Vrijeme je da se sa retorike pređe na konkretne korake koji će pomjeriti BiH naprijed, poručio je večeras šef Delegacije EU u BiH Johan Zatler.
On je na svom “Twitter” nalogu naveo da se danas sastao sa predstavnicima vlasti, opozicije i poslovnog sektora.
“Građani žele i očekuju od svojih lidera da ostvare napredak na putu ka EU”, napisao je Zatler.
Najveće padavine u posljednjih nekoliko decenija izazvale su poplave i klizišta na jugu Kine primoravši na evakuaciju stotina hiljada ljudi.
Pljuskovi su posljednjih dana opasno nabujali vodene tokove u slivu Biserne rijeke, ugrožavajući proizvodnju, otpremu i logističke operacije u vrijeme kada su lanci snabdijevanja već pod pritiskom zbog stroge kineske kontrole koronavirusa.
Prosječna količina padavina u provincijama Guangdong, Fujian i Guangxi od početka maja do sredine juna dostigla je 621 milimetar što je najviše od 1961. godine, prema podacima kineskog Nacionalnog meteorološkog centra, prenosi France Press.
Fotografije državnih medija prikazuju ljude koji su se zgurali na krevetima u školama koje su postale privremena skloništa u gradu Shaoguan u Guangdongu dok su stotine šatora podignute na sportskom terenu.
U susjednoj regiji Guangxi, poplavljena su urbana područja, a spasitelji su evakuisali mještane okolnih sela pomoću gumenih čamaca.
Vlasti Guangdonga saopćile su u ponedjeljak da je više od 200.000 ljudi evakuisano tokom ove katastrofe i da se šteta do sada procjenjuje na blizu 254 miliona dolara.
Prema izvještajima zvaničnika oni su među skoro 480.000 ljudi pogođenih kišama i poplavama.
Shaoguan je u utorak ujutro izdao crveno upozorenje na poplave što je najozbiljnije nakon što su nekoliko ruralnih okruga i glavni grad Foshan posljednjih dana nadogradili svoja upozorenja o poplavama.
Meteorološke vlasti saopćile su u ponedjeljak da je 28 rijeka u Guangxiju premašilo nivo upozorenja, a kiše se nastavljaju i u utorak.
I provincija Jiangxi izdala je u ponedjeljak crveno upozorenje zbog poplava.
A u Fujianu je više od 220.000 ljudi evakuisano od početka ovog mjeseca zbog poplava, objavila je u ponedjeljak kineska zvanična novinska agencija Xinhua.
Ranije ovog mjeseca, najmanje 21 osoba je poginula nakon poplava izazvanih jakom kišom u centralnoj kineskoj provinciji Hubei.
Katastrofalne poplave u centralnoj kineskoj provinciji Henan prošlog ljeta ubile su 398 ljudi i izazvale ekonomske gubitke od više od 10 milijardi dolara.
Nakon niza problema i gubitka parlamentarne većine u Knessetu, izraelska vlada na čelu s Naftalijem Bennettom i zvanično je stigla do svog političkog kraja, a prvi koji je reagovao na to bio je bivši premijer Benjamin Netanyahu.
Predsjednik sada najveće opozicione stranke Likud obratio se javnosti nakon što je potvrđena informacija o padu vlade te je poručio kako su to sjajne vijesti za milione građana.
“Nakon godinu odlučne kampanje opozicije u Knessetu, uz velike patnje Izraelaca, svima je jasno da je najjadnijoj vladi u historiji zemlje došao kraj. Moji prijatelji i ja ćemo formirati široku nacionalnu vladu koju će predvoditi Likud”, rekao je popularni “Bibi”.
Takođe, naglasio je kako su svi sretni zbog pada vlade kojom su upravljali Naftali Bennett i Yair Lapid.
Sličnog su razmišljanja i ostali članovi Netanyahuove partije. Zastupnica Miri Regev napisala je kako su Lapid i Bennett bili poput bankrotiranih biznismena.
“Vaša priča je gotova. Izraelska javnost je shvatila ko ste. Idite kući”, rekla je Regev.
Povodom pada vlade oglasili su se i druge desničarske partije, a zastupnik Bezazel Smotrich, vođa krajnje desničarske stranke Religijski cionizam izjavio je kako vlada koja je bila opasna za sve Izraelce konačno bivša.
“Uskoro će jevrejsko jedinstvo, cionizam i pravi nacionalizam voditi zemlju. Uspostavit ćemo potpuno desničarsku vladu koja će vratiti sigurnost na ulice”, rekao je Smotrich.
Nakon što su objavili pad vlade, koalicija na čelu s Bennettom će najvjerovatnije sutra organizovati glasanje za raspuštanje Knesseta.
Iako se govorilo kako će glasanje biti organizovano naredne sedmice, još uvijek vladajuća koalicija pomjeranjem datuma glasanja želi spriječiti Netanyahua da privuče podršku nezadovoljnih članova vladajuće koalicije i na taj način formira alternativnu vladu bez održavanja novih izbora.
Dok Evropska unija pokušava obustaviti uvoz ruske nafte i plina zbog ruske agresije nad Ukrajinom, Francuska je računala na svoje nuklearne elektrane kako bi prebrodila nadolazeću energetsku krizu.
Nuklearna energija osigurava oko 70 posto električne energije u Francuskoj, što je veći udio od bilo koje druge zemlje na svijetu.
No, oko polovice francuske atomske flote, najveće u Evropi, isključeno je iz mreže jer se oluja neočekivanih problema kovitla oko nacionalnog nuklearnog operatera, Electricite de France (EDF).
Prema službenim podacima EDF-a, u sastavu te kompanije je 56 nuklearnih reaktora u 18 elektrana, što je daleko najveći potencijal nuklearki u EU te drugi, odmah iza SAD-a, na svijetu. No, New York Times tvrdi da od 56 raspoloživih reaktora gotovo polovica trenutno nije u funkciji zbog kvarova, remonta ili nedostatka rezervnih dijelova.
Prekidi u EDF-u, najvećem evropskom izvozniku električne energije, doveli su do pada proizvodnje nuklearne energije u Francuskoj na najniži nivo u gotovo 30 godina, gurajući iznos francuskih računa za struju na rekordno visok nivo, baš u trenutku kada rat u Ukrajini podstiče širu inflaciju.
Umjesto da pumpa ogromne količine električne energije u Veliku Britaniju, Italiju i druge evropske zemlje koje okreću leđa ruskoj nafti, Francuska se suočava sa uznemirujućom perspektivom da se ove zime suoči s nestašicom električne energije i da mora uvoziti struju.
Problem zasigurno nije mogao doćiu gorem trenutku jer su cijene nafte dosegnule rekordne vrijednosti nakon što je Evropska unija pristala na embargo ruske nafte, pojačavajući ekonomsku krizu u Evropi i dodatno povećavajući troškove života koje Francuska i druge zemlje pokušavaju riješiti.
Cijena prirodnog gasa koji Francuska koristi da nadoknadi fluktuacije u energiji na nuklearni pogon, također je porasla.
Kako ruska agresija redefinira evropska energetska razmatranja, zagovornici nuklearne energije kažu da ona može pomoći da se premosti evropski deficit goriva, nadopunjujući promjenu koja je već bila u toku kako bi se energija vjetra, sunca i drugih obnovljivih izvora energije prilagodila ispunjavanju ambicioznih ciljeva klimatskih promjena.
Ali rješavanje krize u EDF-u neće biti lako za tako kratko vrijeme.
Dva američka plaćena vojnika zarobljena u Ukrajini trebalo bi da odgovaraju za počinjene zločine, izjavio je portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov.
„Vojnici su bili umiješani u nezakonite radnje na teritoriji Ukrajine, pucali su na naše vojnike, ugrožavali njihove živote. Oni moraju da odgovaraju za svoje zločine. Zločini moraju biti istraženi“, rekao je Peskov.
Portparol Kremlja je u intervjuu američkom televizijskom kanalu MSNBC rekao ;da zločine američkih plaćenika treba da istraže vlasti i Rusije i Donbaskih republika, prenosi TASS.
Kako je istakao Peskov, ovi plaćenici nisu pripadnici Oružanih snaga Ukrajine, na njih se ne primjenjuje Ženevska konvencija.
“Ne bih ulazio u objašnjenja pravne strane zatočeništva. Jedno je jasno, oni su počinili zločine. Zločini će biti istraženi, ali Ženevska konvencija se ne može odnositi na vojnike sreće”, rekao je on.
Ranije je britanski list Dejli telegraf prenio da su dvojica Amerikanaca, Aleksandar Drajuk i Endi Vin, privedeni u Ukrajini nakon što su se u grupi od deset ljudi sukobili sa ruskim snagama kod Harkova.
Holandija je danas saopštila da će aktivirati fazu plana za energetsku krizu pod nazivom “rano upozorenje”.
Naime, ukinuće ograničenje proizvodnje u termoelektranama na ugalj, jer nastoji da smanji oslanjanje na ruski gas u jeku rata u Ukrajini.
Holandija, koja je uvozila 15 odsto svog gasa iz Rusije, već kupuje LNG (tečni prirodni gas) i smanjuje potrošnju gasa, ali bi se ipak mogla suočiti sa nestašicom ove zime, prenosi Rojters.
”Sa ovim merama, manje novca će pristići Putinu”, rekao je holandski ministar energetike Rob Jeten.
Faza “ranog upozorenja” trofaznog plana zemlje upozorava korisnike, regulatore i vlade na konkretnu pretnju od nestašice gasa. Rojters dodaje da plan takođe uključuje “alarmnu” i “vanrednu” fazu, mada ostaje nejasno kako će se racionalizovati snabdevanje gasom za industrijske korisnike u slučaju fizičkih nestašica.
Očekuje se da će Holandija ukidanjem ograničenja za proizvodnju energije na ugalj uštedeti dve milijarde kubnih metara gasa godišnje. Rojters navodi da je ta zemlja već ograničila proizvodnju na 35 odsto kapaciteta u svojim elektranama na ugalj kako bi umanjila emisiju ugljen-dioksida. Holandska Vlada je takođe objavila planove za proizvodnju 2,8 milijardi kubnih metara gasa iz gasnog polja Groningen do oktobra 2023.
Danska aktivirala prvi korak plana hitnog snabdevanja
Danska agencija za energetiku saopštila je danas da je aktivirala prvi korak trostepenog plana hitnog snabdevanja gasom, što zapravo znači strože praćenje tržišta, zbog neizvesnosti u pogledu isporuke gasa iz Rusije.
Kako se navodi u saopštenju agencije, isporuke gasa za sada su zagarantovane, prenosi Rojters.
Danska agencija je pozvala potrošače i kompanije da smanje potrošnju i navela da ima plan za vanredne situacije u slučaju prekida isporuke gasa.
“Rano upozorenje znači da može doći do situacije sa značajno pogoršanom situacijom u snabdevanju gasom. To je signal za igrače na tržištu gasa da se pripreme za pravu krizu u snabdevanju”, navodi se u saopštenju agencije.
Srbija mora da se odluči na čijoj strani želi da bude, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
“Mi želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju”, poruka je Fon der Lajen u intervjuu austrijskim dnevnicima „Viner cajtung“ i „Klajne cajtung“.
Podvukla je da je spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma bitno.
„Naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta“, podvukla je predsednica EK.
Upitana koliko je Zapadni Balkan povezan sa statusom Ukrajine, i šta se može ponuditi tim zemljama, ona je ukazala da su gotovo sve zemlje Zapadnog Balkana na evropskom putu dalje od Ukrajine.
„Nadam se da ćemo naći rešenje, da ćemo konačno moći da ispunimo naše obećanje i početi pristupne pregovore. BiH, na primer, može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka. Bilo je mnogo napretka i tome treba odati priznanje“, rekla je ona.
Na pitanje koliko će trajati dok Ukrajina postane članica EU, Fon der Lajen je ukazala da je pristupni proces vezan za napredak.
„U rukama je kandidata koliko brzo se kreću u postupku“, rekla je ona ukazujući da su Slovačka i Turska dobile status kandidata 1999., da je Slovačka preduzela sve da primeni potrebne reforme, te je pet godina kasnije postala članica, a Turska je danas “udaljenija od članstva nego što je ikada bila”.
Fon der Lajen je prenela da je stekla utisak da su ukrajinske vlasti visoko motivisane i građani ujedinjeni oko želje da pristupe EU.
„Žele potrebne reforme da primene što pre. Predsednik Volodimir Zelenski mi je rekao da bi oni to uradili i ako ne bi bilo reči o članstvu, zato što je to dobro za zemlju i demokratiju. To je i jedan od razloga zašto smo preporučili Savetu EU davanje statusa kandidata“, istakla je predsednica EK.
Na konstataciju da su mnogi mišljenja da EU ne može savladati prijem tako velike, siromašne zemlje, bez reformi, rekla je da Unija mora definisati koje preduslove želi da stvori za potencijalne nove runde proširenja, dodajući da je tu, na primer, pitanje jednoglasnosti.
Na pitanje šta ako vlade ne dogovore status kandidata za Ukrajinu, Fon der Lajen je izrazila uverenost da će biti pozitivne odluke.
Upitana za austrijski predlog reforme pristupnog procesa, ona je podsetila da je tek pre dve godine taj proces reformisan.
„Naš predlog su prihvatili parlament i Savet. Taj proces je modernizovan i ojačan. Sada imamo mogućnost kroz objedinjavanje postupaka da brže napredujemo, ili obrato, ako prepoznamo nazadovanje, da zatražimo preradu“, rekla je ona.
Na pitanje koliko je EU udaljena od sedmog paketa sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je istakla da je Unija bila ekstremno jedinstvena i uspešna oko prvih šest paketa, koji koštaju nešto i samu Evropu, ali više koštaju Rusiju.
„Na primer finansijski sektor. Ruska centralna banka mora skupo plaćati održavanje stabilnosti rublje. U privredi smo mnogo učnili u kontroli izvoza. Nedostajući delovi postaju u svim oblastima problem, ruski avioni ne mogu gotovo nigde izvan zemlje sletati, jer nedostaju sertifikati. Delovi nedostaju i u železničkom saobraćaju, u autoindustriji nedostaju komponente. Sada moramo pogledati da nema rupa“, objasnila je ona.
Kada je reč o energetici, prenela je da EU ima planove za vanredne situacije za zimu, na kojima je radila od početka rata u Ukrajini.
“Trenutno je popunjenost naši skladišta gasa na 43 odsto, a želimo da do zime bude na 80 procenata“, objasnila je ona.
Ukazala je da je cilj da se okonča zavisnost od ruskog gasa, što je i deo sporazuma sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, ali i dogovor sa Izraelom, Egiptom, Norveškom i Azerbajdžanom.
Na pitanje da li je na stolu embargo na gas kao dalja sankcija protiv Rusije, Fon der Lajen je izbegla direktan odgovor.
„Mi smo na putu da postanemo nezavisni od Rusije. Ukupna potrošnja gasa u EU je u prvom kvartalu pala za devet odsto. Ljudi razumeju koliko je važno i koliko je to povezano sa visokim cenama. Ruske isporuke su smanjenje za 30 odsto“, kazala je predsednica EK.
Dakle, kada su predsjednik Džo Bajden, ministar odbrane Lojd Ostin i predsjedavajući Združenog generalštaba Mark Mili istovremeno najavili još milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini, nametnulo se pitanje da li su potrebe i želje Ukrajine i njenog predsjednika Volodimira Zelenskog možda blizu tačke u kojoj prevazilaze sposobnost Zapada da odgovori na njih.
Saopštenje nije moglo da dođe u povoljnijem trenutku, dan uoči dolaska lidera tri ključne evropske zemlje u Кijev. Francuski predsjednik Emanuel Makron, njemački kancelar Olaf Šolc i italijanski premijer Mario Dragi bili su u prvoj posjeti prestonici od početka rata, pridruživši se rumunskom predsjedniku Кlausu Lohanisu, koji je doputovao odvojeno.
Na konferenciji za novinare poslije sastanaka lidera sa Zelenskim, Makron je rekao “možete da računate na nas”, pošto su lideri EU potvrdili svoju podršku proglašenju Ukrajine za kandidata za članstvo u bloku.
Evropska komisija bi trebalo da u petak da svoje mišljenje o tome da li Ukrajinu, a možda i Moldaviju, treba smatrati kandidatkinjama za članstvo u EU, što će biti ratifikovano na samitu Evropskog savjeta sledeće nedelje.
U međuvremenu, retorika iz Кijeva počinje da zvuči kao da su na granici očaja. Prije dolaska zapadnoevropskih lidera, glavni vojni savetnik Zelenskog Aleksij Arestovič rekao je njemačkom listu Bild da je zabrinut da će EU trojka sa sobom donijeti zahtjeve za predaju.
Već su se viđali neki nagoveštaji da istrajnost ima svoje granice u izjavama Makrona i njegovih saradnika. Viši Makronov pomoćnik je ove nedelje rekao da su izjave francuskog predsjednika da će “ukrajinski predsjednik morati da pregovara sa Rusijom” izvučene iz konteksta. Pomoćnik je insistirao da je Makron misli onaj period “nakon što Ukrajina vojno pobijedi”.
Ipak, francuski lider je bio prilično uporan u tome da ne želi da “ponizi” Putina – što je dovelo do naslova u Mondu koji je Makrona označio kao “nevoljnog saveznika Ukrajinaca”.
Pitanje je kada će birači u Evropi i Americi, suočeni sa rastućim troškovima struje i inflacijom izazvanom sankcijama protiv Rusije, mogli da izgube apetit za rat kome se ne nazire kraj, sa potrebama koje se samo povećavaju kako obe strane idu ka zamrznutom sukobu. Zelenski je već neko vrijeme govorio da Ukrajina neće odustati od teritorije u zamjenu za prekid vatre, piše CNN.
Strah od rata bez kraja i troškova za Zapad posebno je akutan u Francuskoj, gdje se Makron suočava sa teškim parlamentarnim izborima u nedelju. Problem je u tome što bi, posebno i najhitnije za Evropljane, cijena ovog rata mogla u ne tako dalekoj budućnosti da nadmaši volju Evrope i Amerike da je plaćaju.
Sada se priča da njemačka vojna oprema – od velikih samohodnih haubica do višestrukih raketnih sistema i štitova protivvazdušne odbrane – možda neće biti isporučena do jeseni. Intervju Bilda sa pomoćnikom Zelenskog nosio je veliki boldovan naslov: “Ovo oružje iz Njemačke nam treba SADA”. Druge zemlje, takođe, sporo reaguju.
Zamjenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Malijar rekla je nedavno da je isporučeno samo 10 odsto naoružanja potrebnog njenoj zemlji. A Zelenski je rekao da ruska artiljerija nadmašuje ukrajinsku sa 10-1.
Ako Evropa počne da se povlači, to bi moglo ostaviti Ameriku kao jedini resurs Ukrajine. A u toj zemlji rat u Ukrajini već neko vrijeme izmiče sa radara. Prvi put od početka rata Ukrajina više nije među pet najtraženijih tema, piše CNN.
Sve ovo čini nekoliko značajnih sastanaka koji će se održati ovog mjeseca posebno kritičnim. Evropski savjet će se 23. i 24. juna sastati u Briselu kako bi odgovorio na molbu Ukrajine za formalni status kandidata, što je prvi korak ka punopravnom članstvu u EU. Pošto takva odluka zahtjeva jednoglasnost svih 27 članica, još uvijek postoji mogućnost da će se neke skeptične zemlje usprotiviti kandidaturu – posebno Danska i Portugal, piše Blic.
Nedelju dana nakon toga je samit NATO u Madridu gdje se očekuje povećanje podrške Ukrajini. Pritisak će biti posebno visok nakon potpune podrške koju je kineski predsjednik Si Đinping dao Putinu u četvrtak, obećavajući da će nedvosmisleno podržati “suverenitet i bezbjednost Rusije”.
Francuska konzervativna stranka Republikanci odbacila je mogućnost formiranja koalicije sa centrističkim blokom koji predvodi predsjednik Francuske Emanuel Makron.
Partija je nakon izbora tokom vikenda odbacila i mogućnost postizanja dogovora o saradnji, piše Rojters.
“Ovaj stav je gotovo jednoglasan”, izjavio je lider Republikanaca Kristijan Jakob.
Centristički blok francuskog predsjednika obezbijedio je 245 od 577 mjesta na parlamentarnim izborima u Francuskoj, ali nema apsolutnu većinu, pokazali su ranije objavljeni konačni podaci.
Stranka krajnje desnice Nacionalni skup Marin Le Pen osvojila je 89 mjesta u parlamentu, što je najveći uspjeh ove partije, dok će novi levičarski blok Nupes, na čelu sa tvrdolevičarskim Žan-Likom Melanšonom, činiti najveću opozicionu snagu.
Za apsolutnu većinu u parlamentu potrebno je 289 mjesta.
Makronove opcije uključuju formiranje vladajuće koalicije ili predsjedavanje manjinskom vladom koja mora da uđe u pregovore sa protivnicima na osnovu zakona. Alternativa ako se ne postigne dogovor jeste da druga najveća privreda evrozone bude blokirana.
Ruski energetski gigant “Gasprom” isporučuje 41,7 miliona metara kubnih gasa ka Evropi preko Ukrajine putem crpne stanice Sudža, izjavio je portparol “Gasproma” Sergej Kuprijanov.
Prema njegovim riječima, isporuku preko gasovoda Sohranovka odbila je ukrajinska strana.
Tokom prošlog mjeseca Operater gasnog prenosnog sistema u Ukrajini saopštio je da od 11. maja gase prenos gasa ka Evropi preko stanice Sohranovka jer kompanija navodno ne kontrološe kompresnu stanicu Novopskov koja se nalazi u regonu Lugansk.