VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Potrošačka korpa sve praznija

    Potrošačka korpa sve praznija

    Da je kriza natjerala građane Republike Srpske da stegnu kaiš i smanje potrošnju jasno je iz najnovijih statističkih podataka, prema kojima je promet u trgovinama na malo, mjeren u tekućim cijenama, u januaru pao za 14,6 odsto u odnosu na decembar prošle godine

    Iako je januar mjesec koji obiluje brojnim slavljima, počevši od Božića, Pravoslavne nove godine do nekoliko velikih slava, čija priprema zahtijeva velike nabavke, podaci Zavoda za statistiku RS pokazuju da je promet u trgovinama na malo, kada su u pitanju hrana, pića i duvanski proizvodi, posmatran u tekućim cijenama u prvom mjesecu ove godine bio manji za 11,2 odsto u odnosu na decembar 2023. godine.

    Veliki pad prometa imale su i pumpadžije, jer su statističari izračunali da je u posmatranom periodu prodaja goriva i maziva smanjena za 9,5 odsto.

    Portparol Privredne komore RS Dejan Rauš kaže za “Glas” da su brojni faktori uticali na negativnu statistiku, odnosno na smanjenje prometa u maloprodaji.

    – Trgovine na malo već neko vrijeme su suočene sa izazovima koji uključuju pad prometa uzrokovan prije svega smanjenjem kupovne moći građana, uticajem inflacije i povećanjem cijena ulaznih troškova, a što se odrazilo i na poskupljenje proizvoda. Sve se to u krajnjoj liniji oslikava na godišnje podatke koji nisu ohrabrujući – rekao je Rauš. On je istakao da se građani sve više okreću kupovini samo onoga što im je trenutno dostupno i finansijski pristupačno.

    – Ovaj trend će se vjerovatno nastaviti i u narednom periodu, zbog visokih ulaznih troškova i povećanih troškova proizvodnje. Predviđanja su da će cijene ostati na sadašnjem nivou ili čak dodatno rasti. Ako i dođe do pojeftinjenja, to će biti minimalno – naglasio je Rauš.

    Linker
    Predsjednica dobojskog udruženja građana “ToPeeR” Snežana Šešlija smatra da je enormno povećanje cijena glavni krivac za pad prometa u trgovinama u Srpskoj.

    – Poskupljenje je natjeralo potrošače da smanje broj artikala u korpi. Nekada se kupovalo pet komada jednog proizvoda, a sada jedan. Vjerujem da bi statistički podaci bili još gori da se u obzir uzimaju prodate količine, a ne finansijski aspekat, koji je zbog poskupljenja “prenaduvan” u odnosu na realno stanje. Građani su primorani da stegnu kaiš, odriču se mnogih stvari, plus što kupuju najjeftiniju robu, ne mareći uopšte za kvalitet – rekla je Šešlija. Prema njenim riječima, već sada je jasno da će se negativan trend nastaviti i u narednim mjesecima.

    – Dolazimo u još goru situaciju zbog povećane minimalne plate, budući da se na dnevnom nivou cijene robe povećavaju od jedan do pet feninga. To prolazi neprimjetno, ali će već od idućeg mjeseca, sigurna sam, prouzrokovati drastičan pad potrošnje i prometa – smatra Šešlija.

    Prasići natjerali na štednju

    Snežana Šešlija kaže da su visoke cijene prasića u januaru mnoge građane natjerale na štednju prilikom kupovine drugih namirnica.

    – Ljudi su za slavu morali kupiti pečenicu, za koju su morali izdvojiti znatno više novca nego godinu ranije, a prasići uglavnom ne ulaze u maloprodaju statistiku. Budući da su se samo za tu stavku prekomjerno istrošili, morali su praviti rezove kod druge robe – pojasnila je Šešlija.

  • EU prelazi na ratni režim

    EU prelazi na ratni režim

    Evropska komisija predložiće sutra niz mera pomoću kojih će EU svoju industriju naoružanja prebaciti na ”režim ekonomije u periodu rata”

    Na taj korak odlučila se kako bi pružila bolji odgovor na napade Rusije na Ukrajinu.

    Evropski komesar za industriju Tjeri Breton izneće predloge za podsticanje zemalja EU da zajedno kupuju više oružja od evropskih kompanija, kako bi se tim kompanijama pomoglo da povećaju proizvodne kapacitete, prenosi Rojters.

    “Moramo da promenimo paradigmu i pređemo u režim ratne ekonomije. To takođe znači da evropska odbrambena industrija mora da preuzme više rizika, uz našu podršku”, rekao je Breton.

    On je istakao da će Evropa morati da učini još više da osnaži svoju odrbanu u slučaju da za predsednika SAD bude izabran Donald Tramp, koji je prethodno kritikovao pojedine članice NATO-a.

    “U trenutnom geopolitičkom kontekstu, Evropa mora da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost, bez obzira na ishod izbora naših saveznika svake četiri godine”, ocenio je Breton.

    Bretonovi predlozi uključuju stvaranje mehanizma koji pomaže zemljama koje nisu članice EU da kupuju oružje od evropskih proizvođača.

    Predloge će takođe analizirati i pripadnici NATO-a, koji su ranije pozdravili nastojanja EU da pomognu odbrambene kapacitete EU, ali i koji su upozorili da potezi EU ne smeju da se kose sa radom Alijanse.

  • Evropska unija želi da investira u energetske koridore na Balkanu

    Evropska unija želi da investira u energetske koridore na Balkanu

     EU želi da izgradi transbalkanski koridor za transport električne energije koji bi povezao transmisione sisteme BiH, Crne Gore i Srbije s mrežama Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Italije.

    S tim u vezi EU je spremna da značajno finansijski podrži ove projekte, koji se provode uz nadzor i dogovor u sklopu Energetske zajednice.

    U Evropskoj komisiji kažu da će transbalkanski elektroenergetski koridor značajno ojačati važne koridore sjeveroistok-jugozapad, istok-zapad, kao i regionalne i panevropske koridore koji su, kako kažu, među najopterećenijim koridorima prenosa u regionu jugoistočne Evrope.

    “U zapadnoj Srbiji trenutno se gradi dvokružni vod od 400 kilovolti Obrenovac – Bajina Bašta u dužini od 109 kilometara, a u pripremi je nova dionica od 84 km koja povezuje Crnu Goru i BiH. Transbalkanski elektroenergetski koridor je inicijativa Tima Evropa koji podržavaju Njemačka i Italija, a projekti se finansiraju iz kredita KfW-a od 70 miliona evra”, kažu u Evropskoj komisiji.

    Za BiH će ovi projekti biti posebno kritični jer je zemlja u obavezi da narednih godina značajno izgradi obnovljive kapacitete, poput iskorištavanja energije sunca i vjetra, kao i da izgradi hidropotencijale.

    Ovi projekti neće biti svrsishodni ako ne budu izgrađeni sistemi dalekovoda za transport električne energije i povezivanje na evropske koridore.

    Naime, termocentralama su ili istekli resursi, ili su pri kraju, a u Energetskoj zajednici ocjenjuju da nema ekonomske isplativosti da se na toj zastarjeloj tehnologiji izvede remont, tim više što, kako naglašavaju, BiH će ući u evropsku šemu trgovine emisijama, što će energiju iz termocentrala učiniti nekonkurentnom. 

    Poseban problem za BiH predstavljaju sankcije Energetske zajednice zbog neprovođenja obaveza iz Trećeg energetskog paketa.

    Uprkos tome, kako kažu, BiH i dalje učestvuje u projektu transbalkanskog energetskog koridora.

    “BiH učestvuje u projektu PECI transbalkanskog koridora, čiji je cilj povezivanje prenosnih mreža Srbije, Crne Gore i BiH na naponskom nivou 400 kV. Bh. dio 400 kV dalekovoda Višegrad – Bajina Bašta čeka na realizaciju Srbije, odnosno izgradnju 400 kV dalekovoda Obrenovac – Bajina Bašta”, kažu oni.

    Osim što je BiH u problemu zbog velikog učešća termoelektrana u ukupnoj proizvodnji električne energije, Energetska zajednica je BiH uvela sankcije i zbog velikog udjela ispuštanja nedozvoljenih čestica u atmosferu.

    “Zato što nije značajno smanjila emisije osam velikih termoelektrana koje potpadaju pod okvir definisan u Nacionalnom planu smanjenja emisija BiH, došlo je do kršenja članova IV, VI i XVI Direktive 2001/80/EC Evropskog parlamenta i Savjeta održanog 23. oktobra 2001. u vezi s ograničenjem ispuštanja određenih zagađivača u vazduh”, naglašeno je.

    Istovremeno, EU je obezbijedila značajna sredstva i za zemlje članice kako bi u što kraćem vremenu izbacili iz upotrebe termoelektrane i investirali u obnovljive izvore energije.

    Projekat predviđa pravednu energetsku tranziciju, koja bi vodila računa i o socijalnim aspektima, odnosno zaposlenima u neperspektivnim djelatnostima.

    “Podrška će biti dostupna svim državama članicama, fokusirana na one u kojima najviše ljudi radi na fosilnim gorivima. Države članice mogu dobiti pristup pripremanjem planova teritorijalne pravedne tranzicije koji pokrivaju period do 2030. godine, identifikujući teritorije koje bi trebalo da dobiju najveću podršku. Planovi bi takođe trebalo da odrede načine za najbolje rješavanje društvenih, ekonomskih i ekoloških izazova”, stoji na stranici Evropske komisije.

  • Sprema se “kineski šok”?

    Sprema se “kineski šok”?

    Kina bi ponovo mogla da preplavi strana tržišta jeftinom robom.

    Kina udvostručuje izvoz kako bi oživela ekonomski rast i svet bi ponovo mogao da doživi “kineski šok” kada tržišta budu preplavljena jeftinom robom iz ove zemlje, prenosi “Vol Strit žurnal” (WSJ).

    Firme iz Kine su podržane jeftinim državnim kreditima i fabrike proizvode više automobila, mašina i potrošačke elektronike nego što lokalno tržište može da apsorbuje.

    WSJ podseća da su krajem 90. godina prošlog veka Sjedinjene Američke Države i globalna ekonomija doživeli “kineski šok”, odnosno rekordan uvoz kineske robe po povoljnim cenama za potrošače.

    Uvoz robe iz Kine je pomogao da se inflacija održi na niskom nivou, ali je istovremeno doveo do gubitka radnih mesta u lokalnoj proizvodnji i zatvaranja celih fabrika.

    Prvi “kineski šok” snizio je cene robe u Sjedinjenim Američkim Državama, ali je od 1999. do 2011. godine doveo do toga da više od dva miliona ljudi ostane bez posla jer proizvođači nameštaja, igračaka i odeće nisu uspeli da se izbore sa konkurencijom.

    Situacija prema mišljenju ekonomista sada može da bude još komplikovanija pošto Kina može da preplavi tržište visokotehnološkim proizvodima po niskim cenama.

  • Odluka Ustavnog suda neće dovesti do rasta cijena električne energije za potrošače

    Odluka Ustavnog suda neće dovesti do rasta cijena električne energije za potrošače

    Odluka Ustavnog suda Republike Srpske neće dovesti do povećanja cijena električne energije za potrošače u Srpskoj, rečeno je na današnjem sastanku predstavnika Regulatorne komisije za energetiku, predsjednika Srpske Milorada Dodika, premijera Radovana Viškovića, direktora Elektroprivrede Luke Petrovića i resornog ministra Petra Đokića.

    Tom prilikom je usaglašeno da će Regulatorna komisija za energetiku donijeti rješenje kojim će se prilagoditi odluci Ustavnog suda o tarifama za obračun električne energije, objavljeno je profilu Vlade na društvenoj mreži Iks.

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik objavio je na Iksu da će Regulatorna komisija za energetiku donijeti rješenje kojim će se prilagoditi odluci Ustavnog suda o tarifama za obračun električne energije i u okviru tarifnih grupa neće postojati podgrupe.

    Premijer Višković je istakao da su predstavnici Republike Srpske brzo djelovali nakon odluke Ustavnog suda Republike Srpske i donijelu odluku kako električna energija ne bi poskupila za građane.

    Poručio je da Vlada Republike Srpske neće dozvoliti da cijena struje bude povećana i da će iskoristiti sve mehanizme da ostane najjeftinija u regionu, kao i do sada.

  • Koliko zarađuju zaposleni u ministarstvima u Vladi Republike Srpske

    Koliko zarađuju zaposleni u ministarstvima u Vladi Republike Srpske

    Prosječna neto plata zaposlenih u ministarstvima republičke Vlade kreće su u rasponu od 1.800 do čak 2.180 maraka, a resor energetike i rudarstva koji vodi Petar Đokić može se pohvaliti najvećom prosječnom platom, dok je najmanja kod njegovog kolege Save Minića koji upravlja poljoprivredom, šumarstvom i vodoprivredom.

    Podaci iz ministarstava u Vladi Srpske o prosječnoj zaradi za svako zasebno pokazuju da pojedini resori sa prosječnom platom i do skoro 900 maraka premašuju republički prosjek, koji prema posljednjim podacima iznosi 1.312 maraka.

    Više od 2.000 KM
    Prosječna isplaćena neto plata za zaposlene u Ministarstvu energetike i rudarstva za januar 2024. godine iznosila je 2.182,86 KM.

    “U ovom ministarstvu zaposleno je 55 radnika, od čega su 52 sa visokom stručnom spremom i tri sa srednjom stručnom spremom”, kazali su “Glasu Srpske” u Ministarstvu energetike i rudarstva RS.

    Slijedi ih resor saobraćaja i veza RS, kojim upravlja Nedeljko Čubrilović, a gdje prema posljednjim podacima prosječna neto plata iznosi 2.148,31 KM, dok nešto manji prosjek ima resor za evropske integracije i međunarodnu saradnju na čijem čelu je Zlatan Klokić. Prema njihovim podacima, prosječna plata isplaćena za januar iznosila je 2.048 KM.

    Ministarstvo pravde, na čijem je čelu Miloš Bukejlović, jedino javno i to svakog mjeseca, objavljuje ove podatke još od 2016. godine, a statistika pokazuje da su zaposleni u ovom resoru u januaru u prosjeku zaradili 2.046 maraka.

    Prosječnom platom koja je veća od 2.000 maraka može se pohvaliti i resor porodice, omladine i sporta kojim rukovodi Selma Čabrić, a prema posljednjim podacima prosjek plate kod njih iznosi 2.027,45 maraka.

    Posljednje, šesto mjesto, ali ništa manje slavno, liste onih koji imaju prosječna primanja iznad 2.000 maraka pripalo je Ministarstvu privrede i preduzetništva kojim rukovodi Vojin Mitrović. Prosječna neto plata prema posljednjim podacima iznosi 2.023 KM.

    Od 1.800 do 2.000 KM
    S druge strane, prosječna zarada u šest resora Vlade Srpske kreće se od 1.900 do 2.000 maraka, a prvo ispod 2.000 maraka je Ministarstvo za naučnotehnološki razvoj i visoko obrazovanje na čijem je čelu Željko Budimir, gdje je prosjek plate 1.974,78 maraka.

    Slijedi ih resor kojim rukovodi Alen Šeranić, odnosno Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite, gdje je prosječno isplaćena neto plata u januaru iznosila 1.963,20 KM.

    Prosjek plate u Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju, na čijem je čelu Bojan Vipotnik, je 1.935,34 marke, a u resoru uprave i lokalne samouprave, kojim rukovodi Senka Jujić, 1.927,70 maraka.

    Nešto manje zarađuju u Ministarstvu finansija, na čijem je čelu Zora Vidović, a gdje prema posljednjim podacima prosječna neto plata iznosi 1.916 KM, dok je u resoru trgovine i turizma, koji vodi Denis Šulić, prosječna neto plata u januaru 2024. godine iznosila 1.902,10 maraka.

    Međutim, ima i resor koji je ispod crte od 1.900 maraka, a to je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS.

    “Na osnovu analize na bazi januara 2024. godine, prosječna neto plata isplaćena za zaposlene iznosi 1.811,15 KM”, kazali su u Ministarstvu poljoprivrede.

    “Glas Srpske” je pitanja poslao i na adresu ministarstava prosvjete i kulture, unutrašnjih poslova te rada i boračko-invalidske zaštite kojim upravljaju Željka Stojičić, Siniša Karan i Danijel Egić, ali od njih odgovore nisu dobili.

    Podaci o prosječnim zaradama zaposlenih u ministarstvima pokazuju da je onaj ko je uspio da dobije posao u javnom sektoru na dobitku, a da za rezultate svoga rada ne mora da se sekira, kazao je ekonomski analitičar Zoran Pavlović.

    Naglasio je da su zbog takve situacije najpoželjniji poslovi u javnom sektoru, jer niko ne odgovara za rezultate svog rada kao što je to u privatnom sektoru.

    “S druge strane, vidimo da se narušava dogovor ili sugestija Svjetske banke po kojoj ne treba zapošljavati nove radnike u javnom sektoru i povećavati plate. Kao što vidimo, to se ne poštuje, a veliko je pitanje iz čega će se sve to moći i isfinansirati s obzirom na to da su prihodi od indirektnih poreza u porastu, ali i obaveze po osnovu vraćanja kredita rastu, dok su direktni porezi u padu”, rekao je Pavlović za “Glas Srpske”.

    To u prevodu, naglašava, znači da će javni sektor ili morati da uzima kredite da bi isplaćivao plate ili da te plate smanjuje.

    “Drugu opciju je veoma teško izvesti jer je uglavnom riječ o zaposlenima koji su iz određenih krugova i partija koje su na vlasti”, zaključio je Pavlović.

    Sindikat
    Predsjednik Sindikata uprave RS Božo Marić rekao je da visokom prosjeku plata u ministarstvima najviše doprinose rukovodeći kadrovi.

    “Nisu računate plate namještenika koji nemaju status službenika, a rade u tim ministarstvima. S druge strane, ako posmatramo to na način da je jedan načelnik odjeljenja, koji je zadužen za izradu nekog zakona, imao 1.800 pa i 1.900 maraka primanja, a iz toga izuzmemo topli obrok i regres, dođemo do toga da on ima platu oko 1.500, 1.600 KM, što i nije tako velika plata u odnosu na druga zanimanja, gdje zaposleni nisu uložili znanje da bi radili najsloženije poslove za državu”, kazao je Marić.

  • Petrović: Sagledati sve posljedice odluke Ustavnog suda i zaštititi građane

    Petrović: Sagledati sve posljedice odluke Ustavnog suda i zaštititi građane

    Generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske Luka Petrović rekao je da će ERS uputiti dodatna obrazloženja Regulatornoj agenciji i vidjeti da li postoji mogućnost da se sagledaju sve posljedice odluke Ustavnog suda Srpske o tarifama za obračun električne energije, te izrazio nadu da će Ustavni sud razmotriti dodatne elemente i da ostanu tarifne grupe kako bi građani bili zaštićeni dugoročno.

    Petrović je naglasio da zemlje u okruženju koriste isti princip obračuna cijena za potrošnju električne energije kao u Srpskoj, kao i da je nemoguće da nije bilo tehničkog obrazloženja u Ustavnom sudu Republike Srpske da je ovakva praksa povoljnija za 86 odsto građana u Srpskoj.

    • ERS je poštovao odluke Regulatorne agencije koja je pratila stanje u okruženju i tako donijela odluku koja je bila na korist svih građana Republike Srpske – naveo je Petrović.

    On je naveo da u Srbiji, Hrvatskoj i Sjevernoj Makedoniji koriste princip kao u Srpskoj da se obračunava svima u jednoj grupi po istoj cijeni, u drugoj grupi samo preostali dio po drugoj cijeni i u trećoj samo taj prekomjerni dio po trećoj cijeni.

    Petrović je pojasnio da bi ukidanjem tarifnih grupa 86 odsto građana moralo refundirati troškove ERS razliku u cijeni.

    On je istakao da se odluka Ustavnog suda, po kojoj se ne dozvoljava obračun u tarifnim grupama, odnosi na domaćinstva, a ne na privredu koja posluje po tržišnim principima.

    Petrović je podsjetio da je namjera bila da se formiraju grupe potrošnje do 500 kilovat časova, od 500 do 1.500 kilovat-časova i više od 1.500 kilovat-časova.

    On je podsjetio i da ERS neće imati nijednu marku dodatnog prihoda, a ni rashoda nakon ove odluke.

    • Ta ista količina novca od te iste količine električne energije koja se prodavala građanima u ovim grupama sada će biti jedinstvena cijena, a to znači da bi primjenom takve odluke moralo doći do usklađivanja cijena, shodno odluci Ustavnog suda, a to znači da svi građani bilo da troše 100 ili 5.000 kilovat-časova moraju da plaćaju istu cijenu za svaki potrošen kilovat – rekao je Petrović večeras za Alternativnu televiziju.

    On je napomenuo da se ova tema ne bi trebala banalizovati u javnosti, što trenutno pokušava da uradi opozicija.

    Navodeći da odluka još nije objavljena u Službenom glasniku, Petrović je rekao da, ukoliko struka bude predočila stvari kako treba, ova situacija se može prezentovati na najvišem nivou i može se riješiti za sedam dana, ali ako se uđe u određenu proceduru može potrajati i par mjeseci.

    Ustavni sud Republike Srpske odlučio je da tarife za obračun električne energije koje se primjenjuju od 15. decembra 2022. godine nisu u skladu sa Ustavom Republike Srpske.

    Obrazlažući odluku, Ustavni sud je istakao da su osporene odluke, koje predviđaju obim potrošnje kao kriterijum za utvrđivanje naknade za nabavku električne energije, čime su krajnji kupci u okviru jedne tarifne grupe koji troše više električne energije dovedeni u nepovoljniji položaj u odnosu na krajnje kupce u okviru iste tarifne grupe koji troše manje električne energije, što je suprotno ustavnom načelu zabrane diskriminacije, prenijeli su mediji.

    Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske je, u skladu sa svojim nadležnostima, a na inicijativu Elektroprivrede Republike Srpske donijela Odluku o tarifnim stavovima za korisnike distributivnih sistema i odluku o tarifnim stavovima za javno snabdijevanje, čije pojedine članove je Ustavni sud proglasio neustavnim.

  • Nema kraja recesiji

    Nema kraja recesiji

    Industrijska recesija Evrozone se ne bliži kraju ni posle godinu dana, objavio je danas Markit ekonomiks.

    Indeks menadžera nabavki (PMI) u proizvodnji u februaru je blago pao sa januarskih 46,6 poena na 46,5 poena.

    PMI u proizvodnji je parametar koji se koristi kao indikator ekonomske aktivnosti u proizvodnji.

    Rezultat ispod 50 poena pokazuje da se proizvodnja nalazi u stanju kontrakcije, odnosno pada aktivnosti, dok rezultat iznad 50 ukazuje na ekspanziju, to jest rast aktivnosti u proizvodnji.

    Kako se navodi na sajtu kompanije S&P global, najveća kontrakcija na nivou evrozone je zabeležena u Nemačkoj, dok je nešto manji pad proizvodnje zabeležen u Holandiji, Italiji i Francuskoj.

    Nasuprot tome se Španija vratila rastu, Grčka je zabeležila najveću ekspanziju u poslednje dve godine, a proizvodnja u Irskoj je porasla najbržim tempom za 20 meseci.

    “Industrijska recesija evrozone koja traje godinu dana se ne bliži kraju, proizvodnja je opala istim tempom kao prethodnog meseca”, rekao je glavni ekonomista Hamburške komercijalne banke Sajrus de la Rubia.

    Prema njegovim rečima, kompanije u evrozoni ne očekuju izuzetno svetlu budućnost, ali se takođe ne spremaju za mračna vremena.

    Firme u proizvodnji održavaju svoje operacije, čekaju i spremne su da reaguju kada primete znake ekonomskog poboljšanja, zaključio je Sajrus de la Rubia.

  • O čemu se sve razgovaralo na samitu u Tirani

    O čemu se sve razgovaralo na samitu u Tirani

    Plan rasta za Zapadni Balkan će nam omogućiti da dodatno koristimo bližu saradnju unutar samog regiona i sa Evropskom unijom.

    To nas približava velikom tržištu od više od 400 miliona potrošača, uz pristup većem broju dobavljača robe i usluga, nižim troškovima proizvodnje i jednostavnijim načinima trgovanja.

    Osim toga, tu su i potencijali za otvaranje novih radnih mesta, niže cene, bolji kvalitet, bezbednost i širi izbor proizvoda i usluga, više inovacija, istraživanja i razvoja, mobilnost preduzeća i pojačana ekonomska aktivnost. Zato je za Srbiju ključno ubrzanje integracija u oblasti zelenih koridora, ocenjivanje usaglašenosti i jedinstveno tržište plaćanja u evrima, sa krajnjim ciljem da naši građani imaju koristi od ove saradnje. Ovako je predsednik Aleksandar Vučić sumirao svoje utiske sa samita zemalja našeg regiona i EU, koji se održavao u Tirani.

    Za razliku od srede, drugog dana skupa dominirale su ekonomske teme, a šef države najavio je da će u Beogradu formirati tim sa ministrom finansija Sinišom Malim na čelu, koji će svakog dana njega i premijera izveštavati o tome kako napredujemo u realizaciji plana rasta. Reč je o paketu koji predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratni grantovi, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU, a cilj je da se podstakne ekonomski rast regiona.

    “Razgovarali smo i o graničnim i administrativnim prelazima. Tu moramo prvo da izbacimo papire, jer mi za pet godina samo na papirologiji na prelazima izgubimo 163 miliona evra. Naravno, mi najviše izgubimo jer smo i najveći, imamo i najprometnije prelaze posebno na Horgošu, ali i Batrovcima, kao na Preševu i Gradini. Verujem da do marta možemo da uvedemo takozvane zelene koridore. To je nešto što ubrzava evropski put, ali i znači za naše građane”, rekao je predsednik i najavio još jednu moguću olakšicu:

    “Kada šaljete doznake iz inostranstva i zemalja EU, tu se plaćaju značajni procenti koji ne dolaze do konačnog korisnika i niti ostaju davaocu doznaka, to je taj Single European Payment Area SEPA, što bismo već pre kraja godine mogli ljudima koji žive u inostranstvu da omogućimo i značajno da olakšamo, ali pre svega više novca za one koji su primaoci tih para od svojih najbližih”, rekao je Vučić.

    Vučić je kazao i da će Srbija u narednih 10 godina svakako da udvostruči privredu – da će imati 140 ili 150 milijardi BDP.

    “Ići ćemo i preko toga. Šef države podsetio je da u ovom trenutku Srbija ima i više nego dovoljno novca i da joj nije najvažnije da li će prva tranša finansijske podrške u okviru Plana rasta da bude u maju ili oktobru. Kazao je i da je posebno pitanje u razgovorima sa EU raspisivanje nabavki sa Kinom i koliko će Unija da insistira na tome. Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji poručio je da je plan rasta ambiciozan i da je za njegovu primenu ostalo još pola vremena, kao i da će region morati brzo da napreduje kako bi dovršio reforme”, rekao je Vučić.

    “Društva Zapadnog Balkana trebalo bi da budu integrisana u EU, koja mora da ponudi sve prednosti članstva. Morate primenjivati pravila EU. Možete postati deo evropskog tržišta i pre nego što postanete član EU – kazao je Varhelji učesnicima samita, podsećajući da plan može da doprinese udvostručavanju privrede Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Albanski premijer Edi Rama bio je kategoričan – ili će zemlje regiona “sklopiti mir” kako bi radile na prosperitetu, ili će nedostatak prosperiteta učiniti da izgubimo mir”, dodao je on.

    Startuje jedinstveno tržište rada
    Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je revolucionarnim to što danas startuje jedinstveno tržište rada “Otvorenog Balkana”, čije su članice Srbija, Albanija i Severna Makedonija, a građanima ovih zemalja omogućiće da uz najjednostavniju proceduru dobiju posao u bilo kojoj od zemalja ove inicijative.

    Čadež je, kako je saopšteno iz PKS, jedan od prvih koji je dobio elektronsku potvrdu koja omogućava da može da radi u bilo kojoj zemlji “Otvorenog Balkana”.

    Razgovori o dinaru na KiM
    Predsednik Vučić rekao je da je Beograd spreman da razgovara sa Prištinom o svakom pitanju, uključujući i ono vezano za odluku o ukidanju korišćenja dinara na KiM, a koju su, kako je naglasio, osudili svi predstavnici međunarodne zajednice.

    “Oni nisu razumeli zašto Priština to radi. Nadamo se da će se ubuduće ponašati razumnije. A što se nas tiče, mi smo uvek spremni da razgovaramo o svemu, o svakom pitanju. I poslali smo našu delegaciju sa našim glavnim pregovaračem u Brisel da razgovara o tome, dok se njihov nije pojavio”, rekao je Vučić.

    Neusaglašeni o Navaljnom
    Na pitanje novinara da li se Srbija uskladila sa deklaracijom EU kojom se predsednik Rusije Vladimir Putin smatra odgovornim za ubistvo ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog, Vučić je odgovorio:

    “Do sada se po takvim pitanjima nismo usaglašavali, nismo to radili, iznenadilo bi me da je drugačije. Ako vi mislite da je to tragedija i razlog da nas napadnete, ja ne mislim, mislim da je veoma važno da Srbija vodi samostalnu politiku, nezavisnu i da procenjuje od slučaja do slučaja”, kazao je predsednik.

    Tajvan je Kina, ne rušite UN
    Prvi čovek Srbije ponovio je da je Tajvan – Kina i zapitao da li oni koji se ne slažu sa njegovim mišljenjem hoće da sruše sistem Ujedinjenih nacija.

    On je na pitanje novinara o pisanju pojedinih medija da će njegov stav po pitanju Tajvana skupo koštati našu zemlju, kazao da u njegovom odgovoru nije ništa sporno.

    “Ja sam rekao da ću odgovoriti u 10 sekundi, a vama ću odgovoriti u dve – Tajvan je Kina. Šta je problem i šta je netačno. Hoćete li sutradan da mi kažete da ne smem da govorim ni o Kosovu i Metohiji i rezolucijama UN”, rekao je Vučić.

  • Putin: Rusija pretekla sve zemlje G7

    Putin: Rusija pretekla sve zemlje G7

    Rusija je prošle godine pretekla sve zemlje Grupe sedam (G7) po stopi ekonomskog rasta, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    “Ruska privreda je prošle godine rasla po stopama koje su više od globalnih. Po ovom kriterijumu smo pretekli ne samo vodeće zemlje Evropske unije, već i sve zemlje G7”, naveo je Putin u svom obraćanju Federalnoj skupštini o stanju nacije.

    On je takođe izrazio uverenje da će Rusija u bliskoj budućnosti postati jedna od četiri najveće svetske ekonomije, prenosi agencija Tas.

    Putin je nagovestio da bi bogati pojedinci i kompanije mogli u budućnosti da plaćaju veći porez, prenosi Rojters.

    “Predlažem da razmislimo o pristupima modernizaciji našeg fiskalnog sistema”, naveo je predsednik Rusije, dodavši da poresko opterećenje treba da se pravednije raspodeli. On je istakao da je neohodno udvostručiti državne i poslovne investicije u istraživanje i razvoj na dva odsto BDP-a, prenosi Komersant.

    “Udeo domaćih visokotehnoloških proizvoda na domaćem tržištu treba da se poveća 1,5 puta tokom 6 godina, a do 2030. godine Rusija treba da bude među 25 vodećih zemalja po broju industrijskih robota”, zaključio je Putin.