VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Šulić najavljuje bolju evidenciju turista u Srpskoj

    Šulić najavljuje bolju evidenciju turista u Srpskoj

    Ugostiteljski radnici već duže vrijeme upozoravaju na nedostatke u evidenciji turista i prijave gostiju u Republici Srpskoj, što dovodi do nepreciznih podataka o broju posjetilaca, ali i manjih prihoda od boravišnih taksi. Upravo zato iz Ministarstva trgovine i turizma najavljuju novi zakon o boravišnoj taksi, ali i rigoroznije kontrole.
    Kako za BL portal objašnjava prvi čovjek ovog resora, Denis Šulić, dio problema svakako su i ugostitelji koji ili ne prijavljuju sve goste ili posluju u sivoj zoni. Zato, u saradnji sa inspekcijom, najprije kreću kontrole.

    „U fokusu kontrola u narednom periodu biće i kontrola poslovanja pružalaca usluga smještaja u Republici Srpskoj, jer statistički pokazatelji u poređenju sa realnim stanjem na terenu upućuju na sumnju da veliki broj pružalaca usluga posluje u sivoj zoni. To je posebno izraženo u dijelu pružalaca usluga smještajnih kapaciteta registrovanih kao stan na dan“, kaže Šulić za BL portal.

    Takođe naglašava da su i iz Inspektorata Srpske apelovali i na ugostitelje da svoje poslovanje obavljaju u skladu sa propisanim zakonskim odbredbama i okvirom, jer, kako kaže, cilj kontrola nije kažnjavanje, već uvođenje reda. Samo na taj način imaćemo prave podatke o broju turista, ali i veće prihode od turizma.

    Šulić ujedno najavljuje i izmjene i dopune Zakona o ugostiteljstvu i Zakona o boravišnoj taksi, koje bi preciznije uredile ovu oblast.

    „Prateći kretanja i dinamiku razvoja u ovoj oblasti, naš resor je prepoznao potrebu unapređenja zakonskog okvira, pa smo u do kraja planirali izmjene ova dva zakona. Ministarstvo u sve to kreće uključujući i poslovnu zajednicu i jedinice lokalne samouprave. Zato smo od zainteresovanih partnera zatražili da dostave prijedloge i sugestije koje smatraju da treba inkorporirati u tekst ovih zakona“, ističe Šulić.

    U planu je da zbog pojednostavljenja i ubrzavanja procesa boravišne prijave, Republika Srpska, prema uzoru na zemlje regiona, uvede i sistem elektronske prijave.

    „Jedna od mogućnosti o kojoj se razgovara je svakako uvođenje elektronskog sistema prijave gostiju poput onih koje su uvele Srbija i Hrvatska, ali u nekom modelu koji bi bio prilagođen našim uslovima, posebno u smislu nadležnosti Republike Srpske i BiH“, naglašava Šulić.

    Ipak, sve ove promjene ne treba očekivati prije ovogodišnje ljetne sezone, jer je Ministarstvo tek počelo pripremne aktivnosti na izradi izmjena i dopuna ovih zakona, pa je, kako kaže Šulić, rano govoriti o konkretnim rješenjima koja će biti donesena.

  • EU odobrila nacrt zakona koji reguliše tržište kriptovaluta

    EU odobrila nacrt zakona koji reguliše tržište kriptovaluta

    Poslanici Evropskog parlamenta u četvrtak su odobrili nacrt ambicioznog zakona (MiCA) kojim Brisel prvi put pokušava da reguliše tržište kriptovaluta.

    Evropska komesarka za finansijsku stabilnost i finansijske usluge Mejrid Mekginis očekuje da će MiCA postati važeći zakon u EU od jula, nakon što ga odobre parlamenti zemalja članica Evropske unije, piše Blumberg, prenosi Tanjug.

    “Kao što smo vidjeli ovih mjeseci, nadzor i čvršća pravila su prijeko potrebni da bi se izbegao kolaps nalik na krah projekata FTX, Tera Luna, Celzijus i Vojažer”, dodala je komesarka Mekginis.

    Dio zakona vezan za stabilne kriptovalute (stablecoin) će početi da važi tek u julu sljedeće godine.

    Prema zakonu MiCA, svaka kompanija koja u Evropskoj uniji nudi usluge vezane za kriptovalute će morati da bude registrovana u jednoj od država članica, što će joj omogućiti da radi po cijeloj EU.

    Nadležni organi EU će nadzirati rad platformi za trgovanje kriptovalutama i paziti da se ne ponovi krah tržišta kao u poznatom slučaju kriptoberze FTX.

    Zakon koji se pripremao tri godine, ima i svoje kritičare, a mnogi mu zamjeraju da ne ide ukorak sa vremenom i ne reaguje na aktuelne probleme vezane za kriptovalute.

    MiCA ni na koji način ne reaguje na novije fenomene kao što su pozajmljivanje kripto valuta, decentralizovano finansiranje kripto valutom bez posrednika (DeFi) ili nezamjenljive tokene (NFT).

    Šef Evropske centralne banke Kristin Lagard je zbog pomenutih nedostataka već zatražila da se donese novi, unaprijeđeni zakon, MiCA 2.

    Pored toga, nova pravila ugrožavaju anonimnost korisnika kriptovaluta, pošto MiCA primorava kriptoberze da objave informacije o transakcijama, odnosno identitet pošiljalaca i primalaca.

    Šefovi kripto industrije uglavnom kažu da je ovaj zakon “bolje nego ništa” i hvale evropski pristup tržištu sa kriptovalutama koji nije represivan kao onaj u SAD.

  • Odluka Vlada RS: Za povećanje plata 7,78 miliona KM

    Odluka Vlada RS: Za povećanje plata 7,78 miliona KM

    Vlada Republike Srpske usvojila je danas Odluku o davanju saglasnosti na Plan utroška sredstava kojom je Ministarstvu privrede i preduzetništva na raspolaganje stavljen iznos od 7.780.000 KM na ime podsticaja za povećanje plate radnika, a u skladu sa finansijskim planovima potrošnje za prvih šest mjeseci ove godine.

    Kako je saopšteno iz Vlade, ta sredstva su namijenjena za isplatu subvencija privrednim subjektima za obračunski period od 1. jula 2022. godine do 31. decembra te godine, u kojem je izvršeno stvarno povećanje plate radnika.

    Vlada Republike Srpske je usvojila i Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja industrije Republike Srpske 2023 – 2025. godine. Strategija definiše prioritete i strateške ciljeve razvoja industrije od kojih su najvažniji povećanje proizvodnje više faze prerade, smanjenje spoljnotrgovinskog deficita, povećanje zaposlenosti itd.

    Između ostalog, Vlada Srpske usvojila je i Informaciju o realizaciji Projekta zatvaranja kolektivnih centara i alternativnog smještaja putem osiguranja javnih stambenih rješenja – CEB2, čiji je cilj da se interno raseljenim licima koja su bila primorana da napuste svoje domove tokom ratnih dejstava 1992–1995. godine i drugim ugroženim stanovnicima alternativnih vidova smještaja osigura trajno stambeno rješenje i, po potrebi, institucionalna njega prilagođena stepenu ugroženosti korisnika.

    “U toku je izgradnja 218 stambenih jedinica, a završetak radova i useljenje korisnika planirano je do kraja 2023. godine: u prvoj polovini godine u Istočnom Novom Sarajavu 23 stana i u Zvorniku 37 stanova, a do kraja godine u Bijeljini 12 stanova, u Nevesinju 12 stanova i u Doboju 134 stana”, kažu iz Vlade Srpske.

    Vlada Republike Srpske upoznala se i sa Informacijom o stanju obaveza javnih zdravstvenih ustanova (JZO) i Fonda zdravstvenog osiguranja Republike Srpske (FZO RS) na kraju prošle godine.

    “Od ukupno 75 javnih zdravstvenih ustanova u 2022. godini pozitivno je poslovalo 45 javnih zdravstvenih ustanova, negativno je poslovalo osam ustanova. Ukupno 22 ustanove su poslovale u okviru trezorskog sistema i ne iskazuju finansijski rezultat (18 domova zdravlja i četiri zavoda). Pozitivan rezultat ostvario je i FZO RS”, naveli su iz Vlade Srpske.

  • Dolar gubi svoj status

    Dolar gubi svoj status

    Američki dolar gubi svoj status rezervne valute brže nego što se očekivalo, jer mnogi analitičari nisu uzeli u obzir drastično kretanje valute prošle godine.Udeo dolara u globalnim rezervama smanjen je prošle godine deset puta brže od proseka posljednja dve decenije, a nekoliko je zemalja tražilo alternative nakon ruske invazije na Ukrajinu koja je pokrenula sankcije, naveo je analtičiar kompanije “Eurizon” Stiven Jen.Ako se posmatra kretanje valute, dolar je izgubio 11 odsto tržišnog udela od 2016. godine, što je dvostruko više od 2008. godine, navodi Blumberg.

    “Dolar je 2022. godine doživeo zapanjujući pad na tržištu kao rezervna valuta, verovatno zbog svoje slabe upotrebe usled sankcija”, rekao je Jen.

    Kako mediji navode, prošle godine je indeks upotrebe dolara porastao čak 16 odsto, pošto su sukobi u Ukrajini, podstakli rast globalne inflacije širenja rasta kamatnih stopa, što je uticalo na pad tržišta obveznica i valuta. Na kraju prošle godine, indeks je porastao za 6 odsto.

    Manje države eksperimentišu sa “de-dolarizacijom”, dok Kina i Indija pokušavaju da internacionalizuju svoje valute kako bi podmirili trgovinu, nakon što su SAD i Evropa isključili ruske banke iz globalnog finansijskog sistema za razmenu poruka, poznatog kao SWIFT.

    Postoji i zabrinutost da bi dolar mogao da postane trajno političko oruđe ili da se koristiti kao oblik ekonomskog državnog upravljanja, kako bi se izvršio dodatni pritisak na zemlje da sprovedu sankcije na Rusiju.

    Američka valuta sada čini oko 58 odsto ukupnih globalnih zvaničnih rezervi, što je manje u odnosu na 73 odsto iz 2001. godine kada je bila nesumnjiva hegemonijska rezerva.

  • Jasna poruka iz Moskve: Počelo je, nema nazad

    Jasna poruka iz Moskve: Počelo je, nema nazad

    Proces dedolarizacije je počeo i pre ili kasnije doći će kraj dominacije te valute, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Pankin.

    Pankin je na konferenciji za novinare na pitanje da li Rusija može da u potpunosti da se oslobodi dolara i kako će to uticati na položaj Amerike na međunarodnom polju, rekao:”Proces je počeo, to je tendencija, trend. Naravno, pozicije dolara u svetskoj ekonomiji su jake, postoji čitav niz zavisnosti. Dolar nije samo finansijski instrument. Američka politika to potkrepljuje drugim oblicima zavisnosti, mreža odnosa u vojno-političkoj sferi, ekonomskoj i drugo”.

    Mnoge zemlje, dodao je Pankin, sada postaju jače, i u skladu sa tim i poverenje prema njihovim valutama je veće.

    “Ne znam da li će dolar kao takav iščeznuti”, dodao je ruski zvaničnik.

    On je ocenio i da američki dolar postaje toksičan za svakodnevne operacije.

    Diplomata je naveo da je čitav niz država 2022. godine značajno smanjio obim svojih rezervi u dolarima i povećao zlatne rezerve.

    “Ta tendencija se ne odnosi samo na zemlje koje su prijatelji Rusije. Neke od tih država ne smatramo neprijateljskim, ali su donele neke mere koje ocenjujemo kao neprijateljske. Te tendencije pokazuju da dolar postaje jaka ali toksična valuta za svakodnevne operacije”, rekao je Pankin i dodao da to za sada nije preovlađujuća tendencija ali može da postane.

    Zamenik šefa ruske diplomatije rekao je i da je ruska privreda izdržala udar sankcija bolje nego što su to očekivale zemlje koje su ih uvele, prenosi Sputnjik.

  • Pale cijene nafte

    Pale cijene nafte

    Cijene nafte na svjetskom tržištu pale su zbog mogućeg povećanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

    ATV
    Očekuje se da će glavne Centralne banke nastaviti pooštravanje mjera.

    Međunarodna referentna cijena nafte tipa brent iznosila je jutros 84,36 dolara po barelu nakon pada cijene za 0,48 odsto.

    Američka referentna vrijednost Vest Teksas Intermediate (WTI) trgovala se po cijeni od 80,53 dolara po barelu poslije pada cijene za 0,45 odsto.

    Osoba viđena u Vrbasu u banjalučkom naselju Ada, ekipe na terenu
    Osoba viđena u Vrbasu u banjalučkom naselju Ada, ekipe na terenu
    Tržišta i dalje određuju cijene u pesimističkom scenariju u kojem rastuće kamatne stope i visoka inflacija smanjuju potražnju za naftom.

    Strahovi su pojačani nakon što je šef Federalnih rezervi Atlante Rafael Bostik nagovijestio “još jedno povećanje kamatnih stopa” kako bi se smanjila visoka inflacija.

  • Plan spasavanja banaka izazvao sukob između Brisela i članica EU

    Plan spasavanja banaka izazvao sukob između Brisela i članica EU

    Evropska komisija je u sukobu sa grupom prestonica EU, koju predvodi Berlin, zbog planova za spasavanje posrnulih banaka, piše “Politiko”.


    Izvršna vlast bloka želi da spriječi zemlje da bacaju javni novac na manje zajmodavce, koji su do sada izbjegavali stroža pravila i nastavili da koriste javnu kasu. Vlade su zabrinute da će na kraju platiti račune za kolapse banaka u drugim zemljama.

    Prijedloge, koji bi trebalo da budu objavljeni uskoro, jedan neimenovani diplomata EU opisao je kao “sporne”. Bitka koja je uslijedila između Komisije i vlada oko konačnog oblika zakona vjerovatno će trajati mjesecima.


    Niz bankovnih neuspjeha u SAD ponovo je gurnuo u centar pažnje teror bankrota i finansijske zaraze od paničnih štediša. Uprkos tome, Komisiji neće biti lako da pooštri režim EU.

    To je samo najnovije evropsko pitanje koje izaziva probleme u Berlinu, nakon sukoba između Brisela i njemačke vlade oko upotrebe e-goriva za automobile i protivljenja načinu na koji bi nacionalna pravila o potrošnji mogla da se preispitaju.

    Dok se ministri finansija evrozone uglavnom slažu sa principom ograničavanja upotrebe novca poreskih obveznika za spasavanje banaka, postoji žestoko protivljenje miješanju Brisela u postojeća nacionalna pravila.

    Njemački mediji: EU bi da zaplijeni milijarde ruske centralne banke, ali ne zna gdje su
    Njemački mediji: EU bi da zaplijeni milijarde ruske centralne banke, ali ne zna gdje su
    U dokumentima Komisije, u koja je “Politiko” imao uvid, stoji da su “mnoge propale banke male ili srednje veličine riješavane u okviru nacionalnih režima koji često uključuju korišćenje novca poreskih obveznika”. Reforme imaju za cilj da se odmaknu od te prakse.

    Ovaj set bankarskih reformi predstavlja značajno smanjenje u odnosu na potpuno razvijenu šemu osiguranja depozita širom EU – EDIS, koju je Njemačka ukinula prošle godine nakon što je godinama pokušavala da dobije političku podršku za šemu.

    Ipak, mnoga pitanja koja su iskočila tokom te debate – uključujući i strah među nekim zemljama EU da će plaćati gubitke u bankarskom sektoru druge zemlje – nisu nestala.


    Neke zemlje takođe brinu da bi revizija pravila mogla stvoriti više rizika za poreske obveznike, a ne obrnuto. A drugi se plaše potencijalno većih troškova za njihove banke koji se kriju u sitnim slovima nacrta zakona.

    Kao znak koliko je debata politička, Komisija je povukla prijedloge u posljednjem trenutku u martu uz pritisak sa svih strana.

    Ovog mjeseca, njemački ministar finansija Kristijan Lindner pisao je najvišim zvaničnicima EU izražavajući svoju “ozbiljnu zabrinutost” zbog toga kako bi planovi mogli da utiču na uređenje njegove zemlje.

    Nacrti planova vjerovatno neće ublažiti zabrinutost zemalja da bi taj potez mogao da utiče na njihova ovlašćenja i da stavi više novca na kocku.

    Osnovna premisa reformi Komisije je da se više zajmodavaca srednje veličine uvede u okvir za riješavanje problema, koji obezbjeđuje uredno zatvaranje i primorava banke da podignu “tampon zone” koje apsorbuju gubitke tako da investitori snose troškove, ako dođe do kolapsa.

    Posljednje riječi pilota koji su zaspali tokom leta lede krv u žilama, avion pao 2 minuta kasnije!
    Posljednje riječi pilota koji su zaspali tokom leta lede krv u žilama, avion pao 2 minuta kasnije!
    Ali teškoća je u tome što su se banke srednje veličine borile da se uklope u okvir, jer će možda morati da nametnu gubitke velikim deponentima kako bi dostigli ključni prag – što bi moglo izazvati paniku, kao što se vidjelo u SAD prošlog mjeseca, piše “Politiko”.

    Rješenje Komisije, prema dokumentima od 24. marta i koji su još uvijek podložni promjenama, bilo bi da se glavnim gradovima EU omogući da koriste svoje šeme garancije depozita – nacionalne kase koje finansira bankarska industrija za zaštitu depozita u iznosu od 100.000 evra – unapred da premoste svaki nedostatak u finansiranju.

    To bi onda značilo da bi banka koja propada mogla da iskoristi 80 milijardi evra iz fonda EU za propadanje banaka, koje takođe finansira industrija, pod uslovom da zajmodavac napusti tržište.


    Da bi intervencija bila moguća, Komisija će morati da promijeni preferencijalni nivo duga šeme garantovanja depozita u slučaju nesolventnosti.

    Planovi Komisije prešli su “crvene linije” Francuske, Njemačke, Holandije i Finske, koje su u zajedničkoj decembarskoj izjavi Komisiji, u koju je “Politiko” imao uvid, upozorile da se ne mijenja prag za fond EU za crne dane, jer bi to oslabilo hijerarhiju kreditora za šeme garantovanja depozita ili ugrožavanje nacionalnih ili industrijskih sigurnosnih mreža.

  • Inflacija smanjuje investicije u realnom sektoru u Bosni i Hercegovini

    Inflacija smanjuje investicije u realnom sektoru u Bosni i Hercegovini

    Prema prognozama Centralne banke (CB) BiH u Bosni i Hercegovini se zbog snažnih inflatornih pritisaka smanjuje nominalni rast ekonomske aktivnosti u realnom sektoru.

    Kako su naveli u godišnjem izvještaju za 2022. godinu, to je prvenstveno zbog dugotrajnih i snažnih inflatornih pritisaka koji već utiču i na nominalni rast ekonomske aktivnosti u zemlji, ali i među glavnim trgovinskim partnerima.

    “Prema trenutno raspoloživim informacijama i podacima, ne očekujemo recesiju u srednjem roku. Spoljna potražnja, predstavljena u modelima koje je razvila i koristi CB BiH kroz rast realnog BDP-a u EU, bitan je faktor rasta ekonomske aktivnosti u zemlji. Zbog inflatornog šoka u 2022. godini, ali i očekivanja da se nećemo u kratkom roku vratiti na pretpandemijski decenijski prosjek, očekujemo i smanjenje realne individualne potrošnje, koja je najznačajnija kategorija BDP-a prema potrošnom pristupu”, piše, između ostalog, u izvještaju Centralne banke BiH.

    Ekonomista Saša Stevanović kaže za “Nezavisne novine” da se povećanje investicija u realnom sektoru može očekivati kada raste tražnja, kako u našem ekonomskom sistemu, tako i u inostranstvu.

    “Pored toga, započeti investicioni projekti, koji nesumnjivo doprinose ekonomskom rastu, moraju se realizovati. U ekonomiji bilo kakva saradnja je bolja nego tjeranje inata. Što se tiče inflacije od prošle godine, ona je prouzrokovala veliku ekonomsku štetu i uticala na slabiji rast realne potrošnje. Očekivanja naše Centralne banke u pogledu projekcija treba posmatrati u svjetlu tačnosti projekcija u prethodnom periodu”, istakao je Stevanović.

    Ističe da je njegovo mišljenje da će nas podatak o realnim investicijama u prethodnom periodu 2022. godine pozitivno iznenaditi.

    “Moje očekivanje je da će biti veći za oko trećinu, odnosno dvostruko viši nominalni rast nego rast ekonomije. Svjedoci smo rasta tražnje za radnicima, te rasta profita prošle godine. To je dobra podloga za rast investicija u ovoj godini. Dešavanja na globalnom nivou, tenzije na relaciji Kina – SAD mislim da će imati pozitivan efekat na domaći ekonomski sistem, prije svega ukoliko iskoristimo trend friendshoringa, trend da se proizvodni kapaciteti lociraju bliže tržištu za koje su namijenjeni”, naglasio je Stevanović.

    Goran Račić, predsjednik Područne privredne komore Banjaluka, naveo je da je inflacija uticala negativno, te je zbog toga 2022. godine bio manji privredni rast za nekih 10 odsto.

    “U toku 2021. godine privredni rast je bio oko 12,1 odsto, a 2022. godine 2,1 odsto. To se odrazilo na naša tržišta i saradnju sa našim glavnim partnerima – Evropskom unijom i zemljama regiona. Zato je jedna od mjera povećanje kamatnih stopa kako bi se ograničila potrošnja i inflacija držala pod kontrolom. Moguće je da će se smanjiti investicije u proizvodnju, što za nas neće biti dobro jer nam trebaju investicije kako bi domaća ekonomija bila konkurentnija. Povećanje kamatnih stopa će se negativno odraziti na investicije”, zaključio je Račić za “Nezavisne novine”.

  • Šta će biti sa kamatama na kredite u KM u doba inflacije

    Šta će biti sa kamatama na kredite u KM u doba inflacije

    Guverner Centralne banke BiH Senad Softić prisustvovao je sastanku guvernera centralnih banaka regiona koji je održan u organizaciji Hrvatske narodne banke HNB i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Rijeci.

    Kako je saopšteno iz Centralne banke BiH, susret je bio posvećen pitanjima monetarne politike i malih otvorenih ekonomija suočenih sa visokom inflacijom.

    Guverner Softić komentarisao je monetarnu politiku CBBiH, i očekivanja u vezi sa promjenama kamatnih stopa na domaćem bankarskom tržištu.

    – Potvrdio je opredijeljenost CBBiH za harmonizacijom politike obavezne rezerve sa politikom Evropskecentralne banke ECB, vodeći računa o razlikama primarnog cilja monetarnih politika ECB-a i CBBiH,trendovima u domaćem bankarskom sektoru i makroekonomskom okruženju – navodi se u saopštenju.

    Dodaje se da je u pogledu stopa naknada na sredstva na računima rezervi banaka kod CBBiH, BiH i dalje opredijeljena za harmonizaciju sa trendom monetarne politike Evropske centralne banke, ali ne nužno i nivoima naknada.

    – CB BiH i dalje planira zadržati naknadu na sredstva iz obavezne rezerve diferenciranom, u korist onih iz osnovice u domaćoj valuti – rekao je guverner Softić.

    U vezi sa očekivanjima u pogledu kamatnih stopa u BiH, iznio je kako trenutno nema indikacija da su bankama u BiH poskupili najznačajniji domaći izvori finansiranja, uprkos rastu referentnih stopa u eurozoni.

    Glavni razlog za to je orijentisanost na domaće izvore finansiranja, koji nisu vezani za referentne stope u eurozoni.

    Na taj način banke održavaju profitnu maržu, jer ni kamatne stope na već ugovorene kredite sa varijabilnom stopom ne mogu se podići u skladu sa procijenjenom percepcijom rasta kreditnog rizika kod dijela svojih klijenata, zbog mogućeg pogoršanja kvaliteta portfolija.

    Takođe, ne postoji ni značajna potražnja za novim kreditima, jer su klijenti, pogotovo sektor stanovništva, svjesni efekata visoke i ustrajne inflacije na realni raspoloživi dohodak, i profitabilnost.

    – Zbog toga ne vidimo ni naglašen, niti sistematski rast kamatnih stopa na nove kredite. Iako se ne očekuje značajan rast domaćih kamatnih stopa u kratkom roku – zaključio je guverner Softić.

    Ovom skupu u Rijeci su, uz guvernera Softića, prisustvovali i guverneri centralnih banaka Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije, predstavnici privrede i javnog sektora Hrvatske, te profesori i studenti Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Rijeci.

  • Kolaps još jednog sektora?

    Kolaps još jednog sektora?

    Raste zabrinutost oko zdravlja evropskog tržišta komercijalnih nekretnina.

    Neki ulagači se pitaju da li bi to mogao da bude sledeći sektor koji će eksplodirati nakon prošlomesečne bankarske krize.

    Više kamatne stope povećale su troškove zaduživanja i smanjile vrednosti u sektoru nekretnina, koji je poslednjih godina vladao usred niskih prinosa na obveznice, piše CNBC, a prenosi SEEbiz.

    U međuvremenu, kolaps američke Banke Silicijumske doline u martu i kasnije hitno spašavanje Kredi Svisa podstakli su strahove od takozvane petlje propasti, u kojoj bi potencijalni napad na banku mogao izazvati pad u sektoru nekretnina.

    Evropska centralna banka (ECB) ranije ovog meseca upozorila je na “jasne znakove ranjivosti” u sektoru nekretnina, navodeći “opadajuću tržišnu likvidnost i korekcije cena” kao razloge za neizvesnost i pozivajući na nova ograničenja fondova komercijalnih nekretnina kako bi se smanjili rizici od kriza nelikvidnosti.

    Već u februaru, evropski fondovi uloženi direktno u nekretnine zabeležili su odlive od 172 miliona funti (215,4 miliona dolara), prema podacima Morningstar Direkta — što je oštra suprotnost od priliva od gotovo 300 miliona funti zabeleženih u januaru.

    Vlada zabrinutost

    Analitičari u Sitiju sada vide pad evropskih deonica nekretnina za 20%-40% između 2023. i 2024. jer se pojavljuje učinak viših kamatnih stopa. U najgorem mogućem scenariju, visokorizični sektor komercijalnih nekretnina mogao bi pasti 50% do sledeće godine, rekla je banka.

    “Nešto što ne bih zanemario je kriza u nekretninama, kako za privatne ljude tako i za komercijalne nekretnine, gde vidimo silazni pritisak i u Sjedinjenim Državama i u Evropi”, kaže Pjer Gramenja, direktor Evropskog mehanizma stabilnosti za CNBC.

    Segment poslovnih prostora — glavna komponenta tržišta komercijalnih nekretnina — pojavio se kao centralni za potencijalne strahove od pada s obzirom na veće pomake prema udaljenim ili hibridnim obrascima rada nakon pandemije kovida.

    “Ljudi su zabrinuti da se back-to-office nije stvarno materijalizovao, tako da ima previše slobodnih radnih mesta, a opet ima previše zajmova u tom području”, Ben Emons, glavni i viši strateg portfelja u američkoj kompaniji i investicijski menadžer NewEdge Wealth, rekao je prošlog meseca za CNBC-jev “Squawk Box Europe”.

    To je produbilo zabrinutost oko toga koje bi banke mogle da budu izložene takvim rizicima i može li talas prisilne prodaje dovesti do spirale pada.

    Prema Goldman Saksu, komercijalne nekretnine čine oko 25% kreditnih knjiga američkih banaka – brojka koja se penje na čak 65% među manjim bankama, koje su u poslednje vreme bile u središtu stresa. To je u poređenju s oko 9% među evropskim bankama.

    “Mislim da ljudi pokušavaju da razumeju koje su banke gde dale zajmove, kojem sektoru i koji je zapravo krajnji rizik ovde”, dodao je Emons.

    Usred te neizvesnosti i onoga što nazivaju rastegnutim procenama, Kapital ekonomiks je prošlog meseca povećao svoju prognozu korekcije sektora nekretnina u Evrozoni od vrha do najnižeg s 12% na 20%, pri čemu se očekuje da će kancelarije biti najgore.

    “Ovu finansijsku nevolju, ili kako god je želite označiti, vidimo kao katalizator za dublje prilagođavanje vrednosti nego što smo ranije očekivali”, rekao je Kiran Rajčura, zamenik glavnog ekonomiste za nekretnine Kapital ekonomiks, na nedavnom webinaru.

    Nisu svi uvereni
    Međutim, nisu svi uvereni u nadolazeći pad.

    Pere Vinolas Sera, izvršni direktor španske kompanije za nekretnine Inmobiliaria Colonial i predsednik Evropskog javnog udruženja nekretnina, rekao je da situacija u Evropi izgleda paradoksalno jaka.

    Među različitim faktorima koji učestvuju, trend povratka na poslovne prostore bio je jači u Evropi nego u SAD-u, rekao je, dok su stope “preuzimanja” ili popunjenosti kancelarija bile veće na kontinentu.

    “Ono što je zapanjujuće je da podaci pokazuju da je bolje nego ikad”, rekao je Vinolas za CNBC putem Zuma. “Nešto se potpuno drugačije događa u SAD-u u odnosu na Evropu”.

    Od kraja 2022, evropske stope slobodnih kancelarijskih radnih mesta iznosile su oko 7%, znatno ispod 19% u SAD-u, prema savetniku za nekretnine JLL. Unutar portfelja Inmobiliaria Colonial, Vinolas je rekao da su trenutne stope slobodnih radnih mesta još niže, na 0,2% u Parizu i 5% u Madridu.

    “Nikad to nisam video u životu. Podaci o popunjenosti su na najvišem nivou”, rekao je Vinolas.

    JPMorgan je ponovio to stajalište krajem prošlog meseca, rekavši u belešci istraživanja da su strahovi od širenja pada SAD-a na Evropu prenaduvani.

    “U osnovi, verujemo da bilo kakva zaraza američkih banaka ili američkih CRE (komercijalne nekretnine) na evropske konkurente nije opravdana, s obzirom na različitu dinamiku sektora”, rekli su analitičari banke.

    Ipak, neizvesnosti u sektoru ostaju, upozoravaju analitičari.

    Posebno zabrinjava koncentracija finansiranja od nebankarskih zajmodavaca – ili takozvanih banaka u senci – koje su posustale nakon strože regulative tradicionalnih banaka, rekao je Metju Pojnton, viši ekonomista za nekretnine u Kapital ekonomiksu.

    Pre globalne finansijske krize, tradicionalne evropske banke nudile su zajmove u iznosu od 80% vrednosti zgrade. Danas retko prelaze 60%.

    Izazov će biti za one nesofisticirane igrače, one koji imaju zgradu koju moraju da prilagode.

    “Mnogo manje se zna o tim [bankama u senci] i one bi mogle biti osetljivije na porast kamatnih stopa, na primer. Dakle, to je nepoznanica koja bi mogla baciti ključ u rad”, rekao je Pojnton.

    U međuvremenu, nadolazeći standardi energetske efikasnosti EU i Ujedinjenog Kraljevstva zahtevaće značajna ulaganja, posebno u starije zgrade, te bi neki vlasnici nekretnina mogli da budu pod dodatnim pritiskom u nadolazećim godinama.

    “Mislim da će izazov biti za one nesofisticirane igrače, one koji imaju zgradu koju moraju prilagoditi novim zahtevima”, rekao je Vinolas.