VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Šta su sve Rusi pronašli?

    Šta su sve Rusi pronašli?

    Ruski istražni komitet saopštio je danas da su istražitelji u mobilnim telefonima pripadnika bataljona Azov koji su se predali u fabrici Azovstalj u Marijupolju pored kukastih krstova i Hitlerovih portreta pronašli i fotografije civila koji su postali njihove žrtve.

    “Nastavlja se istraga protiv ukrajinskih vojnika i pripadnika bataljona Azov koji su se nalazili na teritoriji železare Azovstalj u Marijupolju”, navodi se u saopštenju, prenosi TAS S. Navode i da je u toku ispitivanje nekoliko stotina mobilnih telefona i drugih uredjaja koji pripadaju “nacionalistima”.

    “Utvrđeno je da se u memoriji uređaja nalaze fotografije koje ukazuju na privrženost vlasnika telefona nacističkoj ideologiji. Na njima su na primer, kukasti krst, portreti Hitlera i druge ilustracije na tu temu. Takođe, neki telefoni su sadržali slike civila koji su postali žrtve nacionalista”, saopštio je istražni komitet.

  • “Više NATO raketa – više žrtava”

    “Više NATO raketa – više žrtava”

    Zemlje NATO očigledno će pokušati da angažuju sve svoje resurse da spreče uspeh ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, što će neminovno povećati broj žrtava, izjavila je danas portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Kijevski režim se neprekidno pumpa sve smrtonosnijim naoružanjem, posebno raketnom artiljerijom, što će neminovno povećati broj žrtava. Pojava takvih komada naoružanja u zoni sukoba već je dovela do povećanja uništavanja civilne infrastrukture u LNR i DNR”, poručila je Zaharova, prenosi agencija TAS S.

    Kako je rekla portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova, to nikome na Zapadu ne smeta, to je za njih kolateralna šteta.

    “Glavna stvar je ne dozvoliti Rusiji da uspešno završi specijalnu operaciju u Ukrajini. Očigledno, svi resursi koji su dostupni u NATO i njegovim zemljama članicama biće iskorišćeni za postizanje ovog cilja”, smatra Zaharova.

  • “Kijev bi se vratio pregovorima”

    “Kijev bi se vratio pregovorima”

    Izjava Moskve da je spremna da nastavi mirovne pregovore sa Ukrajinom je pokušaj da prevari svet, tvrdi savetnik ukrajinskog predsednika i glavni pregovarač sa Rusijom Mihail Podoljak.

    “Rusija je želela da ostavi utisak da je spremna da razgovara u trenutku dok planira da zabije nož u leđa Ukrajini”, poručio je Podoljak u onlajn objavi, prenosi agencija Rojters.

    Kako je dodao, Kijev bi se definitivno vratio pregovorima, ali samo u pravo vreme.

  • Direktor Gasproma: “Ne vidim rešenje”

    Direktor Gasproma: “Ne vidim rešenje”

    Gasprom ne vidi rešenje za aktuelni problem s opremom u kompresorskoj stanici Portovaja, izjavio je generalni direktor kompanije Aleksej Miler.

    Ta stanica je deo gasovoda Severni tok 1 kojim se ruski gas transportuje u Nemačku.Gasprom je poslednjih dana smanjio isporuke gasovodom Severni tok 1 na samo 40 odsto od uobičajenog nivoa, navodeći kao razlog zastoj u vraćanju njegove opreme koju servisira nemačka kompanija Simens Enerdži u Kanadi.

    Miler je rekao da sankcije sprečavaju kompaniju da vrati opremu, navodi Rojters dodajući da je Nemačka odbacila to objašnjenje kao “neutemeljeno”.

    Šef Gasproma je takođe naveo da kompanija ima mnogo opreme za taj gasovod na kojoj bi trebalo da bude urađeno redovno veliko održavanje sledećeg meseca i oštro je kritikovao Simens što se “ne oglašava” po tom pitanju.

    Rusi smanjili isporuke gasa još jednoj državi? “Nije namerno”

    Evropske kompanije, uključujući italijanski Eni, austrijski OMV i nemački Uniper, prijavile su značajan pad snabdevanja ruskim gasom danas i juče.

    Zvanični Kremlj je danas saopštio da smanjenje snabdevanja nije unapred smišljeno.

  • “Još jednom – nije postojao drugi izlaz”

    “Još jednom – nije postojao drugi izlaz”

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da Rusija nije izvršila invaziju na Ukrajinu.

    Kao i da je specijalna operacija objavljena onda kada nije bilo drugog načina da se ukaže Zapadu na zločinačko uvlačenje Kijeva u NATO.

    Lavrov je u intervjuu za Bi-Bi-Si dodao da je Zapad brižno štiteći, brinuo i na sve načine gajio neonacistički režim čiji je predsednik Vladimir Zelenski još u septembru 2021. godine rekao da ako se neko u Ukrajini oseća kao Rus onda neka ide u Rusiju.

    Kako je istakao, Zelenski je to javno rekao.

    “Kada mu je dopisnik Si-En-En rekao da je puk ‘Azov’ u nekoliko stranih država, u SAD, Japanu, uvršten na listu ekstremističkih, terorističkih organizacija, Zelenski je slegnuo ramenima i rekao da oni imaju mnogo takvih bataljona i pukova i da su oni takvi kakvi su”, dodao je Lavrov, prenosi Sputnjik.

    Kako je istakao, ruska strana nikoga nije napadala u Ukrajini, već su u toj zemlji napadali Ruse.

    “Još jednom vam kažem: nismo imali drugi izlaz. Mnogo puta, hiljadu puta smo sve to objašnjavali. Sada vašim zapadnim oružjem ukrajinski režim napada civile, gradove, isto onako kako su to radili 2014. godine, kada su na vlast došli pučisti, kada su bombardovali centar Luganska iz aviona, kada su u Odesi spalili 50 ljudi“, istakao je Lavrov i retorički zapitao: „Da li se iko toga seća danas?”.

    O izjavi Zorane Mihajlović
    Lavrov je nazvao veoma čudnom izjavu potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Srbije Zorane Mihajlović, koja je rekla da bi njegova poseta zakomplikovala situaciju u Srbiji i da je dobro što odložena.

    “Potpredsednica Vlade, gospođa Mihajlović, dala je veoma čudnu izjavu, da nisu hteli da me vide tamo u Beogradu, kao da sam se ja sam pozvao. Ona je dalje rekla da ako Lavrov kaže da je prijatelj Srbije, nije trebalo ni da pomisli da dolazi kod nas kada smo pod pritiskom da uvedemo sankcije Rusiji”, rekao je ministar u intervjuu za NTV.

    “Ako si prijatelj, nemoj da dolaziš kod nas, jer će tvoja poseta iritirati Zapad, i to je sve”, objasnio je Lavrov logiku ministarke Mihajlović.

    Države susedne Srbiji – Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija, zatvorile su vazdušni prostor za prelet Lavrovljevog aviona, pa je otkazana poseta šefa ruske diplomatije, koja je bila zakazana za 6-7. jun. Lavrov je tada rekao da je Rusija pozvala srpskog ministra spoljnih poslova da poseti Moskvu u najskorije vreme.

    Podsećamo, Mihajlović je izjavila da je dobro što je otkazana najavljena poseta ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova Srbiji, jer je i sama najava te posete stavila Srbiju u komplikovanu poziciju.

    “Sama najava posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova bila bi komplikovana za Srbiju i za predsednika Aleksandra Vučića. Trudimo se da opstanemo u energetskom, finansijskom i političkom smislu u trenutku koji je zaista težak i mislim da nam je najmanje potrebno da se preko naših leđa rešavaju svetska pitanja”, rekla je tada Mihajlović.

    Ona je dodala da “stalno slušamo kako su Srbija u Rusija najveći prijatelji. Ako su nam prijatelji, pošto govore da jesu, onda nije trebalo da planira da dođe u ovom trenutku, da ne idem u onu krajnost da kažem da je trebalo da nas zamole da im uvedemo sankcije”, istakla je ona.

    Oružje isporučeno Ukrajini već na crnom tržištu Albanije i KiM
    Prenosivi raketni sistemi “Stinger” i protivtenkovski sistemi “Džavelin”, koje je Zapad isporučio Ukrajini, već se prodaju na crnom tržištu u Albaniji i na Kosovu, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, prenosi Politika.

    “Naravno, ne smeta da se malo bolje pogleda šta se već dešava sa oružjem dostupnim u Ukrajini, tim ‘Stingerima’, ‘Džavelinima’. Oni su već na crnom tržištu. Pojavili su se u Albaniji i na Kosovu, o tome se otvoreno govori i prodaju se sa popustom, da tako kažem. Sve u svemu, u toku je proces osvajanja crnog tržišta”, konstatovao je Lavrov, preneo je Sputnjik.

    On je dodao da se nada da vojska na Zapadu shvata sve rizike povezane sa isporukom teškog naoružanja Ukrajini.

    “Zaista se nadam da osim političara koji neodgovorno zahtevaju da se Ukrajini isporuči sve što želi, još uvek postoje vojna lica koja shvataju šta je u pitanju i koji shvataju rizike koji su sa tim povezani”, rekao je Lavrov u intervjuu za NTV.

  • Njemačka vlada: “Šaljemo trupe u BiH zbog Dodika”

    Njemačka vlada: “Šaljemo trupe u BiH zbog Dodika”

    Njemačka savezna vlada i formalno je saopštila da želi poslati u BiH 50 njemačkih vojnika u sastavu EUFOR-a, i to zbog, kako je naglašeno u saopštenju koje su objavili u srijedu, secesionističke politike “vođe bosanskih Srba” Milorada Dodika, srpskog člana Predsjedništva BiH.

    Naglasili su da ovom odlukom Savezna vlada i njeni EU i NATO partneri stavljaju do znanja da neće dozvoliti da u njihovom susjedstvu dođe do stvaranja bezbjednosnog vakuuma. Osim toga, kako su istakli, zabrinuti su i zbog mogućeg uticaja Rusije na region.

    “Ruski napadački rat sa Ukrajinom pojačao je zabrinutost da bi Rusija takođe i u BiH mogla imati destabilizirajući efekat. Tamo su u oktobru planirani izbori, zbog čega je posebno hitno potrebno stvoriti sigurno okruženje tokom izbora, čemu misija EUFOR-a ‘Altea’ daje važan doprinos”, saopšteno je. Kako je istaknuto, da bi vojnici mogli biti poslani u BiH, potrebna je saglasnost Bundestaga, njemačkog parlamenta, a još nije određen termin održavanja te sjednice.

    Osim toga, u Vladi Njemačke ističu da je odluka Vlade da prvi put nakon 2012. ponovo pošalje vojnike u BiH jak signal prema Ujedinjenim nacijama, koje, kako podsjećaju, u novembru treba da odluče o produženju mandata EUFOR-a na još godinu dana.

    “Do novembra postoji jasan mandat za njemačko učešće i pravni osnov za to učešće. S njemačkim partnerima koji su predstavljeni u Savjetu bezbjednosti UN-a Savezna vlada ulaže sve moguće napore da dođe do novog mandata misije EUFOR ‘Altea’ u novembru”, saopštili su.

    Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda, ističe da je evidentna namjera Zapada da ojača svoje vojno prisustvo u BiH, i da u tom kontekstu treba i gledati angažman Njemačke.

    “Oni tačku krize pre svega vide u BiH, a ne na Kosovu i Metohiji, što je dominantna percepcija javnosti u Srbiji. To pokazuje da se problem BiH u evropskim zemljama vidi kao ozbiljan i da žele da održe vojno prisustvo”, smatra Radić.

    Tanja Topić, analitičarka iz Banjaluke, koja dobro poznaje njemačku politiku na Balkanu, ističe da ovom odlukom Njemačka u praksi dokazuje ono što je najavljivala proteklih mjeseci da želi da se posveti BiH i da je zabrinuta zbog tamošnje situacije.

  • Šolc: Otvoriti put Ukrajini u EU, zapadnom Balkanu ispuniti obećanja

    Šolc: Otvoriti put Ukrajini u EU, zapadnom Balkanu ispuniti obećanja

    Njemačka će se na narednom Evropskom savjetu na kojem će se odlučivati o proširenju zalagati za kandidatski status Ukrajine i Moldavije i za ispunjenje obećanja prema zapadnom Balkanu, rekao je Olaf Šolc, njemački kancelar nakon susreta s Volodimirom Zelenskim, predsjednikom Ukrajine.

    Šolc, Emanuel Makron, predsjednik Francuske, Mario Dragi, premijer Italije i Klaus Johanis, predsjednik Rumunije, došli su u posjetu Kijevu, kako bi Ukrajini pružili podršku.

    “Njemačka će biti za pozitivnu odluku u korist Ukrajine, a to se odnosi i na Republiku Moldaviju. A pitanje je evropskog kredibiliteta da prema državama zapadnog Balkana, koji se već godinama nalaze na ovom putu, da konačno ispunimo naša obećanja. Sada i to konkretno. Za pristup EU postoje jasni kriterijumi koje moraju ispuniti svi kandidati. To važi za Pravnu stečevinu EU, koja je zajednički usvojena, a odnosi se na demokratiju i pravnu državu jer su demokratija i pravna država ono što nas zajedno drži u EU”, rekao je Šolc.

    I Makron je istakao da se zalaže za kandidatski status Ukrajini, ali i da se uzme u obzir stanje na zapadnom Balkanu.

    Dragi je rekao da pitanje pristupanja Ukrajine u EU zahtjeva da se ponovo razmisli o zemljama zapadnog Balkanua za koje je rekao da se već mnogo godina nalaze na listi čekanja.

    “Svi se oni nadaju i teže da budu članice EU. Mi sad moramo da povedemo ozbiljne razgovore i ozbiljno razmislimo o tome i razgovori o njihovoj budućnosti će se razlikovati od dosadašnjih procesa”, rekao je Dragi.

    Evropski lideri će na samitu 22. i 23. juna odlučiti o kandidatskom statusu ovih zemalja, kao i šta će biti s nastavkom proširenja u vezi s zapadnim Balkanom.

  • Rusija ide ka pobjedi, a Ukrajina?

    Rusija ide ka pobjedi, a Ukrajina?

    Entoni Bivor je primetio da Zapad “nije mogao da se odluči” i da su zemlje koje su stale na stranu protivnika boljševika bile podeljene i kolebljive.

    Vojni istoričar je to kazao, upitan nedavno zašto međunarodne sile koje su se postrojile na strani Bele armije u ruskom građanskom ratu nisu uspele da utiču na ishod.”Drugi ključni faktor u porazu Кozaka i Bele armije na jugu Rusije bila je teškoća u njihovom snabdevanju. Crveni su imali ogromnu prednost sa unutrašnjim linijama snabdevanja”, rekao je Bivor.

    To je ono što je spaslo boljševike krajem 1919. godine, na užas tadašnjeg britanskog državnog sekretara za rat Vinstona Čerčila.

    “Ne mogu da verujem u ovo. Crveni su se potpuno povlačili, a sada se odjednom čini da pobeđuju na svim frontovima. Šta se desilo?”, primetio je ogorčeni Čerčil u memorandumu.

    Danas se čini da je rat u Ukrajini na ivici sličnog preokreta.

    Ruske snage ne pobeđuju Ukrajince na svim frontovima, ali njihova vojna kampanja napreduje, iako su mnogi zapadni vojni stratezi računali da će “preambiciozna” ofanziva završiti u ćorsokaku. Sada, usredsređene na proširenje teritorije koju kontrolišu u regionu Donbasa i konsolidaciju kopnenog mosta između ukrajinskog kopna i Кrima, ruske snage polako beleže sve veće dobitke.

    Ukrajinci danas imaju prednosti koje nije imala Bela armija, piše “Politiko”.

    Oni su ujedinjeni i brane domaći teren, i još uvek su ohrabreni svojom uspešnom odbranom Кijeva, koja je demoralisala ionako nedovoljno motivisane ruske trupe.


    Ali samopouzdanje ukrajinskih snaga počinje da erodira.

    Postoji osećaj da Rusija sprovodi veliki vojni preokret. Sukob je evoluirao u rat iscrpljivanja u kojiem se ruske snage oslanjaju na lakšu liniju snabdevanja. Moskva na liniji fronta napreduje sporo, ali stabilno.

    Iako rusko napredovanje nije dramatično, ono je istrajno i odražava novu strategiju. Odustalo se od neuspelih pokušaja šireg opkoljavanja ukrajinskih snaga u Donbasu, a umesto toga ruske jedinice se fokusiraju na manja opkoljavanja – ili “kotlove”.

    Ovo je potvrdio portparol separatističke donjecke operativne komande Eduard Basurin, koji je rekao da su ruske snage usvojile taktiku stvaranja manjih obruča oko ukrajinskih jedinica kako bi im uskratile logistiku i dolazak pojačanja umesto da pokušavaju da ih opkole na jednom velikom terenu.

    Ukrajina sada trpi sve veće žrtve, približno isto kao i Rusija, prema zapadnim zvaničnicima. Prošle nedelje ukrajinski zvaničnici su priznali da u borbama u Donbasu svakog dana gine oko 150 ukrajinskih vojnika, a oko 800 bude ranjeno.

    “Ukrajinski komandanti priznaju da moral počinje da opada, a umor i stanje šoka vladaju među trupama, uglavnom zahvaljujući intenzivnom artiljerijskom bombardovanju. Prijavljeni su i prvi slučajevi dezerterstva u ukrajinskim jedinicama.”

    Ako se želi sprečiti da ovaj sukob pređe u rat iscrpljivanja, koji Rusija favorizuje i koji bi mogao da ugrozi evropsku podršku Ukrajini – zapadni saveznici Кijeva će morati da podignu ulog i isporuče mnogo više sistema oružja dugog dometa, kažu ukrajinski komandanti na terenu. Slično kao što su učinili isporukom protivtenkovskih projektila ubrzo nakon početka ruske invazije, što je pomoglo u odbijanju ruskih oklopnih kolona koje su pretele Кijevu.


    Ukrajinci imaju na raspolaganju artiljeriju kalibra 152/155 milimetara i višecevne raketne sisteme Grad, koji ne mogu da se porede sa ruskim taktičkim balističkim raketama iskander, koje mogu da se lansiraju na skoro 300 kilometara od svoje mete, ili njihovim višecevnim raketnim bacačima BM-30 smerč i sovjetskim taktičkim balističkim raketama koje mogu da budu ispaljene sa dvostruko veće udaljenosti od one koju Ukrajinci trenutno mogu da dosegnu.

    Ovog meseca Amerika i Velika Britanija su se dogovorile da isporuče neke od sistema naoružanja koji su Ukrajini očajnički potrebni. Britanija će isporučiti višestruke raketne sisteme M270, koji mogu da ispale 12 projektila za manje od jednog minuta sa dometom od 80 kilometara, a Vašington će poslati njihov ekvivalent HIMARS.

    Ovi artiljerijski sistemi će nesumnjivo ojačati ukrajinsku odbranu, ali njihov stvarni uticaj će zavisiti od njihovog broja, količine municije i brzine obučavanja Ukrajinaca za njihovu upotrebu, kaže Sem Kreni-Evans iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi.

    A ukrajinski komandanti su već razočarani brojem sistema koji su trenutno opredeljeni za slanje – tri iz Britanije i četiri iz Amerike.

    Kažu da to nije dovoljno, da je potrebno još mnogo da bi parirali Rusima, a kamoli da ih potisnu. Oni su takođe frustrirani što moraju da pristanu na zapadni uslov o njihovoj upotrebi – da ne smeju da se koriste za gađanje ruske teritorije. To Ukrajini uskraćuje opciju da poremeti rusku logistiku, kao što je Moskva počela da gađa skladišta opreme u Ukrajini.

    Pre nedelju dana Rusija je gađala tenkove iz istočne Evrope u Kijevu, kao i depo za popravku vozova u gradu, što je prvi put za više od mesec dana da je pogođen ukrajinski glavni grad. A ruski predsednik Vladimir Putin i njegovi pomoćnici, uključujući ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, upozorili su da će pojačati udare na logistiku u slučaju da Zapad isporuči raketne sisteme dugog dometa.

    Takve pretnje stoje iza kolebanja Zapada o tome šta da isporuči i kada, priznaju neki zvaničnici.

    Ali Ben Hodžiz, bivši komandant američke vojske u Evropi, požalio se da se previše vremena gubi zbog unutrašnjih debata među zapadnim saveznicima. U subotu je tvitovao: “Ako želimo da pomognemo Ukrajini da pobedi, onda prestanite da dozirate podršku”.

  • Završen sastanak

    Završen sastanak

    Sastanak lidera Ukrajine, Nemačke, Francuske, Italije i Rumunije u Kijevu je završen, saopštio je šef kabineta predsednika Zelenskog.

    “Ukrajina ima čvrstu podršku međunarodne koalicije”, napisao je Andrij Jermak u aplikaciji Telegram. On je dodao da je predsednik Zelenski predložio svojim kolegama novi paket predloženih sankcija Rusiji.

    “Moramo povećati pritisak na agresora, i raditi na sedmom paketu sankcija, koji će uključivati embargo na gas”, napisao je Jermak.

  • Lavrov zahvalio Dodiku na stavovima kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji

    U Sankt Peterburgu je u toku sastanak srpskog člana Predsjedništva BiH Milorada Dodika i ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova.

    Lavrov je zahvalio Dodiku na stavovima kada je u pitanju uvođenje sankcija Rusiji.

    Znam da i u BiH ima mnogo onih koji žele da se uruši prijateljstvo Republike Srpske i Rusije. Nadao sam se našem susretu u Beogradu, ali znate zašto nažalost do toga nije došlo – naglasio je Lavrov, piše RTRS.

    Dodik učestvuje na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu gdje će a sutra i sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.

    Lavrov: EU i Britanija su kolonijalna mašina
    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da su EU i Velika Britanija kolonijalna mašina i istakao da je srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik jedini od članova ove institucije koji se bori za Dejtonski sporazum.

    Lavrov je tokom susreta u Sankt Peterburgu sa Dodikom rekao da zapadnjaci nastoje da odvlače pažnju od domaćih problema.

    Šef ruske diplomatije podsjetio je da je bivši evropski komesar za spoljnu politiku i bezbjednost Federika Mogerini govorila da Rusija ne treba bude na Balkanu jer je to teritorija EU.

    – Oni su kolonijalna mašina – rekao je Lavrov.

    Dodik je izjavio da stranci žele ili podanike ili štićenike u BiH, te da je uloga Britanaca sada veoma ekspanzivna, prenosi ATV.

    Srpski član Predsjedništva BiH naglasio je da je britanska politika uvijek antisrpska.

    – Nikako da nas puste na miru, da sami uređujemo svoju zemlju – rekao je Dodik.

    Dodik je napomenuo da u BiH predstoje izbori, a da je evidentno da zapadnjaci žele da se miješaju.

    On je informisao Lavrova da i francuski predsjednik Emanuel Makron uvodi specijalnog predstavnika u BiH, što dovoljno govori o pokušaju uticaja, a iste predstavnike uveli su i SAD i Velika Britanija.

    – Čekaju nas izbori, zapadnjaci promovišu svoje strukture i tu će biti teška politička borba. Nemam namjeru da izgubi – poručio je Dodik, koji je i lider SNSD.