VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ukrajinci o Krimskom mostu

    Ukrajinci o Krimskom mostu

    Ukrajina i dalje planira da napadne najduži most u Evropi koji povezuje Krim sa ruskim Krasnodarskim krajem, rekao je Aleksej Arestovič, glavni pomoćnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

    U petak su se pojavili alarmantni izveštaji o velikim perjanicama dima koji je dolazio iz oblasti u blizini Krimskog mosta, takođe poznatog kao Kerčki most. Međutim, krimske vlasti su kasnije navele da nema razloga za paniku, objašnjavajući da ruska policija održava vežbe u blizini jednog od delova 19 kilometara dugačke strukture.

    Na pitanje o tim vežbama tokom intervjua sa aktivistom Markom Fejginom na Jutjubu, Arestovič je rekao da su vlasti “bile u pravu što su se pripremale”.

  • Snažan zemljotres u Iranu, ima nastradalih

    Snažan zemljotres u Iranu, ima nastradalih

    Najmanje pet osoba je poginulo, a 49 povrijeđeno u zemljotresu jačine 6,1 stepen Rihterove skale koji je pogodio jug Irana, javili su danas državni mediji.

    Mediji prenose da je nakon prvog zemljotresa registrovano još 24 naknadnih potresa usljed smirivanja tla, od kojih je najjači bio 6,3 stepena Rihterove skale.

    Zemljotres je registrovan u selu Sajeh Koš nedaleko od iranske obale Persijskog zaliva u provinciji Hormozgan.

    “Sve žrtve stradale su u prvom zemljotresu i niko nije povrijeđen u dva jača potresa nakon što su ljudi napustili kuće”, rekao je zvaničnik oblasti Bandar Leng Foad Moradzadeh.

    Državni mediji javljaju da je tokom proteklog mjeseca 150 potresa pogodilo zapadni dio provincije Hormozgan

  • Fon der Lejen: Pred Ukrajinom dug i naporan put do EU

    Fon der Lejen: Pred Ukrajinom dug i naporan put do EU

    Ukrajina sada ima “veoma jasnu evropsku perspektivu” , ali će “dug put” ka članstvu u EU “zahtijevati naporan rad”, saopštila je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.

    Lideri EU su prošle nedjelje odobrili Ukrajini status kandidata, čime je formalno otvoren proces za koji se očekuje da može potrajati godinama prije nego što zemlja postane članice Unije koja sada čini 27 država, prenosi Rojters.

    U današnjem obraćanju preko video-linka ukrajinskom parlamentu predsjednica EK je podvukla napredak zemlje na njenom putu ka članstvu u EU dok se brani od ruske invazije.

    “Ukrajina sada ima veoma jasnu evropsku perspektivu. Zemlja je kandidat za pridruživanje Evropskoj uniji, nešto što je prije samo pet mjeseci izgledalo gotovo nezamislivo”, saopštila je Lejen.

    Ona je još rekla da predstoji “dug put”, ali da će “Evropa biti na strani Ukrajine na svakom koraku, koliko god bude potrebno” i napomenula da su potrebne mnoge ključne reforme što je prije moguće.

    “Sljedeći koraci su vam na dohvat ruke. Ali će zahtijevati naporan rad”, dodala je Ursula fon der Lejen.

    Predsjednica EK je kao hitne potrebne mjere navela: usvajanje zakona o medijima, primjenu novih propisa koji umanjuju pretjeranu moć oligarha i imenovanje najviših antikorupcijskih zvaničnika, prenosi Rojters.

  • Berbok: U približavanju Zapadnog Balkana EU ne gubiti vrijeme

    Berbok: U približavanju Zapadnog Balkana EU ne gubiti vrijeme

    Njemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok smatra da više ne treba gubiti vreme kada je riječ o približavanju zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

    Berbok se još jednom izjasnila za brz napredak u pogledu pristupa država zapadnog Balkana EU, piše Dojče vele (DW)

    “Ne treba više gubiti vrijeme na integraciji i približavanju. Šest zemalja zapadnog Balkana ne samo što geografski pripadaju srcu Evrope, već i politički”, rekla je Berbok nakon razgovora sa novom slovenačkom ministarkom spoljnih poslova Tanjom Fajon u Berlinu.

    Prema mišljenju Berbokove, ne smije postojati, kako je navela, “niša na Balkanu u kojoj bi se Rusija ili drugi akteri mogli učvrstiti”.

    Što se tiče Bosne i Hercegovine, Berbok je rekla da se odluka o statusu kandidata ne donosi zbog unutrašnje političke situacije, gdje se, prema njenoj ocjeni, intenzivira kurs Republike Srpske na otcjepljenju od države u cjelini.

  • Eksplozije ne prestaju

    Eksplozije ne prestaju

    Snažne eksplozije potresle su ukrajinski grad Nikolajev u subotu rano ujutro, rekao je gradonačelnik Oleksandar Senkevič.Sirene za vazdušni napad oglasile su se pre eksplozija širom Nikolajevske oblasti, koja se graniči sa ključnom ukrajinskom izvoznom lukom Odesom. “U gradu se čuju jake eksplozije! Ostanite u skloništima!”, napisao je gradonačelnik Mikolajiva Senkevič na Telegramu.

    Još nije poznato šta je izazvalo eksplozije, a Rojters nije mogao nezavisno da proveri istinitost izveštaja.

    Eksplozije su sravnile sa zemljom deo stambene zgrade u petak dok su stanovnici spavali, što je poslednja u nizu ruskih raketnih napada, za koje Ukrajina tvrdi, da su usmereni na civile. U svom kasnonoćnom video obraćanju u petak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski osudio je napade kao “svesni, namerno usmereni ruski teror, a ne grešku ili slučajan raketni napad”.

    Kijev tvrdi da je Moskva pojačala svoje raketne napade dugog dometa, pogađajući civilne ciljeve daleko od linija fronta. Rusija kaže da je gađala vojna mesta. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov citirao je predsednika Vladimira Putina koji je rekao „da ruske oružane snage ne napadaju civilne ciljeve“.

    Ruski projektil pogodio je prepun tržni centar u centralnoj Ukrajini ranije ove nedelje, pri čemu je poginulo najmanje 19 ljudi. Hiljade civila je ubijeno otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara u, kako Moskva naziva “specijalnom operacijom” za iskorenjivanje nacionalista. Ukrajina i njeni zapadni saveznici kažu da je to ničim izazvan agresorski rat.

    Stanovnici Serhijevke u blizini Odese nastavili su u subotu da pomažu spasilačkim službama u potrazi za preživelima u ruševinama devetospratnice, čiji je deo uništen u ranim jutarnjim napadima u petak. Udarni talas oštetio je zidove i prozore susedne stambene zgrade od 14 spratova. Pogođeni su i obližnji turistički kampovi.

    Serhij Bračuk, portparol regionalne administracije Odese, rekao je da je potvrđeno da je 21 osoba, uključujući 12-godišnjeg dečaka, ubijena u Serhijevki. Među poginulima je i radnik Centra za rehabilitaciju dece, koji je u tom odmaralištu otvorila susedna Moldavija.

    Napad na Serhijevku usledio je ubrzo nakon što je Rusija povukla svoje trupe sa Zmijskog ostrva, strateški važnog ostrva oko 140 km jugoistočno od Odese koje je zauzela prvog dana rata.

  • Varljiva idila NATO samita u Madridu

    Varljiva idila NATO samita u Madridu

    Na samitu NATO ovog četvrtka u Madridu, koji su lideri zapadnih zemalja proglasili istorijskim, superlativi su letjeli svuda okolo.

    Generalni sekretar Jens Stoltenberg je skup nazvao transformativnim i dalekosežnim, predviđajući da će odluke koje su donijete „obezbijediti da Alijansa čuva mir, sprečava sukobe i štiti naše građane i naše vrijednosti“, piše Politiko u tekstu značajnog naslova „Da bismo spasili NATO, moramo ga uništiti“.

    Ali iza te idile međusobnog tapšanja po ramenima i hvale, vidjelo se, ocjenjuje “Politiko”, da jedinstvo alijanse može biti dugo kilometar, ali samo centimetar duboko i da je kolektivno osjećanje smisla NATO postojanje varira među 30 zemalja članica, prenosi Blic.

    Činjenica da su lideri Rusiju, koja je prijeti Evropi najmanje od 2007. godine, proglasili za „najznačajniju i najdirektniju prijetnju” bezbjednosti, miru i stabilnosti evroatlantskog regiona, više je isticanje očiglednog nego naznaka velike strategija, ocjenjuje Politiko.

    Privlačenje Švedske i Finske Alijansi, koje je Stoltenberg proglasio za dostignuće, više je rezultat nečega što bi se pristojno moglo nazvati ucjenom Redžepa Tajipa Erdogana nego uspješne visoke diplomatije sa ciljem da jedni drugima pomognu u odbrani, pišu u Politiku, navodeći da je turski predsjednik i dvije zemlje držao „za taoce“ kako bi od SAD dobio ono što je želio, nove avione F-16.

    Takve mahinacije i dogovori ispod stola čine da NATO djeluje više kao zaštitni reket nego kao zajednica koja dijeli iste vrijednosti, piše “Politiko”, pitajući da li se uopšte može računati da će Turska poslati svoju vojsku u slučaju da dođe do ruske invazije na Baltičke države. Odgovor “Politika” je – teško.
    U Politiku navode da članstvo Erdogana i Viktora Orbana u Alijansi ne samo da podriva tvrdnje NATO da je to zajednica koja deli liberalne vrijednosti, već ih i ismijava, a nisu jedini koji podrivaju legitimitet NATO.

    Sve do invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, Francuska i Njemačka su i dalje maštale o „strateškoj autonomiji“, odnosno oslobađanju od američkog uticaja i preuzimanju brige Evropljana o sopstvenoj bezbjednosti. Kako pišu u Politiku, samo nekoliko nedjelja prije invazije, istaknuti njemački političari, uključujući ministarku spoljnih poslova Analenu Berbok, zahtijevali su da SAD povuku sve nuklearne bojeve glave sa njemačke teritorije. Napad na Ukrajinu doveo je do toga da su njemački političari, koji su godinama ignorisali pozive Vašingtona da prestanu sa dijetom njemačke vojske i počnu da doprinose vojnom savezu, preko noći postali veliki pristalice NATO.

    Ova nova posvećenost NATO, ocjenjuje “Politiko”, rezultat je straha, a ne ubjeđenja, a lijepak koji vezuje Alijansu nije jedinstvo vizije, već instinkt članica da se sakriju pod američkim nuklearnim štitom. Ovo nije dovoljno da se Alijansa održi na okupu, pogotovo što Vašington počinje da sumnja da ostale članice žele da im prepuste najteži posao, prenosi Jutarnji list.


    Reakcija na rusku invaziju na Ukrajinu, koja predstavlja najveću pretnju slobodnom svijetu od Drugog svjetskog rata, nije bila ujednačena među državama članicama NATO – dok su neke, poput Poljske, baltičkih država, SAD i Velike Britanije, bili veoma velikodušni sa vojnom pomoći i podrškom, drugi nisu ni približno toliko posvećeni naoružavanju ukrajinske vojske. Dobar dio evropske javnosti podeljen je oko toga koliko daleko treba ići u suprotstavljanju Vladimiru Putinu, dijelom i zbog toga što njihove vlade nisu saglasne o stepenu ugroženosti celog kontinenta od strane Rusije.

    Ako Ukrajina nastavi da gubi teritoriju i ljudske živote jer joj nedostaju odbrambeni resursi, smatra “Politiko”, krivica će biti na NATO.


    SAD troše 3,5 odsto BDP na odbranu, više nego duplo od nekih članica NATO, a poslije terora predsjednika Donalda Trampa, koji je prijetio povlačenjem iz Alijanse, njegov nasljednik Džo Bajden je promijenio kurs i sada najavljuje veći američki vojno prisustvo na evropskom kontinentu. Međutim, kako pišu u Politiku, nema garancije da bi budući predsjednik SAD mogao da nastavi Bajdenovu politiku prema Alijansi.

    To ne znači da će se SAD povući iz NATO, navodi Politiko, ali bi zbog sopstvenih problema sa Kinom moglo da znači da će biti manje zabrinute za situaciju u Evropi. Zbog toga, kako sugeriše “Politiko”, NATO treba da sprovede radikalnu reformu, prestane da se oslanja isključivo na SAD i protjera zemlje članice koje ne poštuju osnovne demokratske norme iz Alijanse. Isto tako, članice koje ne ulažu dovoljno u sopstvenu odbranu, pišu u “Politiku”, treba da budu upućene da traže bezbjednosne garancije negdje drugdje, van Alijanse.

    – U vojnim krugovima kontroverzna je taktika uništavanja grada da bi se on spasio. U slučaju NATO nema druge opcije – zaključuje Politiko.

  • Tajna prepiska Fon der Lajen i šefa kompanije “Fajzer” trese EU

    Tajna prepiska Fon der Lajen i šefa kompanije “Fajzer” trese EU

    Evropska komisija je saopštila da ne može i da ne treba da pronađe tekstualne poruke koje je Ursula fon der Lajen razmenila sa šefom kompanije “Fajzer”.

    To je podstaklo njen spor sa internim nadzornim telom EU.Komisija je branila svoje pravo da ne vodi evidenciju o tekstualnim porukama svoje predsednice Fon der Lajen, objavio je u sredu zvanično nadzorno telo EU, Evropski ombudsman, koji je sproveo početnu istragu nakon žalbe na nedostatak transparentnosti. U oštrom prekoru izrečenom u januaru, ombudsman Emili O’Rajli optužila je izvršnu vlast EU za loše postupanje. Ona je rekla da tekstualne poruke koje se tiču politika i odluka EU treba tretirati kao dokumente koji podležu pravilima o transparentnosti EU. Saga, poznata kritičarima kao Dilitgejt (Deletegate, igra rečima po uzoru na “Votergejt”) nastala je nakon što je Njujork tajms objavio u aprilu 2021. da je Fon der Lajen razmenila tekstualne poruke sa izvršnim direktorom Fajzera Albertom Burlom, uspostavljajući vezu koja je otključala unosne poslove za vakcine protiv korona virusa koje spasavaju život.

    Ubrzo po objavljivanju teksta u Njujork tajmsu, novinari su tražili Evropskoj komisiji uvid u te poruke, pozivajući se na Zakon o slobodi informisanja EU. Međutim, Komisija je odbila zahtev, pozivajući se na svoja važeća pravila.

    Slično je u novembru prošao i zvanični zahtev iz Evropskog parlamenta. Naime poslanica iz Holandije Sofi int Felt je htela da zna da li su pomenute poruke obrisane – i ako jesu, na osnovu kojih kriterijuma. Međutim, potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova u svom odgovoru se nije ni osvrnula na ovo pitanje. U pisanom odgovoru se navodi da su SMS i druge kratke poruke po prirodi “kratkog veka… i u principu ne sadrže važne informacije o politici, aktivnostima ili odlukama komisije” te se stoga načelno ne arhiviraju.

    Komisija je kasnije odbila zahtev novinara na osnovu prava na slobodu informisanja da dostavi tekstualne poruke, što je izazvalo žalbu ombudsmanu.

    Prvobitni izveštaj ombudsmana otkrio je da komisija nije pokušala da pronađe te SMS poruke. Kritikujući način na koji je zahtev za informacije tretiran, O’Rajli je naredila zvaničnicima da potraže tekstove.

    “Ne moraju se sačuvati sve tekstualne poruke. Ali tekstualne poruke jasno potpadaju pod zakon o transparentnosti EU i zato one koje su relevantne treba sačuvati. Nije kredibilno tvrditi drugačije”, navodi se na sajtu ombudsmanke.

    U prkosnom odgovoru, komisija je rekla da nije mogla da pronađe poruke jer se takvi “kratkotrajni, efemerni dokumenti ne čuvaju” i “nisu u posedu institucije”.

    “Komisija može da potvrdi da potraga koju je preduzeo predsednički kabinet (najviši zvaničnici) za relevantnim tekstualnim porukama koje odgovaraju zahtevu za pristup dokumentima nije dala nikakve rezultate”, navodi se u odgovoru potpredsednika komisije Vere Jurove.

    Komisija je ponovila da ne vidi potrebu za čuvanjem tekstualnih poruka, tvrdeći da ne sadrže važne informacije.

    “Zbog svoje kratkotrajne i efemerne prirode, tekstualne i trenutne poruke uopšte ne sadrže važne informacije koje se odnose na politike, aktivnosti i odluke komisije”, navodi se u saopštenju. Ombudsmanka je opisala odgovor komisije kao “problematičan u nekoliko tačaka”, ali se uzdržala od daljih komentara do formalnog zaključka koji se očekuje za nekoliko nedelja.

    Ketlin Van Brempt, belgijska socijaldemokratska poslanica u Evropskom parlamentu koja predsedava specijalnim komitetom Evropskog parlamenta za kovid-19, opisala je odgovor komisije kao neprihvatljiv.

    “Potpun nedostatak transparentnosti koristi industriji, a ne evropskim građanima”, rekla je ona.

    Evropska ombudsmanka, koji je zadužena za istragu pritužbi na institucije EU, ranije se već bavila vezama između Komisije i privatnih kompanija.

    Godine 2018. O’Rajli je zamerila izvršnoj vlasti EU što nije preduzela mere nakon što je prethodni predsednik preuzeo posao u Goldman Saksu. Ona je rekla da je novi posao Žozea Manuela Baroza izazvao “ozbiljnu zabrinutost javnosti” i da je komisija trebalo da ispita da li je prekršio zakonsku obavezu da postupa sa “integritetom i diskrecijom” prilikom napuštanja funkcije.

    Nedavno je rekla da komisija rizikuje “podrivanje integriteta” administracije EU bez strožih ograničenja za prelazak višeg osoblja u privatni sektor.

  • “Putinovi najgori strahovi se ostvaruju”

    “Putinovi najgori strahovi se ostvaruju”

    Urednik Skaj Njuza Dominic Vaghorn napisao je zanimljivu analizu jučerašnjeg važnog samita NATO-a u Madridu.

    Samit NATO-a najavljen je kao “transformativn”“ i “istorijski” i opravdao je očekivanja.

    Pregovori nisu bili laki, ali je NATO doživeo najveću promenu u poslednjih nekoliko decenija, smatra Vaghorn.

    Podstaknuta ničim izazvanim napadom na Ukrajinu, Alijansa je pretrpela transformaciju na pažljivo planiranom samitu. Pretnja imidžu podeljene Alijanse otklonjena je u poslednjem trenutku sporazumom zahvaljujući kojem je Turska odustala od veta na ulazak Švedske i Finske u NATO.

    Svet se drastično promenio u poslednjih 10 godina
    Još uvek nije sasvim jasno kolika će cena biti plaćena za turski pristanak, a posebno je upadljivo da bi tu cenu mogli da plate Kurdi, saveznici Zapada koji su bili presudni u borbi protiv Islamske države. Ali izgleda da je Erdogan veoma zadovoljan onim što je dogovoreno, piše urednik Skaj njuza.

    NATO je drastično promenio svoj strateški koncept, dokument od 16 stranica koji je poslednji put revidiran 2010. godine. Tada Kinu uopšte nije pominjao, a o Rusiji je govorio kao o “strateškom partneru”. Vaghorn primećuje koliko se svet promenio za samo deset godina.

    Još jedan ključni zaključak sa samita NATO-a je plan da se dramatično poveća broj NATO trupa u Snagama za brzu akciju sa 40.000 na čak 300.000. Taj plan je i dalje samo želja, ali bi trebalo da transformiše sposobnost NATO-a da brzo reaguje na vanredne situacije.

    Hiljade dodatnih vojnika biće raspoređene na istočnom krilu NATO-a. Britanija je saopštila da će angažovati još 1.000 vojnika u odbranu Estonije, iako će oni, pomalo zbunjujuće, biti bazirani u Britaniji, ali bi trebalo da budu spremni za brzu akciju ako se ukaže potreba

    Putin će dobiti upravo ono što ne želi

    Lideri NATO-a su više puta isticali da će zahvaljujući svemu navedenom Putin dobiti upravo ono što ne želi. Ruski predsednik je pokrenuo rat, tvrde njegove diplomate, delom da bi zaustavio širenje NATO-a. Sada se dešava nešto dijametralno suprotno.

    Njegovi najgori strahovi se ostvaruju – još veći NATO, sa novim članicama i više vojnika i naoružanja na ruskim granicama, ističe urednik Skaj njuza.

    Ove promene će samo dodatno rasplamsati istorijsku nesigurnost Rusije u pogledu otvorenog zapadnog krila, koji je istorijski bio napadnut od strane potencijalnih okupatora od Napoleona do Hitlera. Ali Putin za to može da krivi samo sebe.

    Dve zemlje koje su se ponosile svojom tradicijom neutralnosti, Švedska i Finska, toliko su bile potresene Putinovom agresijom na Ukrajinu da su požurile u NATO. Baltičke zemlje su, videvši šta se desilo sa Ukrajinom, zatražile najkonkretniju odbrambenu pomoć od NATO-a.

    Nad Evropom se spušta gvozdena zavesa
    Nakon što je godinama gledao Putinu kroz prste, NATO sada veruje da su snaga i odlučnost najbolji način da se obuzda agresivna Rusija.

    Nova pozicija NATO-a je verovatno neophodna, ali to neće učiniti sadašnju situaciju manje opasnom. Nad Evropom se spušta nova gvozdena zavesa, potvrdio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov. Jaz između demokratskog Zapada i autokratskog Istoka se produbljuje, kaže Vaghorn.

    Putinovi savetnici mu već duže vreme govore da je NATO sve veća pretnja Rusiji i da je on lično glavna meta. Nijedan potez napravljen na jučerašnjem samitu neće smanjiti njegovu paranoju, naprotiv.

    Britanija kaže da sledeća faza sukoba u Ukrajini tek počinje. Zapad planira da pomogne Ukrajini da pređe sa odbrane na napad. Ako zaista želi da istera ruske snage iz Ukrajine, ukrajinskoj vojsci će biti potrebno ne samo mnogo više naoružanja već i transformacija, a za to će biti potrebna dugoročna pomoć Zapada.

    Što su Ukrajina i Zapad uspešniji, Putin bi mogao postati opasniji. Diktatori, naime, ne mogu sebi da priušte poraz, zaključuje se u analizi.

  • Putin preuzima kontrolu

    Putin preuzima kontrolu

    Ruski predsednik Vladimir Putin podigao je ulog u ekonomskom ratu sa Zapadom, dekretom o preuzimanju pune kontrole nad naftnim i gasnim projektom Sahalin-2.

    To je potez koji bi mogao da izbaci Šel i japanske investitore, prenosi Poslovni dnevnik.

    Dekretom potpisanim u četvrtak stvara se nova kompanija koja će preuzeti sva prava i obaveze kompanije Sahalin enerdži Investment, u kojoj Šel i dve japanske kompanije Micui i Micubiši imaju nešto manje od 50 odsto akcija.

    U dokumentu na pet stranica, objavljenom nakon što je Zapad uveo sankcije Moskvi zbog sukoba sa Ukrajinom, navodi se da će Kremlj odlučiti da li strani partneri mogu ostati u projektu.

    Državna kompanija Gasprom već ima 50 odsto i jednu akciju u Sahalinu-2, koji čini oko 4 odsto svetske proizvodnje tečnog prirodnog gasa (LNG).

    Taj potez Moskve povećava rizike s kojima se suočavaju zapadne kompanije koje su još uvek u Rusiji.

    “Ruska uredba efektivno zapravo izvlašćuje strane udele kompanije Sahalin enerdži investment, što predstavlja dalju eskalaciju već postojećih tenzija”, rekla je Lusi Kalen, glavna analitičarka konsultantske kuće Vud Makenzi.

    Mnoge zapadne kompanije su već napustile Rusiju, dok su druge najavile odlazak, ali potez ruskog predsednika Vladimira Putina dodatno komplikuje ionako složen proces onima koji žele da odu. Moskva priprema zakon, koji bi uskoro mogao da bude usvojen, koji bi omogućio državi da konfiskuje imovinu zapadnih kompanija koje odluče da se povuku.

    Šel, koji je već otpisao vrednost svoje imovine u Rusiji, pre nekoliko meseci je jasno stavio do znanja da namerava da napusti Sahalin-2 i da je u razgovorima sa potencijalnim kupcima. U petak je rečeno da ocenjuje rusku regulativu.

    Izvori su rekli da Šel veruje da postoji rizik da Rusija nacionalizuje imovinu u stranom vlasništvu, dok je Putin više puta rekao da će Moskva uzvratiti Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima zbog zamrzavanja ruske imovine i drugih sankcija.

    Sahalin-2, u kome Šel ima 27,5 odsto akcija, jedan je od najvećih svetskih LNG projekata sa proizvodnjom od 12 miliona tona.

    Najviše izvozi u Japan, Južnu Koreju, Kinu, Indiju i druge azijske zemlje.

    Japanski Micui ima 12,5 odsto udela, a Micubiši 10 odsto.

    Japan, koji je u velikoj meri zavisan od uvoza energenata, ranije je najavio da neće odustati od svojih interesa u projektu.

    “Propis ne znači da će japanski uvoz LNG odmah postati nemoguć, ali treba preduzeti sve moguće mere za nepredviđene situacije”, rekao je japanski ministar industrije Koiči Hagiuda.

    Zamolio je svoje američke i australijske kolege za alternativno snabdevanje.

  • Erdogan: “Spremni smo”

    Erdogan: “Spremni smo”

    Turska je spremna da ponovo izvozi žitarice poput pšenice, ovsa i ječma iz Crnog mora u zemlje kojima je to potrebno.

    Ovo nakon što obavi razgovore sa Rusijom i Ukrajinom, izjavio je danas turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

    Erdogan je, obraćajući se nakon molitve petkom u Istanbulu, najavio da će ovom pitanju razgovarati sa obe države u narednim danima, prenosi Rojters.

    On je dodao da njegov kabinet radi sa Kijevom i Moskvom na organizovanju razgovora sa predsednicima Ukrajine i Rusije i istakao da je 20 turskih brodova spremno da učestvuje u potencijalnom transportu žitarica.

    Ukrajina je jedan od najvećih svetskih dobavljača žitarica, ali su isporuke u zastoju od kada je Rusija pokrenula vojnu akciju, što je izazvalo nestašicu hrane na globalnom nivou.

    Ujedinjene nacije su pozvale obe strane, uključujući Tursku, da se dogovore oko uspostavljanja koridora.