VRBAS Media

Kategorija: Region

  • Posebna sjednica Skupštine o KiM, Vučić predstavlja izvještaj

    Poslanici Skupštine Srbije razmatraće na posebnoj sjednici parlamenta, Izvještaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini od 15. juna 2021. do 1. septembra 2022. godine.

    Izvještaj će predstaviti predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je poslanike i građane obavijestiti o trenutnom stanju, izazovima koji slijede, kao i o svemu što je država do sada uradila za srpski narod na KiM.

    Posebnu sjednicu parlamenta o Kosovu i Metohiji tražile su poslanička grupa SNS-a, kao i nekoliko opozicionih poslaničkih stranaka.

    Pojedine opozicione stranke su podnele i svoje predloge rezolucije o KiM, poput Dveri i Narodne stranke, a svoju inicijativu predložiće na sjednici i poslanička grupa “Ujedinjeni”.

    Posjebna sjednica o Kosmetu počeće u 10 sati, a ukoliko bude potrebe trajaće dva dana.

    Predsjednik Vučić rekao je prije par dana da će sam odgovarati na sva pitanja poslanika.

    “Pošto je tek izabran mandatar, biću sam u skupštini i sam ću odgovarati na pitanja svih poslanika, neću napustiti sjednici ni jedan sekund. Da li će sve moći da se završi u jednom danu ili dva dana… Јa sam to vrijeme posvetio skupštini i poslanicima i građanima, da odgovorim na sve. Mislim da će ljudi moći da vide koliko odgovornosti i neodgovornosti ima u svemu tome. Vjerujem da će ovaj prvi princip odovornosti i ozbiljnosti, nadam se, biti preovlađujući”, istakao je Vučić.

  • Vučić: “Nije bilo tenzija, razlike su velike; Zahvalan sam Milanoviću”

    Vučić: “Nije bilo tenzija, razlike su velike; Zahvalan sam Milanoviću”

    Nakon završenog samita Procesa Brdo–Brioni koji se održava na Brdu kod Kranja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti.

    Na pitanje da li je bilo tenzija, Vučić je rekao da nije.

    “Nije bilo tenzija, razlike nisu tenzije. Razgovori su tekli normalno, nije bilo nikakvih tenzija. Naš stav se razlikuje po pitanju Kosova od stava ostalih zemalja, izuzev srpskih predstavnika u BiH”, izjavio je Vučić.

    “Govorili smo i o 6 tačaka s naglaskom da EU pomogne ako može Zapadnom Balkanu u teškoj energetskoj situaciji u kojoj smo svi”, rekao je predsednik dodavši da je na čelu zemlje koja je na evropskom putu, ali u kojoj nikad nije bilo više protivljenja ulasku u EU, kojoj su inače puna usta međunarodnog prava kad je reč o Ukrajini, ali ne i Srbiji i situaciji sa Kosovom.

    “Osnovna je tačka reafirmacija ubrzanog evropskog puta celog regiona. Ono što je vizna liberalizacija celog regiona i davanje kandidatskog statusa BiH. Imali smo mnogo razlika, suprotnih stavova”, rekao je Vučić.

    “Svi mogu da polože cvet u Jasenovcu, samo ja ne. Meni su zabranili da položim jedan običan svet. Ali zahvalan sam predsedniku Milanoviću jer je danas podržao evropski put Srbije”, rekao je Vučić.

    “Da danas imate referendum u Srbiji za EU, naš narod bi rekao ne. Drugačiji je pristup u Evropi kada se govori o teritorijalnom integritetu Ukrajine i integritetu Srbije”, rekao je. “Kod nas je sekularnost na visokom nivou. Ne znam kako je kod vas u Hrvatskoj, ali kod nas je crkva odvojena od države. Oni mogu da donose odluke, ali država u to nije umešana. Ja znam da vi jedva čekate da dođem u Jasenovac da možete da me pitate šta god poželite”, kaže Vučić.

    O odnosima među liderima i atmosferi je ponovio da nije bilo nikakvih tenzija i da je atmosfera čak bila bolja nego prošle godine.

    “Ja sam se rukovao sa obojicom, postoje različiti stavovi, ali bila je normalna atmosfera… Bila je bolja atmosfera nego prošle godine, iako mi se čini da je situacija teža nego prošle godine”, rekao je.

    U deklaraciju nije ušao zahtev hrvatskog predsednika MIlanovića, izjavio je srpski predsednik. Kako je Vučić rekao, to bi i Srbija podržala. Međutim, Vučić je objasnio da se nisu saglasili Komšić i Džaferović i da zbog toga nije ušao taj zahtev.

    O odnosima Srbije i Slovenije
    “Odlični su nam odnosi, s obzirom na to da su oni priznali nezavisnost Kosova. Rekao sam im samo zašto nas oni pitaju oko sankcija Rusiji, zašto bi mi uvodili sankcije Rusiji koja nije priznala Kosovo, a Slovenija jeste. Osim toga, odlični su nam odnosi, svake godine napreduje rast”, objasnio je.

    Govorio je i o dijalogu Beograda i Prištine.

    “Niko ne želi novi sukob na Balkanu. Jedna stvar koji mnogi potcenjuju je ono što Putinu hoće da izmaknu stolicu, jer on kaže – ako ste vi mogli da napravite presedan, možemo i mi. Nije lako, ali hoćemo da sačuvamo mir i stabilnost”, kazao je predsednik Srbije.

    Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i predsednik Slovenije Borut Pahor dočekali su predsednika Vučića.

    Stigli su i članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović, Milorad Dodik i Željko Komšić. Odmah posle njih došao je i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

    Samitu prisustvuje i predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani.


    Inicijativa Proces Brdo–Brioni pokrenuta je 2010. godine kada su tadašnji slovenački premijer Borut Pahor i hrvatska prenikerka Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podstaknu ih na rešavanje bilateralnih pitanja i ubrzanje na evropskom putu.

    Od 2013. godine sastanci u Procesu Brdo–Brioni se održavaju svake godine, a skupu lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti, među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, te i predstavnici evropskih institucija.

    Pahor je 3. septembra boravio u Beogradu, gde je sa predsednikom Srbije razgovarao o Samitu i o “svim značajnim pitanjima za uspeh te konferencije za dva cilja koja su bila u prom planu u prethodnih 11 godina, a to su evropska perspektiva Zapadnog Balkana i drugo mir, stabilnost i razvoj regiona”.

    Predsednik Slovenije je tada rekao da smatra da postoji mogućnost se svi lideri u regionu slože i da se Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji još brže otvore vrata i da se završe pristupni pregovori i da postanu članice EU i da se ti pregovori ubrzaju.

    Pahor je naveo, kada je reč o Samitu Brdo–Brioni i situaciji u regionu, da su uslovi sada lošiji nego prošle godine kada su se sastali i dodao da se još prošle godine oslikavalo lošije raspoloženje.

  • Milanović: Kolege iz BiH nisu prihvatile moj prijedlog, to je dokaz u kakvim okolnostima živimo

    Milanović: Kolege iz BiH nisu prihvatile moj prijedlog, to je dokaz u kakvim okolnostima živimo

    Hrvatski predsjednik Zoran Milanović je nakon sastanka u Sloveniji rekao da se odustalo od deklaracije koju su pripremali, ali da su doneseni zaključci – “što je u principu ista stvar”. Međutim, daljim obraćanjem postalo je jasno da stvar nije ista jer u zaključcima nije prihvaćen termin na kojem je insistirao.

    “Zaključci su najniži zajednički naznačnik oko kojeg smo se mogli dogovoriti, ali i dalje zajednički. Ja ću još reći da ću sa svoje strane učiniti sve moguće da se ova inicijativa nastavi”, rekao je on.

    Govoreći o sastanku istaknuo je kako je on bio dobra vježba dijaloga, pogotovo u ovim teškim okolnostima u kojima se nalazi svijet, Evropa i Zapadni Balkan.

    “To nije mala stvar. Zadovoljan sam onim što smo danas napravili”, rekao je.

    Milanović zatim govori kako je predložio da se u dokumentu pomene konsitutivnost naroda, ali da nije prihvaćeno.

    “Nama se to čini kao minimum standarda, ali kolege iz BiH to nisu dale, onda smo odlučili da na deklaraciju nećemo ni ići, ali smo na kraju našli nešto zajedničko”, rekao je.

    U dokumentu je konkretno trebalo stajati: “Legitimno predstavljanje konstitutivnih naroda na svim niovima vlasti u BiH ključno je za stabilnost države, kao i iskrena predanost svih političkih lidera procesu izbornih reformi u punoj saglasnosti s EU standardima”.

    “Samo doticanje tog pojma u smislu jednaka prava za sve konstitutivne narode nije prošlo. Nekima to naprosto smeta, uopšte spominjanje tog pojma smeta. Legitimno ili ne, to moramo znati. Sa sličnim problemom sam se suočio i na samitu NATO-a u Briselu kada sam se morao danima boriti i prijetiti blokadama zajedničkog komunikea prije nego što je ušao samo spomen dejtonskog paketa. To nam govori u kakvim okolnostima živimo da se moramo boriti za temeljna prava”, zaključio je Milanović nakon pitanja novinara da pojasni šta se desilo sa dijelom koji je izbačen.

  • “Stopa nezaposlenosti u Srbiji najniža u istoriji”

    “Stopa nezaposlenosti u Srbiji najniža u istoriji”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je stopa nezaposlenosti u državi 8.9 odsto što je, kako je istakao, najniža stopa nezaposlenosti u istoriji Srbije.

    Vučić je nakon sjednice Savjeta za nacionalnu bezbjednost kazao da je stopa zaposlenosti u drugom kvartalu veoma visoka i da iznosi 50.9 odsto.

    “Stopa nezaposlenosti je 8.9 odsto, to je najniža stopa nezaposlenosti uz metodologiju koja nam ne odgovara po tom pitanju jer nam ne računaju sezonske radnike kao zaposlene. Bez obzira na to, ovo je najmanja stopa nezaposlenosti u Srbiji u njenom savremenom periodu, što će reći u njenoj istoriji”, kazao je Vučić.

    Predsjednik Srbije dodao je da u periodu od januara do avgusta 2022. godine priliv stranih direktnih investicija iznosio dvije milijarde 666.3 miliona evra dodajući da je zabilježen čak i mali rast u odnosu na rekordnu 2021. godinu kada je bilo dvije milijarde i 634 miliona.

    Najveća ulaganja su, kako kaže Vučić, iz Kine, Japana, Nemačke, Francuske.

  • Orban: Mađarskoj ove zime neće nedostajati energenata

    Orban: Mađarskoj ove zime neće nedostajati energenata

    Mađarskoj ove zime neće nedostajati energenata, imaćemo dovoljno plina i električne energije i to nije proročanstvo, već činjenica, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban.

    Orban je istakao da Mađarska energente mora odnekud nabavljati, jer bez njih ekonomija ne može raditi, a ukazao je da čak i inovacije u potpunosti ovise od energije, koja je skupa.

    Uprkos tome, naveo je Orban na Facebooku, oni se moraju nastaviti boriti protiv zelenih fundamentalista i birokrata koji su se, kako tvrdi, upleli u geopolitičke igre, prenosi agencija V4.

    “Moramo ih uvjeriti da se ne trebamo odreći različitih izvora energije, kao što su ugalj, nuklearne elektrane i plin. Države se sada, iz političkih razloga, jedna za drugom odlučuju da odustanu od različitih izvora energije, zbog čega nam je život sada skuplji i situacija je sve teža za našu ekonomiju na globalnom tržištu. Malo je kontinenata u tako teškoj situaciji u kojoj se nalazimo, ali je samo naš kontinent sam sebi otežao život”, poručio je Orban.

  • Policija kod maloljetnog demonstranta u Zagrebu našla ručno napravljenu bombu

    Policija kod maloljetnog demonstranta u Zagrebu našla ručno napravljenu bombu

    Hrvatska policija je kod jednog demonstranta pronašla dva molotovljeva koktela i jednu ručno napravljenu eksplozivnu napravu tokom današnjeg protesta hrvatske građanske inicijative “Slobodni zajedno” ispred sjedišta HDZ-a u Zagrebu, prenio je “Jutarnji list”.

    Radi se o bombi veličine dlana koja je bila sastavljena od određene količine eksploziva i napunjena ekserima.

    Mladić rođen 2005. godine je priveden i odveden na saslušanje.

    Inicijativa “Slobodni zajedno” je tražila ostavku vlade i vanredne izbore, pri čemu su se mogle čuti i poruke protiv uvodenja evra, rodne ideologije ili Svjetske zdravstvene organizacije (SZO).

    Protest je organizovan nakon izbijanja afere s velikom pljačkom u kompaniji “INA”, a organizatori su poručivali da “vladi treba dati otkaz” zbog te i niza drugih korupcijskih afera, prenijela je Hina.

    Međutim, na Trgu žrtava fašizma afera, “INA” jedva da je i spomenuta, demonstranti su se bunili zbog najavljene promjene valute od početka sljedeće godine na evro, uvodenja “rodne ideologije” u osnovne i srednje škole, “vještački stvorene” energetske krize, pa su tražili izlazak Hrvatske iz SZO.

  • Vučić: “Divljaštvo i banditizam prištinskih vlasti nemaju kraja”

    Vučić: “Divljaštvo i banditizam prištinskih vlasti nemaju kraja”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je sjednicom Saveta za nacionalnu bezbednost, nakon čega se obratio javnosti.

    Na sjednici je razmatrana situacija na Kosovu i Metohiji, kao i održavanje Evroprajda 2022 i sajber bezbednost u energetskom sektoru.”Ako mogu da vas zamolim da iskljulitge telefone. Nikada niste čuli moj telefon da zvoni. Situacija je teška. Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost napravili smo analizu stanja i poziciju Srbije i Srba na KiM. Govorili smo o proceni bezebdnosbne situacije o “Evroprajdu”. Danas nismo govorili o sajber bezebdnosti, to ćemo učiniti sledeće nedelje. Govorili smo o energetskoj krizi i energetskoj bezbednosti”, rekao je Vučić.

    “Sinoć sam obavio dvosatni razgovor sa predstavnicima Olafa Šolca i Emanuela Makrona, da smo dobili od njih predlog koji bi trebalo da dovedu do skorog,a konačnog rešavanja, kako oni kažu, problema sa kojima smo se suočavali i svih nerazjašnjenih pitanja u vezi sa KiM. Taj razgovor, ne moram da vam govorim, nije bio ni malo lak”, dodao je.

    “Predstavnici najmoćnijih zemalja Evrope smatraju da nisu dobri novi sukobi, kada imamo situaciju u Ukrajini, pod dva, a to je da velike zapadne sile žele rešavanje ovih problema jer u Evropi je rat, možda mi u Srbiji to ne razumemo, i u skladu sa tim potencijalnim dogovorom ili rešenjem oni bi izbegli mogućnost ili bi im bilo mnogo lakše da pruže jasan odgovor predsedniku Ruske federacije Vladimiru Putinu po pitanju presedana pravnog i davanju Kosovu nezavisnost. Tako da smo mi negde u svemu tome postali kolateralna šteta sukoba velikih i njihovog ponašanja iz prošlosti. Pod tri, kako mi je saopšteno, podignuta je zavesa, Putin je podigao zavesu i sada je pitanje ko će sa koje strane da ostane”, kazao je.

    “Ja sam ukazao na to da na KiM niču nelegalne baze. U Zubinom Potoku u selu Banje završena je u februaru ove godine. Oni su počeli bespravne radove na području opštine Zubin Potok. Divljaštvo i banditizam vlasti u Prištini nemaju kraja. Potpuno je jasno šta oni žele. Ne obaveštavaju Srbe niti ih pitaju. Ništa ne rade. Uz sve to, kontrolišu jezero Gazivode, a ono se najvećim delom nalazi na teritoriji Zubinog Potoka. Ne postoji stvar, pravna norma koju nisu pogazili”, rekao je predsednik Srbije.

    “Ono što je važno za nas, to je da će SAD uputiti novu tranšu vojne pomoći za odbranu od Rusije, ali i okruženju, BiH, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji, ali i Kosovu, tako kažu, pa se pitam šta onda oni posle toga ima da traže. Kao što vidite, na ovom spisku nema samo jedne zemlje, a to je Srbija”, objasnio je.

    “Ono što je važna informacija da na dan 10. septembar u 8 sati ujutru i dalje je bilo prijavljeno samo dvoje lica za promenu registarskih tablica, jedno lice sa severa KiM, drugo sa juga. Lice sa severa je iz opštine Leposavić i pripadnik je albanskih insitutcija. Nemaju podršku naroda i nikog ko hoće da menja tablice, u 10 dana nikoga nisu uspeli da pronađu uz svu propagandu i neistine koje su iznosili. Ovim je jasno da srpski narod želi i to je bila moja poruka i danas, sprski narod želi poštovanje međunarodnog prava. Gotovo sam siguran da će se generalna skupština UN pretvoriti u trijatu o zaštiti teritorijalnog integriteta Ukrajine, videćemo kako će reagovati kada ja budem govorio o teritorijalnom integritetu Srbije i koliko ću poziva dobiti da skratim jezik”, kazao je Vučić.

    Vučić je juče u Požarevcu, na svečanom otvaranju treće fabrike Motherson Group u Srbiji, tokom obraćanja novinarima najavio da će se na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost razmatrati o važnim pitanjima.

    “Zima neće biti laka zbog sukoba u Ukrajini, zbog milion problema koji su zadesili svet. Trudićemo se da bude što lakša za naše građane, da što manje osetite. U subotu ćemo imati važnih objava, važnih stvari za sve ljude, za sve građane u Srbiji, molim vas da svojoj državi pomognete i da razumete težinu situacije u kojoj se nalazimo”, naveo je u petak Vučić.

  • Linta pozvao Tužilaštvo: Pokrenuti postupak za ubistvo Srba u “Medačkom džepu”

    Linta pozvao Tužilaštvo: Pokrenuti postupak za ubistvo Srba u “Medačkom džepu”

    Predsjednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta pozvao je danas Tužilašto Srbije za ratne zločine da pokrene krivični postupak za dobro osmišljeni i planirani zločin hrvatskih vojnih i policijskih snaga nad 88 srpskih civila i ratnih zarobljenika u “Medačkom džepu” iz 1993. godine.

    Srpski narod ne smije nikada zaboraviti i ne smije nikad prestati da govori o srpskim žrtvama koje su na jeziv način ubijene u tri srpska podvelebitska sela poručio je Linta u pisanoj izjavi.

    On je istakao da je posebno značajno da država i narod njeguju kulturu sjećanja na srpske žrtve, bore se za istorijsku istinu o karakteru ratova devedestih godina prošlog vijeka i o stradanju srpskog naroda.

    – Ne smijemo nikada pristati na sramnu i skandaloznu zamjenu teza da se dželat proglasi žrtvom i žrtva dželatom – poručio je Linta.

    n podsjeća da se danas navršava 29 godina od kada su hrvatske vojne i policijske snage izvršile agresiju na tri srpska podvelebitska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj, na području Like.

    Linta navodi da su tokom zločinačke akcije “Medački džep” koja je počela 9. septembra 1993. godine pripadnici Hrvatske vojske i policije izvršili monstruozne zločine nad Srbima u Divoselu, Čitluku i Počitelju koji su bili pod zaštitom Ujedinjenih nacija.

    – Zarobljene Srbe su ubijali krampovima, macolama, gađali noževima, klali ih i masakrirali na razne druge načine. Ukupno je ubijeno 88 srpskih vojnika i civila, a navedena tri srpska sela su sistematski opljačkana i sravnjena sa zemljom – navodi Linta.

    On naglašava da jedini osuđeni za ovaj svirepi ratni zločin jeste general i poznati ubica gospićkih Srba Mirko Norac.

    – Hrvatski sud ga je pravosnažno osudio na smiješnih i uvredljivih šest godina što predstavlja ruganje srpskim žrtvama i njihovim porodicama. Ratni zločinac Mirko Norac proglašen je za počasnog građanina Splitsko-dalmatinske županije i još desetak hrvatskih gradova i opština, što je jedan u nizu primjera da se Hrvatska nije suočila sa svojom zločinačkom prošlošću – navodi Linta.

    Linta napominje da brojni drugi učesnici ovog zločina nisu procesuirani do današnjeg dana.

  • U sudaru vozova u Hrvatskoj troje poginulih

    U sudaru vozova u Hrvatskoj troje poginulih

    Prema posljednjim informacijama koje je zvanično objavio premijer Hrvatske Andrej Plenković, u snažnom sudaru vozova poginule su tri osobe, a 11 ih je povrijeđeno.

    Stradali su hrvatski državljani, dok među povrijeđenima ima i stranih državljana, odnosno migranata. Od 11 povrijeđenih, najmanje dvoje je u težem stanju no oni nisu u životnoj opasnosti.

    Iz Opće bolnice Nova Gradiška gdje su odvezli povrijeđene navode da dvije osobe imaju prelome lumbalnih pršljenova i prelom rebara. Jedno od dvoje teže povrijeđenih je strani državljanin, kao i ostali lakše povrijeđeni, a među hospitalizovanima je i jedan maloljetnik.

    Naime, povrijeđeni su uglavnom migranti koji su bili na teretnom vozu.

    Na terenu su cijelu noć bile sve dežurne službe, a u toku je policijski uviđaj.

  • Savjet za bezbjednost raspravlja o KiM i Evroprajdu

    Savjet za bezbjednost raspravlja o KiM i Evroprajdu

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsjedavaće sutra sjednicom Savjeta za nacionalnu bezbjednost.

    Na Sjednici će biti razmatrani situacija na Kosovu i Metohiji, održavanje Evroprajda 2022 i sajber bezbjednost u energetskom sektoru.

    Sjednica će biti održana u Palati Srbija sa početkom u osam časova, poslije koje je planirano obraćanje medijima, najavila je pres služba predsjednika Srbije.