VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi: “Sprema se katastrofa”

    Rusi: “Sprema se katastrofa”

    U petak, 19. avgusta, Kijev planira napad “lažnom zastavom” na nuklearnu elektranu Zaporožje tokom posete generalnog sekretara UN Antonija Gutereša Ukrajini.

    To je novinarima rekao portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov.”Kijevski režim će 19. avgusta planirati provokaciju u nuklearki Zaporožje tokom posete generalnog sekretara UN Antonija Gutereša Ukrajini, pri čemu će Rusija biti optužena da je zbog toga izazvala katastrofu u ovoj elektrani” rekao je Konaševko, kako prenosi ruska novinska agencija Tass. “U cilju pripreme za provokaciju, komanda operativne grupe Dnjipar do 19. avgusta postavlja punktove za praćenje radijacije u Zaporožju, kao i organizuje vežbu jedinica 108. brigade Teritorijalne odbrane, 44. artiljerijske brigade i vojnih jedinica stacioniranih. u Zaporožju da deluje u uslovima radiološke kontaminacije.područja” naglasio je portparol ruskog Ministarstva odbrane.

    Artiljerijski udari
    Konašenkov tvrdi da jedinice 44. brigade Oružanih snaga Ukrajine planiraju artiljerijske udare na objekte nuklearke sa položaja u gradu Nikopolju. “Krivica za posledice biće pripisana ruskim oružanim snagama” ustvrdio je Konašenkov. On je dodao da se jedinice 704. puka radiološke, hemijske i biološke zaštite Oružanih snaga Ukrajine spremaju za koncentraciju u blizini SI Zaporožja do 19. avgusta kako bi snimili posledice i demonstrirali navodnu sanaciju posledica udesa. Konašenkov je istakao da nema ruskog teškog naoružanja u blizini fabrike u Zaporožju ili na bilo kojoj susednoj teritoriji. “Ruske trupe nemaju raspoređeno teško naoružanje ni u elektrani ni u okolnim područjima” naglasio je Konašenkov, ponovivši da je Kijev više puta širio glasine da su ruske trupe navodno zauzele elektranu i da granatiraju neprijatelja iz daljine. artiljerijskih sistema. “Oružane snage Ruske Federacije preduzimaju sve neophodne mere da garantuju bezbednost SI Zaporožja” rekao je na kraju Konašenkov.

    Neočekivan slobodan dan za radnike
    S druge strane, i Ukrajinci su uvereni da se u petak u Zaporožju sprema neka vrsta provokacije, ali naravno sa ruske strane. ” Okupatori su radnicima rekli da sutra imaju slobodan dan. Ulaz u nuklearku biće zatvoren za sve zaposlene” saopštila je ukrajinska obaveštajna služba.

  • Mir sa Rusima? Zelenski: “Ne”

    Mir sa Rusima? Zelenski: “Ne”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da su pregovori sa Moskvom mogući tek nakon povlačenja ruskih snaga sa teritorija koje drže pod kontrolom.

    On je to izjavio danas, posle trilateralnog sastanka sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom i generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom.

    “Ljudi koji svakodnevno ubijaju, siluju, gađaju naše gradove krstarećim projektilima ne mogu da žele mir. Prvo bi trebalo da napuste našu teritoriju, pa ćemo videti”, rekao je on. Zelenski je na konferenciji za novinare u Lavovu upozorio da se “ne veruje Rusiji” .

    Podsetimo, Gutereš je pozvao na demilitirazaciju nuklearne elektrane, koja je pod kontrolom Rusije u regionu Zaporožja na jugu Ukrajine, i izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog situacije u njoj i oko nje.

    Rusko ministarstvo spoljnih poslova odbacilo je predlog Gutereša o demilitarizaciji oblasti oko nuklearne elektrane.

  • Ruski borbeni avioni nakratko ušli na teritoriju Finske

    Ruski borbeni avioni nakratko ušli na teritoriju Finske

    Sumnja se da su dva ruska borbena aviona MiG-31 povrijedila finski zračni prostor u blizini obalnog grada Porvooa u Finskom zaljevu.

    Sumnja da se kršenje dogodilo rano jutros, a avioni su letjeli prema zapadu, rekao je šef komunikacija ministarstva odbrane Kristian Vakkuri, dodajući da su avionic bili u finskom zračnom prostoru dvije minute.

    “Dubina sumnjivog upada u finski zračni prostor bila je jedan kilometar”, rekao je Vakkuri, ali nije želio pojasniti jesu li avioni ispraćeni.

    Finske zračne snage poslale su “operativnu letačku misiju” i identifikovale avione MiG-31, a granična straža pokrenula je istragu o prekršaju.

  • “OHR i funkciju visokog predstavnika treba ukinuti”

    “OHR i funkciju visokog predstavnika treba ukinuti”

    Nastup bijesa CSU političara Kristijana Šmita pokazuje da OHR treba ukinuti, piše Maksimilijan Pop u njemačkom listu “Špigl” u komentaru pod imenom “Poput kolonijalnog gospodara”.

    Pop u svom komentaru ističe da ovaj haotičan nastup još jednom u prvi plan povlači pitanje da li je Šmit dorastao ovom poslu koji zahtijeva vrhunske diplomate.

    “Međutim, problem je i mnogo dublji jer u stvarnosti treba ukinuti funkciju visokog predstavnika. Nedemokratska je i neokolonijalna i predstvlja nipodaštavanje za ljude u BiH”, smatra komentator “Špigla”.

    On navodi da EU treba pod hitno dati ponude zemljama Balkana ili će od svega profitirati Moskva.

    U komentaru se podsjeća da je Šmit tri decenije zastupao CSU u Bundestagu i da za to vrijeme na sebe nije skrenuo pažnju diplomatskim umijećem.

    Kao ministar poljoprivrede glasao je suprotno uputstvima njemačke Savezne vlade za odobrenje pesticida glifosata u EU.

    Nakon napuštanja Bundestaga 2021. godine, Šmit je navodno želio da postane rukovodilac “Hans Zajdel” fondacije koja je bliska njegovoj stranci, što mu nije uspjelo, te ga je, kako se navodi u “Špiglu”, umjesto te pozicije Vlada poslala u BiH.

    Pop podsjeća da je OHR formiran krajem rata u BiH 1995. godine i podređen je savjetu od 50 država i organizacija kako bi nadgledao sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. U postratnim godinama je OHR pod rukovodstvom prvog visokog predstavnika i bivešeg švedskom ministra Karla Bilta pomogao da se izgrade državne institucuje u BiH.

    Pop ističe da je OHR u međuvremenu postao anahron.

    Prema njegovim riječima, visokog predstavnika ne biraju građani BiH nego ga postavlja međunarodna zajednica, ali, bez obzira na tu činjenicu, formalno ima velika ovlaštenja da može nametati zakone i uticati na državne poslove. “Noje Ciriher cajtung” uporedila je visokog predstavnika sa imperijalističkim institucijama 19. vijeka.

    U komentaru se podsjeća da su njemački kancelar Olaf Šolc i ministar inostranih poslova Analena Berbok bili ove godine u posjeti Balkanu i da su oboje ukazali na značaj regiona za evropsku stabilnost, ali je istina, zapravo, da se Berlin i Brisel ne interesuju za zemlje nasljedice bivše Jugoslavije i Albaniju. Pregovori EU sa zemljama Balkana godinama tapkaju u mjestu.

    Pop napominje da mnoge zemlje EU nisu spremne da prihvate novu članicu Unije. Političari u Beogradu, Sarajevu i Skoplju pretpostavljaju i koji su razlozi, zbog kojih pojedini, poput predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, manje ili više flertuju s Moskvom.

    Rusija i Kina se ekonomski i politički šire po Balkanu, a EU je odgovorna za geopolitički vakuum na svom južnom krilu.

    Zbog toga je, smatra Pop, veoma bitno da EU balkanskim zemljama pruži konkretne ponude. Ne mora to odmah biti punopravno članstvo, ali može pristup evropskom tržištu kako je to skicirala tink-tenk organizacija Evropska inicijativa za stabilnost na jednom od svih papira.

    Za BiH i druge zemlje Balkana je neophodna perspektiva. Ono što im ne treba, svakako jesu lekcije nekadaših poslanika Bundestaga, zaključuje se u komentaru “Špigla”

  • Borel nakon sastanka sa Vučićem i Kurtijem: Nismo došli do dogovora

    Borel nakon sastanka sa Vučićem i Kurtijem: Nismo došli do dogovora

    Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel izjavio je da delegacije Beograda i Prištine danas nisu postigle dogovor u dijalogu u Briselu, ali da je dogovoren nastavak razgovora narednih dana.

    “Nažalost, nismo došli do dogovora danas, ali ovo nije kraj priče. Vučić i Kurti su se složila da proces mora da se nastavi, i da će se razgovori nastaviti u narednom periodu. Još ima vremena do 1. septembra. Ja se ne predajem”, rekao je Borel.

    Borel je rekao da današnji sastanak nije bio regularan, već je sazvan zbog pogoršanja situacije na terenu.

    “Mir i stabilnost moraju da pobijede, i zato je sazvan ovaj sastanak. Ovi razgovori se vode u dramatičnom trenutku, dok traje rat u Ukrajini. Sada nije vrijeme za podizanje tenzija, već za traženje dugotrajnog rješenja”, rekao je Borel.

    Borel je rekao da je svrha sastanka bila smirivanje situacije na terenu.

    “Lideri su imali prilike da detaljno pričaju o nastavku pregovora, zato što situacija na terenu negativno utiče na to. Mislim da su i Vučić i Kurti shvatili da razgovori nemaju alternativu”, istakao je šef diplomatije EU.

    Borel ističe da je na sastanku dogovoreno da se diskusije nastave u narednom periodu, sa ciljem normalizacije situacije na KiM.

    “Sljedeća pitanja su najvažnija. To je pitanje tablica i dokumenata za ulazak i izlazak sa KiM. Međunarodna zajednica ne želi porast tenzija, i partije su odgovorne za eskalaciju na terenu”, naveo je Borel.

    Šef diplomatije EU je dodao da prijem Beograda i Prištine u EU mora da ostane glavni cilj, i da obje strane moraju da nađu način za dogovor.

    “Ovo je bio dugačak dan, i još jednom želim da ponovim da smo se dogovorili da nastavimo razgovore, na politički inteligentan način, kako bi stvorili sigurnost i stabilnost za sve građane regiona. To je naša obaveza i odgovornost”, zaključio je Borel, prenose Novosti.

  • Borel: Očekujem da Vučić i Kurti dođu do zajedničkog stava

    Borel: Očekujem da Vučić i Kurti dođu do zajedničkog stava

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel izjavio je da očekuje da na današnjem sastanku u Briselu u okviru dijaloga Beograda i prištine predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti budu otvoreni i fleksibilni i da dođu do zajedničkog stava.

    “Sazvao sam jutros sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Nedavne tenzije na sjeveru Kosova pokazale su još jednom da je vrijeme da se krene naprijed ka punoj normalizaciji. Očekujem da oba lidera budu otvoreni i fleksibilni da dođu do zajedničkog stava”, napisao je Borel na Twitteru.

    U Briselu je danas nastavljen dijalog Beograda i Prištine, na najvišem nivou.

  • “Ako nastavite zatvaramo, inače prekriće Njemačku, Poljsku, Slovačku…”

    “Ako nastavite zatvaramo, inače prekriće Njemačku, Poljsku, Slovačku…”

    Predstavnik ruskog Ministarstva odbrane saopštio je danas da bi nuklearka Zaporožje mogla da bude zatvorena ako ukrajinske snage nastave da granatiraju.

    Ovu informaciju Kijev oštro demantuje da čini.

    Igor Kirilov, šef ruskih snaga za zaštitu od radioaktivnih, hemijskih i bioloških napada rekao je da su u ukrajinskim napadima oštećeni sistemi za podršku nuklearke, a da bi u slučaju nuklearnog akcidenta radioaktivni materijal prekrio Nemačku, Poljsku i Slovačku, javio je Rojters.

    Kirilov je takođe rekao da bi akcije ukrajinskih oružanih snaga na teritoriji nuklearke mogle da dovedu do situacije slične nuklearnom akcidentu u Fukušimi, u Japanu, preneo je Tas s.

    Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov izneo je danas tvrdnje da Ukrajinci sutra planiraju da izvedu artiljerijske napade na teritoriju nuklearne elektrane Zaporožje iz Nikopolja.

    Prema Konašenkovim rečima, ukrajinsko rukovodstvo je u više navrata širilo glasine da su ruske trupe okupirale ovu nuklearnu elektranu i da granatiraju Oružane snage Ukrajine iz artiljerijskih sistema velikog dometa, pokrivajući se nuklearkom, prenosi Sputnjik.

    “Skrećemo pažnju da ruske trupe nemaju teško naoružanje ni na teritoriji stanice, ni u okolnim područjima. Tamo su samo jedinice obezbeđenja”, istakao je portparol.

    On je dodao da Oružane snage Rusije preduzimaju sve neophodne mere da osiguraju bezbednost Zaporoške NE.

  • Putin će moći da poveća plate – uprkos inflaciji?

    Putin će moći da poveća plate – uprkos inflaciji?

    Prihodi od izvoza ruske energije ove godine će, prema predviđanjima Rusije, porasti za oko 98 milijardi evra jer su veće cene robe nadoknadile smanjenu tražnju.

    Rusko Ministarstvo ekonomije očekuje da će prihodi od izvoza energije dostići 331 milijardu evra u 2022. godini, što je za trećinu više u odnosu na 239 milijardi evra u 2021. godini, prenosi Beta.

    Skok u prihodima, ako se ostvari, pomoći će jačanju ruske ekonomije koja je pogođena sankcijama Zapada zbog rata u Ukrajini, piše Radio Slobodna Evropa. Veći prihodi od izvoza omogućiće predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da podigne plate i penzije u trenucima recesije i inflacije koja ugrožava životni standard.Izvoz energije čini oko polovinu prihoda federalnog budžeta Rusije. Ministarstvo ekonomije predviđa da će se prosečna izvozna cena prirodnog gasa od 1.000 kubnih metara u ovoj godini više nego udvostručiti, pre nego što će postepeno padati do kraja 2025. godine, navodi se u dokumentima vlade.

    Ruski izvoz gasa će ove godine pasti za oko 15 odsto tokom pogoršanja odnosa između Brisela i Moskve zbog rata u Ukrajini.

    Evropska unija je objavila da namerava da smanji zavisnost od ruskog gasa, budući da joj je Rusija godinama bila najveći dobavljač goriva. Smanjenje ruskog izvoza u EU samo će delimično biti nadoknađeno povećanim izvozom u Kinu.

    Rusko Ministarstvo ekonomije očekuje zaradu od izvoza energije u iznosu od 251 milijarde evra u 2023. godini, više nego u 2021. godini, budući da cene nafte i plina padaju. Sveukupno gledano, ruska ekonomija se bolje drži nego što se očekivalo zbog sankcija, jer porast prihoda od energije daje vladi u Moskvi više moći da podrži sektore pogođene sankcijama.

  • Ukrajina će biti puštena “niz vodu”?

    Ukrajina će biti puštena “niz vodu”?

    Šest najvećih zemalja Evropske unije, uključujući Nemačku i Francusku, u julu uopšte nije dalo nova bilateralna vojna obećanja Kijevu, piše “Politiko”.

    Prema navodima tzog portala, ovo se desilo prvi put od početka specijalne operacije.

    “Ovo ukazuje na činjenicu da, bez obzira na istorijske pomake u evropskoj odbrambenoj politici, kada su i Francuska i Nemačka počele da isporučuju oružje Ukrajini, vojna pomoć Kijevu mogla bi da oslabi baš u trenutku kada je Kijev najavio odlučnu kontraofanzivu”, piše list.

    Direktor istraživanja na Institutu za svetsku ekonomiju Kilski Kristof Trebeš rekao je za “Politiko” da obim vojne pomoći Ukrajini ima tendenciju opadanja od kraja aprila.

    “Iako su borbe ušle u kritičnu fazu, nove inicijative za pomoć su presušile”, ocenio je Trebeš.

    Zapadni saveznici su prošle nedelje u Kopenhagenu odlučili da Kijevu daju 1,5 milijardi dolara pomoći. Ali, kako se navodi u članku, ova suma je “minorna” u poređenju sa onim što je ranije obećano Ukrajini, preneo je Sputnjik.

  • Šmitov ljutit govor izazvao reakcije i u Njemačkoj

    Šmitov ljutit govor izazvao reakcije i u Njemačkoj

    Govor Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Republika Srpska ne priznaje, u srijedu je izazvao neuobičajeno veliku pažnju u njemačkim medijima, te se našao na udaru kritika i na društvenim mrežama.

    Zastupnica u Evropskom parlamentu, Delara Burkhardt, je prokomentarisala Šmitovo ponašanje na Twitteru:

    “Ono što bosanskom civilnom društvu treba od međunarodne zajednice: solidarnost u borbi protiv rasisitičke podjele u zemlji i za demokratsku izbornu reformu. Šta dobija.”

    Njemački magazin Špigl je komentarisao da Šmitov izliv bijesa nije bio nimalo diplomatski.

    Pomenuo ga je i dnevni list Štutgarter algemajne, komentarom da je njegov emotivan izliv izazvao veliko uzbuđenje u javnosti i na društvenim mrežama.

    Jedan od najvećih njemačkih portala Fokus komentarisao je da se Šmit iskalio na novinare. Dnevne novine Velt, takođe, nisu izostale u komentaru Šmita, koji je naveo da ga ni uključene kamere nisu spriječile u izlivu emocija i reakciji na novinarsko pitanje.

    Inače, Šmit, je juče nakon pitanja novinara u Goraždu o izmjenama Izbornog zakona BiH burno reagovao, govoreći da mu je dosta političkih igara.