VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Masakr u Kanadi: U napadu ubijeno 10 ljudi, velika potjera za napadačima

    Najmanje 10 ljudi je ubijeno, a još 15 povrijeđeno u napadu nožem u centalnoj kanadskoj pokrajini Saskatchewan, objavila je policija.

    Žrtve su pronađene na 13 lokacija u James Smith Cree Nationu i obližnjem selu Weldon.

    Dvojica osumnjičenika po imenu Damien Sanderson i Myles Sanderson u bijegu su i smatraju se naoružanima i opasnima.

    Stanovnicima je rečeno da se sakriju u svoje domove dok se potjera nastavlja na velikom području.

    “Ne napuštajte sigurnu lokaciju. Budite oprezni dopuštajući drugima da uđu u vaš dom”, objavila je na Twitteru policija.

    Postavljeni su kontrolni punktovi, policija provjerava lične karte putnika, a vozači su pozvani da ne preuzimaju autostopere.

    Vanredno stanje proglašeno je u James Smith Cree Nationu – starosjedilačkoj zajednici s oko 2.000 stanovnika sjeveroistočno od Weldona, gdje živi oko 200 ljudi.

    Upozorenje o opasnoj osobi poslano je na sve mobilne telefone u pokrajinama Saskatchewan, Manitoba i Alberta – velikom području veličine gotovo pola Evrope.

    To je jedan od najsmrtonosnijih činova masovnog nasilja koje je Kanada ikada vidjela. Premijer Justin Trudeau opisao je napad na Twitteru kao “užasan i srceparajući”.

  • Misteriozni avion preletio Evropu pa se srušio kod Latvije, pratili ga lovci NATO-a

    Lovci NATO-a bili su poslani kako bi pratili avion na njegovom čudnom letu koji je započeo u južnoj Španiji.

    Dužnosnici kažu da je avion – za koji se vjeruje da su u njemu bile četiri osobe – trebao je sletjeti u Kelnu u Njemačkoj, ali je umjesto toga poletio prema Baltiku.

    NATO piloti i švedski dužnosnici koji su pratili avion nisu mogli vidjeti nikoga u kokpitu.

    “Avion je letio iz Španije za Keln, ali je tokom leta promijenio rutu”, objavila je latvijska uprava za civilno zrakoplovstvo.

    “Kontrolori zračnog prometa nisu mogli komunicirati s posadom aviona”, rečeno je, dodajući da je Cessna 551 bila registrirana u Austriji – ali je vlasnik bio u Španiji.

    U međuvremenu, web stranica za praćenje podataka FlightRadar24 objavila je da je avion poletio iz španskog grada Jerez de la Frontera.

    Njemački list Bild navodi da je avion prijavio probleme s pristikom u kabini nakon polijetanja i da je kontakt izgubljen nakon što je napustio Pirenejski poluotok.

    Borbeni avioni iz nekoliko zemalja pratili su Cessnu na njenom putovanju.

    Spasilačke ekipe iz Latvije, Švedske i Litvanije stigle su na mjesto nesreće ubrzo nakon što je dojavljeno da je avion pao u more u blizini latvijskog grada Ventspilsa.

    Srušio se “kada je ostao bez goriva”, rekao je kasnije vođa švedske operacije potrage i spašavanja Lars Antonsson, dodajući da “nisu pronađeni ljudski ostaci”.

    Antonsson je rekao da spasioci “uopšte nemaju objašnjenje, možemo samo nagađati” o tome što se dogodilo, “ali oni (ljudi u avionu) su očito bili onesposobljeni”.

  • Sve više njemačkih trupa počinje pristizati u Litvaniju

    Sve više njemačkih trupa počinje pristizati u Litvaniju

    Oko stotinu njemačkih vojnika stiglo je u Litvaniju u nedjelju, nakon što je Berlin obećao da će pojačati svoje prisustvo na istočnom krilu NATO-a nakon ruske invazije na Ukrajinu.

    Trupe stigle trajektom u lučki grad Klaipeda. Vojnici trebaju činiti komandnu jedinicu nove brigade, grupe koja se obično sastojala od oko 4.000 vojnika.

    “Naša poruka našim saveznicima ovdje, na istočnom krilu, je da smo posvećeni osiguravanju sigurnosti”, rekao je komandant brigade Christian Nawrat, prenosi AFP.

    Komandna jedinica bi trebala trajno ostati u ovoj baltičkoj zemlji, a borbene jedinice bi im se pridružile na vježbama, dodao je.

    Visoki pripadnik njemačke vojske rekao je da bi prve vježbe mogle biti održane u oktobru.

    Njemačka, koja vodi borbenu grupu NATO-a u Litvaniji, već ima oko 1.500 svojih vojnika u Litvaniji.

    Baltičke države Estonija, Latvija i Litvanija, pod nekadašnjom sovjetskom vlašću, a koje su sada članice EU i NATO-a, zabrinute su da bi mogle biti sljedeće ako Rusija porazi Ukrajinu.

    Od početka sukoba, tražili su više NATO trupa i stvaranje brigada koje bi zamijenile sadašnje jedinice.

    Njemački kancelar Olaf Scholz je u junu rekao da je njegova zemlja spremna da rasporedi više trupa u Litvaniji “prema snažnoj borbenoj brigadi koja može djelovati i kao sredstvo odvraćanja i odbrane od agresije”.

    NATO je ojačao svoj istočni bok posljednjih godina, posebno nakon ruske aneksije Krima 2014. godine. Od 2017. četiri multinacionalne borbene grupe raspoređene su u tri baltičke države i Poljsku.

    Nakon početka ruske invazije krajem februara, NATO je odlučio da uspostavi četiri nove borbene grupe u Bugarskoj, Mađarskoj, Rumuniji i Slovačkoj.

  • Kadirov odlazi? Oglasili se iz Rusije

    Kadirov odlazi? Oglasili se iz Rusije

    Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da je upoznat sa izjavom čečenskog lidera Ramzana Kadirova da namerava da napusti funkciju šefa države.

    Kako je naveo, stav Kremlja je da se to još uvek nije materijalizovalo, samim tim će on nastaviti da rukovodi tom republikom.

    “Da, zaista smo videli tu izjavu, ali, ako ja to dobro razumem, to se još uvek nije materijalizovalo. Za sada je naš stav da on nastavlja da rukovodi Čečenijom”, kazao je Peskov.

    Podsetimo, čečenski lider Ramzan Kadirov izjavio je da je predugo već na čelu svoje zemlje i da je zaslužio “neograničen i dugačak odmor”.

    Kadirov je takođe podsetio i na činjenicu da je na čelu Čečenije već 15 godina te je ocenio da je jedan od “dugotrajnijih” među sadašnjim šefovima konstitutivnih entiteta Ruske Federacije.

  • Ukrajinci vraćaju teritoriju?

    Ukrajinci vraćaju teritoriju?

    Ukrajinske snage zauzele su dva naselja na jugu, jedno na istoku zemlje, kao i dodatnu teritoriju u istočnoj Ukrajini.

    To je izjavio je večeras predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

    On nije precizirao o kojim je teritorijama reč i nije rekao kada se to dogodilo, osim što je naveo da je primio “dobar izveštaj” na sastanku sa vojnim komandantima i šefovima obaveštajne službe danas, prenosi Routers. U svom noćnom obraćanju Zelenski je zahvalio vojsci za oslobađanje naselja u regionu Donjecka, zauzimanje “nekih visoravni” u pravcu istoka ka regionu Lisičansk-Seversk i oslobađanje dva naselja na jugu.

  • Nasljednik Borisa Džonsona biće poznat sutra

    Nasljednik Borisa Džonsona biće poznat sutra

    Ime nasljednika Borisa Džonsona na čelu britanske vladajuće Konzervativne partije i mjestu premijera biće saopšteno sutra, nakon objavljivanja rezultata unutarpartijskog glasanja za jednog od dva kandidata – bivšeg ministra finansija Rišija Sunaka i aktuelne ministarke spoljnih poslova Liz Tras.

    Konzervatici će sutra objaviti rezultate glasanja, a kandidat koji postane novi lider stranke automatski postaje premijer.

    Dosadašnji britanski premijer Boris Džonson trebalo bi narednog dana da preda ostavku kraljici Elizabeti Drugoj, nakon čega će ona zvanično imenovati njegovog nasljednika.

    Ove godine biće prekršena tradicija da novi premijer bude pozvan na sastanak s kraljicom u Bakingemsku palatu u Londonu jer će ga ona, kako je najavljeno, zbog poteškoća s kretanjem primiti u zamku Balmoral u Škotskoj, prenosi Bi-Bi-Si.

    Do smjene na čelu konzervativaca dolazi nakon što je Džonson 7. jula podnio ostavku.

    Prethodno je ostavke podnijelo više od 50 ministara i ostalih članova njegove vlade.

    Džonson je mjesecima bio na udaru opozicije, ali i predstavnika sopstvene partije zbog načina na koji se zemlja borila prtiv pandemije virusa korona, porasta troškova života, a pogotovo nakon što su procurili snimci sa privatnih zabava u Dauning stritu u vrijeme kada je na snazi bio karantin zbog pandemije virusa korona.

    Seriju ostavki članova Vlade, međutim, pokrenuo je skandal zamjenika šefa poslaničkog kluba Konzervativne stranke u donjem domu parlamenta Krisa Pinčera, koji je podnio ostavku pošto je priznao da se napio u jednom londonskom privatnom klubu, a zatim seksualno uznemiravao dvojicu muškaraca.

    Ako novi premijer odluči da ne raspiše prevremene izbore, sledeći redovni izbori biće održani najkasnije u januaru 2025. godine.

  • Kremlj ima o čemu da razgovara sa Zelenskim

    Kremlj ima o čemu da razgovara sa Zelenskim

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da Rusija ima o čemu da razgovara s predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    A to je, kako je rekao, način na koji će se primeniti ruski uslovi za rešavanje situacije u Ukrajini.

    Na pitanje novinara televizijskog kanala “Rosija-1” da li Moskva ima o čemu da priča sa Zelenskim nakon njegovih izjava da “nije voljan da reši situaciju mirnim putem”, Peskov je odgovorio potvrdno.

    “Naravno, imamo da razgovaramo o tome kako će se ispunjavati naši uslovi”, odgovorio je Peskov, prenosi TAS S.

    On je dodao da su ruski uslovi “apsolutno” ostali nepromenjeni.

    “Specijalna operacija ide po planu, svi ciljevi će biti ispunjeni”, poručio je Peskov.

    On je rekao da se svaka kriza završava za pregovaračkim stolom, a svaki sukob popuštanjem napetosti.

    “Tako će biti i sada. Malo je verovatno da će se desiti uskoro, verovatnije je da će do toga doći kasnije, ali će se svakako desiti”, rekao je Peskov.

    Sve najnovije vesti iz Ukrajine pratite ovde.

  • Njemačka predstavila plan za rješavanje rastućih troškova energije vrijedan 65 milijaradi evra

    Njemačka predstavila plan za rješavanje rastućih troškova energije vrijedan 65 milijaradi evra

    Njemačka vlada objavila je u nedjelju veliki novi plan pomoći za borbu protiv vrtoglavih troškova energije i inflacije, koji će ukupno iznositi 65 milijardi evra podrške.

    “Njemačka stoji jedinstveno u teškom vremenu. Kao zemlja, proći ćemo kroz ovo teško vrijeme”, rekao je kancelar Olaf Scholz na konferenciji za novinare.

    Scholz je plan najavio zajedno s liderima Zelenih i FDP-a, dva glavna koaliciona partnera socijaldemokrata, nakon kasnovečernjih razgovora u subotu, koji su finalizirali dugo očekivani akcioni plan.

    Ponavljajući svoju mantru da se Nijemci “nikada” neće sami suočiti sa energetskom krizom, Scholz je predstavio paket mjera, uključujući jednokratnu isplatu od 300 evra za milione penzionera i 200 evra za studente za pokrivanje troškova energije.

    Najavljeno je i ograničenje cijene osnovnog iznosa potrošnje energije za porodice i pojedince.

    Scholz je naznačio da će se neočekivani prihodi koje trenutno ostvaruju neke energetske kompanije koristiti za finansiranje ove olakšice, iako se čini da se članovi FDP-a opiru porezu.

    Njemački kancelar je rekao da je “veoma svjestan” da se mnogi Nijemci bore da se izbore sa rastućim cijenama i da je vlada spremna pomoći.

  • Pol Antoan: Ne podržavam Srbe jer ih volim, već zbog istine

    Pol Antoan: Ne podržavam Srbe jer ih volim, već zbog istine

    Sasvim je u redu da dođe do dogovora o kretanju Srba na Kosovu i Albanaca u Srbiji. Ali, trebalo bi da se riješi i pitanje zabrane kretanja koje su vlasti u Prištini uvele za sve ostale, to je ocijenio generalni sekretar francuskog “Kolektiva za mir na Kosovu” Pol Antoan, kojem su privreme prištinske vlasti prije godinu dana zabranile ulaz na KiM.

    Antoan u intervjuu za “Večernje novosti” ističe da dogovor o slobodi kretanja ne bi bio potpun ako se u obzir ne bi uzela i situacija svih onih ljudi kojima su vlasti u Prištini zabranile ulazak na tu teritoriju.

    Ističe da je sloboda kretanja evropski princip i da bi EU na to trebalo da obrati pažnju.

    “Ako meni, Francuzu, zabranjuju da uđem na Kosovo, šta, onda, sprječava prištinsku administraciju da sutra zabrani ulazak za Srbe koji žive na Kosovu i kaže im da ne mogu da se vrate kući”, zapitao je Antoan.

    Navodi da su njemu “bez ikakvog razloga” zabranili ulazak na KiM i dodaje da se onome ko kritikuje vlasti u Prištini ne dozvoljava da uđe i to na sasvim proizvoljan način.

    “Nema pravnog okvira”, kaže Antoan i dodaje da u njegovom slučaju ne postoji sudska odluka, već da mu je na aerodromu saopšteno da je takvu odluku donio ministar unutrašnjih poslova.

    “Sutra taj ministar može da zabrani ulazak za šest miliona Srba na Kosovo. I, nikom ništa”, naglašava.

    Kaže i da nije jedini koji je u takvoj situaciji, već da iste probleme, odnosno zabranu ulaska na KiM imaju još desetine ljudi, među kojima su Rusi, Francuzi, Srbi, Crnogorci, Kanađani… Ukazuje na to da je među njima i njegov zemljak Arno Gujon.

    Za trenutnu situaciju na KiM, Antoan kaže da je dosta delikatna.

    “Tenzije se malo smiruju, ali Kurti vodi dosta agresivnu politiku. Stalno postavlja ultimatume. Nije za kompromis i dijalog. Nije učestvovao u ratu i ne zna šta to znači. Zato ga nije strah da uđe u konflikt zbog registarskih tablica. Beograd je, s druge strane, sve učinio da se tenzije smanje”, ocenio je.

    Na pitanje da prokomentariše to što EU krivicu svaljuje na obje strane, Antoan kaže da se u Briselu vode dvostrukim standardima.

    “Kad Srbi mrdnu prstom, to nije u redu, kada Albanci pomjere cijelu nogu, to im ne smeta. Od Beograda se traži da prestane s retorikom u kojoj se ističe da je Kosovo srpsko. U redu, ali onda treba kazati da je Gvantanamo kubanski ili objasniti da Republika Srpska nije u BiH. Šta ćemo sa Krimom i Rusijom? Ne mogu da postoje jedna pravila za Ukrajinu i SAD, a druga za Srbiju”, navodi.

    Na pitanje da li vjeruje da će se poštovati postignuti sporazumi, Antoan kaže da Priština nikada nije poštovala dogovoreno, dok je srpska strana primijenila svoje obaveze iz Briselskog sporazuma.

    Ističe da ni NATO ne poštuje dogovore jer policijske snage Kosova nemaju pravo da idu na sjever bez njihovog odobrenja.

    “Albanci s Kosova ne poštuju ni sopstveni ustav, koji im ne dozvoljava da imaju vojsku. Potpisuju sve što mogu da potpišu, ali ništa ne poštuju. Ne drže riječ. ZSO nikada nije formirana. Njihov argument da se radi o ‘novoj Republici Srpskoj’ apsolutno ne stoji”, dodaje.

    Zaključuje da ne podržava Srbe jer ih voli, već istinu.

    “Volim srpski narod, ali kada bi mi moji srpski prijatelji rekli, na primjer, da u Makedoniji ili Austriji postoji neka teritorija koja im pripada, ne bih se složio s njima. Istina je da je Kosovo istorijski srpska teritorija i da su Srbi trenutno proganjani na Kosovu. I ne samo Srbi. Pogledajte moj slučaj”, dodaje.

  • “Uvođenje sankcija promišljeno sa pola mozga”

    “Uvođenje sankcija promišljeno sa pola mozga”

    Predsednik Privredne komore Austrije Harald Marer smatra da je ekonomska situacija, zbog energetske krize, teža nego za vreme pandemije.

    On kritikuje Evropsku komisiju da je, prilikom uvođenja sankcija protiv Rusije, “razmišljala samo jednom polovinom mozga”.

    “Ako se preduzeća moraju zatvarati, jer Komisija smatra da je ‘previše nobl i predobra’ da promeni dizajn cene struje onda je to jedna vrsta atentata na celokupnu evropsku konkurentnost”, rekao je Marer austrijskom radiju “Oe1”.

    On je ukazao da brojna preduzeća, zbog visoke cene energije, razmišljaju da smanje proizvodnju.

    Rekao je da je još od proleća upozoravano da bi moglo doći do takve situacije ako se ne bude na vreme na evropskom nivou delovalo.

    “Mnoga izvozna preduzeća na međunarodnom tržištu više nisu konkurentna, jer cene, koje moraju proslediti dalje, niko globalno ne želi da plati”, kazao je Marer.

    Istakao je da se radi o energetsko intenzivnim preduzećima u metalurškoj industriji, papirnoj industriji, kartonaži i hemijskoj industriji.

    Cene, dodaje, ne pogađaju samo velika preduzeća već problem imaju srednje i male pekare, stolarske radnje i trgovina.

    Evropskoj komisiji prebacuje da je sankcije uvela bez ikakvih potrebnih propratnih mera, i da se njihovo tumaranje nastavlja, sada i određivanjem gornje granice za ruski gas.

    “Tema je visoka cena gasa na međunarodnoj berzi, a ne primarno riski gas. Mislim da samo žele usvoje nove sankcije, bez ideje da se pomogne”, kazao je on.

    Ocenio je da bi bilo važno da se cena struje odvoji od cene gasa.