VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Investicija od 50 miliona evra: Kod Trebinja se gradi najveći solarni park na Balkanu

    Investicija od 50 miliona evra: Kod Trebinja se gradi najveći solarni park na Balkanu

    Delegacija “Elektroprivrede Republike Srpske”, na čelu sa direktorom Lukom Petrovićem, razgovarala je u Budimpešti sa predstavnicima kompanije LUGOS Renewables.

    Razgovarano je o uslovima izgradnje i finansiranju solarne foto-naponske elektrane “Trebinje jedan”, prenosi Srna.

    Iz “Elektoprivrede Republike Srpske” saopšteno je da je riječ o renomiranoj kompaniji sa velikim iskustvom u izgradnji objekata iz obnovljivih izvora energije, prvenstveno solranih parkova.

    Izgradnja solarne elektrane “Trebinje jedan”, snage 73 megavata, planirana je na Zubačkom platou nadomak Trebinja.

    Investicija je vrijedna više od 100 miliona KM (51 milion evra) i predstavljaće najveći solarni park na Balkanu.

    U delegaciji ERS-a su i izvršni direktori za pravne poslove i investicije i razvoj, Borislav Grubač i Jovica Vlatković, kao i direktor Solarne elektrane “Trebinje jedan” Milutin Mastilović, prenosi SRNA.

    U saopštenju se ističe da “Elektroprivreda Republike Srpske” teži što većem razvoju “čiste” energije iz obnovljivih izvora, jer će se u narednim godinama morati suočiti sa obavezom plaćanja naknada za emisiju ugljen-dioksida, što će podići cijenu električne energije.

  • Srbija ponovo na svetskoj mapi; “Investitori rado ulažu”

    Srbija ponovo na svetskoj mapi; “Investitori rado ulažu”

    Magazin “Fajnenšel Tajms” proglasio je Srbiju dva puta u poslednje tri godine za destinaciju broj jedan za privlačenje stranih investicija, kao i za zemlju koja stvara najviše radnih mesta od direktnih stranih investicija na milion stanovnika.

    To je navedeno u ovogodišnjem izveštaju “Startap Džinoma” (Startup Genome), koji je juče predstavljen u Londonu, piše Dnevnik.

    Kada su u pitanju ulaganja u inovacioni i startap ekosistem, Srbija je ocenjena kao jedan od lidera u stvaranju uslova za privlačenje inostranog kapitala u ovaj sektor, a posebno u ekosistemu Beograda i Novog Sada.

    Prema ovom izveštaju, razlozi za tako nešto leže u obrazovnom sistemu, operativnim troškovima i poreskim podsticajima.

    Srbija je prepoznata kao jedna od najotvorenijih zemalja za inostrane startap kompanije i timove, kojima je omogućeno 70 odsto oslobađanja taksi na poreze i doprinose. Istovremeno, osnivači startap kompanija u Srbiji imaju pravo na potpuno oslobađanje svih poreza na zaradu tokom prve tri godine poslovanja.

    Među istaknutim poreskim podsticajima za inovacije, prepoznato je oslobađanje poreza na prihod od intelektualne svojine proizvedene u Srbiji u iznosu od 80 odsto, zatim duplo računanje troškova istraživanja i razvoja pri poreskom obračunu, kao i poreski kredit za investicije u inovativne startap kompanije u iznosu od 30 odsto.

    Srpski obrazovni sistem gradi odličnu inženjersku bazu u STEM oblastima, koja omogućava da se mladi inovatori bave novim konceptima i poslovnim modelima u vezi sa najsavremenijim tehnologijama, piše Dnevnik.

    Izveštaj ističe da je programiranje uvedeno kao deo obaveznog programa od petog razreda osnovne škole, kao i da više od 35 gimnazija u Srbiji ima specijalizovana IT odeljenja koji realizuju programe za najtalentovanije učenike. Dodatno, navodi se u izveštaju, više od 80 srednjih škola u Srbiji specijalizovano je za kompjuterske nauke i elektrotehniku.

    Gejming i blokčejn

    U izveštaju “Startap Džinoma”, podsektori u Srbiji koji se posebno izdvajaju po svojoj razvijenosti i potencijalu su gejming i blokčejn.

    Takođe, izveštaj posebno ističe nedavne rezultate naših startap kompanija u ovim oblastima.

  • Desetine milijardi maraka vrijedan kamen stoji u Hercegovini, a BiH uvozi kamen iz Kine i Italije

    Desetine milijardi maraka vrijedan kamen stoji u Hercegovini, a BiH uvozi kamen iz Kine i Italije

    Iako je Hercegovina izrazito kamenjarsko područje i ima veliki potencijal u ovoj oblasti, taj potencijal se tek jednim malim dijelom koristi.

    Kako je za Klix.ba kazao Tomislav Majić, predsjednik Udruženja za poduzetništvo i posao LiNK Mostar, ogromne su rezerve kamena koje Hercegovina ima, a domaće firme ipak uglavnom koriste onaj iz uvoza.

    “Preko 20 milijardi KM imaju rezerve granita samo u Jablanici, plus druge vrste kamena u Hercegovini, krečnjaci i ostalo, koje se ne koriste samo za obradu, građevinarstvo i za spomenike, već i za proizvodnju kreča, čak i za paste za zube. Vjerovatno u ostatku Hercegovine ima još dvadesetak milijardi KM rezervi kamena za druge namjene. To je ogromno bogatstvo koje stoji neiskorišteno, a mi plaćamo Kinezima i Italijanima uvezeni kamen, koji je čak i lošijeg kvaliteta od našeg”, kaže Majić.

    Mali je broj i onih koji se trenutno ovim poslom u našoj zemlji bave. Zbog toga je Udruženje LiNK još 2018. godine pokrenulo projekt Zvuk kamena – Partnerstvo za zapošljavanje u proizvodnji i preradi kamena, čija je vrijednost bila 50.000 KM.

    “Na ovu ideju smo došli kroz razgovor sa kamenjarima iz Posušja, Jablanice, Neuma i Čapljine, formirali smo klaster kamena Hercegovina sa centrom u Jablanici jer je to najjače kamenarsko sjedište u BiH. Kroz razgovore s njima saznali smo da je od ukupne količine kamena koji se koristi u BiH samo 15 posto domaći kamen, a 85 posto je uvozni, iako mi imamo fantastične resurse”, kazao je Majić.

    Obuku su proveli u saradnji sa inžinjerom iz Posušja koji je bio predavač, a koji je ranije radio u jednoj firmi koja se bavi kamenom. Ostvarili su i saradnju sa Srednjom strukovnom školom u Posušju, a sve s ciljem da obuče kadar koji će se na domaćem tržištu baviti obradom i preradom kamena.

    “Tri mjeseca, koliko je obuka trajala, nisu dovoljna da neko postane kamenar, ali dali su dobru osnovu koja im je od velike pomoći u firmama u kojima su nakon toga počeli raditi. Opremili smo radionicu Srednje strukovne škole u Posušju i osposobili njihove predavače za prijenos znanja, a obuku u ovom programu je prošlo 49 polaznika sa službi za zapošljavanje Zapadno-hercegovačkog kantona. Od tih 49 polaznika, njih 20 je otišlo u Dubrovnik, 20 se rasporedilo po Jadranu, a tek devetero njih je ostalo da radi u Zapadno-hercegovačkom kantonu”, istakao je Majić.

    Činjenica da su svi koji su završili obuku odmah našli posao pokazuje da za kamenare ima posla, i to ne samo u BiH nego i u susjednim državama. Međutim, kada su krenuli sa ovim projektom u Udruženju LiNK nisu očekivali da će većina polaznika napustiti BiH.

    “Problem je što je ispalo da smo osposobili kadar koji smo izvezli, a naš cilj je bio da oni ostanu ovdje. Otišli su zbog novca i boljih uslova rada, ali ni našim poduzetnicima ne fali posla i sasvim su solidne plate u sektoru kamenarstva i u Bosni i Hercegovini, u odnosu na druge industrije. Ono što se pokazalo ovdje jeste da je veliki interes za ovakvu vrstu obuka i prekvalifikacija, ali je žalosno što nismo imali veću pomoć domaćih vlasti, već nam je u ovom projektu dosta pomogla Delegacija EU u BiH. Federalni zavod za zapošljavanje godišnje izdvoji ogromna sredstva za prekvalifikaciju i obučavanje radne snage, a rezultate ne vidimo u praksi. Trebalo bi na tome još raditi, kako bi ovakvi projekti bili podržani i od vlasti, ali i kako bi se podigla svijest o tome da i Bosna i Hercegovina ima dovoljno svog kamena koji se ne koristi, a mogao bi. Tada ne bismo imali potrebu uvoziti ga u ogromnim količinama kao što to sada radimo”, poručio je Mujić.

  • Iz sindikata poručuju da uslovljavanje radnika vakcinacijom u FBiH nije po zakonu

    Iz sindikata poručuju da uslovljavanje radnika vakcinacijom u FBiH nije po zakonu

    Predsjednik Saveza samostalnih sindikata Bosne i Hercegovine (SSS BiH) Selvedin Šatorović je naglasio da poslodavci nemaju zakonsko utemeljenje da vakcinacijom protiv koronavirusa uslovljavaju radnike.

    U izjavi za Klix.ba je istakao da organi Sindikata još nisu razmatrali, kako je izjavio, represivne mjere poslodavaca te je podsjetio da su apelovali na vlasti da čim prije nabave vakcine i da omoguće vakcinaciju onima koji se žele vakcinisati.
    Smatra da je građanima trebalo biti omogućeno da biraju vakcinu kojom će se vakcinisati, a što je slučaj u susjednim i državama Zapadne Evrope.

    “Da ne bude prisile da se neko mora vakcinisati nekom vakcinom koju niko ne želi. Činjenica je da kada se ponude vakcine proizvođača Pfizer/BioNTech, onda su redovi ispred svih punktova za vakcinaciju. Kada nema ovih vakcina, onda nemate ovakvu situaciju”, ukazao je Šatorović.

    Ponovio je da vakcinacija mora biti dobrovoljna i da se mora omogućiti izbor vakcine. Tvrdi da zakonski nije moguće radnika uslovljavati vakcinacijom.

    “Ne podržavamo bilo kakve represivne mjere i uslovljavanja. Prvo, to nije moguće zakonski, zakonski nije uređeno i ako dođe do takvih stvari moraju se promijeniti pojedini zakonski propisi”, naglasio je.

    Šatorović je ocijenio da do toga i ne bi trebalo doći ukoliko vlast bude odgovarajuće radila svoj posao. Potcrtao je da kada bi se potvrdilo da je poslodavac na ovaj način uslovljavao radnika, onda bi Sindikat tražio reakciju inspekcije.

    “Ponavljam, takva vrsta diskriminacije i prisile nije moguća. Naravno da mi to apsolutno ne želimo podržati”, zaključio je predsjednik SSS BiH Selvedin Šatorović.


    Podsjećamo, dvije kompanije iz Bosanske Dubice i Milića obavijestile su radnike da se moraju vakcinisati te da će u suprotnom biti upitan njihov status kao radnika. U međuvremenu se širom svijeta vakcinacijom uslovljava ne samo rad, već i druge svakodnevne aktivnosti.

    Naš portal je ranije danas objavio anketu s pitanjem za čitatelje: Kako komentirate ovakve poteze poslodavaca. Od 27.000 onih koji su odgovorili na pitanje, njih 3.578 ili 56,39 posto smatra da je to diskriminacija, 2.403 ili 37,87 posto smatra da je to opravdano, dok je za 364 ili 5,74 posto svejedno.

  • Ukidanje parafiskalnih nameta u BiH: Bolnim potezom za vlast do otvaranja novih firmi

    Ukidanje parafiskalnih nameta u BiH: Bolnim potezom za vlast do otvaranja novih firmi

    Parafiskalni nameti segment su koji otežava formiranje novih privrednih društava i obrta, a njihovo ublažavanje ili potpuno ukidanje dovelo bi do poboljšanja ekonomskih prilika u BiH. U Federaciji BiH dva kantona su već pokrenute inicijative za uvođenje tax free modela.

    U ovom trenutku Bosna i Hercegovina ima tri puta više parafiskalnih nameta nego Srbija, a dva puta više nego Hrvatska. U odnosu na zemlje Evropske unije nameti su puno veći, što BiH pored svih drugih prepreka ne pozicionira kao dobro mjesto za poslovne poduhvate. Zbog takvog ambijenta, u BiH je potrebno napraviti određene izmjene u cilju poboljšavanja ekonomskih prilika.

    U Tuzli i Sarajevu žele tax free model

    Vlada Tuzlanskog kantona prije nekoliko dana je usvojila inicijativu Mirele Trepanić-Grbešić, zastupnice Naše stranke u Kantonalnoj skupštini, u vezi s ublažavanjem parafiskalnih nameta pri osnivanju privrednih društava i obrta u ovoj regiji naše zemlje. To će, kako navodi Trepanić-Grbešić, poduzetnicima i obrtnicima omogućiti uštede, ali istovremeno će dovesti do povećanja budžetskih prihoda.

    “Naplata različitih parafiskalnih nameta u TK povećava troškove registracije privrednih društava za 470 KM i obrta za 200 KM. S obzirom na to da se iz budžeta Tuzlanskog kantona svake godine izdvajaju značajna finansijska sredstva kao poticaji privredi, jedan od poticaja može biti zamjena direktnih poticaja indirektnim kroz smanjivanje troškova osnivanja privrednog društva i obrta. Analiza pokazuje da bi se na svakih 1.000 registrovanih preduzeća i obrta u Tuzlanskom kantonu, primjenjujući tax free model, uplate u budžete smanjile za 670.000 KM”, pojašnjava Trepanić-Grbešić.


    S druge strane, zapošljavanje u novoosnovanim preduzećima bi rezultiralo dodatnim prihodima na osnovu plaćanja doprinosa za zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje.

    “Ako pretpostavimo da bi hiljadu novoosnovanih preduzeća zaposlilo dvije hiljade radnika sa prosječnom mjesečnom neto plaćom od 600 KM, uplatit će se godišnje 3.624.000 KM prema Zavodu zdravstvenog osiguranja, 5.064.000 KM u budžet FBiH po osnovu doprinosa za PIO i 432.000 KM po osnovu doprinosa za nezaposlenost”, dodaje Trepanić-Grbešić.

    Dodatni efekt je povećanje potrošnje kroz nova zapošljavanja i povećanje naplate PDV-a.

    “Ako bi dvije hiljade radnika imalo prosječnu plaću od 600 KM, njihova ukupna godišnja potrošnja bi iznosila 14,4 miliona KM, od čega bi se 17 posto, odnosno 2,5 miliona KM odnosilo na plaćanje PDV-a, a dio ovog novca bi također bio vraćen u budžet Tuzlanskog kantona i budžete općina”, naglašava ona.

    Isti prijedlog, početkom ove godine kroz skupštinu inicijativu uputila je i Vildana Bešlija, zastupnica Naše stranke u Kantonu Sarajevo. Ona za Klix.ba kaže da je, shodno posebnoj težini godine iza nas za privredu, inicijativu predložila u svrhu stvaranja bolje poslovne klime u Kantonu Sarajevo, nakon zakašnjelih mjera viših nivoa vlasti i prošlog saziva Kantonalne vlade, čija se inercija, očekivano, negativno odrazila na ovogodišnje poslovne tokove.

    “Njena primjena, kako sam i navela u obrazloženju, bi se morala sprovoditi minimalno dvije godine, a primjena u dužem periodu bi obezbijedila značajno poboljšanje uslova za započinjanje biznisa i za dinamičniji razvoj privrede u Kantonu Sarajevo”, navodi Bešlija.


    Iako je inicijativa upućena 5. januara ove godine, njena implementacija, odnosno konkretno ublažavanje parafiskalnih nameta do danas nije implementirano.

    “Nažalost, nemam zvaničan odgovor po pitanju inicijative o ukidanju parafiskalnih nameta pri osnivanju privrednih društava i obrta u Kantonu Sarajevo. S tim u vezi, ne znam u kojoj je fazi, odnosno da li se nešto radi po ovom pitanju, ali ću svakako na narednoj sjednici tražiti informaciju o tome. Iskreno se nadam da ćemo uskoro u Kantonu Sarajevo napraviti korake ka ovom vidu rasterećenja potencijalnih privrednika i obrtnika prilikom registracije”, dodaje Bešlija, istaknuvši zadovoljstvo da je ova inicijativa, nedavno predložena od njene stranačke kolegice Trepanić-Grbešić u Tuzli već usvojena od Kantonalne vlade.

    Ekonomski analitičar Admir Čavalić tax free model ocjenjuje inovativnim prijedlogom kojim bi se mogle premostiti postojeće zakonske barijere i nedostatak političke volje za ukidanjem parafiskalnih nameta.

    “Teret ovih nameta bi prešao na kantonalno ministarstvo, a što bi se moglo predstaviti kao drugačiji tip subvencije (za konkretnu radnju, u ovom slučaju osnivanja biznisa). Mišljenja sam da ovo ne bi bio pretjeran šok za kantonalni budžet jer vjerovatno da značajan broj poduzetnika ne bi koristio ovo pravo. Svejedno, postojanje ovakve opcije znači izuzetan iskorak u odnosu na postojeće prakse ekonomske politike u Bosni i Hercegovini”, smatra Čavalić.

    Postojeći model destimulirajući za poduzetnike

    U Bosni i Hercegovini postoji više od tri hiljade parafiskalnih nameta, koji u kontinuitetu otežavaju poslovanje domaćih kompanija.

    “Razlog zašto imamo ovoliko parafiskalnih nameta jeste diskreciono pravo lokalne samouprave i kantona u FBiH da uvedu vlastiti parafiskalni namet, a s ciljem ostvarivanja dodatnih budžetskih prihoda. Suprotna praksa – ukidanja parafiskalnih nameta je veoma rijetka i uglavnom se dešava shodno djelovanjima viših nivoa vlasti, naprimjer izmjenom kantonalnog ili entitetskog zakona koji je omogućavao nižem nivou da implementira dati parafiskalni namet”, dodaje Čavalić.

    Pored navedenog, kako kaže naš sagovornik, Bosna i Hercegovina je propustila nekoliko šansi za digitalnu transformaciju privrede, društva, ali najvažnije javne uprave. On dalje navodi da se čak odustalo i od dugo najavljivanog modela “one stop shop”.

    “Sve ovo uslovljava postojeći model otvaranja biznisa koji je destimulirajući za poduzetnike. Ovo je prepoznala i Svjetska banka pa je tako na prošlogodišnjem izvještaju o lakoći poslovanja ‘Doing Business 2020.’ Bosna i Hercegovina zauzela 90. mjesto. Ovaj izvještaj, između ostalog prati procedure u vezi otvaranja biznisa. Ono što je bitno navesti da je i funkcionalan proces zatvaranja biznisa isto toliko bitan kao i onaj koji se odnosi na otvaranje, a što se često zanemaruje u javnosti. Poduzetnik mora znati da može vrlo jednostavno napustiti dati biznis ako se isti pokaže neuspješnim, a statistika pokazuje da su veće šanse da propadnete, nego li uspijete u poduzetništvu, bez obzira u kojoj zemlji živjeli. Domaći problem je što ovo dodatno otežavamo”, nadovezuje se ekonomski analitičar iz Tuzle.

    Ukidanje parafiskalnih nameta pri osnivanju privrednih društava i obrta predstavlja kratkoročni varijabilni trošak za budžet, međutim, kako nam je kazao Čavalić, dugoročno bi došlo do povećanja budžetskih prihoda, unapređenja ekonomskih indikatora, zatim pada učešća sive ekonomije, većeg potencijala ekonomskog rasta, povećanja zaposlenosti…

    “Mjera nije popularna za domaće vlasti jer u kratkom roku gube. Zato očekujem da će istu u potpunosti implementirati samo one vlade koje imaju na raspolaganju viška budžetskih sredstava, poput Sarajevskog i Tuzlanskog kantona, ako to vlada prihvati. Razumijevajući prirodu parafiskalnih nameta, ovu mjeru je samo moguće parcijalno implementirati, po kantonima”, naglašava Čavalić.

    Kada je riječ o Republici Srpskoj, Čavalić zaključuje da je taj bh. entitet ranije uradio dobru stvar, definisanjem osnivačkog kapitala od jednu marku za d.o.o., što je već u startu dalo izuzetnu prednost ovom entitetu, barem po pitanju osnivanja biznisa.

  • Peking proglasio bitcoin i ostale kriptovalute ilegalnim

    Peking proglasio bitcoin i ostale kriptovalute ilegalnim

    Centralna banka Kine proglasila je ilegalnim sve transakcije koje se obavljaju bitcoinom i ostalim virtuelnim valutama.

    Kineskim bankama je zabranjen rad s kriptovalutama 2013. godine, ali su vlasti ove godine objavile podsjetnik.

    AP navodi da se time izražava zabrinutost da bi i dalje moglo biti aktuelno “rudarenje” i trgovina kriptovalutom ili je riječ o indirektnoj izloženosti finansijskog sistema riziku.

    U današnjem obavještenju se ističe da bitcoin, eterum i druge digitalne valute ometaju rad finansijskog sistema i koriste se za pranje novca i druge prekršaje.

    Narodna banka Kine radi na razvoju elektronske valute juan za transakcije bez gotovine koje može da prati i kontroliše Peking.

  • Eksperti traže rješenja za Blok 7: Problemi sve kompleksniji, a mogla bi odustati i Kina

    Eksperti traže rješenja za Blok 7: Problemi sve kompleksniji, a mogla bi odustati i Kina

    Uprava Elektroprivrede Bosne i Hercegovine početkom oktobra mogla bi kreirati prijedlog ekspertnih rješenja za izlazak iz aktuelne situacije u vezi s izgradnjom Bloka 7 Termoelektrane u Tuzli koja je zaustavljena i prije početka radova, potvrđeno je za Klix.ba.

    Bosna i Hercegovina još uvijek nije odustala od izgradnje Bloka 7 Termoelektrane u Tuzli, koja je ugrožena shodno povlačenju iz projekta kompanije General Electric, podizvođača radova koji se shodno EPC ugovoru obavezao za proizvodnju potrebne opreme, odnosno kotla, turbine i generatora.

    Kineski konzorcij koji učestvuje u ugovoru predložio je njegovu izmjenu, koju nije moguće tako jednostavno izvršiti, a shodno posljednjem zauzetom stavu Kolegija Zastupničkog doma Parlamenta Federacije BiH, odluku o daljoj sudbini Bloka 7 donijet će Federalna vlada koja je, kako je potvrđeno za Klix.ba, sada zadužila upravu Elektroprivrede BiH da kreira moguća rješenja za izlazak iz aktuelne situacije.

    “Prijedlog kineske strane suštinski mijenja ugovor, a sada će biti teško doći do odgovora kako dalje. Vlada FBiH je upravu i Nadzorni odbor Elektroprivrede BiH obavezala da predložimo moguće zaključke, odnosno izlaske iz ove situacije, koje ćemo uputiti prema Federalnom parlamentu. Sada se razrađuju stavovi koji će biti predmet rasprave na upravi, nadzornom odboru, a potom i vladi te parlamentu koji se konačno mora izjasniti o našim prijedlozima”, kazao je za Klix.ba predsjednik Nadzornog odbora Elektroprivrede BiH Izet Žigić.

    Kada je riječ o vremenskim odrednicama, prema Žigićevim riječima, početkom idućeg mjeseca mogao bi biti kreiran prijedlog ekspertnih rješenja o kojima će raspravljati prvenstveno uprava i nadzorni odbor Elektroprivrede BiH, nakon čega će dokumenti biti upućeni vladi i parlamentu na dalje razmatranje.

    Nerazumljive izjave Kineza

    Kineski predsjednik Xi Jinping izjavio je ove sedmice da će njegova zemlja prekinuti podršku izgradnji novih termoelektrana na ugalj u inozemstvu. On nije odredio vremenski rok za okončanje tog finansiranja, a sada je nepoznanica da li će se i kako ova odluka odraziti na Blok 7 Termoelektrane u Tuzli.

    “Mi još uvijek ne znamo tačno šta je kineski predsjednik smatrao pod svojom izjavom i sada očekujemo tačno pojašnjenje. Naš projekt je ugovoren i faktički započet s kineskom stranom, a da li njegova izjava znači stavljanje van snage postojećih ugovora, mislim da odgovor nema ni naša diplomatija”, osvrnuo se Žigić.

    Za Energetsku zajednicu Blok 7 je ekonomska katastrofa

    S druge strane, direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač Blok 7 Termoelektrane u Tuzli ocjenjuje ekonomskom katastrofom prije svega za FBiH zbog taksi za CO2, kazavši da je, u vrijeme kada se govorilo o izgradnji tog termoenergetskog objekta, se predviđalo da će ona biti sedam eura po toni i da će BiH ovu taksu uvesti tek 2035. godine. Međutim, prema njegovim riječima, shodno aktuelnim prilikama do toga će doći mnogo prije i po znatno skupljoj cijeni.

    Upravo i ovaj segment predmet je analize i kreiranja adekvatnih rješenja koje priprema Elektroprivreda BiH za federalnu vladu, ali i parlament.

    “Projekt Bloka 7 predstavlja prijeratnu priču kao zamjenskog bloka za stare blokove, ugovor je postignut 2014. godine i tada su okolnosti bile drugačije. Svakako u svemu se mora uvažiti i mišljenje Evropske zajednice o taksama koje mogu biti veoma opterećujuće za cijeli ta projekat. To ćemo potpuno uzeti u obzir prilikom analize koji spremamo za federalnu vladu i parlament”, navodi Žigić.

    Predsjednik Nadzornog odbora Elektroprivrede BiH smatra da je čim prije potrebno pokrenuti izgradnju Bloka 7, uz postizanje ekonomske opravdanosti kao što je to bilo 2014. godine.

    “Taj blok bi činio stabilnost sistema jer se mi ne možemo osloniti samo na vremenske prilike, bilo da je riječ o suncu, kiši, jezerima ili vjetru. Mi nemamo nuklearnih centrala koje bi nam sigurno davale energiju, tako da bi bilo veoma bitno da imamo stabilan sistem i pomoću termoenergije”, zaključio je Žigić.

  • Najbogatiji Amerikanci plaćali manje poreza nego prosječni građani

    Najbogatiji Amerikanci plaćali manje poreza nego prosječni građani

    U Sjedinjenim Američkim Državama 400 najbogatijih porodica plaćale su porez po manjoj stopi nego prosječni porezni obveznici.

    U izvještaju Bijele kuće je istaknuto da su ove porodice od 2010. do 2018. godine plaćale porez po stopi od 8,2 posto. One čine 0,0002 posto od ukupnog broja poreznih obveznika u ovoj zemlji.

    Tokom navedenog perioda uplatile su 1,8 biliona dolara poreza, što je manje u odnosu na to koliko su uplatili ostali Amerikanci. Prosječni građanin je 2018. plaćao porez po stopi od 13,3 posto na svoj prihod.

    Ovaj izvještaj je objavljen nakon što su demokrati tražili da se bogati i korporacije više oporezuju, a kako bi se osigurala finansijska sredstva od 3,5 biliona dolara potrebnih za poboljšanje javnih usluga i infrastrukture – školstvo, zdravstvenu zaštitu, plaćeno odsustvo sa posla i borbu protiv klimatskih promjena.

    Republikanci se protive ovom prijedlogu. Kongresmen iz ove stranke iz Teksasa Kevin Brady smatra da će se oporezivati “oni koji su teško zaradili” te je nezadovoljan mogućnošću da to bude “najveće širenje države blagostanja ikada”.

    Ranije je istraživanje nevladine organizacije ProPublica pokazalo da su neki od najbogatijih Amerikanaca, među kojima su Jeff Bezos, Michael Bloomberg, Warren Buffett, Carl Icahn, Elon Musk i George Soros vrlo malo platili poreza na bogatstvo.

    Ukazano je da je ovo posljedica postojećih poreznih pravila. Većina Amerikanaca su radnici sa niskim ili osrednjim platama i plaćaju porez na ono što zarade – plate. S druge strane, najbogatiji Amerikanci prihode ostvaruju investicijama koje se manje oporezuju od plata ako se ostvaruju u kontinuitetu dužem od godinu dana.

    Bogati mogu izbjeći plaćanje poreza na imovinu ukoliko je ne prodaju. Nadležni sada istražuju one koji su imali neoporezivani rast vrijednosti imovine.

    Međutim, porezna stopa od 8,2 posto možda nije tačna zbog mogućih metodoloških pogrešaka. To znači da bi stopa mogla biti manja – šest posto, ali i veća – 12 posto. U obzir nisu uzete sve ostale vrste oporezivanja, piše CNBC.

  • Zelenović: Neće biti smanjenja plata

    Zelenović: Neće biti smanjenja plata

    Predsjednik Sindikata lokalne samouprave, uprave i javnih službi Republike Srpske Branko Zelenović izjavio je da neće biti smanjenja plata zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave, kao ni smanjenja broja radnika u ovom sektoru.

    “Slažemo se sa Ministarstvom finansija i Vladom Srpske da treba da dođe do određenih ušteda, ali ne treba da dolazi do ušteda na platama radnika u ovom sektoru, jer su one ionako male”, rekao je Zelenović novinarima u Banjaluci, nakon sastanka sa predstavnicima Ministarstva finansija Republike Srpske u vezi sa spornim mjerama koje su uvrštene u program fiskalne konsolidacije koje se odnoose na smanjenje plata za radnike u jedinicama lakalane samouprave.

    On je istakao da treba svi zajedno da rade sa Vladom Republike Srpske da se povećaju plate svim radnicima u Srpskoj i u realnom i u javnom sektoru.

    Zelenović je rekao da Savez sindikata Republike Srpske radi na povećanju plata u realnom sektoru kroz izmjene i dopune Zakona o radu gdje će pokušati posebnim kolektivnim ugovorima da zaštite radnike u privatnom sektoru i da povećanjem cijene rada budu povećane i plate.

  • Crna Gora najgora u celoj Evropi

    Crna Gora najgora u celoj Evropi

    Crnogorska ekonomija lane je izgubila 765 miliona evra što je pad u BDP-u za 15,3 odsto, pokazuje zvanična statistika Monstata.

    To je ubedljivo najgori rezultat u celoj Evropi, prema podacima Eurostata, jer je sledeća država na lestvici – Španija, imala pad od 10,8 odsto.

    Ukupni BDP u Crnoj Gori za prošlu godinu je iznosio 4,19 milijardi evra, dok je 2019. godine bio 4,95 milijardi. Po stanovniku to iznosi 6.737 evra, što je za 1.222 evra manje nego godinu ranije, pišu “Vijesti”.

    Gledajući po delatnostima, zbog rigoroznih mera preduzetih zbog suzbijanja koronavirusa, najviše su “nastradale” usluge pružanja smeštaja i ishrane, odnosno hotelijerstvo i ugostiteljstvo.

    Tokom prošle godine se bruto dodata vrednost tog sektora, u odnosu na 2019, smanjila za 78,6 odsto, a u strukturi kreiranja ukupnog BDP-a pala je sa 7,8 u 2019. godini na dva odsto.

    “Prosečna plata u Crnoj Gori će biti oko hiljadu evra”

    Izveštaj pokazuje da su bruto dodate vrednosti u sektorima saobraćaja i skladištenja, kao i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti pale za oko 26 odsto, a za petinu u oblasti građevinarstva.

    Najveći udeo od 13 odsto u ukupnom BDP-u imala je trgovina na veliko i malo, ali je i ta grana pretrpela pad od 12,5 odsto.

    Pad veći od deset odsto imale su još umetničke, zabavne i rekreativne delatnosti. Rast malo veći od četiri odsto ostvaren je u stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima, kao i u obrazovanju, dok je nešto osetnije povećanje od sedam odsto zabeleženo u vađenju ruda i kamenja, ali ta delatnost i dalje ne učestvuje u većem stepenu u strukturi BDP-a.

    Industrija lane bila duplo bolja od turizma

    Koju katastrofu je prošle godine doživeo turizam, pokazuje i to što je čak i ovakva uništena prerađivačka industrija Crne Gore lane imala duplo veću vrednost nego turizam. Prošlogodišnja dodata vrednost prerađivačke industrije od 172 miliona evra bila je neznatno manja nego u 2019. godini, a kod hotelijerstva i ugostiteljstva je pala sa 386 na 82 miliona evra.

    Jedino dvocifreno povećanje od 10,5 odsto ostvareno je u delu zdravstva i socijalne zaštite, što je dobrim delom uslovljeno pandemijom, odnosno većim prometom farmaceutskih proizvoda. Ostale delatnosti nisu bitnije izmenile vrednost BDP-a, u čijoj strukturi, nakon trgovine, najviše učestvuju državna uprava, odbrana i obavezno socijalno osiguranje, kao i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo sa po 7,7 procenata.

    Na izvozu usluga izgubljena milijarda

    Obračun BDP-a po potrošačkoj metodi pokazuje da je izvoz usluga, gde dominantno učešće ima potrošnja stranih turista, prošle godine iznosio 679 miliona evra, a u 2019. je ta cifra iznosila nešto preko 1,7 milijardi. Odnosno, lane je izgubljeno preko milijardu evra ovih prihoda.

    Prema ovom obračunu potrošnja domaćinstava u Crnoj Gori nije značajnije smanjena, sa 3,5 na 3,4 milijarde. Potrošnja države je lane imala rast sa 881 na 946 miliona. Bruto investicije su smanjene za 200 miliona na 1,16 milijardi, a vrednost promene zaliha je pala sa 231 na 139 miliona.

    Pad duplo veći od turističkih zemalja

    Prosek rasta BDP-a za prošlu godinu na nivou Evropske unije (EU) je minus 5,9 odsto, a najveći negativni rast su imale zemlje koje su orijentisane na turizam, pa se na začelju pored Crne Gore i Španije, nalaze mediteranske države Italija, Malta, Grčka, Hrvatska…

    Ipak, iako se pomenute zemlje u velikoj meri oslanjaju na letnju turističku sezonu, od nekih je Crna Gora imala pad veći i do skoro dva puta.

    Na nivou Evrope, rast u prošloj godini beleže jedino Irska sa 5,9 odsto i Turska sa 1,8 odsto.

    Ko će spasiti Crnu Goru od pogubnog kineskog kredita? Dve su opcije

    BDP Crne Gore u prvom tromesečju ove godine iznosio je 865 miliona evra, dok je u istom periodu prethodne godine iznosio 917,4 miliona evra, pa je zabeležen realni pad 6,4 odsto, što je takođe najgori rezultat u Evropi. Prosek EU za navedeni vremenski interval iznosi -1,3 odsto.

    BDP u tržišnim cenama iskazuje vrednost svih proizvedenih dobara i usluga građana jedne zemlje, to jest zbir bruto dodatih vrednosti po delatnostima i poreza na proizvode umanjenih za subvencije na proizvode.

    Dohodak iz inostranstva 66 miliona

    Slični podaci se dobijaju kada je u pitanju bruto nacionalni dohodak (BND), koji je jednak BDP-u uvećanom za primarni dohodak koji stanovnici države primaju iz inostranstva i umanjenom za primarni dohodak koji građani države plaćaju stranim državama.

    BND Crne Gore u 2020. godini iznosio je 4,25 milijarde evra i nominalno je manji u odnosu na 2019. godinu za 15,1 odsto, dok je saldo primarnog dohotka iz inostranstva za 2020. godinu bio pozitivan i iznosio je 66,6 miliona evra.

    BND po stanovniku lane je bio 6.844 evra, a 2019. godine 8.048 evra.