VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Šalenberg predstavio Vučiću austrijski non-pejper o proširenju EU

    Šalenberg predstavio Vučiću austrijski non-pejper o proširenju EU

    Ministar za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksander Šalenberg predstavio je danas u Beogradu predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću austrijski non-pejper o procesu proširenja EU na Zapadni Balkan.

    Pres-služba predsjednika Srbije saopštila je da je Šalenberg, predstavljajući taj dokument, istakao da Austrija želi da sadašnji proces proširenja učini mnogo opipljivijim i da kreira mogućnost da se zemlje kandidati postepeno integrišu u politike EU, koje su od koristi za sve njih.

    Vučić je Šalenbergu prenio da Srbija cijeni dosadašnju posvećenost Austrije ubrzanju evropskih integracija Srbije i da se nada se nastavku kontinuirane austrijske podrške po tom pitanju.

    On je, kako se navodi u saopštenju, Šalenberga upoznao sa čvrstim opredjeljenjem Srbije za nastavak reformskog toka, kao i sa izazovima sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju na evropskom putu.

    Vučić je istakao da je Austrija treći najveći strani investitor u Srbiji i peti spoljnotrgovinski partner u razmjeni usluga, navodeći da je u prva četiri mjeseca 2022. godine robna razmjena porasla za 50,8 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

    “Austrijske kompanije danas u Srbiji zapošljavaju više od 22.000 radnika, a vjerujem da će novouspostavljena avio-linija Beograd-Salcburg biti od dodatnog značaja za unapređenje saradnje i približavanje naših privrednika”, naveo je Vučić.

    Šalenberg se sastao i sa premijerom Srbije Anom Brnabić i ministrom za evropske integracije Jadrankom Joksimović.

    Brnabićeva je, kako je saopšteno iz Pres-službe Vlade Srbije, zahvalila Austriji za kontinuiranu podršku evropskom putu Zapadnog Balkana, ističući da je Srbija čvrsto opredijeljena za nastavak reformskog procesa i čvršću saradnju unutar regiona.

    “Saradnja u regionu predstavlja jedan od ključnih prioriteta Srbije, koja ulaže velike napore na regionalnom umrežavanju kako bi omogućila veću konkurentnost naše privrede i veću atraktivnost regiona za privlačenje investicija, što utiče na povećanje životnog standarda svih građana”, navela je Brnabićeva.

  • Divljanje cijena odražava se na turiste u Crnoj Gori

    Divljanje cijena odražava se na turiste u Crnoj Gori

    Turistički uposlenici u Crnoj Gori smatraju da je poskupljenje turističke ponude neminovno jer to, kako kažu, diktira opšte divljanje cijena, ali povećanju cijena smještaja i usluga pristupaju obazrivo iz straha da ne ostanu bez gostiju.

    “Ako previše podignemo cijene – odbićemo goste, a ako ne – propašćemo”, sumira dilemu turističkih uposlenika Dalibor Antonioli, koji se decenijama bavi iznajmljivanjem privatnog smještaja u budvanskom Starom gradu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

    Iako zvanične statistike nema, poskupljenja su vidljiva na svakom koraku.

    Samo u prva tri mjeseca 2022, meso je u Crnoj Gori poskupjelo za 30 do 60 odsto, saopštili su ranije proizvođači.

    Mada su cijene turističke ponude u regionu veće i do 30 odsto, crnogorski izdavaoci su oprezni, pa ako i bude poskupljenja, ono ne bi trebalo da bude drastično, kaže predsjednica Udruženja izdavalaca privatnog smještaja, Branka Džoganović.

    Ona navodi da u junu prosječne cijene privatnog smještaja iznose od 10 do 12 evra po osobi, dok će u špicu sezone biti najmanje 15 do 20 evra.

    U restoranima duž Slovenske plaže, najfrekventnijeg šetališta u Budvi, može se doručkovati na samoj plaži za oko četiri evra.

    Iznajmljivanje privatnog apartmana na Budvanskoj rivijeri košta od 30 do 250 evra dnevno, zavisno od kategorije i broja ležaja.

    Za one koji biraju hotelski smještaj, noćenje s doručkom treba platiti od 30 evra u objektima sa tri zvjezdice, do 97 evra po osobi u objektima sa pet zvjezdica, podaci su Turističke organizacije Budve.

    Kad je riječ o brzoj hrani, pica parče i palačinka koštaju od dva do tri evra, a hamburger i giros od tri do četiri evra.

    One koji za ručak ili večeru preferiraju mediteranski meni, lignje će koštati 11 evra, gambori od 18 evra naviše, a riblji specijaliteti od 40 evra naviše. Riba prve kategorije kreće se od 30 do 65 evra po kilogramu.

    Ugostitelji na budvanskom šetalištu kažu da za sada gosti rijetko naručuju najskuplje.

    Skuplje je u Starom gradu, gdje jedan od hotela nudi razne paste za 10 evra, rižota od 15 evra, salatu od hobotnice ili biftek za oko 20 evra, a crnogorska vina od 28 do 65 evra.

    Dok turisti ocjenjuju da su poskupljenja mala u odnosu na prošlu godinu i da su prilagođena predsezoni, mještani burnije reaguju na talas poskupljenja. Kažu da će u špicu sezone, u julu i avgustu, skočiti cijene ponude turistima, kao lančana reakcija na drastična poskupljenja u Crnoj Gori posljednjih mjeseci.

    Iz budvanskog Udruženju ugostitelja navode da je ugostiteljska ponuda u predsezoni skuplja za 10 do 20 odsto, a koliko će rasti u julu i avgustu – zavisi od dobavljača i stanja na tržištu, zaključuje se u prilogu RSE.

  • Vučić potvrdio hapšenje bivšeg ukrajinskog obavještajca

    Vučić potvrdio hapšenje bivšeg ukrajinskog obavještajca

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je na granici između Srbije i Sjeverne Makedonije uhapšen Andrij Naumov, nekadašnji visoki zvaničnik Službe bezbjednosti Ukrajine.

    Vučić je 14. juna u odgovoru na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) izjavio da “ima informacije” o uhapšenom Naumovu, ali nije otkrio više detalja o tome da li će on biti isporučen Ukrajini.

    Naumov je uhapšen 7. juna na graničnom prijelazu na jugu Srbije zbog sumnje za pranje novca, a Vučićeva izjava prva je zvanična potvrda hapšenja ukrajinskog obavještajca o kojem su mediji samo spekulisali.

    Andrij Namov je Ukrajinu, prema saznanjima ukrajinskog servisa RSE-a, napustio nekoliko sati uoči ruske invazije 24. februara, a u svojoj zemlji je pod istragom zbog veleizdaje.

    Niko od nadležnih u Srbiji, ali ni ambasada Ukrajine u Beogradu do objavljivanja ovog teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE-a povodom hapšenja.

    Nema ni odgovora gdje se uhapšeni trenutno nalazi, niti da li je pokrenuto pitanje eventualne ekstradicije.

    Šta se zna o hapšenju?
    Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je 8. juna da su prilikom pokušaja izlaska iz Srbije na graničnom prijelazu sa Sjevernom Makedonijom uhapšena dvojica muškaraca, državljana Ukrajine i Njemačke zbog sumnje da su izvršili krivično djelo pranje novca.

    U zvaničnom saopštenju nije naveden pun identitet uhapšenih već samo inicijali – Ukrajinac A.N. (40) i državljanin Nemačke A. A. (36).

    Policija je, kako se navodi, tokom pregleda njihovog automobila pronašla više od 600 hiljada eura i oko 125.000 dolara u gotovini, kao i drago kamenje (dva smaragda), čija je vrijednost procenjena na oko 6.500 eura.

    Terete se da su novac i drago kamenje, “za koje se sumnja da potiču iz kriminalnih djelatnosti, namjeravali da prenesu preko graničnog prijelaza i iznesu iz Srbije”, dodaje se u saopšenju.

    Policija je navela i da je automobilom marke “BMW” upravljao državljanin Njemačke, dok je s njim u društvu bio uhapšeni Ukrajinac.

    Nije saopšteno kada su i na kom prijelazu ušli u Srbiju, niti koliko su vremena proveli u zemlji.

    Iz Posebnog odjeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, po čijem su nalogu uhapšeni, nisu odgovorili na pitanja RSE-a gdje se trenutno nalazi državljanin Ukrajine, niti kada će biti izveden pred sud.

    Na pitanja RSE-a povodom hapšenja nisu odgovorila ni nadležna Ministarstva pravde i spoljnih poslova Srbije.

    Ni iz ambasade Ukrajine u Beogradu nema odgovora da li je ambasada obavještena o hapšenju, kao ni da li je uhapšeni ukrajinski državljanin zatražio njihovu pravnu pomoć.

    Ko je Andrij Naumov?
    Sada bivši brigadni general Andrij Naumov se Službi bezbjednosti Ukrajine (SBU) priključio 2019. godine, na poziv tada novog načelnika Ivana Bakanova.

    Nakon toga imenovan je za šefa Glavnog direktorata za unutrašnju bezbjednost, gdje je dobio nova, veća ovlaštenja i uticaj u službi.

    Bivši obavještajac je bio meta novinarskih istraga koje su se ticale korupcije, šverca novca i drugih vrijednih predmeta u inostranstvo.

    Novinari “Šeme”, projekta ukrajinskog servisa RSE – Radio Svoboda, u oktobru su 2020. godine otkrili elitne nekretnine Naumova, koje su nespojive sa zvaničnim primanjima državnog službenika.

    To uključuje trosoban stan u elitnom kompleksu u centru Kijeva, kupljen četiri puta jeftinije od tržišnih cijena.

    Novinari su saznali da su ovaj stan, kao i imanje u blizini Kijeva, projektovani za njegovu majku, ali da ih je koristio visoki zvaničnik SBU-a.

    U januaru 2021. Služba bezbjednosti Ukrajine objavila je da je priveden pripadnik službe koji je pokušao da ubije zvaničnika SBU-a.

    Kasnije se saznalo da je žrtva trebalo da bude Andrij Naumov, a da je naručilac ubistva navodno bio visokorangirani zvaničnik SBU-a Dmitro Neskoromni.

    Upućeni smatraju da je u ovom slučaju bila riječ o borbi za prevlast unutar službe.

    Andrij Naumov je izgubio funkciju krajem jula 2021.

    Prije dolaska u SBU, Naumov je radio u Državnoj agenciji za upravljanje zonom isključenja nuklearne elektrane u Černobilu.

    Bio je odgovoran za upravljanje privrednim kompleksom zone isključenja, kao i za komunikaciju sa javnošću o statusu radijacije. Bio je u kontatku sa privatnim kompanijama koje tamo dovode posjetioce, a ukrajinski istražitelji danas se bave aktivnostima tadašnjeg rukovodstva zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja.

    Andrij Naumov je prije Černobila 12 godina radio u Tužilaštvu, kao viši pomoćnik zamjenika glavnog tužioca, a potom i kao viši tužilac.

    Za šta ga terete u Ukrajini?
    Naumov je napustio Ukrajinu nekoliko sati prije ruskog napada 24. februara.

    U Ukrajini je protiv njega u toku istraga pod sumnjom za veleizdaju.

    Ovo su 29. marta izvijestili novinari ukrajinskog servisa RSE-a, pozivajući se na svjedočenja nezavisnih izvora iz policije.

    Prema izvještaju, Naumov je u pratnji nekoliko ljudi napustio Ukrajinu 23. februara, a njegova porodica napustila je zemlju ranije.

    U drugoj polovini marta 2022, policija je pretresla više lokacija zbog istrage Državnog istražnog biroa koja je protiv Naumova pokrenuta po članu 111 Krivičnog zakonika (“izdaja”).

    Pretresi su obavljeni na više adresa, uključujući i one koje se pominju u novinarskom istraživanju RSE-a o elitnim nekretninama tada visokog funkcionera Službe bezbjednosti.

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je Naumovu u aprilu 2022. oduzeo čin brigadnog generala.

    “Nemam vremena da se bavim svim izdajnicima. Ali postepeno će svi biti kažnjeni. Zato Andrij Olehovič Naumov, bivši načelnik Glavnog odjeljenja unutrašnje bezbjednosti Službe bezbjednosti Ukrajine, više nije general”, rekao je Zelenski u video obraćanju.

  • Stigao nalaz obdukcije: Muamer Zukorlić umro je prirodnom smrću

    Stigao nalaz obdukcije: Muamer Zukorlić umro je prirodnom smrću

    Više javno tužilaštvo u Novom Pazaru saopštio je danas da je obdukcijski nalaz pokazao da je muftija Muamer Zukorlić umro prirodnom smrću.

    Predsjednik Stranke pravde i pomirenja i sin preminulog Muamera Zukorlića, Usame Zukorlić, potvrdio je da su stigli prvi nalazi o uzroku smrt rađeni na institutima za Sudsku medicinu u Nišu i Beogradu, prenose mediji iz Novog Pazara.

    Usame Zukorlić je istakao da će porodica sačekati još rezultate iz Njemačke i Bosne i Hercegovine, prije nego se obrati javnosti.

    Uzorci su obrađeni na institutima za Sudsku medicinu u Nišu i Beogradu.

    Podsjećamo, Viši sud u Novom Pazaru donio je odluku da se izvrši ekshumacija i obdukcija tijela Muamera Zukorlića na zahtjev porodice.

    Ekshumaciju tijela Zukorlića, koji je u trenutku smrti bio i potpredsjednik Skupštine Srbije, Tužilaštvo je naložilo u sklopu istrage o utvrđivanju uzroka njegove smrti.

    Usame Zukorlić je također rekao je da je jedna laboratorija utvrdila da postoji velika vjerovatnoća da je njegov otac otrovan teškim metalima, a druga laboratorija da je otrovan hranom.

    Bivši sandžački muftija preminuo je iznenada 6. novembra, u 51. godini. Kao uzrok smrti tada je navođen srčani udar.

  • “Jedini koji će sigurno imati struje su Bugari”

    “Jedini koji će sigurno imati struje su Bugari”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je položio vence na Spomenik junacima sa Košara.

    “Ponosan sam što smo uspeli da sačuvamo budućnost, da nastavimo da gradimo Srbiju”, rekao je tom prilikom predsednik Srbije.

    “Brinem za zimu, nafta je ponovo skočila, struje nigde biti neće, gasa ko zna, biće teška zima za sve nas”, upozorava Vučić.

    Predsednik Srbije je ukazao na mnoge izazove u energetskom sektoru. Upozorio je da će se Srbija ni kriva ni dužna naći u teškom energetskom položaju.

    Vučić je izjavio da se država priprema za tešku zimu i obezbeđuje sve što je potrebno, ali da se na dnevnom nivou javlja po desetak novih problema i da treba imati u vidu da od novembra više nećemo moći da uvozimo rusku naftu.

    Vučić je rekao da se samo danas troši 350 tona mazuta samo u Obrenovcu, jer ugalj i dalje nije dovoljno suv i kvalitetan, a da će se na zimu trošiti sedam puta više nego sada.

    “Treba da obezbedimo mazut, NIS nema dovoljno mazuta, pa uvezemo 20.000 tona, pa izračunate da vam treba 120.000 tona za celu zimu”, naveo je Vučić.

    Kaže da mazuta pritom nema nigde i da mora da se uvozi baržama iz Rumunije.

    “Svi žele da im u stanu bude toplo da mogu da idu u šortsu i majici. Niko neće da nosi džemper zimi i stanu, a niko ne pita kako ćemo da napunimo dovoljno gasa, kako ćemo da obezbedimo 2,7 miliona kubnih metara gasa dnevno samo za gasne elektrane u Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu. Zatim, nama 1. decembra ističe ugovor, znači od 1. novembra mi više nemamo pravo uvoza ruske nafte, po trenutno važećim sankcijama, a ko zna kakve će sankcije do tada da budu uvedene”, kazao je Vučić.

    “Šta ako nam se dogodi u Rafineriji bilo kakav kvar, gde ćemo da nabavimo delove”, napomenuo je Vučić.

    “Možemo trenutno da kopamo 62.000 tona, a treba nam zimi 95.000 do 100.000 tona, kopaćemo možda i 75.000 ili 80.000 tona, a odakle da uvezemo ugalj, kako ćemo da ga prevezemo, kog je kvaliteta…”, naveo je Vučić.

    “Neće biti struje u regionu ove zime. Jedini koji će sigurno imati struje su Bugari, zbog nuklearke. Ali kada govorite Srbima o nuklearkama onda je ‘ne, ne, ne'”, istakao je Vučić.

  • Vučić: Ja pitam šta mi sada treba da učinimo, da priznamo Kosovo?

    Vučić: Ja pitam šta mi sada treba da učinimo, da priznamo Kosovo?

    Na pitanje novinara da prokomentariše stav EU da SRbija može napredovati na putu ka članstvu ako prizna tzv. Kosovo, Vučić kaže da je rekao i Olaf Šolc.Mi smo to primetili, iako mnogi to na našoj političkoj i javnoj sceni nisu želeli da primete. Ali, i dalje u zvaničnom pregovaračkom procesu stoji ‘puna normalizacija odnosa’, a nigde se ne govori o međusobnom priznanju”, rekao je predsednik Srbije, nakon polaganja venca na spomenik junacima s Košara.”Naše je da pregovaramo, i mi nemamo problem s nestalim osobama, rekao sam da nam pokažu te njihove spiske i mi ćemo ići odmah na ta mesta da proverimo. Ali to tražimo i za nas jer i mi imamo sumnje za mesta za koje mislimo da su u njima Srbi zakopani. To što vi tražite od nas, dajte i nama”, poručio je Vučić.

    Istakao je da Srbija zna da moramo da živimo jedni pored drugih i da sarađujemo, ali da “što se tiče zadiranja u status države i teritorijalnog integriteta, mi poštujemo međunarodno javno pravo na koje se ceo svet poziva. Teritorijalni integritet je izgleda sada postao naomiljenija sintagma Zapada. Ja sada samo ponavljam, sve ono za šta se zalažete kada je reč o Ukrajini pustite i nas da se zalažemo”.

    “Biće interesantno to 23. u Briselu, kada treba da se donesu odluke o Ukrajini, Moldaviji, Zapadnom Balkanu…Prvi put niko živ ne zna šta će da se desi”, rekao je on.

    “Mogu da nagađam da će Ukrajini dati status kandidata, ali to neće biti baš tako, to jest daće ims tatus kandidata, ali će morati da bude to potvrđeno na nekoj konferenciji. Slično će biti i s Moldavijom, a kada je reč o Zapadnom Balkanu – ne verujem da će slomiti Bugarsku u vezi Severne Makedonije i Albanije, i to je veliki problem,a te dve zemlje su zaslužile. Mi očekujemo velike kritike na naš račun. ali ja pitam šta mi sada treba da učinimo, da priznamo Kosovo?”, zapitao je Vučić i dodao da je Kosovo i Metohija jedino mesto gde se odigravao vojni sukob, a gde je stopa povratka niža od tri odsto.

    “Ne postoji nigde ništa slično u svetu. To nikoga ne zanima, nikada nije nikog interesovalo i nemojte misliti da će ih interesovati. Grešku neće da priznaju. Bombardajući su učinili dobru stvar iz njihovog ugla gledano, i taj svoj stav neće menjati. Podnose krivične prijave protiv ljudi koji su im se politički suprotstavljali na severu KiM, hoće da proteraju Srbe. Njima je jedini cilj čišćenje severa KiM, svi ćute i svi se prave kao da se ništa ne dešava. Čekam da ih nagrade u Briselu 23. Kako će da obrazlože da će njih da nagrade i to one koji ništa u dijalogu nisu učinili?”, naveo je predsednik Srbije.

    Možemo li bez EU?
    Predsednik Srbije je naglasio i važnost evropskih investicija u Srbiju.

    “Možemo li bez Evrope i bez njihovih investicija? Mislim da ne. Moramo da budemo racionalni da naše emocije ne prevladaju. Vlada će biti izabrana i imaće legitimitet. Nismo svetska sila da možemo da izdržimo sve, ali moramo da poštujemo sebe i za sada smo uspevali”, rekao je Vučić.

    Prema njegovim rečima nikome u svetu ne odgovara da vidi jednu malu zemlju koja bi da vodi svoju politiku, a ne njihovu. Vučić je to rekao odgovarajući na pitanje novinara da li bi svetu odgovarala jedna neutralna zemlja, koja gleda svoj interes i koja se ne bi svrstavala ni na jednu stranu.

    “Svi bi hteli da mi budemo produžena ruka bilo koga od njih, a ne da imamo svoj stav i politiku”, kazao je Vučić. Kako kaže, Srbiji nije ni otvoreno poglavlje 31, (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), jer su “neki” smatrali da smo nespremni za to, a danas od naše zemlje traže da ima 100 odsto usaglašenosti sa tom politikom za koju nisu čak ni otvorili poglavlje.

    “Nisu nam čak ni otvorili poglavlje tako da mislim da je to pomalo licemerno, ali šta da se radi. Naše je da čuvamo svoju zemlju, da se izborimo i pripremimo za zimu. Očekuju nas radni i naporni jul i avgust da spremimo zemlju i verujem da ćemo onda imati šansu da prezimimo na pristojan način”, rekao je Vučić.

    Najavio je da će sutra na otvaranju dela obilaznice oko Beograda govoriti o planovima nove vlade koji se tiču plata, penzija i, kako dodaje, kada, kome i koliko. Navodeći da kao predsednik Srbije mnogo manje računa vodi o stranačkim interesima, čak i svoje stranke, kaže da s obzirom na ono što je video u istraživanju od pre dve večeri, koje se bavi raznim pitanjima pa i rejtingom političkih stranaka, članovima SNS ne ide “baš loše kao nekima drugima koji su mislili da će da se “ovajde” o prilike u Ukrajini i sve drugo”.

    Na konstataciju novinara da je nemački kancelar govorio o međusobnom priznanju, dok je u Solunu rečeno da Srbija možda postane član EU 2033. godine, Vučić je primetio da to nije tačno, jer je, ističe, grčki premijer Kirjakos Micotakis spomenuo 2033. godinu za ceo Zapadni Balkan, a ne za Srbiju. “A, kada mislite da bi mogla BiH, ili neki drugi koji nemaju otvorene pregovore…? Nisu spomenuli Srbiju, već ceo Zapadni Balkan. Ja nisam neko ko je preoptimističan, ne dajem narodu nadu gde je nema, ali da budemo fer, to se nije odnosilo na Srbiju, nego na ceo Zapadni Balkan”, rekao je Vučić.

    On je ukazao i da evroskepticizam raste svaki dan, i da je poslednje istraživanje od pre par dana to i pokazalo. “Ali, moraćemo da pokušamo da postavimo stvari racionalno. Možemo li bez evropskih investicija? Ja mislim da ne možemo. Da li smo emocionalno presrećeni zbog izjave oko KiM ili pritisaka zbog spoljne politike? Nije niko, ali moramo da budemo razumni, da emocije ne nadvladaju racionalni deo i da vodimo politiku u skladu sa našim suštinskim interesima”, rekao je Vučić.

    Kako je istakao, on je kao predsednik Republike izabran na pet godina, vlada će uskoro biti izabrana na četiri, i zemlja će voditi politiku koja ima legitimitet u narodu, suštinski i strateški.

    Na pitanje da li je Srbija na EU putu, odgovorio je da je zemlja “apsolutno na evropskom putu”. “Onako kako sam govorio pre 110 dana.. Ljudi su tada mislili da će to da važi tri, sedam, 10 dana… A, oni zaključci traju 110 dana, uprkos svemu što dolazi sa različitih strana, i pritiscima na Srbiju”, rekao je Vučić. Dodao je da ne može da kaže da je Srbija svetska sila, ali će, poručuje, zemlja dok može da poštuje sebe, to i da radi. “Do sada smo uspevali, nadam se da ćemo i dalje”, dodao je Vučić.

  • Abazović: Otvoreni Balkan našao recept za budućnost regiona

    Abazović: Otvoreni Balkan našao recept za budućnost regiona

    Crnogorski premijer Dritan Abazović izjavio je da se na samitu u Ohridu regionalne inicijative “Otvoreni Balkan”, desio “zaokret na koji region treba da bude ponosan”, a Evropa “vidjela jedan drugačiji zapadni Balkan, koji otvoreno razgovara o svojoj budućnosti”.

    “Umjesto o tome ‘ko je prvi započeo rat’, razgovaralo se o turizmu, slobodnom prometu, energetici, poljoprivredi, ekonomskoj i zdravstvenoj krizi kao i infrastrukturi”, rekao je Abazović u intervjuu za današnju “Politiku”.

    Abazović je još poručio da je “Crna Gora spremna da da doprinos jedinstvu i zajedništvu na zapadnom Balkanu”, jer, kako je rekao, za njegovu zemlju “put u EU nema alternativu”.

    On je rekao da je “Otvoreni Balkan”, na čijem je nedavnom samitu u Ohridu prisustvovao, “pronašla recept za budućnost”, kao i da ta inicijativa može da postane most mira između Istoka i Zapada.

    Crnogorski premijer je izjavio i da “kada se otvoreno razgovara o budućnosti zapadnog Balkana, na sasvim drugačiji način od onoga koji je bio uobičajen, bez osvrtanja na teme koje izazivaju sukobe, onda svijetu šaljemo sasvim drugačiju poruku”.

    Abazović je naglasio da je “u Ohridu je Evropa vidjela jedan drugačiji zapadni Balkan, koji ovoreno razgovara o svojoj budućnosti, riješen da zajdničkim snagama prebordi nastupajuću ekonomsku krizu”.

    On je naveo da je samit u Ohridu vidio i kao priliku za jačanje dobrosusjedskih odnosa, “nečega čime se zemlje zapadnog Balkana ranije nisu mogle pohvaliti”.

    “Mislim da je ovo prvi put da su se lideri zapadnog Balkana okupili i razgovarali o stvarnim potrebama svojih građana, opasnostima koje prijete zbog najavljene krize i nedostataka osnovnih životnih namirnica i energenata na tržištu, ne bi li zajedničkim snagama preduprijedili sve negativne efekte koje će na Evropu imati ostaviti ruska invazija”, rekao je Abazović.

  • Crna Gora traži osnovne namirnice iz Srbije

    Crna Gora traži osnovne namirnice iz Srbije

    Crna Gora je uvozno zavisna kada je reč o poljoprivrednim proizvodima.

    I zato će tražiti od Vlade Srbije da se u narednih šest meseci obezbedi nabavka osnovnih namirnica kako bi se izbegle eventualne nestašice na tržištu, rekao je potpredsednik crnogorske vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vladimir Joković.

    “Uvozimo robu iz Srbije u vrednosti od skoro pola milijarde evra i znam da u toj susednoj zemlji postoji volja da se Crnoj Gori rezervišu osnovni prehrambeni proizvodi za naredni period od šest meseci”, rekao je Joković za Radio Crne Gore, prenosi RTCG.

    Prema njegovim rečima, to će biti i jedna od tema razgovora premijera vlade Crne Gore Dritana Abazovića i predsednika Srbije tokom predstojećeg susreta.

    U Vladi razmatraju i mogućnost ponovnog formiranja robnih rezervi, kaže Joković.

    “Trebalo bi formirati državne robne rezerve uz prethodno urađenu stručnu analizu s ciljem da naša država obezbedi rezerve osnovnih namirnica za barem tri meseca”, kaže Joković.

    Kriza na tržištu poljoprivrednih proizvoda i energenata može potrajati i domaći poljoprivrednici moraju više da proizvode uz veću podršku države.

    “Naredne godine treba izdvojiti što više novca za poljoprivredu kako bi značajno povećali subvencije i omogućili da poljoprivrednici proizvedu još više hrane. Analize i bilansi pokazuju da dovoljno imamo samo domaće lubenice i u jednom momentu mladog krompira”, rekao je Joković.

    Turistička sezona počinje i po svim najavama biće uspešna, kaže potpredsednik Joković i ukazuje da je i to šansa za plasman domaćih poljoprivrednih proizvoda.

  • GO SNS Beograda predložio Šapića za gradonačelnika

    GO SNS Beograda predložio Šapića za gradonačelnika

    Plenković za HRT: Hrvatska stoji iza sastanka u Briselu
    Plenković za HRT: Hrvatska stoji iza sastanka u Briselu
    Lideri stranaka na vlasti kapitulirali u Briselu (VIDEO)
    Lideri stranaka na vlasti kapitulirali u Briselu (VIDEO)
    Sve je odavno jasno: Dodik radi sve po nalogu Zapada
    Sve je odavno jasno: Dodik radi sve po nalogu Zapada
    Da li je Srpska bolji dio BiH jer ima svoj avion?!
    Da li je Srpska bolji dio BiH jer ima svoj avion?!
    UKR vodi istrage o ubistvima više od 12.000 ljudi
    UKR vodi istrage o ubistvima više od 12.000 ljudi
    GO SNS Beograda predložio Šapića za gradonačelnika
    GO SNS Beograda predložio Šapića za gradonačelnika
    Šolc priznaje: Predugo se računalo na ruske energente
    Šolc priznaje: Predugo se računalo na ruske energente
    Plenković za HRT: Hrvatska stoji iza sastanka u Briselu
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 20:54
    Plenković za HRT: Hrvatska stoji iza sastanka u Briselu

    UKR vodi istrage o ubistvima više od 12.000 ljudi
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 20:38
    UKR vodi istrage o ubistvima više od 12.000 ljudi
    Sve je odavno jasno: Dodik radi sve po nalogu Zapada
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 20:34
    Sve je odavno jasno: Dodik radi sve po nalogu Zapada
    Da li je Srpska bolji dio BiH jer ima svoj avion?!
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 20:00
    Da li je Srpska bolji dio BiH jer ima svoj avion?!

    Brisel sporazumom spašava Dodika i Čovića sankcija
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 18:26
    Brisel sporazumom spašava Dodika i Čovića sankcija
    Šolc priznaje: Predugo se računalo na ruske energente
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 18:15
    Šolc priznaje: Predugo se računalo na ruske energente
    GO SNS Beograda predložio Šapića za gradonačelnika
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 18:05
    GO SNS Beograda predložio Šapića za gradonačelnika

    Dnevnik 2 13.06.2022.
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 18:01
    Dnevnik 2 13.06.2022.
    Lideri stranaka na vlasti kapitulirali u Briselu (VIDEO)
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 17:30
    Lideri stranaka na vlasti kapitulirali u Briselu (VIDEO)
    Privremeno oduzeta dokumentacija zbog zloupotrebe položaja
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 17:22
    Privremeno oduzeta dokumentacija zbog zloupotrebe položaja

    Borelj zadovoljan kooperativnošću bh. lidera
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 16:59
    Borelj zadovoljan kooperativnošću bh. lidera
    SAD: Oni koji ne ispune obećanja trebaju odgovarati
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 16:37
    SAD: Oni koji ne ispune obećanja trebaju odgovarati
    Turski veto na proširenje NATO bio iznenađenje
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 15:44
    Turski veto na proširenje NATO bio iznenađenje
    Kod Petrovića novi predsjednik Boračke organizacije
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 15:17
    Kod Petrovića novi predsjednik Boračke organizacije
    SDS ne ide na sjednicu, zaključci se ne poštuju
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 15:08
    SDS ne ide na sjednicu, zaključci se ne poštuju
    Kako stvari stoje Čović neće ni biti kandidat
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 14:09
    Kako stvari stoje Čović neće ni biti kandidat
    Pokrenuta istraga protiv producenta “Južnog vetra”
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 14:02
    Pokrenuta istraga protiv producenta “Južnog vetra”
    Srbija da odluči da li je održiva njena neutralnost!
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 13:58
    Srbija da odluči da li je održiva njena neutralnost!
    Šarović: Dodik je kapitulirao u Briselu, prihvatili su potpuno neprihvatljive stvari! (VIDEO)
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 13:15
    Šarović: Dodik je kapitulirao u Briselu, prihvatili su potpuno neprihvatljive stvari! (VIDEO)
    Peking testira milione ljudi, u karantinu hiljade
    PONEDELJAK, 13.06.2022 | 13:09
    Peking testira milione ljudi, u karantinu hiljade
    UČITAJ VIŠE

    Logo
    Razvoj: itsystem.
    GO SNS Beograda predložio Šapića za gradonačelnika. Gradski odbor SNS Beograda na danas održanoj sednici doneo je jednoglasno odluku da za gradonačelnika Beograda predloži prvog na listi “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve”, Aleksandra Šapića.Gradski odbor je saopštio da će Lista “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” nastaviti da vodi odgovornu i domaćinsku politiku u Beogradu, a sve u interesu građana koji su nam na prvom mestu i koji su nam dali svoje poverenje na izborima.

    “Od gradonačelnika očekujemo da marljivo i vredno radi na novim i započetim projektima, izgradnji infrastrukture, na rešavanju komunalnih problema, da građanima obezbedi još bolje uslove života, i da sledi politiku koju vodi predsednik Aleksandar Vučić, a to je politika mira, stabilnosti, razvoja i prosperiteta”, navedeno je iz GO SNS Beograda.

  • Milanović o nedolasku Čovića na sastanak u Briselu: Plenković će se “svetiti”

    Milanović o nedolasku Čovića na sastanak u Briselu: Plenković će se “svetiti”

    Nečasno je u koju situaciju je Zagreb doveo predsjednika Hrvatskog narodnog sabora Dragana Čovića i njegova odluka da ne učestvuje na jučerašnjem sastanku u Briselu bila je “jedina ispravna”, ocijenio je u ponedjeljak hrvatski predsjednik Zoran Milanović.

    Predsjednik HDZ-a BiH Dragan Čović odbio je u nedjelju popodne da učestvuje na sastanku čelnika parlamentarnih stranaka iz BiH s predsjednikom Savjeta Evrope Šarlom Mišelom i objasnio je da bi time “dao legitimitet dvojici bošnjačkih članova Predsjedništva”, kako naziva Šefika Džaferović te “Željka Komšića koji je na dužnost izabran glasovima Bošnjaka, a ne Hrvata”.

    “Čović nije imao izbora, za mene to nije eksces”, rekao je Milanović u ponedjeljak, javlja Hina.

    “Nečasno je u koju situaciju” ga je dovela vlada iz Zagreba, a sve da bi ispalo da je (premijer Andrej) Plenković proaktivan, da se “nekaj tu radi”, rekao je Milanović.

    To što se od njega tražilo spada u domen “protuprirodnog bluda”, rekao je i optužio: “to mu je priuštio Plenković”.

    Predsjednik Republike Hrvatske mjesecima zagovara da Zagreb pritisne aktere i u BiH i u međunarodnj zajednici da se izmijeni Izborni zakon kako bi se ponovno izbjeglo preglasavanje manjinskih Hrvata u BiH tokom parlamentarnih izbora.

    Ideja je bila potpisati neki “pohani”, “nedopečeni”, “nedokuvani” memorandum u kojem se daju nekakva obećanja kako bi se reklo Plenković nešto proaktivno radi, a pritom “grabež traje”, ocijenio je dalje Milanović.

    “Organizacija komadanja hrvatskog političkog korpusa traje”, rekao je.

    Za Dragana Čovića učestvovati u nečemu takvom je “trošak koji sebi ne može priuštiti”, rekao je Milanović.

    Čovićev nedolazak na sastanak na kojem sjede, kako je rekao, “dvojica bošnjačkih predstavnika”, je “ispravna odluka” i “jedina moguća”, smatra Milanović.

    Dodao je da Plenković pokušava stvoriti iluziju da preko dvije osobe koje su visoko rangirane u Briselu, ali ne mogu ništa promijeniti jer ih se ne pita, “proaktivno” djeluje, jer unaprijed se zna da se neće moći promijeniti ništa, sve to košta dnevnica, hotela, kerozina, te je ocijenio da će se Plenković za nedolazak sada Čoviću “svetiti”.