VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Twitter upozoren na moguću zabranu u EU

    Twitter upozoren na moguću zabranu u EU

    Evropska unija upozorila je “Twitter” na moguću zabranu u evropskom bloku ukoliko njen vlasnik Ilon Mask ne bude striktno poštovao pravila društvene mreže o uređivanju sadržaja, piše “Fajnenšel tajms”.
    Komesar EU za interno tržište Tijeri Breton rekao je ovo danas u video razgovoru sa Maskom, navodi se u tekstu čiji su izvori osobe upućene u konverzaciju.

    Breton je rekao Masku da mora da poštuje listu pravila, uključujući odbacivanje “nasumičnog” pristupa obnavljanju naloga blokiranih korisnika i pristajanje na “obimnu nezavisnu analizu” platforme do sljedeće godine.

    Zvaničnik EU je dodao da će “Twitter” kao kompanija morati značajno da pojača napore u smislu poštovanja pravila, transparente politike prema korisnicima, jačanja uređivanja sadržaja i zaštite slobode govora.

    Breton je ranije pozvao Maska da poštuje opšta pravila EU protiv govora mržnje na internetu i širenja dezinformacija. Slične komentare izrekao je i komesar EU za pravdu Didije Rejnders.

  • UN traži rekordnu pomoć za 2023. godinu

    UN traži rekordnu pomoć za 2023. godinu

    Ujedinjene nacije (UN) i njihovi partneri pokrenuli su apel za rekordnu pomoć 51.5 milijardi dolara novčane pomoći za 2023. godinu, a očekuje se da će desetinama miliona dodatnih ljudi trebati humanitarna pomoć.

    Globalni humanitarni pregled UN-a procjenjuje da će dodatnih 65 miliona ljudi trebati pomoć sljedeće godine, čime će ukupan broj porasti na 339 miliona u 68 zemalja.

    To predstavlja više od 4 odsto ljudi na planetu ili otprilike stanovništva Sjedinjenih Država.

    “To je fenomenalan broj i to je deprimirajući broj”, rekao je UN-ov koordinator za hitnu pomoć Martin Grifits novinarima u četvrtak u Ženevi, dodajući da to znači da će “sljedeća godina biti najveći humanitarni program” koji je svijet ikada vidio.

    “Humanitarne potrebe su šokantno visoke, budući da se ovogodišnji ekstremni događaji prelijevaju u 2023.”, rekao je Griits, navodeći sukob u Ukrajini i sušu na Rogu Afrike, prenosi “Al Jazeera”.

  • Kadirov potvrdio likvidaciju cijele grupe

    Kadirov potvrdio likvidaciju cijele grupe

    Čečenski lider Ramzan Kadirov potvrdio je likvidiciju ukrajinske izviđačko-diverzantske grupe u Luganskoj Narodnoj Republici.

    “Još jedna ukrajinska diverzantsko-izviđačka grupa uspešno je likvidirana u pravcu Kremene. Vojnici specijalnih snaga ‘Ahmat’ nastavljaju da opravdavaju titulu jedne od najefikasnijih borbeno spremnih jedinica. Zahvaljujući brzim i koordinisanim akcijama, uspjeli su da potpuno poraze neprijateljski odred koji je pokušao da se probije”, napisao je Kadirov na svom Telegram kanalu.

    Čečenski lider je dodao da će “komanda Oružanih snaga Ukrajine morati da dopuni ionako dugu listu Ukrajinaca koji su poginuli u besmislenoj borbi za zapadne vrijednosti”, prenosi “b92”.

  • Pentagon se protivi novoj vojnoj operaciji Turske u Siriji

    Pentagon se protivi novoj vojnoj operaciji Turske u Siriji

    Američki ministar odbrane Lloyd Austin rekao je u srijedu svom turskom kolegi da se snažno protivi novoj turskoj vojnoj operaciji u Siriji i izrazio zabrinutost zbog eskalacije situacije u regiji, saopćio je Pentagon.

    Austin je u pozivu izrazio saučešće zbog napada koji su se dogodili u Istanbulu 13. novembra.

    “Takođe je izrazio zabrinutost zbog eskalacije akcija u sjevernoj Siriji i Turskoj, uključujući nedavne zračne napade, od kojih su neki direktno ugrozili sigurnost američkog osoblja koje radi s lokalnim partnerima u Siriji na porazu ISIL-a”, navedeno je u saopćenju.

    Ministar odbrane pozvao je na deeskalaciju situacije i izrazio snažno protivljenje novoj turskoj vojnoj operaciji u Siriji.

  • Zelenski postavio ultimatum Izraelu

    Zelenski postavio ultimatum Izraelu

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da ne želi da gleda kako Izrael balansira između Ukrajine i Rusije, prenosi “Tajms of Izrael”.

    Govoreći na konferenciji Njujork tajmsa ukrajinski lider je ukazao da će izabrani premijer Izraela Benjamin Netanjahu morati da se odluči da li želi da održi dobre odnose sa Kijevom ili sa Moskvom.

    Rekao je i da Ukrajina i dalje čeka značajniju pomoć od Izraela.

  • Si Đinping: Nastaviti saradnju sa EU

    Si Đinping: Nastaviti saradnju sa EU

    Kina će nastaviti da jača komunikaciju i koordinaciju s Evropskom unijom, rekao je danas kineski predsednik Si Đinping.

    Si Đinping je na sastanku u Pekingu s predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom rekao da se nada da će institucije i zemlje članice EU uspostaviti objektivnu i ispravnu percepciju Kine, javila je kineska CCTV, a preneo Rojters.

  • Medvedev: “Nema nikakve EU, to je 51. američka država”

    Medvedev: “Nema nikakve EU, to je 51. američka država”

    Dmitrij Medvedev ocenio je da je EU 51. država SAD, nakon što je šefica Evropske komisije uklonila sa Tvitera saopštenje o gubicima Oružanih snaga Ukrajine.

    “Mahnita tetka Ursula je preko svog Tvitera obavestila svet da su Oružane snage Ukrajine ‘izgubile 100.000 vojnika’. Očigledno je da je tetkica dobila ćušku iz Vašingtona. Čini se da je bilo bolno. Deluje krajnje ponižavajuće. Nema nikakve Evropske unije, postoji država broj 51”, napisao je Medvedev.

    Prethodno je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objavila da je, na osnovu dosadašnjih procena, od početka specijalne vojne operacije, “poginulo preko 100.000 ukrajinskih vojnika i više od 20.000 civila”.

    Nakon toga, iz pisane i video objave Fon Der Lajenove potpuno je uklonjen deo o broju poginulih i ranjenih.

    Evropska komisija je potvrdila da je iz izjave Fon der Lajenove obrisala informacije o poginulim ukrajinskim vojnicima.

  • Od 2023. Rusija povećava vojni budžet za 150%

    Od 2023. Rusija povećava vojni budžet za 150%

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je da će njegova zemlja povećati budžet njegovog resora za 150 odsto 2023. godine.

    Govoreći na sednici kolegijuma ministarstva, Šojgu je istakao da bi takvo povećanje trebalo da omogući vojsci da 97% svog naoružanja i opreme ima spremno za upotrebu u svakom trenutku, prenosi teletrader.

    Ranije ovog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin govorio je o situaciji u vojsci, ističući da će borba protiv oružja zapadne proizvodnje u Ukrajini pomoći zemlji da unapredi sopstvene sposobnosti.

  • Nestalo “100.000 mrtvih Ukrajinaca” iz Ursulinog govora

    Nestalo “100.000 mrtvih Ukrajinaca” iz Ursulinog govora

    Evropska komisija je obrisala informaciju o 100.000 poginulih ukrajinskih vojnika iz video-obraćanja i pisanog saopštenja šefice EK Ursule fon der Lajen.

    Šefica EK je u saopštenju na Tviteru navela da je neophodno pozvati Rusiju na “međunarodnu odgovornost“ zbog događaja u Ukrajini i iskoristiti zamrznuta ruska sredstva za obnovu Ukrajine.

    U prilog tome, Fon der Lajenova je istakla da je od početka specijalne vojne operacije “prema dosadašnjim procenama poginulo više od 100.000 ukrajinskih vojnika i više od 20.000 civila”.

    Međutim, kasnije je iz njenog obraćanja obrisan deo o broju poginulih i ranjenih.

    Evropska komisija je potvrdila da je iz izjave Fon der Lajenove obrisala informacije o poginulim ukrajinskim vojnicima.

    “Mnogo hvala onima koji su ukazali na neprecizne cifre u prethodnoj verziji videa. Procena iz spoljnih izvora, koja je korišćena, trebalo je da se odnosi na žrtve, odnosno i poginule i ranjene, i trebalo je da pokaže surovost Rusije”, objavila je na Tviteru zvanična predstavnica Evropske komisije Dana Spinat.

  • Amerika kreće u napad?

    Amerika kreće u napad?

    Predsednik SAD Džozef Bajden spreman je da pribegne vojnoj intervenciji kao poslednjem sredstvu da spreči Teheran da dobije nuklearno oružje.

    To je rekao pecijalni predstavnik SAD za Iran Robert Meli tokom diskusije koju je vodio Forin Polisi.

    “Predsednik je rekao da bi kao krajnje sredstvo pristao na vojni scenario ako bi to pomoglo da se Iran spreči da dobije nuklearno oružje. Međutim, još nije došlo vreme za to”, rekao je on.

    Kako je primetio jedan visoki diplomata, američko rukovodstvo u međuvremenu i dalje preferira diplomatiju kao najbolji način da se reši pitanje mogućeg nabavke nuklearnog oružja od strane Irana.

    Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi ranije je izrazio nadu u tehnički sastanak sa iranskim predstavnicima kako bi se rešila otvorena pitanja.

    Međutim, 17. novembra Upravni odbor IAEA doneo je rezoluciju koja ukazuje na obavezu Teherana da sarađuje sa agencijom u istrazi vezanoj za identifikaciju tragova uranijuma na tri neprijavljena mesta.

    Stalni predstavnik Rusije pri toj organizaciji Mihail Uljanov rekao je za RIA Novosti da je tema o pronalasku čestica uranijuma u ​​Iranu, stara 20 godina, dobila neprikladnu vrednost na pregovorima o Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA).

    Iranski mediji su objavili da je Teheran kao odgovor na rezoluciju IAEA počeo da obogaćuje uranijum do 60 odsto u nuklearnom postrojenju Fordou, stvarajući nove centrifugalne kaskade IR2M i IR4 u nuklearnim postrojenjima u Netanzi i Fordou, kao i da tamo pokreće nove centrifuge.