Kategorija: Ekonomija

Ovladavanje tržištem kapitala u Republici Srpskoj je u punom jeku. Prema našim saznanjima, iza svega stoji jedna brokerska kuća sa svojim preambicizonim direktorom, tačnije direktoricom, koja želi da u potpunosti kontroliše tržište novca i na svim važnim pozicijama u finansijskom sistemu postavi svoje ljude.

Prva na redu je bila Komisija za hartije od vrijednosti gdje je dovedena podobna uprava. Trenutno se koplja lome na Centralnom registru hartija od vrijednosti, čiji su akcionari prije nekoliko dana smijenili kompletan Upravni odbor i raspisali konkurs za izbor novog.

„Neke situacije su neobične, jer koliko ja znam, Centralni registar je poslovao pozitivno. Sve rade kako treba. Ali je ipak Upravni odbor smijenjen. Očigledno se nešto dešava iza scene. Ali mislim da je to jako opasno. Jer povjerenje građana, onih kojima treba novac preko berze i slično, je toliko ozbiljno da se s tim niko ne može igrati.“, poručuje Pavlović.

Svojim lobiranjem, oni koji su priklonjeni spornoj brokerskoj kući, formirali su većinu u skupštini akcionara Centralnog registra, gdje sada nastoje da se riješe aktuelne uprave kako bi na čelo ove institucije postavili onu koja njima odgovara.

U međuvremenu, u Centralnom registru Hartija od vrijednosti već mjesecima, tačnije od januara ove godine, traje procedura i oko izbora novog direktora. Bratoljub Radulović takođe više nije poželjan na poziciji direktora, pa mu Komisija za hartije od vrijednosti nije dala saglasnost da se obnovi mandat.

Kao posljednju metu označili su Banjalučku berzu, sa kojom će, ako uspiju u svojoj namjeri, zatvoriti krug u kojem će finansijski pravac Republike Srpske ići u onom smjeru koji poželi pojedinac, poručuje novinar Dejan Tovilović, koji otpočetka prati ovu priču.

„Na tržištu kapitala u Srpskoj u toku je preuzimanje ključnih finansijskih poluga, od strane grupe vrlo ambicioznih brokera. A sve to uz prećutnu saglasnost Vlade Republike Srpske. Šta je cilj? Cilj je preuzeti tri ključne institucije – Komisiju za hartije od vrijednosti, Centralni registar hartija od vrijednosti i Banjalučku berzu. Za sada su postavili svoje ljude u Komisiji, preko koje ruše Centralni registar. Riječ je o vrlo ambicioznim ljudima koji žele da imaju moč u svojim rukama.“, kaže Dejan Tovilović.

Davanje tržišta kapitala u ruke pojedinca moglo bi da ima nesagledive posljedice, što je preduslov za kolaps finansijskog sektora i ugrožavanje akcionara i emitenata, objašnjava Zoran Pavlović.

„Ti vjetrovi koji se dešavaju na finansijskom tržištu, to je nešto što je drugačije nego što je u svim drugim normalnim zemljama. Naravno da postoje akcionari, firme koje su zajedno sa fondovima osnivači i vlasnici Centralnog registra i formiraju Komisiju za nadzor i kontrolišu i Berzu. To je sve što je u nekoj drugoj zemlji nedodirljivo.“, smatra Pavlović.

A kako to obična biva u Republici Srpskoj, ništa ne bi moglo bez političke podrške. Vlasnica brokerske kuće ima leđa u Investiciono razvojnoj banci RS, koja je zadužena za Centralni registar hartija od vrijednosti, čiji je Republika Srpska većinski vlasnik.

Ono što je zanimljivo je da Centralni registar hartija od vrijednosti ima A minus rejting, jedan od najboljih u regionu u finansijskom svijetu, i može da parira sa Slovenijom. Ali, privatni kapital s podrškom političkih moćnika, ako uplete svoje prste do kraja, može da napravi haos na tržištu kapitala.

U narednih 15 dana, cijene kafe u lokalima širom Bosne i Hercegovine će ponovno porasti. Nabavna cijena kafe povećala se za oko 10 odsto, što je natjeralo ugostitelje na povećanje cijena kako bi mogli pokriti troškove.

Goran Kurtinović, član Upravnog odbora Udruženja poslodavaca ugostiteljstva i turizma RS „Horeca“, izjavio je da su ugostitelji već dostigli maksimum cijena koje građani mogu podnijeti.

– Prosječna cijena kafe u Banjoj Luci kreće se od dvije do 3.50 KM. S povećanjem nabavne cijene kafe, doći će i do male korekcije cijena u lokalima. Pomjeranje cijena je stvar opstanka, a ne veće zarade -rekao je Kurtinović za Hercegovina.info.

Kurtinović je naglasio da se povećanje cijena ne odnosi samo na kafu, već i na rast plata radnika i ukupno poslovanje.

– Promjene cijena će se događati u narednih 15 dana, ko god ih misli mijenjati, učinit će to tad. Sve ostalo je prilagođavanje – dodao je.

Marijana Jarak, vlasnica mostarskog lokala „Gaža bar“, potvrdila je da su poskupljenja najavljena, ali još nisu stupila na snagu.

– Prosječna cijena kafe u Mostaru je 2 KM. Mislim da neće biti problem ako kafa jednom poskupi, a ne kao prošle godine kada su cijene rasle tri puta – rekla je Jarak.

Prema podacima Uprave za neizravno oporezivanje (UNO) BiH, u prva tri mjeseca ove godine, BiH je uvezla preko 4,8 miliona kilograma kafe u vrijednosti većoj od 35,9 miliona KM, najviše iz Brazila. Ova povećanja uvozne cijene dodatno su pritisnula domaće tržište i ugostitelje.

Ugostitelji su složni u jednom – pomjeranje cijena je neizbježno zbog rastućih troškova, ali se trude održati pristupačne cijene za svoje goste.

Kafa, kao omiljeni topli napitak, ne smije postati luksuz, te je važno raditi na povećanju životnog standarda građana, zaključuju ugostitelji.

Vijest da se njemačka ekonomija konačno otrgla kandžama krize i kreće uzlaznom putanjom probudila je optimizam domaćih privrednika, koji već neko vrijeme, zbog pada potražnje i izvoza, otežano posluju.

U prvom tromjesečju ove godine izvoz iz Republike Srpske na inostrano tržište otanjio je za 12,8 odsto u odnosu na isti period lani, što je u najvećoj mjeri posljedica problema s kojima se suočavala najsnažnija evropska privreda.

Prema najnovijoj prognozi njemačkog instituta za ekonomska pitanja IFO ekonomija te zemlje u ovoj će godini porasti za 0,4 odsto, umjesto ranije predviđenih 0,2 odsto. Za 2025. institut je zadržao prognozu rasta od 1,5 odsto. Navedeno je da njemačka ekonomija polako izlazi iz krize i da bi druga polovina ove godine trebalo da bude znatno bolja od prve, za kada se predviđa i pad stope inflacije na 2,2 odsto, nakon što je u istom periodu lani iznosila 5,9. Nijemci očekuju da će u ostatku godine ojačati kupovna moć domaćinstava te da bi makroekonomski oporavak trebalo da bude ubrzan kako se potrošnja bude normalizovala.

U istom periodu IFO očekuje i oporavak globalne robne razmjene i industrijske proizvodnje, čemu će doprinijeti postepeno povećanje investicija, potpomognuto ublažavanjem monetarne politike.

Istovremeno do kraja godine predviđaju još dva smanjenja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke.

Predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS Zoran Škrebić kaže za “Glas” da ovakve prognoze ulijevaju nadu, navodeći da će privredni oporavak Njemačke zasigurno uticati pozitivno i na ekonomiju Srpske.

– Moramo biti svjesni da sva ekonomska dešavanja imaju odgođeni efekat, tako da ne možemo očekivati neke značajnije efekte u narednih šest do osam mjeseci – rekao je Škrebić koji je i direktor Hemijske industrije “Destilacija” iz Teslića.

Ono što ga plaši su zahtjevi ino-kupaca prema velikim izvoznicima iz Srpske koji traže snižavanje cijena i to između pet i 30 odsto.

– Istovremeno naši troškovi su ostali na istom nivou, pa čak i višem. Bruto plate su znatno porasle, tako da se vrlo lako može desiti da budemo nekonkurentni na njemačkom tržištu, koje su preplavili proizvodi iz Afrike, Kine pa i Ukrajine. To može biti otežavajuća okolnost u procesu oporavka – rekao je Škrebić.

I ekonomista Marko Đogo ističe da su kretanja u njemačkoj privredi veoma značajna za ekonomiju BiH i Srpske, jer umnogome zavisimo od njih.

– Jako je dobro za BiH i Srpsku da Njemačka ima dobre prognoze. S tim da se izvoz koji je pao za 12 odsto u prerađivačkom sektoru ne može lako oporaviti bez bržeg rasta njemačke ekonomije, koji je za sada blag. Sa tih 0,4 odsto možemo očekivati da se zaustavi dodatni pad potražnje, ali to nije dovoljno da bismo mogli osjetiti poboljšanje – ocijenio je Đogo.

Za oporavak izvoza Đogo kaže da ekonomiji BiH treba Njemačka sa privredom koja raste po godišnjoj stopi od najmanje 1,5 odsto, koliko je i imala prethodnih desetak godina.

– Tek pri toj stopi mi se možemo nadati rastu industrijske proizvodnje i izvoza iz RS i BiH. Najava je da treba da preživimo ovu godinu i da će biti bolje u 2025. godini – kazao je Đogo.

Inflacija

Marko Đogo kaže da niz faktora na globalnom nivou ukazuje na to da se inflaciji konačno nazire kraj.

– Ukoliko ne bude novih šokova možemo reći da je inflacija stavljena pod kontrolu. Tvrdoglava je i nikako da se spusti ispod željenih dva odsto, ali objektivno gledano za većinu građana ne igra ulogu da li je dva ili tri odsto. To je značajno za monetarne vlasti, da li su ispunili zacrtani cilj ili ne – pojasnio je Đogo.

Kada su krajem januara 2024. godine predstavnici Rudnika i Termoelektrane Ugljevik, “Elektrogospodarstva Slovenije” i Holdinga “Slovenske elektrane” potpisali tri ugovora, prema kojima se ugljevičko preduzeće obavezalo da će Slovencima u ratama isplatiti odštetu od 67 miliona evra (130 miliona KM), plus kamate u iznosu od 58,2 miliona evra (115 miliona KM) za neispunjena predratna ulaganja u RiTE, činilo se da je time okončan višedecenijski spor.

Ovom arbitražom, koja je vođena u Beogradu, RiTE Ugljevik se tada obavezao da će Slovencima isporučivati i trećinu proizvedene električne energije sve dok termoelektrana bude radila.

U ovom trenutku i dalje se radi na implementaciji detalja sporazuma iz ove arbitraže, a koji se odnose na kamate, te naknadu štete za 2022. i 2023. godinu, a ukoliko bi se desilo da se ovaj posao ne završi, RiTE Ugljevik prijeti još jedna stara arbitraža, koju je po osnovu ulaganja u ovo preduzeće još ranije pokrenula Slovenija, a koja je teška nevjerovatnih 770 miliona evra (oko 1,5 milijardi KM) i koja se vodi u Vašingtonu.

Da bi stvari bile jasnije, Slovenija je pokrenula dva arbitražna spora protiv RiTE Ugljevik, tražeći odštetu po osnovu prijeratnih ulaganja, a arbitraža koja je prva pokrenuta je ova u Vašingtonu, pred Međunarodnim centrom za rješavanje investicionih sporova – ICSID (nije završena), a tek onda druga u Beogradu (završena u korist Slovenije).

Diko Cvijetinović, direktor Rudnika i Termoelektrane Ugljevik, podsjeća da je vašingtonski proces obustavljen sve do okončanja beogradske arbitraže, te poručuje da su medijski napisi u kojima se tvrdi da je arbitraža ponovo pokrenuta lažni.

“Prvo da kažem – arbitraža u Vašingtonu nije nikakav novi postupak niti bilo šta drugo. To su neistine. Nije vraćena na dnevni red, arbitraža u Beogradu je okončana, i sada je na redu implementacija te arbitraže. Kao što javnost zna, prvi dio dogovora u vezi s isporukom električne energije i plaćanjem glavnice duga je regulisan sa Slovencima. U toku su pregovori o preostalim arbitražnim odlukama, to jest za kamate i štetu za 2022. i 2023. godinu. Tako nema nikakvog novog spora do okončanja pregovora po beogradskoj arbitraži”, kazao je Cvijetinović.

On je uvjeren da RiTE Ugljevik neće morati da brine za stari spor koji čeka u Vašingtonu.

“Ako dogovorimo sve ovo što je ostalo oko kamata i štete za prethodne dvije godine, kao što smo dogovorili prvi dio arbitraže u Beogradu, a nema razloga da tako ne bude, neće ni doći do arbitraže u Vašingtonu”, naveo je Cvijetinović za “Nezavisne”.

Takođe, ono na čemu insistiraju nadležni u Republici Srpskoj jeste da se arbitražni spor u glavnom gradu SAD ne vodi protiv Republike Srpske, već BiH.

“U ovoj arbitraži koja je vođena u Vašingtonu tužena je BiH, nije Republika Srpska ni ‘Elektroprivreda Republike Srpske’ i sada je obaveza prema BiH da izvrši ovu arbitražnu odluku”, rekao je nedavno Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske.

Identičan odgovor dobili smo i iz “Elektroprivrede Republike Srpske”.

“Ova arbitraža je pokrenuta protiv BiH i Pravobranilaštvo BiH ima uvid u taj proces jer mi nismo subjekti u toj arbitraži. To je usmjereno prema BiH i Savjetu ministara BiH, te Pravobranilaštvu BiH”, poručio je “Nezavisnim” Luka Petrović, generalni direktor ERS.

Stav po ovom pitanju pokušali smo u više navrata dobiti i od Pravobranilaštva BiH, tražeći da nam se odgovori da li su oni upoznati sa tužbom Slovenije, te da u slučaju da jesu – šta je do sada preduzeto i urađeno.

Međutim, nismo dobili odgovor na upit, a iz kabineta pravobranioca BiH nam je poručeno da je ona trenutno na putu pa da pokušamo ponovo drugom prilikom.

Bosna i Hercegovina, ali i posebno Republika Srpska i Federacija BiH, ubjedljivo su najmanje zadužene zemlje u regionu u odnosu na BDP, što može predstavljati šansu, ali pod uslovom da se potencijalni novi dug investira u aktivnosti koje stvaraju novu vrijednost, unapređuju infrastrukturu i razvijaju preduzetništvo.

Trenutno, ukupan dug BiH je 13,1 milijarda KM ili 6,7 milijardi evra, što je tek malo više od 25 odsto BDP-a. Ako bi se taj dug spustio na entitete, Republika Srpska zadužena je oko 38 odsto, a Federacija BiH ispod 20 odsto. S druge strane, dug Crne Gore, recimo, na kraju prvog kvartala ove godine bio je 4,67 milijardi evra ili 66,36 odsto BDP-a, Srbije oko 47,6 milijardi evra ili 52,3 odsto BDP-a, dok je javni dug Hrvatske bio 47,6 milijardi evra ili 63 odsto BDP-a. U regionu najviše je zadužena Slovenija, čiji javni dug iznosi oko 43,7 milijardi evra, što je 69,2 odsto BDP-a.

“Poznato je da je BiH najmanje zadužena, što je jako dobra makroekonomska pretpostavka i činjenica i to je dijelom karensi borda i vođenja monetarne politike BiH. Što se tiče budućih zaduženja, svakako da postoji potencijal, ali su međunarodni kreditori oprezni, vrlo često iz razloga što vlasti na svim nivoima u BiH kreditna sredstva ne upotrebljavaju u razvojne svrhe. Uglavnom se kreditnim sredstvima popunjavaju budžetske rupe i socijalna davanja”, rekao je za “Nezavisne novine” ekonomista Damir Bećirović.

Ono što je problem kod potencijalnog zaduživanja BiH jeste i činjenica da nema previše izvora, uprkos tome što postoji značajna dugogodišnja makroekonomska stabilnost koja je veća i od mnogih zemalja Evropske unije.

“Kao ekonomista svakako sam za zaduženje jer svaka investicija, svaki razvoj traži značajna finansijska sredstva, i niko ne može akumulirati dovoljno kapitala da sam gradi ceste i kvalitetniju infrastrukturu. Ako se za to zadužujemo, i ne samo to već i za preduzetničku infrastrukturu kao što je digitalizacija, bolji sistemi finansijskog plaćanja itd., onda ne treba imati ništa protiv”, rekao je Bećirović.

Kada se uzme u obzir evropski nivo duga, Bosna i Hercegovina i tu stoji poprilično dobro. Ukupan javni dug 20 zemalja sa Evropom na kraju 2023. godine iznosio je 12.732 milijarde evra, što je 88,6 odsto BDP-a, a ukupan javni dug 27 članica EU iznosio je 13.862 milijarde evra ili 81,7 odsto BDP-a. U Evropskoj uniji najzaduženija zemlja je Grčka sa dugom od 161,9 odsto BDP-a. Opšte prihvaćen kriterijum kada je u pitanju dug je 60 odsto BDP-a, što se smatra i jednom vrstom granice, međutim u posljednjih nekoliko godina sve češće taj kriterijum se napušta.

“Zemlje kao što je naša nemaju dovoljno domaće štednje da se sa njom značajnije razvijaju. Kada dug Republike Srpske, Federacije BiH i BiH posmatrate u odnosu na EU, to pokazuje dobru fiskalnu poziciju i ima prostora za novo zaduživanje. Ako je taj dug dobro investiran, uložen u one aktivnosti koje povećavaju ekonomsku aktivnost on je više nego opravdan”, rekao je za “Nezavisne novine” Saša Stevanović, ekonomista.

On kaže da kada se prati koliko se zadužimo i koliko ekonomije stvorimo da to ukazuje na potentnost investicija u našem sistemu, a posmatrajući taj odnos moguće je procijeniti i nov nivo dohotka na kojem bismo bili ako se, recimo, zadužimo za dodatnih deset milijardi.

“Ako smo u prethodnom periodu na stvoren dug od milijardu stvorili dodatnih tri do pet milijardi onda je moguće očekivati da mi stvaranjem novog duga možemo stvoriti novu ekonomiju”, ističe Stevanović za “Nezavisne novine” i dodaje da su prve tri godine ove decenije dobre te da su stope rasta intenzivnije, što su podaci oko kojih treba da se okupimo, analiziramo i na kraju preuzmemo rizik.

Ministarka finansija Republike Srpske Zora Vidović izjavila je da je zajednički izlazak Srpske i Srbije na međunarodna finansijska tržišta, kako je to predviđeno Deklaracijom usvojenom na Svesrpskom saboru, dobra stvar za Republiku Srpsku jer, imajući u vidu njenu veličinu, često nije u prilici da sama izađe na međunarodno tržište.

Vidovićeva je istakla da će, po usvajanju Deklaracije u skupštinama Srpske i Srbije, resorna ministarstva dvije republike zajednički praviti operativne planove kako bi se realizovali i rješavala pitanja i ciljevi navedeni u tom dokumentu.

– U Deklaraciji je navedeno dosta toga šta će zajednički da rade Srpska i Srbija u narednom periodu, gdje je, između ostalog, oblast finansija. Naši zakoni kada su u pitanju finansije su uglavnom korespodentni sa zakonima Srbije iz te oblasti. Јako je dobro da se u narednom periodu razrađuje model da zajednički nastupamo i radimo, imamo više međusobnog prometa i da u platnom prometu budemo jedinstveni – navela je Vidovićeva.

Ona je najavila da će Republika Srpska učestvovati na “Ekspu 2027”, koji će se održati u Beogradu, sa svim svojim kapacitetima “koliko bude mogla”.

– Sigurno znam da će Srpska, efekte u smislu ekonomskih parametara i razvoja, te prometa robe i povećanja bruto domaćeg proizvoda, osjetiti sve benefite u tom dešavanju – naglasila je Vidovićeva za srnu.

Ona je konstatovala da je “Ekspo 2027” nešto revolucionarno što će se desiti u ovom dijelu Evrope, pogotovo na Balkanu, i što će imati mnogo pozitivnih efekata ne samo na Srbiju, nego i na okruženje.

Dana 13. 06. Izvršni odbor Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) zaključio je konsultacije prema članu IV Statuta MMF-a sa Bosnom i Hercegovinom (BiH) bez formalne rasprave.

Ekonomski rast pokazao se otpornim uprkos kontinuiranim negativnim uticajima rata u Ukrajini. Rast se u 2023. godini usporio i dostigao vrednost od 1,7 posto, sa nivoa od 4,2 posto, koliko je iznosio u 2022. godini, ali će se, prema projekcijama, ove godine uvećati na 2,5 posto, te će u srednjoročnom periodu ostati prigušen na nivou od približno 3 posto.

Inflacija je, sa rekordne vrednosti od 17,4 posto, koju je dostigla u oktobru 2022. godine, postepeno opadala i u 2023. godini je u proseku iznosila 6 posto, a u 2024. godini se očekuje njen daljnji pad na 3 posto.

Međutim, inflacija u koju nisu uključene cene hrane i energije pokazuje se upornijom, odražavajući kontinuirane pritiske izazvane povećanjem plata.

Neizvesnost u pogledu ekonomske perspektive je visoka i preovladavaju negativni rizici, uključujući naglo usporavanje rasta u Evropi, povećanu volatilnost cena roba, te rastuće političke napetosti unutar zemlje.
S druge strane, napredak na putu pristupanja Evropskoj uniji mogao bi dati poticaj reformama i rezultirati širim pozitivnim uticajem. Fiskalni bilans se pogoršao i, poslije suficita od 0,9 posto iz 2022. godine, u 2023. godini je zabeležio deficit od 1,7 posto, što je odraz akumuliranog učinka nekoliko trajnih povećanja plata u javnom sektoru i socijalnih davanja.

Povećani deficiti i velike otplate duga doveli su do velikog povlačenja vladinih depozita, što je rezultiralo umanjenjem rezervi. Ukupni javni dug je u 2023. godini porastao na 32,2 posto, a potrebe za finansiranjem su velike u oba entiteta.

Procena Izvršnog odbora
Ekonomija BiH pokazala se otpornom u teškom okruženju. Ekonomski rast će, prema projekcijama, ojačati počevši od ove godine, iako neće dostići nivo koji bi doveo do konvergencije s EU. Inflacija će nastaviti trend opadanja, ali se pritisci izazvani povećanjem plata zadržavaju.

Rizici su i dalje povišeni, uključujući kako rizike od intenziviranja regionalnih sukoba i naglog usporavanja rasta u Evropi tako i rizike na domaćem planu, od rasta političkih napetosti i veće zastupljenosti ekspanzivnih makroekonomskih politika.

S druge strane, otvaranje pristupnih pregovora sa Evropskom unijom moglo bi podupreti reformski zamah i povećati poverenje.

U fokusu fiskalne politike trebalo bi da bude obuzdavanje tekuće potrošnje, uz istovremeno očuvanje investicionih izdvajanja koja će podstaći rast. Prema projekcijama, fiskalni bilans će u 2024. godini porasti na 2,4 posto BDP-a s vrednosti od 1,7 posto, koju je zabeležio u 2023. godini, što je odraz akumuliranog učinka nekoliko trajnih povećanja plata u javnom sektoru i socijalnih davanja.

Vlasti bi trebalo da preduzme mere za obuzdavanje deficita ograničavanjem potrošnje na plate u javnom sektoru, izbegavanjem diskrecionih povećanja socijalnih davanja i novih mera pomoći, te preispitivanjem ostale tekuće potrošnje. Istovremeno, treba očuvati potrošnju na javne investicije koje potiču rast.

Potrebno je ublažiti fiskalne rizike koji proističu iz povećanja minimalne plate i ograničavanja rasta cena električne energije.

Vlasti treba da smanje potrebe za finansiranjem i pripreme planove za slučaj da ne budu u mogućnosti da osiguraju finansijska sredstva. Fiskalne rezerve smanjene su zbog povećanih budžetskih deficita, velikih otplata duga i povlačenja vladinih depozita. Oba entiteta ove se godine suočavaju s velikim potrebama za finansiranjem, koje se verovatno neće moći podmiriti samo na domaćem tržištu. Budžeti entiteta predviđaju značajne emisije dužničkih instrumenata, od kojih neke tek treba precizno odrediti. Vlasti treba da smanje deficite s ciljem ograničavanja potreba za finansiranjem, preciziraju planove zaduživanja i utvrde dodatne mogućnosti smanjenja tekuće potrošnje kako bi se pripremile za potencijalni manjak finansijskih sredstava.

Kako bi se ponovno izgradile fiskalne rezerve, uz istovremeno poboljšanje kvaliteta potrošnje, potrebno je sprovesti reforme. Reforme, uključujući pregled zaposlenosti u javnom sektoru, plata i socijalnih davanja, potrebne su s ciljem povratka u zonu fiskalnog suficita u srednjoročnom periodu. Potrebno je izvršiti preraspodelu resursa sa tekuće na kapitalnu potrošnju, prvenstveno za infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju. Naposletku je neophodno mobilizirati dodatne prihode, između ostalog pomoću smanjenja poreznih olakšica.

Aranžman valutnog odbora i dalje je uporište stabilnosti i potrebno ga je očuvati. Treba se snažno odupreti pritiscima na Centralnu banku (CBBiH) usmerenim na finansiranje budžeta vlada ili kreditiranje banaka.

CBBiH treba dodatno ojačati okvir obavezne rezerve, između ostalog putem povećanja stopa naknade za rezerve koje komercijalne banke drže kod CBBiH. Potrebno je nastaviti s primenom pravila o ispunjavanju obavezne rezerve na devizne depozite u devizama, te nakon prelaznog perioda preći s delimičnog na potpuno ispunjavanje obavezne rezerve na ovaj način. Redukovanje jaza između stopa naknade CBBiH i kamatnih stopa u Evrozoni smanjilo bi podsticaj da banke sredstva plasiraju u inostranstvu, čime bi se obuzdao odliv kapitala. Ako bi se povećanje naknade prenelo na kamatne stope na kredite, to bi moglo doprineti daljem smanjenju inflacije.

Potrebno je nastaviti pažljivo pratiti rizike u finansijskom sektoru, te poboljšati pripravnost za krizu. Treba osigurati da klasifikacija aktive banaka i rezervisanja za kreditne gubitke tačno odražavaju kreditni rizik i gubitke. Vlasti treba da puste da privremene mere usmjerene na kontrolisanje povećanja kamatnih stopa na kredite ove godine isteknu prema planu. Uvođenje zaštitnih slojeva kapitala za sistemski rizik je dobrodošla mera.

Uvođenje dodatnih zaštitnih slojeva kapitala, te mera usmerenih na zajmoprimce, dodatno bi unapredilo paket makroprudencijalnih instrumenata. Uspostavljanje fonda za finansijsku stabilnost za celu BiH, koji bi mogao olakšati restrukturiranje banaka i osigurati likvidnost u izuzetnim slučajevima, značajno bi ojačalo mrežu finansijske sigurnosti. Podstičemo vlasti da zatraže FSAP misiju, koja bi pomogla u proceni otpornosti sistema u okruženju rastućih rizika i proizvela mapu puta za reforme u finansijskom sektoru, uključujući one povezane s putem pristupanja EU, kažu iz MMF-a.

Tranzicija ka zelenoj energiji i pripreme za uvođenje poreza na ugljenik EU oblasti su koje zahtevaju hitno delovanje. Vlasti bi što je pre moguće trebalo da uvedu mehanizam određivanja cene ugljenika. Treba postepeno da ukinu subvencije za električnu energiju i uspostaviti sistem trgovanja emisijama (ETS) usklađen sa sistemom u EU, sa privremenim alternativama uvođenja cena ugljenika, kao što su porez ili akciza kao moguće mere, budući da bi sprovođenja sistema trgovanja emisijama mogla zahtevati period od nekoliko godina.

S ciljem pospešivanja rasta, treba ubrzati reforme usmerene na unapređenje upravljanja, zaštitu finansijskog integriteta, borbu protiv korupcije i ubrzanje procesa digitalizacije.

Potrebno je unaprediti nadzor, transparentnost i poslovanje javnih preduzeća, rešiti nedostatke u javnim nabavkama i ojačati upravljanje javnim investicijama. Nedavno usvajanje zakona o sprečavanju pranja novca i sukobu interesa dobrodošli su koraci, a vlasti bi trebale krenuti s odlučnom i delotvornom provedbom novih zakona. Potičemo vlasti da zatraže MMF-ovu sveobuhvatnu dijagnostičku procjenu upravljanja, koja bi pomogla u identifikovanju i utvrđivanju prioritetnih reformi. Postavljanje BiH na putanju većeg rasta i osiguranje većih mogućnosti njenim građanima najzad će smanjiti iseljavanje stanovništva.