VRBAS Media

Kategorija: Politika

  • Helez tvrdi da je BiH već potpisala 2 ugovora za izvoz dronova samoubica, Ministarstvo spoljne trgovine ima drugačije informacije

    Helez tvrdi da je BiH već potpisala 2 ugovora za izvoz dronova samoubica, Ministarstvo spoljne trgovine ima drugačije informacije

    Ministar odbrane BiH Zukan Helez ponovo je govorio o dronovima kamikazama koji se, prema njegovim riječima, već proizvode u BiH da bi se izveli u inostranstvo.

    Sada je otišao korak dalje i rekao da će se izvoziti u dvije države s kojima su potpisani ugovori.

    Helez je 13. marta ove godine izjavio da “za 15 dana počinjemo s proizvodnjom dronova samoubica”. Uprkos upitima novinara da kaže nešto više na ovu temu, Helez je ćutao sve do petka 29. marta i gostovanja na Fejs televiziji gdje je ponovo iznio određene informacije na ovu temu.

    –Mi ćemo to izvoziti. Meni je drago što imamo tu tehnologiju, za ne daj Bože, mi uvijek sebi možemo proizvoditi te dronove … Imamo dva ugovora, predugovora, potpisana da izvozimo … Mi smo zatvorili tehnološki proces. Mi to pravimo, to je gotovo. Mi imamo predugovora s dvije države, to je ozbiljna priča. To su neke stvari o kojima se ne govori javno i u detalje… To sad inžinjera platite, dođe iz Amerike, dođe odavde-odande, to se napravi, to… Mi od toga pravimo dramu. Zaboga, k'o da sam rekao napravili atomsku bombu – izjavio je Helez, piše Klix.

    Ali, sagovornici upućeni u ovu oblast su ranije upozorili da namjenska industrija BiH trenutno ne može proizvoditi dronove za vojnu upotrebu jer niti ima tu savremenu tehnologiju i resurse, niti postoje ugovori o proizvodnji i namjeni tj. izvozu.

    Da bi BiH proizvodila dronove za vojnu upotrebu, potreban je potpisan ugovor sa drugom zemljom (uvoznicom). Iako Helez tvrdi da postoje takva dva ugovor, a zatim spominje i predugovore, iz Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH odgovaraju drugačije.

    -Svaki vid proizvodnje sredstava za vojnu upotrebu, uključujući i dronove koji su namijenjeni za vojnu upotrebu, mora biti registrovan u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, kako za proces proizvodnje, tako i za izvoz za koji je neophodna izvozna dozvola. Uvidom u bazu podataka koja se vodi u ovom Ministarstvu, nije bilo zaprimljenih zahtjeva kao ni izdatih dozvola za izvoz ove vrste robe. Dakle, Ministarstvo nema zvanične podatke da su pravna lica koja su registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme počela proizvoditi ova sredstva – kažu u ovom resoru.

    Dakle, ne postoji niti jedan ugovor o proizvodnji, planu izvoza ni dozvola za proizvodnju dronova samoubica, kako tvrdi Helez. Proizvodnja dronova je moguća bez ikakve dozvole samo ukoliko se radi o običnim, civilnim dronovima. Oni se mogu proizvoditi i u kućnoj radinosti, no Helez je naglasio da se radi o vojnim dronovima i koji se proizvode u fabrikama namjenske industrije.

    O kakvim ugovorima se radi, s kim su i kada potpisani, iz Ministarstva odbrane BiH nije odgovoreno.

  • Boško Dragić na čelu Gradskog odbora Ujedinjene Srpske Zvornik

    Boško Dragić na čelu Gradskog odbora Ujedinjene Srpske Zvornik

    Boško Dragić iz Zvornika imenovan je 29.marta, 2024. godine za vršioca dužnosti predsjednika Gradskog odbora Ujedinjene Srpske Zvornik.
    Ovu odluku donio je  predsjendik Ujedinjene Srpske dr Nenad Stevandić je, na osnovu člana 38. Statuta Ujedinjene Srpske.

    Boško Dragić, rođen 1982. godine, magistar je ekonomskih nauka. Oženjen i otac jednog djeteta, sa prebivalištem u Zvorniku.

    Na svom novom položaju, Gospodin Dragić će rukovoditi aktivnostima Gradskog odbora Ujedinjene Srpske Zvornik, usmjerenim na organizaciju i provedbu unutarstranačkih izbora, kao i pripreme za nadolazeće lokalne izbore. Njegovo imenovanje predstavlja važan korak u daljem jačanju stranačke infrastrukture i pripremi za političke izazove u regiji.

  • Šta piše u zakonu o izboru sudija Ustavnog suda BiH, koji je planira da predloži SNSD

    Šta piše u zakonu o izboru sudija Ustavnog suda BiH, koji je planira da predloži SNSD

    Izbor troje domaćih sudija, koji mijenjaju trojicu stranih sudija izabranih od predsjednika Evropskog suda za ljudska prava, vrši se tako što Predstavnički dom PS BiH, bira troje sudija iz reda različitih konstitutivnih naroda BiH i ostalih, a potvrđuje Dom naroda.

    Kandidati se biraju sa liste koju dostavlja privremena Komisija za izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda BiH. Ta komisija se osniva zaključkom Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

    Ovo je suština Prijedloga zakona o izboru sudija Ustavnog suda BiH koji je u parlamentarnu proceduru uputio SNSD. Kako saznajemo, moguće je da se zakon naće i na sutrašnjoj sjednici Predstavničkog doma BiH.

    Privremena komisija bi se sastojala od sedam članova od kojih dva imenuje Narodna skupština Republike Srpske, četiri imenuje Dom naroda Parlamenta FBiH i jednog VSTS iz reda članova Savjeta.

    -Četiri člana koja imenuje Dom naroda Parlamenta FBiH imenuju se tako što klub delegata bošnjačkog i klub delegata hrvatskog naroda biraju po dva člana Komisije. Kandidate za sudije Ustavnog suda predlaže Komisija. Postupak oglašavanja i utvrđivanja prijedloga kandidata provodi se u skladu sa poslovnikom koji donosi Komisija, a Odluka o listi kandidata za sudiju Ustavnog suda donosi se dvotrećinskom većinom glasova članova Komisije – piše u dokumeti u koji je Srpskainfo imala uvid.

    Dakle, zakon predviđa da za sudiju Ustavnog suda može biti biran samo državljanin BiH sa pravom glasa koji je „istaknuti pravnik visokog moralnog renomea“.

    -Trojici sudija izabranih od strane predsjednika Evropskog suda za ljudska prava prestaje mandat okončanjem procedure izbora troje domaćih sudija. Sudije izabrane od strane predsjednika Evropskog suda za ljudska prava ostaju na dužnosti sudije do okončanja procedure izbora sudija iz stava (1) ovog člana – piše u predloženom dokumnetu.

    Istek mandata
    U slučaju da sudiji Ustavnog suda, izabranom u skladu sa odredbama ovog zakona, prestane mandat zbog ostavke, zbog toga što je navršio 70 sedamdeset godina starosti ili ako bude s razlogom razrješen konsenzusom ostalih sudija, Ustavni sud obavještava Narodnu skupštinu RS, odnosno Predstavnički dom FBiH, predviđa zakon.

    -Umjesto sudije Ustavnog suda imenovanog od strane Narodne skupštine Republike Srpske, kojem prestane mandat u skladu sa stavom 1. ovog člana, Narodna skupština Republike Srpske imenuje novog sudiju. Umjesto sudije Ustavnog suda imenovanog od strane Predstavničkog doma FBiH, kojem prestane mandat u skladu sa stavom 1. ovog člana, Predstavnički dom FBiH imenuje novog sudiju – piše u Prijedlogu zakona.

    Kasni se 15 godina
    Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana VI/1 (d) Ustava BiH, navodi predlagač.

    Navedenom odredbom, između ostalog, regulisano je da imenovanje trojice sudija izabranih od strane predsjednika Evropskog suda za ljudska prava, koje je trebalo nakon više od pet godina birati na drugačiji način. Međutim, Parlamentarna skupština ni nakon 15 godina nije donela zakon koji će na drugačiji način propisati izbor ovih troje sudija od proteka tog roka, pa je stoga bilo potrebno donijeti ovaj zakon.

    -Naglašavamo da je neuobičajeno u komparativnoj ustavnosti da najviši Sud jedne zemlje ima sudije strane državljane i da je okončanje te prakse nužno sa stanovišta državnog suvereniteta i demokratskih načela. Kao samostalni i nezavisni organ, Ustavni sud bi trebao da predstavlja instituciju u kojoj je držani subjektivitet BiH najviše došao do izražaja – piše u obrazloženju zakona.

  • Primjenjuju li se odluke Ustavnog suda BiH?

    Primjenjuju li se odluke Ustavnog suda BiH?

    Iako se navršilo mjesec dana otkako je Okružni sud u Banjaluci oslobodio optužbi Muharema Štulanovića, imama iz Bihaća, te time ispoštovao odluku Ustavnog suda BiH, a ne Zakon o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH koji je donijela Narodna skupština Republike Srpske (NS RS), još nema odgovora na ključno pitanje – da li se odluke Ustavnog suda u BiH u Srpskoj primjenjuju ili ne.

    Već sedmicama se o ovoj škakljivoj temi ne oglašavaju zvaničnici u Srpskoj, koji su se busali u prsa i tvrdili da se odluke Ustavnog suda BiH u Srpskoj neće izvršavati, uključujući i ministra pravde Republike Srpske Miloša Bukejlovića.

    Pravnik Milko Grmuša smatra da je pravosuđe Srpske, sa Bukejlovićem na čelu, u kolapsu, te dodaje da nije za očekivati da će “ovakav ministar pravde” na smislen način da odreaguje u konkretnom slučaju.

    “To je skandalozno. Imamo situaciju da se sud u Republici Srpskoj, odnosno pravosuđe Srpske, na neki način ismijava zakonima koje usvaja NS RS i vodi se odlukama Ustavnog suda BiH i očigledno, nažalost, prihvata da i visoki predstavnici ranije, a sada i Kristijan Šmit, koji nije visoki predstavnik, imaju pravo da donose odluke sa zakonskom snagom. Na ovaj način jedan od najvažnijih stubova vlasti u Srpskoj, a to je pravosuđe, odnosno sudovi, udara kontru svemu onome što izvršna i zakonodavna vlast u Srpskoj govore”, kazao je Grmuša za “Nezavisne novine”.

    Podsjetio je da je još kada je u NS RS usvojen Zakon o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH rekao da su stvoreni svi preduslovi za pravnu anarhiju i dualizam, a to znači haos u Srpskoj i BiH.

    “Ne možete se ljutiti na sud u Srpskoj, kada u Krivičnom zakonu BiH postoji krivično djelo koje se odnosi na neizvršavanje odluka Ustavnog suda BiH. Taj sudija, ili bilo koji sudija u Srpskoj, da je drugačije radio, zapravo bi mogao sam sebe eventualno da izloži krivično-pravnoj odgovornosti”, pojašnjava Grmuša, koji je i spoljni član Odbora za ustavna pitanja NS RS.

    Nebojša Vukanović, član Zakonodavnog odbora NS RS, kaže da su u Srpskoj donesene razne odluke, rezolucije i zaključci, uključujući i Zakon o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, ali…

    “Sve te silne odluke koje su usvajane pred izbore kako bi se dizale tenzije i dobijali neki jeftini poeni kupe prašinu. Nažalost, potvrdilo se ono što sam i tad uporno govorio – da će to koristiti samo za populizam i jeftine političke poene. I bio sam u pravu. Dakle, vlast nema nikakvu namjeru da sprovodi odluke koje je usvojila NS RS”, rekao je Vukanović za “Nezavisne novine”.

    Novinar iz Banjaluke Vladimir Kovačević ističe da nije prvi put da vlasti Republike Srpske jedno rade i govore dok traju prenosi NS RS, a da se suštinski dešava nešto sasvim drugo.

    “Koliko odluka je NS RS do sada na inicijativu, prije svega, Milorada Dodika, usvojila, a koje nikada nisu realizovane? Ministar Bukejlović ne može reagovati jer on, kao ni bilo koji ministar, ne može imati svoj stav. Svi reaguju tek kada reaguje njihov šef ili makar kada on da mig da se reaguje”, kazao je Kovačević za “Nezavisne novine”.

    Ukratko, prema njegovim riječima, koliku smo galamu imali u vezi sa sprovođenjem ili nesprovođenjem odluka Ustavnog suda BiH, sada imamo tišinu nakon “još jednog dokaza da je sve samo predstava za javnost kao i sve do sada”.

    “Nema tu borbe za narod ni interese Srpske. Da ima, sutra bismo imali posebnu sjednicu na temu pronatalitetne politike i odlaska ljudi iz Republike Srpske”, kaže Kovačević.

    Ministar Bukejlović nije odgovorio na pitanje koje smo mu poslali u srijedu, a koje je glasilo “Da li se odluke Ustavnog suda BiH u Srpskoj primjenjuju, ili ne?”.

    Podsjetimo, Muharem Štulanović, imam i profesor na Islamskom pedagoškom fakultetu u Bihaću, koji je optužen da je Republiku Srpsku označio kao “genocidnu tvorevinu”, oslobođen je 29. februara u Okružnom sudu u Banjaluci, koji je, dakle, na taj način ispoštovao odluku Ustavnog suda BiH, a ne Zakon o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH koji je donijela Narodna skupština Republike Srpske.

  • Da li je resetovan evropski put?

    Da li je resetovan evropski put?

    Nakon što je Bosna i Hercegovina dobila zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, uslijedila je euforija domaćih političara, posebno onih iz vladajuće koalicije na nivou BiH. Međutim već nakon nekoliko dana euforija je splasnula, Kristijan Šmit nametnuo Izborni zakon na nivou BiH, a vlast Republike Srpske napravila je poteze u drugom pravcu, pa se otvara pitanje da li je uopšte bilo razloga za slavlje i koliko je BiH daleko od članstva i da li je uopšte bilo razloga za slavlje?

    U prvim danima nakon što je Bosni i Hercegovini odobreno otvaranje pregovora sa Evropskom unijom, od vladajućih političara stižu obraćanja prepuna ili euforije ili uvjeravanja čija je najveća zasluga za pozitivan stav Brisela.

    “Mogu pričati šta god hoće, ovdje postoji zajednički napor i bez Republike Srpske ne bi ništa od ovoga bilo”, rekla je tada Željka Cvijanović, član Predsjedništva BiH.

    “Napravili smo u ovom periodu iza nas toliko kompromisa koji su evo na kraju nagrađeni hvala Bogu, mogu tako reći, jednom prelijepom viješću iz Brisela”, poručio je Elmedin Konaković, ministar inostranih poslova BiH.

    Nakon početnog oduševljenja, u narednim danima potpuni zaokret. Iako se u vrhu prioriteta nalazi provođenje izbora po evropskim standardima, Dodik i njegova skupštinska većina u Narodnoj skupštini usvajaju nacrt Izbornog zakona Republike Srpske, što je korak unazad u odnosu na ono što traži Evropska unija.

    Nakon još jednog Dodikovog zaokreta o evropskim pitainjima, naši sagovornici dobro upućeni u evropska pitanja smatraju da razloga za slavlje nije ni bilo, jer se BiH zajedno sa Ukrajinom i Moldavijom nalazi u takozvanoj ratnoj grupi zemalja za pregovore sa EU, što znači da je pred njom dug put do punopravnog članstva.

    “To je takozvana ratna grupa jer je po prvi put u istoriji Evropske unije ona u ratu i posebni su uslovi posebna je situacija sve je ekstremno. BiH nije ušla u grupu sa Srbijom i Crnom Gorom već je ušla u ovu takozvanu ratnu grupu”, kaže bivši ambasador BiH u Briselu Draško Aćimović.

    Da bi došlo do početka pregovora pred BiH je ranije stavljeno 14 prioriteta, od kojih većina nije ispunjena. U prioritetima je i pitanje reforme Ustavnog suda BiH, oko koga decenijama nema dogovora.Tu su i sloboda govora i civilni sektor, gdje ne samo da nema napretka nego Republika Srpska izmjenama zakona ide unazad. Tu je i depolitizacija javne uprave, pa u opoziciji pitaju, kako će uslove ispunuti vlast koja je odgovorna za nazadovanje po brojnim pitanjima?

    “Ko nas je doveo u situaciju u situaciju da budemo po svemu zadnji, najsiromašniji i najkorumpiraniji i najneobrazovaniji? To je vlast koja sad sebe predstavlja kao reformsku. Evidentno je da će taj proces biti dugotrajan i ako BiH uđe u EU to će biti jer ona ima potrebu da zaokruži svoju teritoriju i region, a nikako zbog uspjeha ovdašnjih vlasti”, kaže poslanik SDS-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Mladen Bosić.

    Neki od zahtjeva iz 14 prioriteta formalno jesu ispunjeni, pa su tako izmijenjeni zakoni o Visokom sudskom i tužilačkog savjetu i Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.Međutim, sama izmjena zakona ne znači da je ta oblast reformisana, a kada dođe do pregovora, onda ide detaljna provera da li nešto formalno usvojeno, zaista funkcioniše u praksi.

    “I kada dođe do početka pregovora potrebni su jako veliki kapaciteti za to, potrebno je mnogo truda da se samo prođe kroz skrining, a tek onda kasnije poglavlje po poglavlje ispunjavanja uslova koji će biti mnogo “dubinskije” da tako kažem reforme nego ono što smo do sada vidjeli gdje je bilo dovoljno da se izmijeni samo jedan dio zakona i da se to računa kao ispunjavanje nekakvih uslova”, kaže Ivana Korajlić, izvršni direktor Transparensi BiH.

    Kada se sve sabere, put do datuma kada će biti otvoreni pregovori se čini daleko, a punopravno članstvo – još dalje.

  • Dodik zaprijetio Šmitu: Dođe li u Srpsku, biće uhapšen i deportovan

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik i da on ne smije da dođe u Srpsku jer će biti uhapšen i deportovan.

    On je naveo da Šmita ne prate policajci UN, nego ga prate Nijemci, i oni su u jednoj bespravnoj situaciji, ali imaju podrška Britanija i SAD i pokušavaju da nametnu neka rješenja.

    Prema njegovim riječima, tehnički detalji oko Izbornog zakona BiH nisu sporni, ali su sporne stvari koje se odnose na Centralnu izbornu komisiju /CIK/.

    Dodik je naveo da te izmjene, koje Šmit želi da nametne, obiluju nepravilnostima i kao takve su neprihvatljive.

    “On je napisao CIK-u da imenuje predsjednike biračkih odbora u cijeloj BiH, a problem je jer je BiH visoko decentralizovana”, rekao je Dodik za Televiziju “Prva”.

    Dodik je istakao da je u Sarajevu glavna priča ko će “udariti” na Dodika, kako bi bio glavna faca, ali da su svi oni koji su to činili bivši, a da je on još uvijek tu.

    On je naveo da živi za to kada će propasti BiH koja je propala zemlja koja opstaje na strahu i na nasilju.

    Dodik je istakao da se sve čini da se razgradi Srpska, da se zovu direktore banaka, prijeti sankcijama, ocjenjujući da je to podmukla priča svojstvena Amerikancima koji izvršioce traže među domaćim izdajnicima.

    Predsjednik Srpske poručio je da on zastupa političke interese svog naroda i da će nastaviti da to čini, te ponovio da razgradnja Republike Srpske traje od momenta potpisivanj Dejtonskog sporazuma.

  • Dodik: Na vaskršnjem Saboru deklaracija kao put za djelovanje u budućnost

    Dodik: Na vaskršnjem Saboru deklaracija kao put za djelovanje u budućnost

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da će sa predstojećeg vaskršnjeg svesrpskog Sabora biti poslata snažna poruka o srpskom jedinstvu i donijeta deklaracija koja će biti put za djelovanje u budućnosti.

    On je rekao da Srbija i Srpska na Saboru žele da definišu svoju poziciju, da podrže Srpsku pravoslavnu crkvu, jer crkva djeluje i van granica i Srbije i Srpske, da se osvrnu na poziciju srpskog naroda, te zapitao kada će drugi pristati na činjenicu da su i nad Srbima vršeni zločini.

    Dodik je podsjetio da tu ideju o svesrpskom saboru već dugo njeguju i on i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, a da je Vučić smatrao da sada treba da bude održan, te da će na tom saboru biti prisutno rukovodstvo Srbije i Srpske, parlamentarci, predstavnici SPC, srpskog naroda iz regiona.

    • Na saboru ćemo da raspravljamo o svim pitanjima i da donesemo deklaraciju – dodao je on.

    Dodik je istakao da misli da sa tog sabora treba biti poručeno da je Dejtonski sporazum prekršen, kao i Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum i da to nisu uradili Srbi, nego neko drugi.

    • Pošto je Srbija potpisala Dejtonski sporazum, a mi anekse, imamo pravo da o tome govorimo – rekao je Dodik za Televiziju Prva.

    S druge strane, kaže on, na Saboru treba reći da je Kristijan Šmit lažan /visoki predstavnik/, da nema nikakve formalne ingerencije, i da u tom pogledu sve što on donosi nema pravnu snagu i da će jednog dana morati da se poništi.

    Dodik je napomenuo da treba čuvati suverenitet Srbije i Srpske, kao i da postoje i neki ljudi koji razmišljaju da je konačno došlo vrijeme da se proglasi neki akt o ujedinjenju, te istakao da to ne bi trebalo da bude ni protiv muslimana, niti Hrvata.

    On je podsjetio da Srpska i Srbija imaju pravo na specijalne veze i odnose, te da te odnose treba da se prošire i ojačaju i na svim drugim pitanjima, koji treba da se razviju.

    Dodik je naveo da treba ukazati na lošu poziciju Srba u FBiH, ali i reći da su Srbi spremni da sarađuju sa Bošnjacima, a ne da Bošnjaci rade sa strancima sa jedinim ciljem da razruše Republiku Srpsku.

    • Kako onda da vam vjerujem. Kada sjednemo i dogovorimo se i muslimanska strana napravi zapisnik o tome, a na sljedećem sastanku odustaju od toga što su samo prije tri dana napsali – zapitao je Dodik.

    Dodik je istakao da su njemu i Vučiću najvažniji mir, bez obzira što drugi /Bošnjaci/ stalnno pričaju o ratu.

    On je naglasio da nikada nije rekao da je rješenje za BiH ratna opcija, te istakao da po svaku cijenu treba izbjeći rat, te da su zato Srbi morali ponekad da odustanu od nekih svojih ciljeva, jer se nisu stvorile objektivni uslovi i političke okolonosti.

    • Ali, u svakom slučaju mislim da će ovo biti jedna prekretnica, jedna legalizacija
      odnosa koji su prirodni i koji ne idu na štetu ni na koga drugog, nego idu na afirmaciju tih interesa – rekao je Dodik.

    On je zapitao zašto se stalno od Srba očekuje da svoje interese “bace na pod”, te naglasio da treba rehabilitovati slovo Dejtona.

    Dodik je rekao da nije u skladu sa Dejtonskim sporazumom da BiH ima sud, tužilaštvo, obavještajnu službu, indirektne poreze, te da je sve to nametnuto silom.

    Komentarišući napise hrvatskih medija o Vaskršem saboru da “Dodik, Vučić i patrijarh Porfirije kreću u osvajački pohod”, Dodik je rekao da Hrvatima i Katoličkoj crkvi u Srbiji i Srpskoj niko ništa ne zabranjuje, te zapitao kako je moguće i da Srbi u Sloveniji još nemaju status nacionalne manjine, a brojčano su veći od bilo koje druge u toj zemlji.

    Povodom ocjene američke Ambasade u BiH da je u parlamentu Srpske proguran izborni zakon i da to predstavlja napad na BiH i Dejton, Dodik je rekao da ne može da stigne da ruši BiH od američke Ambasade koja to radi svaki dan.

    On je dodao da nekoliko Amerikanaca radi u Ambasadi, a da je mnogo lokalnog muslimanskog osoblja, te da je šefica pres-službe muslimanka.

    • Pa šta vi očekujete da će ona pisati objektivna saopštenja. Potpuno sam razočaran načinom na koji sada pišu saopštenja /u Ambasadi SAD/, to je na nivou manje srednje razvijene opštine u BiH – rekao je Dodik.
  • Stevandić: Zakone usvajaju nadležni organi, a ne samozvani stranci u BiH

    Stevandić: Zakone usvajaju nadležni organi, a ne samozvani stranci u BiH

    Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit saopštio je odluku o nametanju izmena Izbornog zakona BiH, pozivajući se na Bonska ovlašćenja. Predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić navodi za RTS da je jasno da zakone usvajaju nadležni organi, nazivajući Šmita “samozvancem u BiH”. “Mi nismo neko ko će odustati od svoje zemlje i onoga što smo dobili Dejtonskim sporazumom, da donosimo odluke i odlučujemo u svojoj zemlji”, poručio je Stevandić.

    Objavljujući odluku kojom donosi izmene Izbornog zakona BiH, Kristijan Šmit tvrdi da je to u skladu sa njegovim mandatom i Bonskim ovlašćenjima.

    Razgovor Ivane Tatomir Čkonjević sa Nenadom Stevandićem
    Predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, sa druge strane, ukazuje da zakone usvajaju nadležni organi, nazivajući Šmita “samozvancem u BiH”.

    “To ne može niko da promeni i to ne postoji ni u kakvim ovlašćenjima, ni u Bonskim, koliko god ona bila legalna ili nelegana. Sa druge strane, u Bonskim ovlašćenjima ne piše da je visoki predstavnik zakonodavac. Venecijanska komisija još 2012. godine je napisala da zakone donose nadležna parlamentarna tela, a ne samozvani stranci”, navodi Stevandić.

    Prema njegovim rečima Kristijan Šmit nije legalno postavljen.

    “Isto tako u ovom momentu čitav svet, svi parlamentarci u Strazburu i u svim zemljama znaju da on nije legalno postavljen. Mi smo dokument preveli na više jezika, on sadrži sve rezolucije koje su imenovani drugi visoki predstavnici, od Karla Bilta do Incka i Šilinga koji je obaveštenjem imenovan. On nema nijedan relevantni dokument i on nije diplomata Ujedinjenih nacija, znači to svi znaju. I naravno, sad pošto smo mi to obznanili i reagovali na mnogo adresa, sad su oni besni na nas”, ocenjuje Stevandić.

    RTS

    Čitaj mi!
    NEDELJA, 31.03.2024, 09:58 -> 10:39

    IZVOR:
    RTS

    Predsednik Skupštine Republike Srpske: Zakone usvajaju nadležni organi, a ne samozvani stranci u BiH
    Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit saopštio je odluku o nametanju izmena Izbornog zakona BiH, pozivajući se na Bonska ovlašćenja. Predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić navodi za RTS da je jasno da zakone usvajaju nadležni organi, nazivajući Šmita “samozvancem u BiH”. “Mi nismo neko ko će odustati od svoje zemlje i onoga što smo dobili Dejtonskim sporazumom, da donosimo odluke i odlučujemo u svojoj zemlji”, poručio je Stevandić.

    Objavljujući odluku kojom donosi izmene Izbornog zakona BiH, Kristijan Šmit tvrdi da je to u skladu sa njegovim mandatom i Bonskim ovlašćenjima.

    Razgovor Ivane Tatomir Čkonjević sa Nenadom Stevandićem
    Predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, sa druge strane, ukazuje da zakone usvajaju nadležni organi, nazivajući Šmita “samozvancem u BiH”.

    “To ne može niko da promeni i to ne postoji ni u kakvim ovlašćenjima, ni u Bonskim, koliko god ona bila legalna ili nelegana. Sa druge strane, u Bonskim ovlašćenjima ne piše da je visoki predstavnik zakonodavac. Venecijanska komisija još 2012. godine je napisala da zakone donose nadležna parlamentarna tela, a ne samozvani stranci”, navodi Stevandić.

    Prema njegovim rečima Kristijan Šmit nije legalno postavljen.

    “Isto tako u ovom momentu čitav svet, svi parlamentarci u Strazburu i u svim zemljama znaju da on nije legalno postavljen. Mi smo dokument preveli na više jezika, on sadrži sve rezolucije koje su imenovani drugi visoki predstavnici, od Karla Bilta do Incka i Šilinga koji je obaveštenjem imenovan. On nema nijedan relevantni dokument i on nije diplomata Ujedinjenih nacija, znači to svi znaju. I naravno, sad pošto smo mi to obznanili i reagovali na mnogo adresa, sad su oni besni na nas”, ocenjuje Stevandić.

    EU: Rukovodstvo RS podriva ustavni poredak BiH
    Reagovao je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koji je poručio da Samostalnost Srpske postaje sve izglednija, jer su muslimani srušili dejtonsku BiH i izašli iz ustavnog okvira.

    Iz delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini saopštavaju da žale što je rukovodstvo Republike Srpske odlučilo da, kako kažu, podiže tenzije i podriva ustavni poredak Bosne i Hercegovine. A iz ambasade SAD poručuju da je posredi, kako ističu, Dodikov napad na državnu strukturu BiH.

    Stevandić: EU pod pritiskom ambasade SAD promenila kurs
    Predsednik Skupštine RS Nenad Stevandić kaže da je prava reakcija Evropske unije bila da Kristijan Šmit proizvodi krizu svojom nelegalnom odlukom. Ona je promenjena, kako kaže, pod jakim pritiskom američke ambasade u roku od pet dana.

    “Prva odluka Evropske unije i delegacije je da je Kristijan Šmit proizveo krizu svojom nelegalnom odlukom jer smo mi upravo otvorili pregovore. I mi smo imali jedno deset dana na snazi odluku Evropske unije da Kristijan Šmit nije učinio ništa pametno. Imali smo Savet bezbednosti, imali smo odluku Hrvatskog narodnog sabora, svih političkih partija, da se Hrvati ne slažu se s njim, Srbi se ne slažu i Republika Srpska se ne slaže”, navodi Stevandić.

    Onda je, kako kaže, usledio neviđeni pritisak američke ambasade.

    “Znači, u jednom momentu Kristijan Šmit ima protiv sebe Savet bezbednosti i Evropsku uniju. Jedan entitet, dva konstituciona naroda i on nema šta da traži, on se spremao za odlazak. Onda ide neviđeni pritisak američke ambasade, što mi ne možemo da kažemo da nije jako i veliko, bez obzira što nije legalno. I Evropska unija menja, pod tim pritiskom u roku od pet dana svoj kurs, prebacuje se da ne bude kriv samo Šmit, nego da budemo malo i mi”, kaže Stevandić.

    “Najteži trenutak u RS, ali mi nismo u defanzivnoj poziciji”
    Ukazuje da je ovo najteži momenat za Republiku Srpsku.

    “Ovo jeste najteži trenutak za Republiku Srpsku, ali mi nismo u defanzivnoj poziciji. I ono što je veoma važno, mi ne bavimo nikakvim aktivnostima koje su van zakona i koje su van normalnog političkog spektra. U Republici Srpskoj nema paljenja američkih zastava, primitivnih demonstracija, znači mi se borimo parlamentarnim načinima. Donosimo rezolucije, deklaracije, zaključke“, kaže Stevandić.

    Sa druge strane, kaže, građanima Republike Srpske se oduzimaju osnovna prava.

    “Mi smo smo žrtve terorizma. Nama se oduzima pravo na lečenje u našoj zemlji jer su nam blokirani žiro-računi u našoj zemlji. To nikad niko nije radio. To je neoliberalno i neonacističko. Reči su teške, ali su istinite. Znači, u ovom momentu ćemo mi imati ljude u Republici Srpskoj koji su zaradili svoju platu, a ne mogu da je prime, ne mogu da se leče, da plate osiguranje, da registruju automobile jer su njihovi matični brojevi u svim bankama bez sudske odluke“, kaže predsednik skupštine RS.

    Poručuje da uprkos svemu Republika Srpska nikada nije zatvorila vrata pregovorima.

  • Stanivuković otkrio da li će napustiti PDP ako ne bude kandidat

    Stanivuković otkrio da li će napustiti PDP ako ne bude kandidat

    Nisam član stranke u kojoj vlada jednoumlje i u kojoj svako mora biti uz mene. PDP nije ni Mladen Ivanić, nije ni Branislav Borenović, nije ni Draško Stanivuković.

    Rekao je ovo u razgovoru za MojuHercegovinu gradonačelnik Banjaluke i potpredsjednik PDP-a Draško Stanivuković koji se posljednjih mjeseci bori kako bi unutar stranke kojoj pripada dobio dovoljno glasova kako bi i zvanično ušao u borbu za drugi mandat. Na tom putu zvanično su mu se “ispriječili” druga dva potpredsjednika, Igor Crnadak i Milko Grmuša.

    – To je dio demokratskog progresa. Svi mi činimo PDP i važno je reći da većina kroz demokratske procese uređuje politiku stranke. Sve je to samo dio demokratskih procedura. E sada… Mi živimo na brdovitom Balkanu i navikli smo na velike vođe. Navikli smo da veliki vođa kaže kada je dan i kada je noć, a onda cijela stranka viče to isto. PDP nije dio takve jedne politike. Pripadam partiji koja je zaista demokratska – rekao je Stanivuković.

    On je potom upitan kako će se ponašati ukoliko stranačko rukovodstvo izabere nekog drugog, a ne njega.

    – Samo kukavice odlaze i prave nešto novo kada ne ostvare unutar svoje stranke određeni cilj. Nekad kažete da se ne slažete sa nekim postulatima i sa nekim normama i nakon toga imate drugi vid političkog djelovanja, ali to je nešto drugo. Ali ako ne budete zadovoljni time što niste dobili kandidaturu? To podsjeća na malo dijete koje se duri zato što nije dobilo igračku. Takvo ponašanje često vidimo na političkoj sceni. Ja sam dio PDP-a cijelu jednu deceniju. To nije kratak vremenski period. Bilo je mnogo sjednica i mnogo odluka unutar samog PDP-a koje nisu išle meni na ruku, ali sam ostao tu i borio se. Sve je to dio političkog sazrijevanja i rasta unutar jedne stranke. Morate imati strpljenje – rekao je on.

    Međutim, on ističe kako je prirodno da dobije šansu za obnovu mandata s obzirom na to da je gradonačelnik koji je, kako kaže, ostvario najveće rezultate.

    – Ali, postoje organi stranke koji moraju da se poštoju. Postoje procedure kroz koje morate da prođete bez obzira na to ko ste i ja želim to da poštujem. Stranka kojoj pripadam takvim procedurama i takvom demokratijom samo snaži i jača. Bez obzira na ishod te bitke, pripadam PDP-u i siguran sam da sam svojoj stranci donio rast, mnogo dobrih rezultata i mandata – zaključio je gradonačelnik Banjaluke.

  • Narodni front će imati kandidate za gradonačelnike Banjaluke i Gradiške

    Narodni front će imati kandidate za gradonačelnike Banjaluke i Gradiške

    Glavni odbor Narodnog fronta odlučio je danas da ova partija ponudi svoje kandidate za gradonačelnike i načelnike za Banjaluku, Gradišku, Šipovo, Bratunac i Rudo.

    Predsjednik Narodnog fronta Jelena Trivić rekla je novinarima u Banjaluci da je na sjednici Glavnog odbora doneseno niz unutarstranačkih odluka u vezi sa pripremama za lokalne izobre koje se tiču formiranja izbornih lista, posmatrača, izbornih štabova i ostalih operativnih pitanja.

    “Razgovarano je o kandidaturama za načelnike i gradonačelnike i donesen prijedlog da Narodni front ponudi kandidate za Banjaluku, Gradišku, Šipovo, Bratunac i Rudo, uz mogućnost da u još nekim malim opštinama imamo svog kandidata za načelnika”, rekla je Trivićeva.

    Ona je dodala da će za ovih pet lokalnih zajednica razgovarati o podršci drugih opozicionih stranaka i nastojati da ti pregovori budu završeni što prije kako bi se moglo ući u proces priprema za izbore na vrijeme.

    “Kakva god budu izborna pravila mi ćemo na izbore izaći u ovom momentu u 40 lokalnih zajednica”, rekla je Trivićeva.

    Govoreći o posljednjim nametanjima Kristijana Šmita, Trivićeva je rekla da je Narodni front protiv nametanja bilo koje vrste, te ocijenila da Izborni zakon BiH ne bi trebalo da bude poluga izborne krađe, prenosi Srna.