Ni stranka, ni koalicija, niti bilo kakav formalan oblik okupljanja, već bazični konsenzus oko najvažnijih nacionalnih pitanja.
Unjemu bi bilo mjesta za sve, sem za ekstremnu desnicu, a najvažniji zadatak bi mu bio očuvanje političke stabilnosti.
Ovo je ukratko portret “Srpskog bloka” koji su za Blic nacrtali poznavaoci političkih prilika u Srbiji, oslanjajući se na najavu predsjednika Srbije Aleksandra Vučića. Istina, ističu i da je manevarski prostor za to skučen, ali i da je neophodan kao važan most između vlasti i opozicije.
O svemu ovome pričamo jer je Vučić, povodom aktuelne situacije u zemlji u vezi sa zabranjenim Evroprajdom u Beogradu, i onoga što nas čeka na KiM od 1. septembra, rekao da je Srbiji potreban “novi blok pristojne i normalne Srbije – Srpski blok”. Njemu, kako je objasnio, neće biti “ni istok ni zapad na prvom mjestu već interes Srbije, a koji će biti i nacionalni i građanski”.
– Važno će zato biti da formiramo blok normalnosti i pristojnosti – Srpski blok. Ne mislim nacionalno već i građanski i nacionalno i blok pristojnosti koji će da se suprostavi i jednima i drugima – poručio je Vučić.
Mali manevarski prostor
Politički vrh danima unazad najavljuje izazovnu političku i ekonomsku jesen, a “Evroprajd”, rješenje kosovske krize, problem sa energentima, samo su dio problema sa kojima će se susretati.
Društvo u Srbiji je oko ovih tema duboko polarizovano, otud i ne čudi poziv na sabornost, a pitanje je može li se svest Srba promeniti iz korena, i u narodu koji je nema iste afinitete i prema Istoku i prema Zapadu, pronaći kritična grupa koja bi pripadala “novom bloku”?
Odgovor za Blic daje Viši naučni saradnik na Institutu društvenih nauka dr Neven Cvetićanin i kaže da manevarski prostor za blok koji najavljuje “nije suviše velik”.
– Grupe sa margina su duži period puštane u medije, polarizovale javnost i Srbiji preti ozbiljna opasnost od društvene dezintegracije. Slično je prošao de Gol, a problem je riješio konceptom državnog patriotizma. Ovo o čemu je govorio Vučić pokušavao je da reši svaki lider moderne Srbije, a rješavaće se i dalje jer smo nedovršena nacija i više smo pulsirajuća koalicija raznih društvenih grupa – napominje Cvetićanin.
Blok je namenjen “normalnom” Srbinu, a kako izgleda profil tog žitelja?
Profil “normalnog Srbina”
– Hetero je orijentacije, u braku, ima djecu, radi posao koji je malo slabije ili malo bolje plaćen, slavi slavu, ide u Grčku i Crnu Goru na ljetovanje, čeka trinaestu platu i u isti mah žali za Jugosavijom. Pun je pomiješanih podidentiteta, i brine šta će biti sa njim. Njega ne interesuju teme poput “za i protiv evroprajda”, gleda koliko je benzin i kako da preživi, jer kao što je već neko rekao, patriotizam se ne sipa u traktor – ističe Cvetićanin.
Zbog toga, napominje on, Srbiji treba širi konsenzus oko nacionalnog pitanja, ali i normalna komunikacija vlasti i opozicije.
– Jednom rečju, da oko važnih državnih i nacionalnih pitanja imamo minimum konsenzusa. U Izraelu, iako su dva lidera suprostavljeni, imaju konsenzus oko bitnih pitanja – ističe Cvetićanin.
Pitanje je na koji način bi ovaj blok bio organizovan? Da li bi bio formalnog karaktera, ili ne? Ko bi bio dobrodošao?
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za Blic da nije razumio da će biti formiran entitet, stranka ili koalicija, već kao poziv da se napravi bazični konsenzus političkog mejnstrima i da se na taj način otvori prostor za saradnju oko nekih pitanja.
– SNS već sarađuje sa većim brojem manjinskih stranaka. Taj prostor bi bio široko postavljen, isključio bi ekstremne polove kojih ima samo na desnici. I može da uključi prličan broj partnera – ističe Klačar.
Politička stabilnost ključna
Poziv će, smatra on, biti upućen i na adresu opozicije, a jedan od ciljeva je da ovaj blok bude neka vrsta amortizera za moguća nezadovoljstva koja bi se pojavila usled eventualne krize.
Spoljni partneri, Evropska Unija i Sjedinjene Američke Države, ne bi trebalo da imaju ništa protiv.
– Mislim da je Vučić tom izjavom posredno mislio na opoziciju, i na sve one stranke koji nisu otišle ka ekstermima. Ne vidim zašto bi Brisel ili Vašington negodovali. Ratovi, egzistencijalne krize, sve to može da dovede do porasta desničarskih stranaka, i takav front bi služio održavanju stabilnosti. A politička stabilnost je vrlo važna SNS-u, i to, održavanje političke strabilnosti, je ono što Brisel i Vašington očekuju – zaključuje Klačar.
