VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Inflacija smanjuje investicije u realnom sektoru u Bosni i Hercegovini

    Inflacija smanjuje investicije u realnom sektoru u Bosni i Hercegovini

    Prema prognozama Centralne banke (CB) BiH u Bosni i Hercegovini se zbog snažnih inflatornih pritisaka smanjuje nominalni rast ekonomske aktivnosti u realnom sektoru.

    Kako su naveli u godišnjem izvještaju za 2022. godinu, to je prvenstveno zbog dugotrajnih i snažnih inflatornih pritisaka koji već utiču i na nominalni rast ekonomske aktivnosti u zemlji, ali i među glavnim trgovinskim partnerima.

    “Prema trenutno raspoloživim informacijama i podacima, ne očekujemo recesiju u srednjem roku. Spoljna potražnja, predstavljena u modelima koje je razvila i koristi CB BiH kroz rast realnog BDP-a u EU, bitan je faktor rasta ekonomske aktivnosti u zemlji. Zbog inflatornog šoka u 2022. godini, ali i očekivanja da se nećemo u kratkom roku vratiti na pretpandemijski decenijski prosjek, očekujemo i smanjenje realne individualne potrošnje, koja je najznačajnija kategorija BDP-a prema potrošnom pristupu”, piše, između ostalog, u izvještaju Centralne banke BiH.

    Ekonomista Saša Stevanović kaže za “Nezavisne novine” da se povećanje investicija u realnom sektoru može očekivati kada raste tražnja, kako u našem ekonomskom sistemu, tako i u inostranstvu.

    “Pored toga, započeti investicioni projekti, koji nesumnjivo doprinose ekonomskom rastu, moraju se realizovati. U ekonomiji bilo kakva saradnja je bolja nego tjeranje inata. Što se tiče inflacije od prošle godine, ona je prouzrokovala veliku ekonomsku štetu i uticala na slabiji rast realne potrošnje. Očekivanja naše Centralne banke u pogledu projekcija treba posmatrati u svjetlu tačnosti projekcija u prethodnom periodu”, istakao je Stevanović.

    Ističe da je njegovo mišljenje da će nas podatak o realnim investicijama u prethodnom periodu 2022. godine pozitivno iznenaditi.

    “Moje očekivanje je da će biti veći za oko trećinu, odnosno dvostruko viši nominalni rast nego rast ekonomije. Svjedoci smo rasta tražnje za radnicima, te rasta profita prošle godine. To je dobra podloga za rast investicija u ovoj godini. Dešavanja na globalnom nivou, tenzije na relaciji Kina – SAD mislim da će imati pozitivan efekat na domaći ekonomski sistem, prije svega ukoliko iskoristimo trend friendshoringa, trend da se proizvodni kapaciteti lociraju bliže tržištu za koje su namijenjeni”, naglasio je Stevanović.

    Goran Račić, predsjednik Područne privredne komore Banjaluka, naveo je da je inflacija uticala negativno, te je zbog toga 2022. godine bio manji privredni rast za nekih 10 odsto.

    “U toku 2021. godine privredni rast je bio oko 12,1 odsto, a 2022. godine 2,1 odsto. To se odrazilo na naša tržišta i saradnju sa našim glavnim partnerima – Evropskom unijom i zemljama regiona. Zato je jedna od mjera povećanje kamatnih stopa kako bi se ograničila potrošnja i inflacija držala pod kontrolom. Moguće je da će se smanjiti investicije u proizvodnju, što za nas neće biti dobro jer nam trebaju investicije kako bi domaća ekonomija bila konkurentnija. Povećanje kamatnih stopa će se negativno odraziti na investicije”, zaključio je Račić za “Nezavisne novine”.

  • Šta će biti sa kamatama na kredite u KM u doba inflacije

    Šta će biti sa kamatama na kredite u KM u doba inflacije

    Guverner Centralne banke BiH Senad Softić prisustvovao je sastanku guvernera centralnih banaka regiona koji je održan u organizaciji Hrvatske narodne banke HNB i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Rijeci.

    Kako je saopšteno iz Centralne banke BiH, susret je bio posvećen pitanjima monetarne politike i malih otvorenih ekonomija suočenih sa visokom inflacijom.

    Guverner Softić komentarisao je monetarnu politiku CBBiH, i očekivanja u vezi sa promjenama kamatnih stopa na domaćem bankarskom tržištu.

    – Potvrdio je opredijeljenost CBBiH za harmonizacijom politike obavezne rezerve sa politikom Evropskecentralne banke ECB, vodeći računa o razlikama primarnog cilja monetarnih politika ECB-a i CBBiH,trendovima u domaćem bankarskom sektoru i makroekonomskom okruženju – navodi se u saopštenju.

    Dodaje se da je u pogledu stopa naknada na sredstva na računima rezervi banaka kod CBBiH, BiH i dalje opredijeljena za harmonizaciju sa trendom monetarne politike Evropske centralne banke, ali ne nužno i nivoima naknada.

    – CB BiH i dalje planira zadržati naknadu na sredstva iz obavezne rezerve diferenciranom, u korist onih iz osnovice u domaćoj valuti – rekao je guverner Softić.

    U vezi sa očekivanjima u pogledu kamatnih stopa u BiH, iznio je kako trenutno nema indikacija da su bankama u BiH poskupili najznačajniji domaći izvori finansiranja, uprkos rastu referentnih stopa u eurozoni.

    Glavni razlog za to je orijentisanost na domaće izvore finansiranja, koji nisu vezani za referentne stope u eurozoni.

    Na taj način banke održavaju profitnu maržu, jer ni kamatne stope na već ugovorene kredite sa varijabilnom stopom ne mogu se podići u skladu sa procijenjenom percepcijom rasta kreditnog rizika kod dijela svojih klijenata, zbog mogućeg pogoršanja kvaliteta portfolija.

    Takođe, ne postoji ni značajna potražnja za novim kreditima, jer su klijenti, pogotovo sektor stanovništva, svjesni efekata visoke i ustrajne inflacije na realni raspoloživi dohodak, i profitabilnost.

    – Zbog toga ne vidimo ni naglašen, niti sistematski rast kamatnih stopa na nove kredite. Iako se ne očekuje značajan rast domaćih kamatnih stopa u kratkom roku – zaključio je guverner Softić.

    Ovom skupu u Rijeci su, uz guvernera Softića, prisustvovali i guverneri centralnih banaka Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije, predstavnici privrede i javnog sektora Hrvatske, te profesori i studenti Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Rijeci.

  • Kolaps još jednog sektora?

    Kolaps još jednog sektora?

    Raste zabrinutost oko zdravlja evropskog tržišta komercijalnih nekretnina.

    Neki ulagači se pitaju da li bi to mogao da bude sledeći sektor koji će eksplodirati nakon prošlomesečne bankarske krize.

    Više kamatne stope povećale su troškove zaduživanja i smanjile vrednosti u sektoru nekretnina, koji je poslednjih godina vladao usred niskih prinosa na obveznice, piše CNBC, a prenosi SEEbiz.

    U međuvremenu, kolaps američke Banke Silicijumske doline u martu i kasnije hitno spašavanje Kredi Svisa podstakli su strahove od takozvane petlje propasti, u kojoj bi potencijalni napad na banku mogao izazvati pad u sektoru nekretnina.

    Evropska centralna banka (ECB) ranije ovog meseca upozorila je na “jasne znakove ranjivosti” u sektoru nekretnina, navodeći “opadajuću tržišnu likvidnost i korekcije cena” kao razloge za neizvesnost i pozivajući na nova ograničenja fondova komercijalnih nekretnina kako bi se smanjili rizici od kriza nelikvidnosti.

    Već u februaru, evropski fondovi uloženi direktno u nekretnine zabeležili su odlive od 172 miliona funti (215,4 miliona dolara), prema podacima Morningstar Direkta — što je oštra suprotnost od priliva od gotovo 300 miliona funti zabeleženih u januaru.

    Vlada zabrinutost

    Analitičari u Sitiju sada vide pad evropskih deonica nekretnina za 20%-40% između 2023. i 2024. jer se pojavljuje učinak viših kamatnih stopa. U najgorem mogućem scenariju, visokorizični sektor komercijalnih nekretnina mogao bi pasti 50% do sledeće godine, rekla je banka.

    “Nešto što ne bih zanemario je kriza u nekretninama, kako za privatne ljude tako i za komercijalne nekretnine, gde vidimo silazni pritisak i u Sjedinjenim Državama i u Evropi”, kaže Pjer Gramenja, direktor Evropskog mehanizma stabilnosti za CNBC.

    Segment poslovnih prostora — glavna komponenta tržišta komercijalnih nekretnina — pojavio se kao centralni za potencijalne strahove od pada s obzirom na veće pomake prema udaljenim ili hibridnim obrascima rada nakon pandemije kovida.

    “Ljudi su zabrinuti da se back-to-office nije stvarno materijalizovao, tako da ima previše slobodnih radnih mesta, a opet ima previše zajmova u tom području”, Ben Emons, glavni i viši strateg portfelja u američkoj kompaniji i investicijski menadžer NewEdge Wealth, rekao je prošlog meseca za CNBC-jev “Squawk Box Europe”.

    To je produbilo zabrinutost oko toga koje bi banke mogle da budu izložene takvim rizicima i može li talas prisilne prodaje dovesti do spirale pada.

    Prema Goldman Saksu, komercijalne nekretnine čine oko 25% kreditnih knjiga američkih banaka – brojka koja se penje na čak 65% među manjim bankama, koje su u poslednje vreme bile u središtu stresa. To je u poređenju s oko 9% među evropskim bankama.

    “Mislim da ljudi pokušavaju da razumeju koje su banke gde dale zajmove, kojem sektoru i koji je zapravo krajnji rizik ovde”, dodao je Emons.

    Usred te neizvesnosti i onoga što nazivaju rastegnutim procenama, Kapital ekonomiks je prošlog meseca povećao svoju prognozu korekcije sektora nekretnina u Evrozoni od vrha do najnižeg s 12% na 20%, pri čemu se očekuje da će kancelarije biti najgore.

    “Ovu finansijsku nevolju, ili kako god je želite označiti, vidimo kao katalizator za dublje prilagođavanje vrednosti nego što smo ranije očekivali”, rekao je Kiran Rajčura, zamenik glavnog ekonomiste za nekretnine Kapital ekonomiks, na nedavnom webinaru.

    Nisu svi uvereni
    Međutim, nisu svi uvereni u nadolazeći pad.

    Pere Vinolas Sera, izvršni direktor španske kompanije za nekretnine Inmobiliaria Colonial i predsednik Evropskog javnog udruženja nekretnina, rekao je da situacija u Evropi izgleda paradoksalno jaka.

    Među različitim faktorima koji učestvuju, trend povratka na poslovne prostore bio je jači u Evropi nego u SAD-u, rekao je, dok su stope “preuzimanja” ili popunjenosti kancelarija bile veće na kontinentu.

    “Ono što je zapanjujuće je da podaci pokazuju da je bolje nego ikad”, rekao je Vinolas za CNBC putem Zuma. “Nešto se potpuno drugačije događa u SAD-u u odnosu na Evropu”.

    Od kraja 2022, evropske stope slobodnih kancelarijskih radnih mesta iznosile su oko 7%, znatno ispod 19% u SAD-u, prema savetniku za nekretnine JLL. Unutar portfelja Inmobiliaria Colonial, Vinolas je rekao da su trenutne stope slobodnih radnih mesta još niže, na 0,2% u Parizu i 5% u Madridu.

    “Nikad to nisam video u životu. Podaci o popunjenosti su na najvišem nivou”, rekao je Vinolas.

    JPMorgan je ponovio to stajalište krajem prošlog meseca, rekavši u belešci istraživanja da su strahovi od širenja pada SAD-a na Evropu prenaduvani.

    “U osnovi, verujemo da bilo kakva zaraza američkih banaka ili američkih CRE (komercijalne nekretnine) na evropske konkurente nije opravdana, s obzirom na različitu dinamiku sektora”, rekli su analitičari banke.

    Ipak, neizvesnosti u sektoru ostaju, upozoravaju analitičari.

    Posebno zabrinjava koncentracija finansiranja od nebankarskih zajmodavaca – ili takozvanih banaka u senci – koje su posustale nakon strože regulative tradicionalnih banaka, rekao je Metju Pojnton, viši ekonomista za nekretnine u Kapital ekonomiksu.

    Pre globalne finansijske krize, tradicionalne evropske banke nudile su zajmove u iznosu od 80% vrednosti zgrade. Danas retko prelaze 60%.

    Izazov će biti za one nesofisticirane igrače, one koji imaju zgradu koju moraju da prilagode.

    “Mnogo manje se zna o tim [bankama u senci] i one bi mogle biti osetljivije na porast kamatnih stopa, na primer. Dakle, to je nepoznanica koja bi mogla baciti ključ u rad”, rekao je Pojnton.

    U međuvremenu, nadolazeći standardi energetske efikasnosti EU i Ujedinjenog Kraljevstva zahtevaće značajna ulaganja, posebno u starije zgrade, te bi neki vlasnici nekretnina mogli da budu pod dodatnim pritiskom u nadolazećim godinama.

    “Mislim da će izazov biti za one nesofisticirane igrače, one koji imaju zgradu koju moraju prilagoditi novim zahtevima”, rekao je Vinolas.

  • Upozorenje: “Globalna ekonomija puca po šavovima”

    Upozorenje: “Globalna ekonomija puca po šavovima”

    Glavna tema ovogodišnjeg prolećnog sastanka MMF i Svetske banke može se sumirati u rečenici: “Globalna ekonomija puca po šavovima i treba je ponovo zaštititi”.

    Finansijski zvaničnici su preneli strašna upozorenja o rastućim dislokacijama u trgovini. Rat Rusije u Ukrajini izazvao je ogroman poremećaj u globalnoj trgovini. Tenzije između SAD i Kine su u porastu, kao i prepirke između SAD i EU oko industrije čiste energije, prenosi Blic.

    “Verujem da nije preterano reći da je skoro tri decenije nakon stvaranja [Svetske trgovinske organizacije] sistem trgovine na raskrsnici”, rekla je zamenica generalnog direktora STO Anabel Gonzales.

    To naglašava zašto je raspoloženje oko globalnog okupljanja opisano kao “haotično”, “nepovezano” i “nekako depresivno”. MMF je rekao da su izgledi za globalnu ekonomiju “anemični”, iako su ekonomski zvaničnici poput američke sekretarke finansija Dženet Jelen pokušavali da projektuju veći optimizam.

    Francuski predsednik Emanuel Makron podstakao je tenzije dok se vraćao iz Kine uoči sastanaka MMF-a, pozivajući Evropu da se odupre tome da postane “američki sledbenik” dok SAD izazivaju Peking.

    MMF je stavio opipljivu cenu na rastuće rascepe, procenjujući da bi svet mogao da izgubi trilione dolara buduće ekonomske proizvodnje ako se podeli na konkurentske geopolitičke blokove.

    Na terenu u Vašingtonu, ministri finansija i drugi globalni ekonomski zvaničnici pokušali su da ugase vatru protekcionizma i fragmentacije.

    Čak je i francuski ministar finansija Bruno Le Mer pokušao da malo počisti: “Ne vidim nikakvu kontradikciju između naše odlučnosti da budemo nezavisniji u nekim strateškim sektorima i naše saradnje sa SAD”.

    Britanski ministar finansija Džeremi Hant rekao je za Politiko na marginama sastanaka MMF-a da je “velika lekcija u poslednjih 100 godina” da Evropa i SAD mogu uspešno da brane demokratiju i slobodu kada budu zajedno.

    Hant je upozorio na protekcionizam — “što će značiti da će se svet vratiti u mračno doba” — i rekao da ne želi da ulazi u “trku za subvencije” sa SAD kada je reč o zelenim industrijama.

    Zamenica kanadskog premijera Kristija Frilend bacila se na “neoliberalnu formulu slobodne trgovine i niskih poreza na preduzeća”. Ali ona je ipak upozorila da bi “bila ogromna i istorijska greška reagovati na zloupotrebe globalnog trgovinskog sistema prihvatanjem autarkije”.

    “Ne treba zaboraviti da je trgovinska integracija pomogla svetu da postigne veliko smanjenje siromaštva [i] poboljšanje životnog standarda“, rekao je generalni direktor Svetske trgovinske organizacije Ngozi Okonjo-Ivela. “Znamo da nije uradio sve, da ima nekih problema, da su neki ljudi ostavljeni. Ali to moramo da popravimo i da ne odbacujemo sistem”.

    Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis pozvao je na veće usklađivanje SAD i EU, umesto da sledi Makronovo vođstvo.

    “Naša izvanredna koordinacija o Ukrajini može i mora da se ponovi u drugim oblastima”, rekao je on. “Moramo učiniti da se naša politika i ekonomski planovi približavaju, a ne da se razilaze. To će povećati našu ekonomsku snagu”.

  • Bitcoin prešao vrijednost od 30.000 dolara, a ethereum 2.000

    Bitcoin prešao vrijednost od 30.000 dolara, a ethereum 2.000

    Tržišta kriptovaluta su se u petak trgovala više uz povećanje od preko 4 posto u kapitalu kriptovaluta u posljednja 24 sata. Bitcoin je porastao 2,30 posto na 30.786 dolara, dok je ethereum porastao za 10,5 posto i vrijednost mu je prešla 2.000 dolara.

    Porast kriptovaluta poklopio se s oporavkom američkih dionica u utorak, jer su zabrinutosti zbog propusta banaka ublažene, a podaci o inflaciji u februaru objavljeni istog dana bili su u skladu s očekivanjima.

    Posljednji put bitcoin je prešao vrijednost od 31.000 dolara juna 2022. godine. Također, ovo je najveći rast ethereuma od maja prošle godine.

    Tržišna kapitalizacija Bitcoina, najveće svjetske kriptovalute, bila je oko 595 milijardi dolara. Dominacija Bitcoina je trenutno 46,30 posto, prema CoinMarketCap-u.

  • U Srpsku stižu banke na točkovima

    U Srpsku stižu banke na točkovima

    Manje lokalne zajednice u Republici Srpskoj uskoro bi mogle barem djelimično riješiti problem nedostatka bankarskih usluga i to omogućavanjem bankama da imaju mobilne ekspoziture.
    Ovo je prije nekoliko dana najavio Srđan Šuput, direktor Agencije za bankarstvo Srpske, rekavši da je Upravni odbor ove agencije donio odluku o izmjeni procedure, te je omogućeno bankama da imaju mobilnu ekspozituru.

    “Ovo nije neka novina jer je mobilna ekspozitura prisutna u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj. To je ekspozitura banke u pokretu, u motornom vozilu. Funkcioniše kao kombi koji ima našu saglasnost i u stvari je šalter. Jedan dan bi mogla biti u Čajniču, drugi u Kalinoviku, Drvaru, Petrovcu i tako dalje, bilo kom mjestu”, pojasnio je Šuput medijima.

    Dodao je da se za mobilnu ekspozituru ne traže posebni elaborati za koje se daje saglasnost.

    “Razgovarali smo već sa nekoliko banaka i jedna od njih je izrazila spremnost da investira. Očekujemo da u narednih 60 do 90 dana imamo prvu mobilnu ekspozituru u Srpskoj.

    Ona je, u stvari, šalter u kojem možete raditi sve, od isplata, uplata, transfera, te ima bankomat iz kojeg se može podizati novac. Ovo je mnogo jeftinije za banku, a pristupačno je građanima”, naglasio je Šuput.

    Drago Kovačević, načelnik opštine Drinić, istakao je za “Nezavisne novine” da ova lokalna zajednica još nije riješila problem nedostatka banke.

    “Pokušavamo makar nekako da se bankomat ugradi negdje u opštini. Ova vijest o mobilnoj ekspozituri banke je dobra. Mora se nešto učiniti da omogućimo našim građanima usluge banke. Ako se gasi jedna po jedna institucija, kako onda da očekujemo da ljudi ostaju ovdje? Ja mislim da nikome nije u interesu da ljudi odlaze, tako da se mora nešto uraditi na ovom pitanju”, naglasio je Kovačević.

    Dodao je da nemaju uspostavljenu autobusku liniju za Ribnik, koji je udaljen oko 60 kilometara, a koji je najbliža lokalna zajednica koja ima banku.

    “Ljudi se odlučuju onda da odu do Banjaluke, koja je od Drinića udaljena nekih 120 kilometara. Pošto nemamo autobuske linije, penzioneri moraju iznajmiti taksi, a odlazak do Banjaluke ih košta gotovo pola njihove penzije, što je veliki problem”, naveo je Kovačević.

    Slično priča i Nenad Abramović, načelnik opštine Berkovići, koji kaže da već 10-ak godina nemaju poslovnicu banke, što dodatno otežava život mještanima ove hercegovačke lokalne zajednice.

    “Imamo poslovnicu pošte, ali tu građani mogu da podignu penzije, plaćaju račune i ostalo. Ipak, nekako je najveći problem privrednicima koji svakodnevno polažu pazare, a to u pošti ne mogu. Banka je zaista potrebna, kako za privrednike, tako i za sve ostale mještane. Mi smo nudili subvencije i besplatan prostor, razgovarali sa bankama, ali nismo dobili pozitivan odgovor”, istakao je Abramović.

    Naveo je da bi mobilna ekspozitura bila privremeno rješenje, da bi najbolje bilo otvaranje poslovnice, ali da je za mještane “bolje išta, nego ništa”.

    “Nismo obaviješteni o takvoj inicijativi i mogućnosti, ali ipak mogu reći da bi i to na neki način riješilo problem nedostatka bankarskih usluga u našoj opštini”, zaključio je Abramović.

  • Dolar tone

    Dolar tone

    Na valutnim tržištima vrednost dolara je prema korpi valuta pala treći dan zaredom i zaronila na najniži nivo u gotovo dva meseca.Dolarov indeks, koji pokazuje vrednost američke u odnosu na ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, kreće se oko 101,47 poena, dok je juče u isto vreme iznosio 102,07 poena, prenosi Indeks.Pritom je kurs dolara prema japanskoj valuti skliznuo s jučerašnjih 133.60 na 133.20 jena.

    Američka valuta oslabila je i u odnosu na evropsku, pa je cena evra dostigla 1.0985 dolara, dok je juče u iznosila 1.0925 dolara.

    Cene su nafte, pak, izgubile deo jučerašnjih dobitaka. Cena barela na londonskom tržištu skliznula je jutros 0,33 posto, na 87,05 dolara, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 0,28 posto, na 83,05 dolara.

    Oprez na azijskim berzama, indeksi stagniraju

    Na azijskim se berzama u četvrtak trguje oprezno, kao i na Vol Stritu dan pre, dok je vrednost dolara prema korpi valuta pala treći dan zaredom.

    MSCI indeks azijsko-pacifičke regije, bez Japana, bio je oko 7.00 sati u minusu 0,1 posto.

    Pritom je japanski Nikkei indeks ojačao 0,3 posto, a blago su porasle i cene deonica u Južnoj Koreji. U Šangaju, Australiji i Hong Kongu pale su, pak, između 01 i 0,4 posto.

  • Svjetska banka pomoći će popravku ukrajinske energetske infrastrukture

    Svjetska banka pomoći će popravku ukrajinske energetske infrastrukture

    Svjetska banka saopštila je danas da će finansirati 200 miliona dolara kao pomoć za popravku ukrajinske energetske i grijne infrastrukture.

    Navodi se da će i drugi partneri Ukrajine obezbijediti još 300 miliona dolara za dodatno finansiranje, kako se projekat bude širio, prenio je “Rojters”.

    Grant od 200 miliona dolara biće iskorišćen za hitne popravke ukrajinskih tranzicionih transformatora, mobilnih toplotnih kotlova i druge opreme za hitne slučajeve, navodi se u saopštenju.

    Direktor Svjetske banke Dejvid Malpas podsjetio je na nedavnu procjenu MMF, da bi obnova Ukrajine trebalo da bude oko 411 milijardi dolara ili 2.6 puta više od očekivanog bruto domaćeg proizvoda (BDP) Ukrajine u 2022. godini, prenio je “HRT”.

    Taj iznos, koji su, pored pomenute međunarodne finansijske organizacije, izračunali Ujedinjene nacije, Evropska komisija i Ukrajina, znatno je veći u odnosu na procjenu od 349 milijardi dolara objavljenu u septembru prošle godine.

    Svjetska banka ranije je saopštila kako će uputiti još 2.5 milijardi dolara pomoći Ukrajini, prenio je portal “Analitika”.

    Ta sredstva, kako su precizirali, biće namijenjena podršci osnovnim uslugama i funkcionisanju vlade.

  • MMF snizio prognozu: Najniže cifre od 1990.

    MMF snizio prognozu: Najniže cifre od 1990.

    Međunarodni monetarni fond snizio je svoju prognozu privrednog rasta svetske ekonomije na 2,8 odsto sa 2,9 u januaru.

    Na srednji rok, ta finansijska institucija predviđa rast globalnog BDP-a od 3 procenta, što je najniža cifra u izveštaju MMF-a još od 1990. godine, prenose svetski mediji.

    Razlozi što je malo verovatno da će se inflacija vratiti u ciljne okvire, pre 2025, prema izveštaju, jesu to što su Kina i Južna Koreja napredovale na polju podizanja životnog standarda, kao i sporiji rast radne snage na globalnom nivou i geopolitička previranja poput Bregzita i ruskog napada na Ukrajinu.

    “Anemični izgledi odražavaju tvrde pozicije ekonomskih politika neophodne da se obori inflacija, posledice nedavnih pogoršanja finansijskih uslova, tekući sukob u Ukrajini i sve veća geoekonomska podeljenost“, navode iz MMF-a.

  • Putin očekuje rast BDP-a

    Putin očekuje rast BDP-a

    Ruska ekonomija nastavlja ubrzano da se razvija, BDP će rasti do kraja godine, rekao je Vladimir Putin na sastanku posvećenom ekonomskim pitanjima.

    Dakle, za prvi kvartal 2023. godine prihodi u konsolidovani budžet iznosili su 13.000 milijardi rubalja, naveo je predsednik Rusije.

    Vlasti očekuju da će u drugom tromesečju u budžet ući više prihoda koji nemaju veze sa naftom i gasom, piše Sputnjik.

    Istovremeno, spoljni faktori rizika za rusku ekonomiju nisu nestali, upozorio je šef ruske države.

    On je naglasio da rukovodstvo zemlje nema pravo da se opusti i pusti da situacija ide svojim tokom. Inflacija na kraju aprila može se spustiti na 3 odsto, prenosi ruski medij.