VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Pahor: Moguće da BiH dobije kandidatski status do kraja sedmice

    Pahor: Moguće da BiH dobije kandidatski status do kraja sedmice

    Mislim da postoji mogućnost da se na kraju sve vođe slože da se Srbiji otvore vrata da završi brže pristupne pregovore i da postane članica EU, da do kraja ove sedmice BiH dobije status kandidata i da EU konačno ispuni svoju obvezu o viznoj liberalizaciji, rekao je Borut Pahor, predsjednik Slovenije.

    Naglasio je kako je Otvoreni Balkan jedna od rijetkih konstruktivnih inicijativa koja radi na povezivanju u regiji, naglasivši da je podržava, jer zna da će do kraja godine biti ponovo pokrenut Berlinski proces koji ima mnogo zajedničkog s Otvorenim Balkanom.

    Rekao je da Otvoreni Balkan nije zamjena za evropske integraciju, već da je veliki prijatelj širenja EU sa kojom korenspondira.

    Naglasio je da misli da je projekt Otvoreni Balkan “kao stvoren” da neki problemi, koji djeluju nerješivo, budu riješeni, ako bi mu se priključili samoprogalašeno Kosovo, Crna Gora i BiH.

  • Vučić: Sit sa svih iz Evrope i sveta, vodiću Srbiju u skladu sa njenim interesima

    Vučić: Sit sa svih iz Evrope i sveta, vodiću Srbiju u skladu sa njenim interesima

    Zahvalan sam Pahoru koji pokušava da razumije poziciju Srbije i sit sam svih iz Evrope i sveta ko će gde da mi lupa šamare, vodiću Srbiju u skladu sa njenim interesima, poručio predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.

    On je rekao danas da Srbija ima obavezu da se priključi evropskoj spoljnoj politici neposredno pred članstvo u EU, a da Srbiju još niko nije obavijestio da je pred članstvom niti vidi da planiraju je obavijeste.

    Vucić je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa slovenačkim predsednikom Borutom Pahorom tako odgovorio na pitanje novinara slovenčke televizije o tome da li će Srbija uvesti sankcije Rusiji.

    “Ja sam bio siguran da će slovenačke medije da interesuju nasi odnosi, a svi zele da se Srbija pridruži sankcijama”, primijetio je Vučić.

    On je zamolio da se stave u poziciju Srbije i pokušao primjerom da objasni tu situaciju.

    “Kako da objasnim građanima da uvodimo sankcije protiv Rusije koja nije prekršila teritorjalni integritet Srbije, a ne protiv Slovenije koja je to učinila”, upitao je Vučić.

    On je dodao da je Sloveniju naveo kao primjer i da sa tom zemljom Srbija ima dobre odnose, ali da bi slično mogao da kaže i za druge zemlje kao što su SAD, Njemačka, Francuska…da ne misle da njih ne smije da pomene.

    “Šta da misle građani molim vas da se stavite u naše cipele. Da razmislite dobro šta je realno”, rekao je Vučić i dodao da je i dalje većina zemalja na strani međunarodnog prava , povelje UN i rezoluciju 12 44, odnosno da 79,8 posto svjetskog stanovnistva ne priznaje tzv. Kosovo.

    “Nisu zavrsili oni koji misle da su završili”, poručio je Vučić i dodao da je sa Pahorom zato razgovarao kako da se problemi prevazilaze na miran nacin i naglasio da je u tom kontekstu podrška Slovenije veoma važna.

    Pahor: Želim da sve države koje žele da uđu u EU podrže sankcije

    Pahor je rekao da bi želio da sve države koje žele da uđu u EU podrže i sankcije EU.

    “Nikada nisam bježao da kažem ne da podržavam odluku Srbije, ali pokušavam da je razumijem. To sam objasnio i na Bledskom forumu”, rekao je Pahor.

    On je ponovio da bi toj odluci doprinijela odlučnija volja Brisela da se države Zapadnog Balkana brže uključe u EU i da bi Srbija kada bi bila ubijeđena u stopostotnu evropsku budućnost, razmislila i o svojim vezama sa Rusijom.

  • Sijarto o neutralnoj poziciji Srbije

    Sijarto o neutralnoj poziciji Srbije

    Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto izjavio je da bi u ovoj situaciji trebalo poštovati državnu politiku Srbije da Rusiji ne uvede sankcije, jer zvanični Beograd ima legitimne bezbjednosne interese u regionu.

    Sijarto je istakao da je, kada je riječ o zahtjevima da Srbija uvede sankcije Rusiji, stav Mađarske vrlo jasan da bi u situaciji kada Srbija nije članica EU trebalo poštovati politiku srpske države.

    – Budite sigurni da Mađarska u potpunosti razumije vašu poziciju – dodao je Sijarto.

    Prema njegovim riječima, neutralnu poziciju Srbije ne razumiju samo oni koji su daleko i ne poznaju prilike u regionu, ili oni koji ne žele da razumiju situaciju iz ideoloških razloga.

    – Takođe razumijemo da ne želite da se vaši ljudi smrznu i da ne želite da uvodite restrikcije. Ne želimo ih ni mi, zato i kupujemo gas od Rusije i to ne smatramo političkom izjavom, jer je za vašu zemlju sigurno snabdijevanje gasom konkretno i krucijalno pitanje – rekao je Sijarto.

    On je istakao da to nema veze sa politikom, niti sa ideologijom.

    – Postoji izreka u mađarskom jeziku koja kaže: Nad gresima počinjenim u prošlosti, nadvija se dugačka senka. Što znači da je EU već mogla i da je već trebalo da prihvati Srbiju, a da je to bio slučaj, sada ne bismo imali debatu o ovome – konstatovao je Sijarto.

    On je naveo da Srbija može da računa na pomoć Mađarske u slučaju još veće energetske krize u vezi sa gasom.

    – Mi smo solidarni, mi smo prijatelji i braća, bez sumnje. Odnosi naše dvije zemlje su na istorijskom maksimumu, strateški smo partneri potpisivanjem sporazuma i ovo se neće dovoditi u pitanje – rekao je Sijarto.

    On je naglasio da trenutno Srbija skladišti nekoliko stotina miliona gasa u Mađarskoj i taj gas se isporučuje na dnevnom nivou, u skladu sa potrebama srpskog tržišta.

    – Veoma je važno da ponekad govorimo i o našim rezultatima, jer da mi, Srbi, Mađari, Bugari i Turci nismo bili dovoljno hrabri i da nismo bili sposobni da se odupremo prijetnjama sankcijama koje smo dobijali od nekih naših prijatelja i da nismo izgradili “Turski tok”, sada bismo bili u velikim problemima, zato što je u ovom trenutku “Turski tok” koji doprema gas iz Rusije preko Turske ka Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj jedini pouzdan gasovod – rekao je Sijarto.

    Kada je riječ o ulozi mađarskog kontingenta pri misije KFOR na Kosovu i Metohiji na čijem je čelu sada mađarski general Ferenc Kajari, za bezbjednost tamošnjih Srba, Sijarto je istakao da njegova zemlja ima skoro 500 pripadnika na Kosovu i Metohiji i još toliko u pripravnosti u Mađarskoj.

    – Naš komandant će biti tamo do ove jeseni. Smatram da je on uradio veliki posao kada se radi o sprečavanju eskalacije konflikta i da će nastaviti da radi na ovom pitanju. Ima odlične odnose sa obje strane i pokušaće da bude od pomoći i u budućnosti – rekao je Sijarto.

  • Vučić ugostio Pahora: “Ključno pitanje je veza između energetske situacije i ostalih problema”

    Vučić ugostio Pahora: “Ključno pitanje je veza između energetske situacije i ostalih problema”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ugostio je danas predsednika Slovenije Boruta Pahora, u sklopu priprema za predstojeći samit Procesa Brdo-Brioni.

    “Ono što bih rekao da je ključno pitanje, pitanje svih pitanja, je ta veza između energetske situacije i problema koji mogu da nastanu u regionu. U skladu sa tim razgovarali smo o tome kako koja zemlja i sa koliko spremnosti dočekuje predstojeću zimu, šta možemo jedni drugima da pomognemo”.

    Istakao je da ćemo ove godine preći 2 milijardi evra trgovinske razmene kao i da su naši bilateralni odnosi dobri.

    “Razgovarali smo o svim važnim regionalnim pitanjima. Naravno, različito gledamo na statusno pitanje KiM, ali uvek gledamo na koji način dodatno da podstaknemo evropsku perspektivu, ali i da obezbedimo trajni mir”, zaključio je predsednik Vučić.

    Naglasio je i da se mora razgovarati sa narodom u pogledu energetske situacije.

    “Mnogo problema ćemo da imamo. Sve što može da smanji cenu energenta, za nas je spas. Ako dođe da dnevno treba da platimo 25-30 miliona evra, besmisleno je. Moramo da razgovaramo s narodom šta da radimo. Time ćemo da se bavimo cele sledeće nedelje”, rekao je Vučić.

    Predsednik Vučić je na kraju pozvao Pahora da poseti Sajam vina u Beogradu.

    Takođe, prokomentarisao je i aktuelnu situaciju na KiM, kao i pritiske na Srbiju da uvede sankcije Rusiji.

    Obraćanje Pahora
    Nakon Vučića, medijima se obratio i Pahor. I on je takođe istakao važnost mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

    Pahor je rekao da podržava inicijativu Otvoreni Balkan i na tome čestita predsedniku Vučiću i njegovim kolegama, te da “nema dovoljno takvih inicijativa”.

    “Došao sam u predvečerje 11. Samita inicijative Brdo-Brioni da bih se sa predsednikom Vučićem savetovao oko svih važnih pitanja. Dva cilja su za ovih 11 godina bila, a i dalje su prioritetna: evropska perspektiva Zapadnog Balkana, kao i mir i stabilnost Zapadnog Balkana”, kazao je Pahor.

    Istakao je i da je, posebno u ovo vreme rata u Ukrajini, važno, i pored različitih stavova stavova voditi dijalog u regionu i pronaći kompromise.

    Na pitanje kako EU po pitanju Ukrajine insistira na teritorijalnom integritetu i suverenitetu, a u slučaju Srbije se tako lako odrekla toga, rekao je da se seća svoje prve posete Beogradu, kada su odnosi, kako posle rata i priznanja Kosova, bili loši.

    “Došao sam tada da te odnose normalizujem i od tada slušam slična pitanja vezano za razloge zbog kojih je velika većina država EU priznala Kosovo. Kada govorim sa predsednikom Srbije mi imamo različite stavove u vezi toga, ali kao što vidite uporno dolazim u Srbiju kao predsednik Slovenije, ali sve više kao prijatelj Srbije, i pored različitih stavova”, naglasio je on.

    Pahor je kazao da je i danas došao kao neko ko stoji iza podrške teritorijalnom integritetu Ukrajine i želji da se rat u toj zemlji završi, te da u Evropi zavladaju mir i bezbednost, znajući da se to neće tako brzo desiti.

    “Na Zapadnom Balkanu ima toliko otvorenih pitanja, toliko opasnosti da se zbog rata u Ukrajini prilike pogoršaju, da moramo i pored različitih stavova voditi dijalog i pronaći i najmanje kompromise”, rekao je on. Pahor je istakao da zna da nije jednostavno za Srbiju, ali ni Sloveniju, i da želi da zajednički pronađemo kroz dijalog načine da kroz taj opasan period prođemo.

    “Trudimo se, nije lako, ali i pored različitih mišljenja, moramo nastaviti”, podvukao je on.

    Podsetimo, samit Procesa Brdo-Brioni, koji će biti održan 12. septembra na Brdu kod Kranja, biće prilika da se sagleda aktuelna situacija na Zapadnom Balkanu i da se uputi poziv članicama i institucijama Evropske unije da ubrzaju proces proširenja, saopštio je Pahorov kabinet.

  • Rama o sporazumu Beograda i Prištine

    Rama o sporazumu Beograda i Prištine

    Albanski premijer Edi Rama rekao je danas da će ministre Italije i Grčke ponovo pozvati na samit “Otvorenog Balkana” , kao i druge iz EU, da učestvuju na ovom skupu u Tirani, te dodao da ovi sastanci imaju pozitivnije vibracije, nego oni u Briselu.

    On je ponovio i da smatra da je Kosovo bilo za stolom “Otvorenog Balkana” pitanje vezano za ulazno-izlazne dokumente bi davno bilo predmet pažnje, jer se, kako kaže, svi u Otvorenom Balkanu kreću međusobno samo sa ličnim kartama.

    Rama je tako odgovorio na pitanje o tome da li je izjavio da se sporazum između Beograda i Prištine desio zahvaljujući inicijativi “Otvorenog Balkana” i da li je imao ličnu ulogu u tome, ili je lobirao kod Kurtija.

    Rama je napomenuo da to ne odgovara onome što je rekao.

    On je objasnio da je pomenuo da bi za dugi zastoj koji se ponavlja između Beograda i Prištine okvir “Otvorenog Balkana” mogao da bude rješenje, što znači da se svi u “Otvorenom Balkanu” kreću međusobno samo sa ličnim kartama.

    – Oni koji iz Albanije idu danas u Sjevernu Makedoniju i Srbiju i suprotno, danas ne moraju da imaju pasoše. Takođe sam rekao da ukoliko bi Kosovo bilo za stolom “Otvorenog Balkana”, a po mom mišljenju je konstantno i pogrešno odbijalo da bude dio toga, ovo pitanje bi davno bilo predmet pažnje – naveo je Rama.

    On je precizirao i da nije rekao da su trojica lidera zemalja “Otvorenog Balkana” riješila to pitanje, ni da su on i Albanija u tome odigrali ulogu.

    – Jednostavno sam rekao da ovaj duh i ovi principi “Otvorenog Balkana” koji se zasnivaju na povezivanju iz dana u dan su suština takvog rješenja, a to sam lično rekao i predsjedniku. To je potvrdio pristup i uloga koji imaju predsjednik Vučić i svi mi po pitanju kretanja ljudi – naveo je Rama.

    Rama je pomenuo i primjer paradajza koji stiže u Srbiju bez čekanja, dok u BiH stigne, kako je ilustrovao, u vidu sosa od paradajza zbog čekanja na granici.

    – Zbog toga ćemo nastaviti da idemo naprijed i da poželimo dobrodošlicu svakome – poručio je Rama.

  • Abazović potvrdio: “Jeste, tačno je”

    Abazović potvrdio: “Jeste, tačno je”

    Premijer crnogorske vlade u tehničkom mandatu Dritan abazović potvrdio je vest da je u Podgorici postignut dogovor “stare parlamentarne većine”.

    U Beogradu na Samitu lidera Otvorenog Balkana prisutnima se obratio premijer Crne Gore Dritan Abazović i istakao da će, ukoliko i dalje ostane premijer, i u budućnosti donositi teške odluke.

    “Jeste, tačno je. Ja sam premijer koji donosi teške odluke i dalje ću donositi ako budem premijer, kao što je ovo danas, a to je da menjamo perspektivu Zapadnog Balkana”, rekao je on.

    Sadašnji premijer Crne Gore, Dritan Abazović je rekao da je potpisivanje Temeljnog ugovora važna stvar za pomirenje u regionu, i da je on premijer koji donosi teške odluke. “Ako nova većina odluči da budem premijer, dobro. Ako ne, nastaviću da radim sa neke druge pozicije, ili čak i iz opozicije”, dodao je on.

    Podsećamo, parlamentarna većina od izbora iz 2020. potpisala je sporazum i formiraće novu Vladu Crne Gore.

  • Vučić: “Nije normalno”

    Vučić: “Nije normalno”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se danas javnosti posle samita u okviru inicijative Otvoreni Balkan koji se održava u Beogradu.”Mi uvek sebe potcenjujemo na Balkanu, mislimo da smo niža bića i da je neko uspešan, samo ako se pridružuje nekom drugom. Imamo ogroman potencijal. Decenijama ne verujemo sebi. Ovo je naša ideja, zato smo je prigrilili. Nismo lošiji od drugih”, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.”Niko nam drugi nije pomagao. Uvek postoje ljudi koji će u svemu da pronađu nešto negativno, i to je normalno… Ali nije normalno da uvek pokušavamo da unizimo naše uspehe.. Mi smo sve svoje bilateralne probleme rešili sa Makedonijom, pokušavamo da rešimo sa Crnom Gore. Zar ne mislite da je to dobro? Koliko godina su Makedonija i Albanija čekala pristupne pregovore sa EU? Ovo nam je najvažniji sastanak, ovo su naše komšije… Za nas ne postoji niko važniji od ljudi koji su ovde sa nama”, dodao je predsednik Vučić.

    Sastanak sa Zaevima
    Vučić se u Beogradu sastao i sa bivšim premijerom Severne Makedonije Zoranom Zaevim.

    “Posebno sam srećan što sam mogao da pozdravim i ugostim iskrenog prijatelja i jednog od osnivača #OtvorenogBalkana Zorana Zaeva danas u Beogradu”, navodi se u opisu fotografije objavljenoj na Instagram profilu “Buducnostsrbijeav”.

  • Vučić: “Ovo je kamen temeljac od kog počinju sve velike stvari”

    Vučić: “Ovo je kamen temeljac od kog počinju sve velike stvari”

    Samit u okviru inicijative Otvoreni Balkan održan je danas u Beogradu.

    Samitom je predsedavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije, Edi Rama i Dimitar Kovačevski.

    Vučić se na samom početku zahvalio prisutnim zvaničnicima, i istakao je da se nada i veruje da će neki od njih biti u budućnosti domaćini ovog samita.

    “A posebno hvala našim gostima iz regiona, gospodinu Sijartu i Čavušogluu, i što žele da grade prijateljstvo sa našim zemljama i regionom Zapadnog Balkana. Takođe, želim da pozdravim predstavnike privrednih komora, kao i ambasadore koji su danas ovde sa nama, i da kažem da je za nas ovo od izuzetnog značaja”, rekao je Vučić.

    On je rekao da nikada nije bilo ni više pažnje ni energije za uspeh samog ovog projekta.

    “Od uspeha ovog projekta zavisi koliko ćemo uspeti da osiguramo ekonomsku budućnost naših zemalja, ali i da sačuvamo mir. Nadamo se da će inicijativa Otvoreni Balkan dalje doprinositi ekonomskom povezivanju, ali i pružiti mogućnost da u regionu govorimo jednim glasom kada je reč o ključnim stvarima za sve naše zemlje. Dosadašnji progres nije mali, ali čini mi se da uvek možemo brže, snažnije i bolje”, rekao je Vučić istakavši da su dokumenta, koja su kasnije potpisana, rezultat dosadašnje saradnje.

    Vučić je rekao da je uspostavljanje zelenog koridora dovelo do povećanja trgovinske razmene od 17 odsto.

    “Siguran sam da će organi naše tri države nastaviti da rade na modernizaciji infrastrukture, kao što to radi Srbija na Preševu, čime će se značajno ubrzati promet na granicama”, dodao je.

    On je rekao da, prema posebnim sporazumima, u slučaju da dođe do zabrane izvoza određenih proizvoda, to se neće odnositi na druge članice Otvorenog Balkana.


    “Ono što je za nas važno izdavanje prvih radnih dozvola, i mislim da će to biti prekretnica u razvoju naših zemalja. Pozivam sve političke aktere, i vlast i opoziciju, da prepoznaju značaj ovog projekta. Za nas je veoma važno osnivanje radne grupe za prevenciju krize, pošto znamo da nam se približavaju teška jesen i zima”, dodaje predsednik.

    Vučić je rekao da ćemo jedni drugima moći makar malo da pomognemo i jedni drugima olakšamo ovu situaciju.

    “I na kraju, pozivam građane da za simboličnu cenu posete vinski sajam. Naše tri zemlje su pokazale da jednu ovako važnu i tešku za organizovanje manifestaciju mogu da organizuju kako treba, i da promovišu najbolje vinarije iz regiona i sveta, kao i naše zemlje”, rekao je on.

    Vučić se posebno zahvalio Abazoviću, Tegeltiji, Sijartu i Čavušogluu, i rekao je da oni nisu samo gosti.

    “Bez obzira što neki nisu i dalje deo Otvorenog Balkana, nadam se da ćemo razvijati najuspešniju moguću saradnju, i znam da su naši odnosi, naše tri zemlje, Srbije, Albanije i Severne Makedonije, na najvišem mogućem nivou. I naši ljudi danas sve više i bolje razumeju jedni druge. I kada smo imali određene probleme, bili smo uvek bliski, a danas smo najbliži”, kazao je on.

    Predsednik je istakao da će zajedničkim trudom ubrizgati dodatnu snagu u ovaj projekat.

    Nakon dvosatnog sastanka lidera zemalja Otvorenog Balkana usledilo je potpisivanje bilateralnih sporazuma iz sfere poljoprivrede, kulture, energetike i saradnje u situacijama vanrednih situacija.

    Vučić je rekao da je ponosan što je organizovan samit u Beogradu, pa je zatim izneo nekoliko podataka.

    “U odnosu na prošlu godinu u istom periodu, samo između Severne Makedonije i Srbije povećao se broj kamiona za 1.033, te sada, umesto 7.000 imamo 8.000 kamiona koji saobraćaju između naše dve zemlje. Povećana je trgovinska razmena sa svim zemljama inicijative, delimično zbog viših vrednosti, ali pre svega pojačane trgovine i to za 12,5, odnosno 29 odsto, u zavisnosti sa kojom zemljom je reč iz ugla Srbije”, kazao je Vučić.

    Rekao je da su to stvari koje govore da naša preduzeća i poljoprivrednici znaju da je ova inicijativa od velikog interesa.

    On je naglasio da nas čeka teška zima, i ko kog rekao drugačije ne bi rekao istinu, te da je važno što su formiane krizne grupe za saradnju među članicama OB.

    Preneo je da su određeni papiri iz EU procureli, koji pokazuju da će gledati da pomognu zemljama članice koje budu morale da uvoze energente, i najavio da će Zapadni Balkan u celini tražiti podršku i delimičnu pomoć, odnosno naknadu za kupovinu električne energije i da budemo deo jedinstvenog sistema EU.

    “Ako nas puste bilo bi veoma važno svim zemljama Otvorenog Balkana, ali i Crnoj Gori i BiH bi svakako olakšalo i preživljavanje i prezimljavanje”, kazao je on.

    Vučić je naglasio da je razgovarano o svim važnim energetskim projektima, kao i šta činiti.

    S tim u vezi je ukazao da bi situacija bila bolja da imamo dobru gasnu konekciju sa Severnom Makedonijom, koja nema gasa, a Srbija nema kapacitete.

    “Mi to možemo narednih godina da rešavamo da bi neku kasniju godinu dočekali spremniji. Albanija ima ugalj, mi nedostajući ugalj. Gledaćemo kako da učinimo narednih godina sve što je u interesu svih nas”, podvukao je on.

    Vučić je naglasio da je veoma važno da se, ako bilo koja odluka bude doneta o zabrani izvoza poljoprivrednih proizvoda, to nikada neće odnositi na bilo koju zemlju Otvorenog Balkana.

    “Šta god da moramo da uradimo zbog nestašica u svetu, uvek će sve što proizvedemo u Srbiji biti dostupno Severnoj Makedoniji i Albaniji, i obrnuto. I hoću posebno da istaknem da sam ponosan što je Srbija zemlja pripadnica Otvorenog Balkana, i na sve što smo organizovali. Moji politički protivnici kažu da sam bio pripit, a ja sam sa ponosom obilazio sve štandove, što smo napravili nešto što može da se meri sa Vinitalijom, sa Diseldorfom. I u subotu ću ići na sajam vina”, kazao je on.
    Vučić je rekao da je počastvovan zbog svega što su zajednički organizvali ovih dana na Beogradskom sajmu, dodajući, s tim u vezi, da je ponos biti pripadnik Otvorenog Balkana.

    Vučić je rekao da je sajmom vina Otvorenog Balkana pokušano da se uradi nešto što se meri sa najvećim sajmovima kao što su VinItali i sajam u Dizeldorfu, i da pokažemo smo svet i da ne samo da možemo da idemo u korak, već i da budemo bolji od ostalih.

    “Zadovoljan sam što smo pokazali da možemo da budemo ne samo jednaki, već i uspešniji od drugih u Evropi i svetu. Ponosan sam na naše prijateljstvo i saradnju”, zaključio je on.

    Vučić je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao i da se neće odreći prijateljstva i saradnje sa Turskom ili Mađarskom, i da su to izuzetno moćne zemlje.

    “Sve su nam pomogli kada smo tražili. A mi treba da ih odbijemo od sebe da bismo se dopali nekome. Nećemo da sečemo sebi nogu da bi nam neko rekao kako smo mi dobri i fini. Naš zadatak za zimu je izuzetno težak”, rekao je Vučić, i govorio o mogućoj pomoći EU zemljama koje imaju problema sa strujom:

    “Molim ih da stave ceo zapadni Balkan, za pomoć zemljama koje skupo plaćaju struju. Mi smo se svi dogovorili da i nas uključe u taj program, pa makar i deset odsto dobili od onoga što moramo da uvezemo, to bi bila ogromna pomoć od EU.”

    Vučić je istakao da su Srbija i Albanija usvojile sva neophodna dokumenta za radne dozvole i tržište rada, a da će Severna Makedonija takođe uskoro to dovršiti.

    “To je kamen temeljac od koga sve velike stvari počinju, nakon toga će sve ići neuporedivo lakše – od identifikacionih kartica pa do svega drugog”, rekao je Vučić.

    Rama: “Došao je taj dan”; Kovačevski: “Inicijativa se pokazala kao funkcionalna i neophodna”
    Premijer Albanije Edi Rama, rekao je da je jako srećan što su danas prisutna dva prijatelja koji predstavljaju dve jako bitne zemlje za naš region.

    “Turska je nezamenljiv strateški partner za Albaniju”, istakao je Rama.

    Rama je rekao da je jako bitno da inicijativa ne okuplja samo zemlje iz regiona, već da okuplja i druge bitne zemlje koje su nam u okruženju, kao što su Grčka, Turska, Italija i Mađarska.

    “Drago mi je da vidim da su se pojavili znaci da je došao taj dan, da sve više i više zemalja želi da bude pozvano na konferenciju Otvorenih Balkana. To je za mene samo potvrda da je Balkan za Evropu isto onoliko bitan, kao što je to i obrnuto”, rekao je Rama.

    Istakao je da je poslata jasna poruka svima da je prvi izbor svih zemalja mir i da one za svoje narode.

    “To ne rešava sve probleme koji još preostaju da budu rešeni, ne čini pitanja oko kojih se ne slažemo drugačijim, ali ovo je pravi put”, rekao je Rama.

    Rama je istakao da se sve zemlje suočavaju sa neizvesnošću.

    “Naši uvoznici, u Albaniji imaju ugovore sa srpskim proizvođačima. Iako je Srbija zamrzla izvoz, zahvaljujući Otvorenom Balkanu smo mogli da se obezbedimo. Ovde govorimo o hrani, o osnovnim namirnicama koje su potrebne ljudima. Da li bi to bilo moguće da smo na stazi stalnog konflikta iz prošlosti? Naravno da ne bi bilo moguće. Da li bi bilo moguće da mi danas potpišemo ugovor o bezbednosti snabdevanja hranom? Pa ne bi bilo moguće bez Otvorenog Balkana”, istakao je Rama.

    On je rekao i da Albanija ima hidroelektrane čiji potencijal mogu koristiti i potpisnice Otvorenog Balkana.

    “Dovoljno je pogledati samo podatke za poslednjih sedam meseci, i vidite koliko se povećala naša saradnja. To je dovoljno da shvatimo koliko vremena i godina smo protraćili i koliko je veliki potencijal koji postoji. Brojke koje sada imamo su smešne u poređenju sa onim kakve bi trebale da budu, ali su mnogo veće nego što su nekada bile”, istakao je premijer Albanije.

    Rama je rekao i da je sajam vina na nivou svih svetskih sajmova.


    Nakon potpisivanja sporazuma, Rama se još jednom obratio.

    On je rekao da je juče bio najbolji i najveći dan Otvorenog Balkana, ali da je mogao da bude i tipično loš dan za Balkan u celini.

    “Umesto da otvorimo vrata ljudima koji vredno i naporno rade, i ljudima koji rade sa dušom, ljudima koji proizvode hranu i sve ostalo, umesto toga smo mogli da otvorimo vrata još nekim lošim vestima o sukobima i ratnim nemirima. Na svu sreću, desilo se ovo prvo. Hajde da otvaramo Balkan, to je izbor koji smo mi napravili. Hajde da gledamo napred i zbližavamo ljude, da se bolje razumeju”, rekao je Rama.

    On je podsetio na Vučićeve reči, i rekao je da će sledeća zima biti jedna od najtežih sa kojima smo se sreli.

    “Ovde je pitanje koliko će rat u Ukrajini trajati. I kada imate novac ne možete kupiti energente. I zato nam je potrebna ova saradnja. Zato bih ponovo uputio poziv da ne ponovi sa nama sramotno ponašanje koje se desilo tokom pandemije. Mi se veoma dobro sećamo da su zemlje Balkana morale da se okrenu Rusiji, Kini i Turskoj kako bi dobile lekare, vakcine i lekove”, kazao je Rama.

    Premijer Albanije je rekao da se Evropa tada zatvorila i gledala ka unutrašnjosti zidina sopstvenog zamka.

    “Drugi su istakli da nam je potrebna nova strateška unija i politička zajednica u Evropi kako bi se situacija tokom pandemije ne bi ponovila. Evo, vidimo da je EU ponudila dodatna sredstva kako bi se rešila ova suluda situacija”, kaže on.

    Rama je istakao da zemlje EU imaju zajedničke budžete, i da će se Vučić, Kovačevski i on pismeno obratili Briselu.

    “I bili bismo veoma zadovoljni kada bi se priključile i druge tri zemlje, kako bi zatražili dodatnu finansijsku podršku za naše budžete. Projekcije koje smo razmenili o troškovima su zaista uznemirujuće. U najboljem slučaju Albaniju bi to koštalo pola milijarde evra”, ističe premijer Albanije.

    On je dodao i da je potpisano još sporazuma, i da žele da uspostavi krovnu investicionu agenciju – Agencija za strana ulaganja Otvoreni Balkan.


    Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski, rekao je da je to što su se okupili bio početak, a da je zajednički rad uspeh, koji danas, kako kaže, mogu da potvrde.

    “To što smo ostali zajedno i što radimo zajedno daje nam snagu pred predstojeću zimu od koje strepi ceo svet. Okupili smo se kako bi smo promovisali regionalnu saradnju na putu ka EU”, rekao je Kovačevski.

    On je istakao da je saradnja kroz inicijativu Otvoreni Balkan otvorila put da se države nose sa izazovima, tako što će obezbediti hranu i energente za građane.

    “Uz sporazume koji će biti potpisani na ovom samitu, obavezaćemo se na pomoć i podršku kada je neophodno između sebe, ali i prema drugim zemljama”, rekao je Kovačevski.

    On je rekao da će se obezbediti stabilna situacija bez restrikcija najbitnijih namirnica. Dodao je da su pokrenuti i fondovi za intervencije, koji će takođe pomoći.

    Kovačevski je istakao da se inicijativa Otvoreni Balkan pokazala kao veoma funkcionalna i neophodna.


    Premijer Severne Makedonije se takođe obratio i nakon potpisivanja sporazuma, rekavši da je danas veoma bitan dan za region.

    “Sledeća zima će biti duga i možda najteža od Drugog svetskog rata pa naovamo. Sudeći po današnjim razgovorima bolje je da preživimo zajedno nego podeljeni, i to i jeste suština Otvorenog Balkana. To imamo na umu u ovim kriznim vremenima, mi smo se već pomagali i tokom korona virusa, kao i prirodnih nepogoda”, rekao je Kovačevski.

    On je dodao da je prirodno da pomažemo jedni drugima, posebno ako dođe do nestašica na lokalnom tržištu.

    “To znači obezbediti osnovne prehrambene proizvode bez ograničenja na granicama. Ali mi u isto vreme radimo na povećanju lokalne proizvodnje hrane. Mi sa današnjim sporazumima gledamo i šire, kako bi rešavali egzistencijalne probleme. Inicijativa OB pokazuje da su Severna Makedonija, Albanija i Srbija učinile pravi korak u pravom trenutku”, rekao je Kovačevski.

    Premijer Severne Makedonije rekao je da je tema razgovora bila i ublažavanje posledica energetske krize.

    “Severna Makedonija je uključila sve svoje kapacitete za proizvodnju električne energije, i proizvodnja bi trebala da pokrije 100 odsto potražnje u našoj zemlji. Konsolidacija električne mreže svake zemlje pogotovo je nemoguća ako to uradimo pojedinačno, ali ako sarađujemo da ustanovimo nove kapacitete za proizvodnju struje, uradićemo mnogo više i mnogo pre za naše zemlje i građane”, istakao je on.

    Kovačevski je naveo da njegova zemlja ima sposobnost generisanja energije, ali da nema materijale koji postoje u Srbiji i Albaniji.

    “Pričali smo i o saradnji prilikom zaštite od prirodnih nepogoda, što će skratiti vreme odgovora u svakoj krizi. Posvećeno smo i zajedničkoj stimulaciji investicija u filmsku industriju, što će olakšati povezanost filmskih radnika. Ta veza je uspostavljena juče i danas, i jako je bitna za osnaživanje naše ponude na evropskom tržištu”, kaže premijer Severne Makedonije.


    Skupu prisustvuju i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu, koji su se takođe obratili.

    Tanjugu je ranije u Ministarstvu poljoprivrede rečeno da će lideri zemalja inicijative Otvoreni Balkan danas na samitu u Beogradu potpisati sporazum koji će regulisati saradnju u oblasti prehrambene bezbednosti.

    Dva najvažnija dela tog dokumenta odnosiće se na garancije da će Srbija, Severna Makedonija i Albanija imati prioritet u međusobnoj razmeni osnovnih životnih namirnica, kako bi stanovništvo tih zemalja imalo dovoljno hrane u kriznim situacijama, kao i na mehanizme sprečavanja reeksporta hrane na treća tržišta.

  • Abazović: Nema potvrde da sajber napade koordiniše Rusija

    Abazović: Nema potvrde da sajber napade koordiniše Rusija

    Premijer crnogorske vlade Dritan Abazović demantovao je navode Agencije za nacionalnu bezbjednost (ANB) da iza učestalih i snažnih sajber napada na institucije države stoji Rusija.

    Premijer vlade u tehničkom mandatu je u intervjuu za podgoričke Vijesti rekao da za to nema potvrde.

    “Meni se čini da je to bio ubrzan stav dijela institucija sistema, potpredsjednika vlade i ANB-a da iza ovoga stoji Rusija jer mi za to nemamo zvaničnu potvrdu, niti su naši međunarodni partneri mogli da tu stvar potvrde ni demantuju”, rekao je Abazović.

    Na pitanje, na osnovu čega su oni iznijeli takav stav, on je kazao da je to bilo politički motivisano.

    “Mislim da je od strane političara to bilo politički motivisano a da je od strane Agencije, kako su nam objasnili, to ukazivalo na metode kako se to radilo u nekim drugim zemljama. Ali, ako izađete sa grubim stavom, naročlito u kontekstu svega što se dešava u Ukrajini, mislim da je to malo ishitreno”, rekao je Abazović.

    Iz ANB je, naime, ranije saopšteno da je informatička struktura vlade pod snažnim sajber napadima koje koordinišu ruske službe.

    Odlazeći premijer je rekao da je i pre formiranjej manjinske vlade na čijem je člu bilo sajber napada i prijava o podmetnutim bombama u školama, te da se pravio veliki pritisak na sektor bezbjednosti da je nesposoban, da ne može da otkrije, na kraju se ispostavilo da su to radila čak maljoletna lica.

    “Za sadašnji napad ne mogu da kažem da je takođe benigan, ali je započeo neposredno nakon izglasavanja nepovjerenja vladi”, rekao je Abazović.

  • Petković: “KM” tablice legalne i legitimne

    Petković: “KM” tablice legalne i legitimne

    Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković poručio je da su registarske tablice “KM” legalne i legitimne na prostoru Kosova i Metohije, dodajući da se one, u skladu sa zaključcima od 30. septembra 2021. godine, prekrivaju stikerima, kao i svake druge tablice Srbije na automobilima koje ulaze na prostor pokrajine.

    Reagujući na današnji poziv Evropske komisije Prištini da produži rok za preregistraciju vozila sa tablicama “KM”, Petković je ocijenio da se pokazuje da predstavnici EU ili ne poznaju ili namjerno selektivno čitaju sporazume i parcijalno ih citiraju.

    On je u saopštenju za javnost podsjetio predstavnike Evropske komisije da tačka 4 Dogovora u vezi sa finalizacijom sprovođenja Sporazuma o slobodi kretanja iz 2011. godine, koji je usvojen u Brisel u septembru 2016. godine, predviđa produžetak roka za preregistraciju vozila.

    Petković je ukazao da je svima dobro poznato da je na osnovu zaključaka iz Brisela od 30. septembra 2021. godine o upotrebi režima stikera Priština primjenjivala naljepnice i za vozila sa “KM” tablicama, čime je i praktično i formalno priznala da se na te tablice ne može odnositi proces preregistracije.

    Sve to, kako je objasnio, pokazuje da su tablice “KM” legalne i legitimne na Kosovu i Metohiji zbog čega ne ne postoji ni obaveza, niti potreba da se one zamijene ili preregistruju na takozvane “RKS” tablice, posebno u situaciji kada je Priština protivpravno 2020. godine ukinula statusno neutralne “KS” tablice.