VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Presuda na koju se dugo čekalo: Depu odšteta od 15 miliona, Herd dva miliona dolara

    Presuda na koju se dugo čekalo: Depu odšteta od 15 miliona, Herd dva miliona dolara

    Sud u Virdžiniji (SAD) sopštio je zvaničnu presudu u slučaju Džoni Dep i Amber Herd – Dep nije kriv!

    Ovako su prvo objavili vodeći svjetski mediji, međutim, kako je sudija nastavila da čita presudu, objelodanila je da je i Dep kriv, tačnije da su oboje krivi za iznošenje kleveta tokom sudskog procesa.

    Porota je proglasila i Amber Herd i Džonija Depa odgovornim za klevetu u tužbama koje su podnijeli jedno protiv drugog.

    Glumac je dobio tužbu za klevetu protiv Amber Herd, vrijednu 15 miliona dolara.

    Kako je porota presudila, izjava glumice je bila lažna.

    “Sve tvrdnje o Džoniju Depu bile su lažne, odluka je koju je jednoglasno donijela porota na sudu okruga Fairfaks u Virdžiniji odlučujući o prve dvije tačke.

    Naveli su da je Amber Herd djelovala sa stvarnom zlobom prilikom objavljivanja članka u Vašington Postu. Oni su naveli da su njene tvrdnje o braku bile lažne i klevetničke. Porota je odlučila da Herd mora Depu da plati 15 miliona dolara.

    Međutim, porota je, takođe, utvrdila da je Džoni Dep klevetao Amber Herd – ali to je bilo preko njegovog advokata Adama Voldmana i to samo u jednoj od tri tačke.

    Dobila je dva miliona dolara na ime kompenzacijske štete i ništa od kaznene štete.

    Nakon što je porota saopštila odluku da je Dep dobio tužbu za klevetu, njegova bivša supruga Amber Herd napustila je bez riječi sudnicu. Za njom je pošao i advokatski tim.

    Amber Herd na Twitteru je izrazila nezadovoljstvo presudom.

    Sa druge strane, tim stručnjaka koji je zastupao Depa slavio je presudu.

    Porota je odlučila da je Amber oklevetala glumca u časopisu “Vašington Post”.

    Čitanje presude kasnilo je zato što su porotnici zaboravili ispuniti obrazac za naknadu štete. Odmah su krenula nagađanja da se iz toga može naslutiti da su presudili u korist Depa koji od Herd nije tražio odštetu, prenosi Telegraf.

    Zanimljivo je to, da su analitičari tvrdili da bi, ukoliko ne bude bio proglašen krivim, Amber Herd mogla da proglasi bankrot jer, kako pretpostavljaju, neće imati novca da isplati svog bivšeg partnera.

    Porota je danas, 1. juna, u toku dana, saopštila da je donijla presudu u tužbi Džonija Depa za klevetu protiv njegove bivše supruge Amber Herd, koja je svjedočila da ju je Dep fizički i seksualno napao u više navrata.

    Depova i Herdova veza počela je prije više od jedne decenije i na kraju se pretvorila u ono što je izgleda bio otrovan brak.

    Par se razveo 2016. godine, ali je nastavio da se bori na sudu zbog članka koje je Herd napisala za Vašington post 2018. godine, u kojem je opisala preživljavanje porodičnog nasilja – ne pominjući Depa po imenu.

    Dep ju je tužio za 50 miliona dolara odštete i negira da je ikada bio fizički nasilan prema Amber. Amber je tužila Depa za 100 miliona dolara i tvrdila da je bila nasilna sa Depom samo u samoodbrani ili odbrani svoje mlađe sestre.

    Kako se slučaj odvijao, društveni mediji su postali prepuni zvučnih zapisa, dokaza i snimaka iz sudnice. Dep je proveo četiri dana svjedočeći.

  • Putin menja vojni vrh?

    Putin menja vojni vrh?

    Već ko zna koji put kruže glasine da je general Dvornikov nestao.

    Američki zvaničnici tvrde da se generalu već drugu nedelja gubi trag, i tako podstiču glasine da ga je Putin smenio.

    Glavni ruski zapovednik u Ukrajini nije se pojavio u javnosti već dve nedelje i moguće je da više nije rukovodeći u vojnoj operaciji, javlja Dejli mejl.

    General Aleksandar Dvornikov, optužen za ratne zločine, koji je pomogao sirijskom predsedniku Bašaru Al Asadu da ubija vlastiti narod,,, navodi ovaj medij, u aprilu je angažovan od strane ruskog predsednika Vladimira Putina u napadima na Donbas, nakon što je doživeo sramotni poraz i bio prisiljen na povlačenje iz Kijeva.

    Američki zvaničnici tvrde da se generalu već drugu nedelju ne može ući u trag, i logično tako podstiču glasine da je smenjen.

    Nije jedini na spisku
    Ukoliko se pokaže da je to istina, general Dvornikov pridružiće se admiralu Igoru Osipovu, zapovedniku crnomorske flote i generalu pukovniku Sergeju Kiselu, vođi 1. gardijske tenkovske armije, za koje zapadni izvori tvrde da su smenjeni usled niza poraza na ukrajinskom ratištu. Veruje se da je suspendovan i general Valerij Gerasimov, šef ruskog glavnog stožera te da Vladimir Putin još odlučuje o njegovoj sudbini.

    Ova vest dolazi uprkos ukrajinskih tvrdnji da su već ubili devet ruskih generala i na desetine visokopozicioniranih ruskih vojnih zvaničnika za manje od tri meseca ratovanja. O nestanku Dvornikova među prvima je izvestio Njujork Tajms, nakon brifinga od strane američkih zvaničnika o stanju invazije.

    Ponavljaju greške

    Zvaničnici tvrde da Rusija u Donbasu ponavlja greške iz Kijeva, uključujući nedostatak koordinacije između različitih vojnih jedinica što je usporilo tok napredovanja. Koordinacija među ruskim vojnim jedinicama postala je nešto bolja nakon što je general Dvornikov postavljen, tvrde posmatrači, ali čak ni on nije bio u stanju da popravi “temeljne mane” u funkcionisanju ruske vojske.

    “Krvav i zastrašujući ugled”

    General Dvornikov ima dugotrajan, krvav i zastrašujući ugled kao zapovednik ruskih vojnih snaga, piše Dejli mejl.

    Od 2016. nadgledao je rusku intervenciju u građanskom ratu u Siriji pomažući sirijskom predsedniku Bašaru Al Asadu da porazi neprijatelje i neke od bivših američkih saveznika.

    Rođen 1961., Dvornikov je karijeru započeo u Sovjetskoj Vojnoj školi, pre nego što se priključio Sovjetskoj Armiji 1978. godine. Nastavio je obuku u Školi za obuku visokog zapovedništva u Moskvi, gdje je diplomirao 1982.

    Od tada, uspinjao se u vojnoj hijerarhiji u Sovjetskoj, a zatim Ruskoj, vojsci služeći na seniorskim pozicijama u različitim divizijama te napredujući od Vojne Akademije do Glavnog stožera 2005. godine.

    U 2008. godini prezuzeo je zapovedništvo nad 5. Crvenom Armijom, pre obavljanja dužnosti kao zamenik zapovednika Istočnog vojnog okruga, a zatim i kao načelnik stožera Središnjeg vojnog okruga.

    U septembru 2015. postao je prvi zapovednik Ruskih oružanih snaga u Siriji na početku ruske intervencije u toj zemlji te je bio odgovoran za vojne operacije u Siriji tokom 2016. godine.

    Od preuzimanja vodstva u Ukrajini, smatralo se da 60-godišnji general stoji iza raketnog udara na železničku stanicu u Kramatorsku u apilu, kada je ubijeno 59-ero ljudi, uključujući i nekoliko dece, koji su bili u procesu evakuacije.

  • Amerika podržava izvoz ruskog žita

    Amerika podržava izvoz ruskog žita

    Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild izjavila je da administracija predsjednika SAD Džoa Bajdena podržava izvoz ruskog žita i đubriva radi rješavanja rastuće globalne prehrambene nesigurnosti izazvane ratom u Ukrajini.

    Tomas-Grinfildova je rekla u sjedištu UN u Njujorku da nema sankcija SAD na ruske isporuke žitarica i đubriva, ali je dodala da među kompanijama postoji mala nervoza i da se uzdržavaju od narudžbina.

    Prema njenim riječima, SAD su spremne da ponude garantna pisma osiguravajućim kompanijama i izvoznicima žitarica i đubriva kako bi se obezbijedio izvoz prijeko potrebnih poljoprivrednih proizvoda iz Rusije.

    Tomas-Grinfildova je navela da Bajdenova administracija veoma podržava napore generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da se omogući izvoz žitarica iz Ukrajine željeznicom i Crnim morem, kao i njegova zalaganja da ruska hrana i đubrivo imaju neograničen pristup globalnim tržištima.

    Portparol UN Stiven Dudžarik saopštio je u utorak da je generalna sekretarka Konferencije UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD) Rebeka Grinspan posjetila Moskvu u ponedjeljak, gdje je imala konstruktivne razgovore s prvim potpredsjednikom vlade Andrejem Belousovim o izvozu ruskog žita i đubriva. Dodao je da je Grinspanova tim povodom u utorak bila u Vašingtonu na sastanku sa američkim zvaničnicima.

    Zamjenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavio je da će Moskva pronaći načine da snabdijeva tržišta ruskim žitom i đubrivima uprkos zapadnim sankcijama.

    “Rusija po pitanju stabilnog snabdijevanja hranom na svjetskom tržištu ‘neće zarđati’, ali Zapad mora da prestane da bude licemjeran i da ukine sva ograničenja na izvoz iz Rusije”, rekao je za RIA Novosti Rjabkov.

    On je naveo da kontakti po tom pitanju postoje i da je Rusija spremna da pod određenim uslovima isporuči ovu deficitarnu robu na svjetsko tržište.

    “Kontakti se nastavljaju. Nisam siguran da možemo da razgovaramo o multilateralnom formatu za diskusije o ovim pitanjima. Ovdje nije problem da li smo mi spremni da nešto isporučimo ili ne. Mi imamo potpunu spremnost na tom planu. I hrana i đubrivo, koji su takođe rijetka roba u savremenom svijetu u ovom trenutku, dostupni su”, naglasio je Rjabkov.

    Predsjednik Vladimir Putin rekao je u ponedjeljak da je Rusija spremna da olakša izvoz ukrajinske pšenice preko Crnog mora, kao i isporuke ruskog đubriva, ako sankcije budu ublažene, saopštio je Kremlj.

    Ruski napad na Ukrajinu i zapadne sankcije Moskvi potaknuli su snažan rast cijena žitarica, jestivih ulja, goriva i gnojiva i izazvali globalnu prehrambenu krizu, podsjeća Reuters.

    Rusija i Ukrajina proizvode gotovo trećinu svjetske pšenice, Rusija je i ključni izvoznik gnojiva, a Ukrajina vodeći izvoznik kukuruza i suncokretovog ulja.

    Od početka ruske akcije 24. februara Ukrajina ne izvozi žitarice preko luka na Crnom moru i više od 20 miliona tona žitarica zaglavilo je u silosima. Moskva pak tvrdi da su njen izvoz gnojiva i žitarica poremetile sankcije.

  • “Akcije Dodika i Čovića žele uništiti BiH, to zahtijeva čvrst otpor”

    “Akcije Dodika i Čovića žele uništiti BiH, to zahtijeva čvrst otpor”

    Poslaničke grupe u njemačkom parlamentu SPD, Bündnis 90/Die Grünen i FDP pozvali su Vladu Njemačke da pruži veću podršku Bosni i Hercegovini s obzirom na rastuće tenzije i secesionističko djelovanje u zemlji.

    Navodne etničke razlike eksploatiše nacionalistička politička elita zemlje u ‘srpskoj, hrvatskoj i bošnjačkoj’ stranci, pojačava retoriku i eksploatišu je za samobogaćenje i održavanje na vlasti – pišu poslanici u zajedničkom prijedlogu.

    Dalje se navodi da su reforme decenijama blokirane kako bi se održalo povoljno okruženje za korupciju.

    – Sada se pojedini politički lideri sve više oslanjaju na separatizam, mržnju i govor mržnje, da bi odvratili pažnju od zastoja i društvene frustracije za koje su same te političke snage odgovorne. Posebno, političke akcije političara poput člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika i Dragana Čovića, predsjednika stranke HDZ BiH, imaju za cilj da unište Bosnu i Hercegovinu kao državu i dom stanovnika različitih naroda. To je prijetnja miru u jugoistočnoj Evropi i to je neprihvatljivo te zahtijeva odlučan i čvrst otpor Evropske unije, njenih članica i međunarodne zajednice – navedeno je.

    Poslanici, između ostalog, pozivaju Vladu Njemačke da pozove političko rukovodstvo Bosne i Hercegovine na deeskalaciju i smanjenje unutrašnjih tenzija.

    – Ona bi takođe trebala nastaviti da se energično zalaže za to da sankcije EU budu usmjerene na osobe, institucije i kompanije koje podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni pravni subjektivitet Bosne i Hercegovine. Pored toga, od političkih lidera Srbije, takođe u pogledu tekućeg procesa pristupanja EU, i Hrvatske treba bez sumnje tražiti da se distanciraju od etničkih separatističkih snaga u Bosni i Hercegovini – dodali su.

    Ostali zahtjevi usmjereni su, između ostalog, na približavanje Bosne i Hercegovine NATO, nastavak Berlinskog procesa i jačanje Kancelarije visokog predstavnika.

    – Savezna vlada bi također trebala ispitati obnovljenu podršku njemačkih oružanih snaga za operaciju EUFOR Altea kao signal podrške Njemačke – zaključeno je, prenosi Kliks.

  • “Već u julu…”

    “Već u julu…”

    Šef međunarodnog komiteta Državne dume Rusije Leonid Slucki izjavio je da bi Hersonska oblast, Donjecka i Luganska Narodna Republika mogle da se ujedine s Rusijom već u julu. “Ne isključujem mogućnost da se to dogodi već u julu, ne bih da predskazujem gde će se to dešavati, ali pretpostavljam da će oslobođene teritorije održati referendum manje, više istovremeno. To bi bilo logično. Računam da bi to moglo da se desi već u julu”, rekao je Slucki.

  • Berbok: Rusija uništava grad po grad s bezbedne udaljenosti

    Berbok: Rusija uništava grad po grad s bezbedne udaljenosti

    Rusija je usvojila strategiju zadržavanja naselja sa bezbedne udaljenosti u ukrajinskom regionu Donbasa, izjavila je danas nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok i dodala da je samim tim još važnije da Berlin pošalje Kijevu odbrambeno oružje.

    U govoru u nemačkom Parlamentu Berbok je rekla da Rusija vodi rat za “depopulaciju i gašenje civilizacije” u regionu istočne Ukrajine, prenosi agencija Rojters.

    “Grad po grad, selo po selo, ruske snage ih uništavaju sa bezbedne udaljenosti. Prvo projektili, pa ratni avioni sa artiljerijom, a onda kada se sve uništi ubacuju se tenkovi”, kazala je šefica nemačke diplomatije.

    Dodala je da je Nemačka morala da pošalje još artiljerije, dronova i protivvazdušnog oružja kako bi pomogla Ukrajini da se odbrani od tog napada.

  • Putin: Bezbednosna situacija u Donbasu je izvanredna

    Putin: Bezbednosna situacija u Donbasu je izvanredna

    Trenutna situacija u pogledu bezbednosti Rusije i Donbasa je izvanredna, ocenip je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

    On je na sastanku sa porodicama, kojima je dodeljen orden roditeljske slave, istakao da se zemlja suočava s mnogo problema, prenosi TAS S.

    “Uvek ima mnogo problema i nema ničeg neobičnog u tome, ali ono što vidimo prilikom obezbeđivanja bezbednosti naše zemlje i podrške našem narodu u Donbasu, svakako je izvanredno”, rekao je Putin.

    Ruski predsednik je kazao i da “neke ključne stvari imaju tendenciju da prođu, ali postoje i druge važne s kojima se treba pozabaviti”.

  • “Rizik od uvlačenja trećih država u rat postoji”

    “Rizik od uvlačenja trećih država u rat postoji”

    Opasnost od uvlačenja trećih država u sukob u Ukrajini postoji, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    “Takvi rizici, naravno, postoje. To što kijevski režim zahteva (višecevne bacače raketa), i to bez pogovora i naredbodavno od svojih zapadnih pokrovitelja.. to, kao prvo, prevazilazi sve granice pristojnosti, a drugo, to je direktna provokacija kako bi se Zapad uvukao u oružana dejstva”, rekao je Lavrov novinarima na kraju posete Rijadu.

  • Blinken: Ukrajina neće napadati ciljeve na teritoriji Rusije

    Blinken: Ukrajina neće napadati ciljeve na teritoriji Rusije

    Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je danas da su mu ukrajinske vlasti pružile uveravanja da neće koristiti sisteme naoružanja dugog dometa koje im je obezbedio Vašington protiv ciljeva na teritoriji Rusije.

    Američki predsednik Džozef Bajden odobrio je novu isporuku raketnih sistema Ukrajini koji mogu precizno da pogađaju ciljeve na udaljenosti do 80 kilometara u okviru paketa naoružanja vrednog 700 miliona dolara koji je bio predstavljen danas, prenosi Rojters.

    Moskva je ranije danas negativno ocenila novi paket američke vojne pomoći Ukrajini, navode RIA Novosti.

  • I Austrija popustila

    I Austrija popustila

    Energetska kompanija OMV takođe je ispoštovala uslove nove šeme plaćanja.

    Austrijski naftni i gasni konglomerat OMV saopštio je da je njegovo plaćanje za ruski gas prema novom mehanizmu plaćanja u rubljama bilo uspešno, prenela je novinska agencija TASS, navodi RT.

    “U maju smo platili po novom načinu plaćanja. Nije bilo nikakvih problema“, rekao je predstavnik OMV-a, a citira agencija.

    Moskva je u martu postavila nove uslove plaćanja za isporuku gasa “neprijateljskim” zemljama koje su Rusiji uvele širok spektar sankcija. Uslovi zahtevaju da kupci otvore dva računa u Gasprombanci – jedan u rubljama i jedan u stranoj valuti. Kupac može položiti svoju valutu po izboru na svoj devizni račun. Ruska banka automatski menja valutu u rublje, koje se zatim prebacuju na račun u rublji za plaćanje Gaspromu.

    Zemlje EU, uključujući Holandiju, Poljsku i Finsku, kao i neke kompanije u Danskoj i Nemačkoj, odbile su da se povinuju te su im isporuke gasa prekinute. Drugi, poput mađarskog MVM-a, nemačkog RWE-a i Unipera, pristali su i platili po novoj šemi. OMV je ranije saopštio da proces plaćanja ne krši sankcije.

    U aprilu je generalni direktor OMV-a Alfred Stern rekao da EU nije u stanju da zameni tokove ruskog gasa u kratkom roku. Prošlog meseca, Federacija austrijske industrije upozorila je da će, ako dotok ruskog gasa prestane, oko 300.000 radnih mesta u Austriji biti ugroženo.