rusija započeti rat u Ukrajini i sazvao je hitan sastanak u Ovalnoj sobi.

    Džou Bajdenu je tada rečeno da obaveštajni podaci o Putinovim operativnim planovima pokazuju da je sve spremno za masovni napad na Ukrajinu, a Vašington post navodi da je američka obaveštajna zajednica imala svoje izvore u ruskom političkom vođstvu, špijunskom aparatu i vojsci.

    Bajdenu je, kako navodi list, tada rečeno, da su sadašnji Putinovi planovi predviđaju zauzimanje većine ukrajinske teritorije.

    Ovaj izveštaj, sa do sada neobjavljenim detaljima, baca novo svetlo na borbu SAD-a za vraćanje verodostojnosti, pokušaj balansiranja tajnosti oko obaveštajnih podataka s potrebom da se saveznike uveri u njihovu istinitost i izazov određivanja kako će najmoćniji svetski vojni savez pomoći ne baš savršenoj demokratiji na ruskoj granici, a da NATO ne ispali ni jedan metak, ocenjuje Vašington post.

    Takođe, list navodi da je tekst napisan nakon razgovora s više od trideset visokih zvaničnika SAD, Ukrajine, Evrope i NATO-a.

    Na prvom sastanku u Ovalnoj sobi, kom su prisustvovali i šefovi CIA, FBI, prvi čovek Pentagona, kao I brojni drugi najviši zvaničnici obaveštajne i odbrambene zajednice, Bajdenu su do detalja predočeni svi planovi ruskog predsednika u Ukrajini. Amerika je tako, ocenjuje Vašington post, dobile su “izvanredne detalje” o tajnim planovima Kremlja, dok je Rusija i dalje poricala sve.

    Nakon što je bio suočen s novim obaveštajnim podacima i analizom na brifingu u oktobru 2021., Bajden je navodno imao dve reakcije. Prvo je trebalo da pokuša da odvrati Putina, a smatrao je da bi trebalo poslati nekoga u Moskvu da sedi s Rusima na najvišem nivou i kaže im: “Ako to učinite, ovo će biti posledice. “

    Drugo, trebalo je obavestiti saveznike o američkim obaveštajnim podacima i uključiti ih u jedinstven i odlučan stav da Rusiji treba zapretiti oštrim sankcijama, ojačati i proširiti odbranu NATO-a i pomoći Ukrajini. Tako je amerika poslala svoje najviše zvaničnike u Moskvu i u sedište NATO-a u Briselu.

    Četiri pravila
    Vašington post zatim navodi i da su uspostavljena četiri važna pravila:

    1. Ne sme se dogoditi oružani sukob između američke vojske i NATO-a s Rusijom.
    2. Rat mora ostati unutar geografskih granica Ukrajine.
    3. Trebalo bi ojačati i održati jedinstvo NATO-a.
    4. Trebalo bi ojačati Ukrajinu i dati joj sredstva za borbu.

    Bajdenova administracija takođe je imala još jednu brigu – Volodimira Zelenskog, ukrajinskog predsednika, jer se bojala da on nije dorastao Putinu, a I sva matematika je bila na strain Rusije. Zato je Bajden poslao državnog sekretara Entonija Blinkena da razgovara sa ukrajinskim predsednikom, u Glazgovu, na marginama međunarodnog samita o klimatskim promenama. Zelenskom je tada rečeno koje podatke ima Amerika I da im se sprema napad.

    I Blinken je priznao, kasnije, da je do tog sastanka došlo. “Bili smo samo nas dvojica, dva metra jedan od drugog”, rekao je on u jednom intervjuu.
    Ipak, Zelenski je tada bio skeptičan, a u prvi mah je smatrao da su američki obaveštajni podaci da će ih Rusija napasti samo spekulacije.

    Manje od dve sedmice nakon sastanka u Glazgovu, ukrajinski šef diplomatije i šef kabineta Zelenskog, posetili su Stejt Department gde im je visoki američki zvaničnik koji ih je došekao jasno rekao: “Momci, kopajte rovove!”

    Službene smernice zabranjivale su američkim obaveštajnim agencijama da dele taktičke informacije koje bi Ukrajina mogla upotrebiti za pokretanje ofanzivnih napada na lokacije ruskih trupa na Krimu ili protiv separatista koje podržava Kremlj na istoku, pa zato KIjev nije nikada dobio detalje onoga šta je Vašington znao.

  • Da li Srbija okreće leđa Rusiji?

    Da li Srbija okreće leđa Rusiji?

    Kremlj u poslednje vrijeme koristi sva sredstva hibridnog rata kako bi destabilizovao Srbiju i region: najavljuje otvaranje vojne baze u Srbiji, učestvuje u “porodičnim šetnjama” protiv “Europrajda” u Beogradu, preko svojih medija plasira “informacije” da Srbija sve čvršće sarađuje sa NATO…

    Da li to znači da se u Kremlju panično plaše da se Srbija sve više okreće zapadu i da će, samim tim, izgubiti uticaj na Balkanu?

    Iako srpski zvaničnici i dalje pokušavaju da vode izbalansiranu spoljnu politiku, za Moskvu i ruske medije nema dileme: Srbija se okrenula Zapadu!

    FOTO: SRNAFOTO: SRNA
    Tako “Moskov tajms” piše da je Srbija pojačala saradnju sa NATO posle izjava ruskog ambasadora u Beogradu da je stvaranje ruske vojne baze u našoj zemlji na listi “interesa” Moskve”. Pritom se pozivaju i na svoje izvore u Beogradu, ali i izjavu američkog zvaničnika zaduženog za saradnju srpske vojske sa SAD Aleksandra Pedraze.

    Ad
    Prema njegovim riječima, Vašington i Beograd planiraju da razviju bazu “Jug” kao “glavni centar za obuku srpske vojske po standardima NATO, i obuku srpskih specijalnih snaga za mirovne operacije”.

    Moskovski mediji podsjećaju da ta najava stiže u vrijeme kada je u Srbiji odbačena mogućnost da Rusija u našoj zemlji napravi svoju vojnu bazu. Pritom, citiraju predsednika Aleksandra Vučića iako je izjavio da “Srbiji nisu potrebne ničije vojne baze”.

    – Srbija će održati vojnu neutralnost i savezničke odnose. Neće se stidjeti svojih veza sa Rusijom, Kinom, SAD i EU, ali će se brinuti o sebi – rekao je Vučić.

    Ove Vučićeve izjave ruski list “Komersant” ocenio je prilično suzdržano i doživljene su kao namera predsjednika Srbije da, s jedne strane, ne forsira temu ruske vojne baze, a da sa druge ne kvari odnose sa Moskvom”.

    Vojna baza, Prajd, kritički tekstovi…
    Ruski mediji podsetili su da je Vučićeva izjava stigla nekoliko dana nakon što je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko nagovjestio mogućnost stvaranja ruske vojne baze u toj republici.

    Harčenko je, navode oni, to nazvao “pitanjem interesa Moskve”, napominjući, međutim, da uspostavljanje baza ostaje “suverena stvar” srpskih vlasti, ali i Rusije.

    Ova izjava je, piše “Komersant”, podigla veliku buru u Srbiji, i ističe da su mnogi srpski mediji i stručnjaci odmah zamjerili Rusiji da “širenjem informacija o ruskoj vojnoj bazi namjerno podriva interese Srbije”.

    “Komersant” je citirao i “Blic” koji je, po njihovoj oceni, uticajan i sa dobrim izvorima u vrhu vlasti, i istakao tekst našeg lista o pokretanju “hibridnog rata protiv Srbije”.

    Kao dokaz da Moskva na sve načine pokušava da zaustavi Srbiju na putu ka Zapadu mnogi vide i nedeljne proteste protiv organizacije “Europrajda” u Beogradu od 12. do 18. septembra.

    Desnica glasna, proevropska opozicija ćuti?!
    Zanimljivo, taj skup najviše su promovisali predstavnici nacionalističke desnice koji se godinama povezuju sa Rusijom i to ne samo ideološki. S druge strane, prozapadna opozicija bila i više nego tiha u vezi sa protestom protiv “Evroprajda”. Praktično nije ga ni podržala ni osudila.

    Jedan od najglasnijih desničara prethodnih dana bio je lider Dveri Boško Obradović koji se osvrnuo i na najavu da Rusija razmatra otvaranje vojne baze u Srbiji.

    – Predsjednik Srbije griješi kada odbija rusku vojnu bazu u Srbiji. Mi već imamo jednu vojnu bazu u Srbiji i to je NATO baza na KiM. Jedini način da napravimo balans i zaštitimo Srbiju i srpski narod na KiM je ruska vojna baza u Srbiji koja treba da se povuče iz naše zemlje kada i NATO – napisao je Obradovića na Tviteru.

    Odgovor mu je dao bivši predsednik DS-a Dragan Šutanovac.

    – Imamo ruski humanitarni centar koji po pitanju elementarnih nepogoda apsolutno ništa ne radi. Rusi su svoju bazu na Kosovu napustili 2003. i do danas nisu dali nikakvo objašnjenje! Dakle nije pitanje baze već želje da se Srbija odustajanjem od EU vrati u vreme Srbistana! – ocenio je Šutanovac.

    Prsti ruske ambasade
    Inače, član SNS Dragan Šormaz nema dilemu da poslednjih dana Rusija “na sve načine pokušava da destabilizuje Srbiju i region”.

    – Prvo, siguran sam da iza svega što se u nedelju događalo na protestu protiv “Evroprajda” stoji ruska ambasada. Još u martu sam rekao da bi Srbija trebalo da se zahvali ruskom ambasadoru Harčenku i pošalje ga u Moskvu. Naše službe dobro znaju šta se sve u toj ambasadi radi što nije u skladu sa diplomatskom aktivnošću. Mislim da je red da se tome već jednom stane na put – naglašava za “Blic” Šormaz.

    Kako kaže, nema dilemu ni da Rusija vodi hibridni rat protiv Srbije.

    – To bi se ranije zvao specijalni rat, a sada je hibridni rat jer se koriste internet i društvene mreže. Razumijem potpuno Rusiju da to radi iz svog interesa da destabilizuje region. Nažalost, naša zemlja je Rusiji omogućila veliki uticaj ovdje, prije svega, prodajom NIS-a. Sve to zbog zablude da Rusija može nešto da nam pomogne u vezi sa Kosovom – ističe Šormaz.

    Naš sagovornik podvlači da je rat u Ukrajini pokazao da Rusija nije svjetska sila.

    – Rusiji je ostao jedino mogućnost veta u Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Ali ako bolje pogledamo, vidjećemo da Savet bezbednosti UN odavno nije riješio nijedan konflikt. Konflikti se rješavaju ili između dvije zaraćene strane ili pod uticajem Zapada odnosno SAD-a i EU. Tu ni Rusija ni Kina nemaju nikakav značaj – apostrofira Šormaz.

    Član SNS-a smatra da Srbija nema izbora u spoljnoj politici.

    – Srbija nije za Zapad nego za Evropu, ujedinjenu Evropu jer je na drugoj strani samo diktatorska Rusija. Srbija je dio Evrope, kandidat za ulazak u EU i da bi ubrzala taj put treba da uvede sankcije Rusiji – zaključuje Šormaz.

    Izlaz u destabilizaciji Evrope
    I bivši ambasador u Belorusiji Srećko Đukić smatra da Rusiji nije ostalo mnogo opcija zbog rata u Ukrajini.

    – Rusiji ne cvjetaju ruže u Ukrajini, još nijedan cilj nije ostvarila. Moskva je očekivala da će zauzeti Kijev u roku od tri dana i srušiti režim Volodimira Zelenskog, ali to se nije dogodilo. Poslije šest meseci borbi u Ukrajini ništa nije završeno. Praktično tek je početak i Rusija traži izlaz u destabilizaciji Evrope – naglašava Đukić za “Blic”.

    Kako kaže, Kremlj je u prethodnom periodu nekoliko puta pokušao i da razbije EU.

    – Bilo je tih pokušaja kada je EU određivala paket sankcija kada je zbog snabdijevanja naftom bilo problema sa Mađarskom, Francuskom, Austrijom…Takođe, Kremlj je pokušao da ucenjuje EU odnosno pre svih Nemačku sa gasom, ali ni to nije dovoljno destabilizovalo EU – ocenjuje Đukić.

    Naš sagovornik naglašava da se Rusija sada okrenula Zapadnom Balkanu “gdje ima tradicionalno utočište”.

    – Pokušava da destabilizuje Srbiju najavama o vojnim bazama, zatim protestima protiv “Europrajda”, ali i ucenama u vezi sa naftom i gasom – ističe Đukić.

    Zbog toga je, kako kaže, bitno da srpska javnost ima objektivne informacije o svemu što se događa i u ratu u Ukrajini i na ovim prostorima.

    – U mnogim medijima kod nas se stvara jednostrana slika da je Rusija vladar svijeta, a zapravo je žestoko zaglavljena i trpi velike udarce oko Krima i Hersona. Moramo da se manemo tih mantri o Rusiji – zaključuje Đukić.

    Stavovi u vezi sa gej paradom blago poboljšani u odnosu na 2010.
    Mnogi su se začudili zbog čega je organizacija “Europrajda” izvela u nedelju toliko ljudi na ulice, a već osam godina se manje više nesmetano održava gej parada u Beogradu?

    Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar ističe da se percepcija javnosti u vezi sa ovom manifestacijom sporo menja.

    Tako je na Tviteru priložio istraživanje po kome se jedino blago smanjila spremnost ljudi u Srbiji da se otvoreno bore protiv gej parade.

    – Stavovi prema paradi ponosa, 2010 vs. 2021. Promene su vrlo male, sporo idu, stavovi su postojani. Dobro je da one promene koje postoje – idu na bolje, u delu otvorenog nasilja gde se % spremnih za nasilje smanjio sa 4% na 1% – napisoa je na Tviteru Klačar.

  • Šojgu upozorio: “Zapad želi da stvori kolonijalni poredak”

    Šojgu upozorio: “Zapad želi da stvori kolonijalni poredak”

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je danas da Zapad želi da stvori kolonijalni poredak u Africi, kroz podršku separatizmu i terorizmu.

    “Specifičnost Afrike je u tome što zapadne zemlje žele da vrate poredak karakterističan za kolonijalni period. Političko rukovodstvo država Crnog kontinenta izdržava ovaj udar i sprovodi svoju politiku zasnovanu na nezavisnosti, razvoju sopstvene ekonomije i odbrambenih sposobnosti u multipolarnom svetu”, objasnio je Šojgu.Prema rečima ministra, zapadni igrači su više puta slali trupe u afričke zemlje pod izgovorom borbe protiv terorizma.

    Međutim, misije i vojne operacije završile su se neuspehom. Štaviše, takvi događaji su često dodatno pogoršavali situaciju. Kao primer, Šojgu je naveo Libiju, koja se i dalje bori sa posledicama NATO intervencije.

    “Ministarstvo odbrane Ruske Federacije nastoji da proširi saradnju sa afričkim državama u vojnoj i vojno-tehničkoj oblasti”, zaključio je on.

    Podsećamo, ranije su predstavnici ruskog Ministarstva spoljnih poslova saopštili da će Moskva nastaviti da pruža vlastima Malija sveobuhvatnu podršku u borbi protiv terorističkih grupa.

    To se desilo nakon što je Rojters objavio detalje iz nemačkih vojnih dokumenata, u kojima je naznačeno da su nemačke trupe na aerodromu u gradu Gao u Maliju uočile desetine pripadnika ruske vojske, ili pripadnika Vagnera.