VRBAS Media

Kategorija: Ekonomija

  • Višković: Vrijeme da se ide ka inicijativi “Otvoreni Balkan”

    Višković: Vrijeme da se ide ka inicijativi “Otvoreni Balkan”

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan smatra da je sazrelo vrijeme da se i u Federaciji BiH razumiju poruke privrednika i da u nekom periodu BiH ide prema “Otvorenom Balkanu” jer to ubrzava protok ljudi i robe.

    Privreda u oba entiteta je saglasna, traže da se BiH pridruži inicijativi “Otvoreni Balkan, istakao je Višković.

    On je napomenuo da “Otvoreni Balkan” nije protiv EU već je na neki način približavanje procedurama Unije, te da se ne stagnira dok se čeka ulazak.

    – Moramo, kao odgovorna vlast, omogućiti privrednicima da robu ponude na neka druga tržišta i da što bezbolnije probrodimo krizu – rekao je Višković za RTRS.

    On je napomenuo da postoje migracija, pomijeranje stanovništva, ali da toga ima i u drugim zemljama.

    Višković je naglasio i kako ne moraju da budu strane investicije po svaku cijenu, kao ni strani investitor koji će isplaćivati minimalnu platu.

    – Nama su potrebni privredni subjekti koji će investirati, zaposliti i obezbijediti da radnik može tu da živi sa svojom porodicom – rekao je Višković.

    Premijer Srpske je istakao da je važna poruka danas otišla iz Banjaluke, gdje je održana zajednička sjednica vlada Republike Srpske i Federacije BiH, a to je da su bili za jednim stolom i razgovarali.

    – Nastavljamo saradnju i biće mi drago da dođemo u FBiH, gdje federalni premijer Nermin Nikšić odluči, i da na isti način razgovaramo kao danas u Banjaluci, bez opterećenja i tenzija. Uvijek će na stolu biti teme o kojima možemo naći zajednički dogovor. Budućnost je u našem dogovoru – naglasio je Višković.

    Prema njegovim riječima, stranci treba da razumiju da je budućnost BiH na nama.

  • Kovačević: “Otvoreni Balkan” mnogo bolji od nestabilnog

    Kovačević: “Otvoreni Balkan” mnogo bolji od nestabilnog

    Zamjenik predsjedavajućeg Komisije za spoljnu i trgovinsku politiku, carine, saobraćaj i komunikacije u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH Radovan Kovačević istakao je da je “Otvoreni Balkan” mnogo bolji od nestabilnog i da bi svi trebalo da prepoznaju prednosti ove inicijative.

    Kovačević je ocijenio da se uporno, a potpuno pogrešno, postavlja dilema između Berlinskog procesa i “Otvorenog Balkana” i naglasio da BiH treba reći “da” i jednom i drugom procesu.

    • Obje inicijative imaju prednosti. Mislim da je bolji “Otvoreni Balkan”, jer je riječ o inicijativi zemalja sa Balkana, a ne nekoga izvan ko će da nas mentoriše i tutoriše – istakao je Kovačević za Glas Srpske.

    Na pitanje šta više podržava međunarodna zajednica – da li je to “Otvoreni Balkan” ili Berlinski proces, Kovačević je rekao da se pokazuje da je to, zapravo, nestabilni Balkan.

    • Iz tog razloga sami treba da se organizujemo. “Otvoreni Balkan” je mnogo bolji od nestabilnog. Svi bi trebalo da prepoznaju prednosti i niko u BiH ne treba da ima bilo kakav strah od te inicijative u kojoj ćemo mi sami donositi svoje odluke – zaključio je Kovačević.
  • Republika Srpska emituje 75.000 obveznica

    Republika Srpska emituje 75.000 obveznica

    Vlada Republike Srpske je na današnjoj sjednici usvojila dvije odluke o emisiji obveznica Republike Srpske javnom ponudom, čime će se ukupno emtiovati 75.000 obveznica nominalne vrijednosti od 1.000 КM.
    Odluke su donesene u skladu sa Odlukom o dugoročnom zaduživanju Republike Srpske za 2023. godinu i u okvirima Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama Republike Srpske.

    Riječ je o planiranom zaduženju, u skladu sa ranije donesenim dokumentima i Budžetom za 2023. godinu, naveli su iz Vlade.

    Prema usvojenoj Odluci o 59. emisiji obveznica Republike Srpske planirano je da se emituje 30.000 obveznica nominalne vrijednosti 1.000 КM, sa rokom dospijeća od sedam godina i kamatnom stopom od 6,1 odsto godišnje. Ova emisija obveznica je vezana za valutnu klauzulu evro. Glavnica se isplaćuje jednokratno po dospijeću (po isteku roka od sedam godina od dana registracije emisije), a kamata se isplaćuje jednom godišnje (po isteku svake godine od dana registracije emisije).

    U usvojenoj Odluci i 60. emisiji obveznica Republike Srpske javnom ponudom planirano je da se emituje 45.000 obveznica nominalne vrijednosti 1.000 КM, sa rokom dospijeća od pet godina i kamatnom stopom od 6,1 odsto godišnje. Ova emisija se emituju u valutnoj klauzuli konvertibilna marka. Glavnica se isplaćuje godišnje (po isteku svake godine od dana registracije emisije) na način da se od nominalnog iznosa isplaćuje 10 odsto u 2024. godini, 10 odsto u 2025. godini, 10 odsto u 2026. godini, 10 odsto u 2027. godini i 60 odsto u 2028. godini. Kamata se isplaćuje jednom godišnje (po isteku svake godine od dana registracije emisije) i računa se na neotplaćeni dio glavnice.

    Namjena sredstava prikupljenih emisijom dugoročnih hartija od vrijednosti – obveznica jeste obezbjeđivanje sredstava, u skladu sa Budžetom Republike Srpske za 2023. godinu.

    “Republika Srpska odgovorno upravlja svojim finansijama i uporedo sa odlukama o zaduživanju koje su definisane Zakonom o zaduživanju, dugu i garancijama, te odlukama o kratkoročnom i dugoročnom zaduživanju, redovno izmiruje sve obaveze i istovremeno otplaćuje stari dug”, saopšteno je iz Vlade Republike Srpske.

    Prema posljednjim podacima, stanje ukupnog duga Republike Srpske, kada se poredi sa kretanjem BDP-a, iznosi 40,8 odsto BDP-a, a javnog duga 34,4 odsto BDP-a, na osnovu čega se može zaključiti da Republika Srpska nije prezadužena, te da ima kapaciteta da sve dospjele obaveze izmiri u roku i u skladu sa strateškim dokumentima i planovima Vlade Republike Srpske.

  • Vidović: Budžetski okvir za prošlu godinu ostvaren sa 4,46 milijardi KM

    Vidović: Budžetski okvir za prošlu godinu ostvaren sa 4,46 milijardi KM

    Ministar finansija Republike Srpske Zora Vidović rekla je da je budžetski okvir za prošlu godinu ostvaren sa 4,46 milijardi KM.

    Budžetski prihodi ostvareni su u iznosu 3,68 milijardi KM ili oko 97 odsto u odnosu na rebalansom budžeta planirani iznos – rekla je Vidovićeva obrazlažući u Narodnoj skupštini Konsolidovani izvještaj o izvršenju budžeta Republike Srpske za prošlu godinu.

    Ona je navela da su poreski prihodi lani bili oko 3,4 milijarde KM, dok su prikupljeni indirektni porezi u iznosu od 1,68 milijardi KM.

    Vidovićeva je rekla da su ukupni budžetski rashodi u 2022. ostvareni u iznosu oko 3,8 milijardi KM, a tekući u iznosu oko 3,37 milijardi.

    • To govori da su budžetski prihodi veći od tekućih rashoda za oko 309 miliona KM, što pokazuje kondiciju našeg budžeta – naglasila je Vidovićeva.

    Resorni ministar rekla je da je uvoz pokriven izvozom za prva četiri mjeseca ove godine sa 80,2 odsto što je bolji procenat nego lani.

    • Prosječna neto plata u aprilu bila je 1.265 KM. Inflacija pada i nadamo se da će padati do kraja godine. Inflacija je u decembru prošle godine bila 13,6 odsto, a prosječna u toj godini 12,7 odsto. Inflacija pada i u ovoj godini, a u aprilu je bila na nivou od devet odsto – istakla je Vidovićeva.

    Ona je poručila da Srpska, uprkos globalnim politikama i zahtjevima, te očekivanim teškoćama, ne namjerava da smanjuje plate i podiže kamatne stope, te da je cilj da se u Republici održi privredni razvoj.

    Vidovićeva je podsjetila da se Srpska u 2022. godini zadužila za 599 miliona KM, a izdaci za otplatu duga bili su 445 miliona KM.

    Ona je rekla da je ino-dug u 2022. godini redovno servisiran i da je za te potrebe izdvojen 303,1 milion KM, a za unutrašnji je isplaćeno 272 miliona KM.

    • Za investicije iz budžeta lani je izdvojeno 231,2 miliona KM. Stanje novčanih sredstava na redovnim i namjenskim računima budžeta Republike Srpske na dan 31. decembar 2022. godine iznosilo je 471,1 milion KM – navela je Vidovićeva.

    Ona je naglasila je na kraju 2022. godine ukupni dug Srpske iznosio 44,6 odsto BDP, a javni 37,5 odsto BDP.

    • Zaključno sa aprilom ove godine dug je korigovan, pa je ukupni na nivou od 40,8 odsto BDP, a javni 34,4 odsto BDP – rekla je Vidovićeva.

    Ona je konstatovala da je Srpska lani ostvarila BDP od 14,2 milijardi KM, što je realno više za 3,5 odsto u odnosu na 2021. godinu.

    Vidovićeva je napomenula da je neto plata u decembru 2022. godine bila 1.217 KM, što je više za 17,2 odsto u odnosu na isti mjesec 2021.

    Ona je rekla da su i prošle godine plate i penzije povećavane, kao i boračka i socijalna davanja, uz isplatu jednokratnih novčanih naknada za brojne društvene kategorije.

    Ministar finansija je rekla da su iz budžeta znatno subvencionisane firme koje su povećavale plate radnicima, kao i one koje su uvodile nove tehnologije.

  • Evrozona u recesiji?

    Evrozona u recesiji?

    Ekonomija Evrozone ide ka simbolično važnom preokretu u četvrtak, jer ekonomisti očekuju da će zvanični podaci o poslovanju privrede u prvom biti smanjeni.

    To bi značilo da proizvodnja beleži pad u poslednja dva kvartala, što predstavlja uvod u recesiju.

    Evrostat, statistička agencija EU, trebalo bi sutra da objavi revidiranu procenu bruto domaćeg proizvoda u prvom kvartalu u bloku jedinstvene valute od 20 zemalja. Poslednji podaci Evrostata su pokazali da je ekonomija bloka porasla za 0,1 odsto u prvom kvartalu u odnosu na prethodni kvartal, nakon što je stagnirala u poslednja tri meseca prošle godine.

    Pad bi, takođe, mogao da promeni i raspoloženje među kreatorima politike u Evropskoj centralnoj banci (ECB), koji bi trebalo da se sastanu sledeće nedelje u Frankfurtu. Oni su nastavak podizanja kamatnih stopa do sada pravdali “otpornošću” ekonomije evrozone.

    “Iako ove promene ne bi bile velika stvar iz makroekonomske perspektive, na margini bi mogle da promene narativ i diskusiju na sastanku saveta ECB”, rekao je Oliver Rakau, ekonomista istraživačke grupe “Oksford Ekonomiksa”.

    Mark Kas Babić, ekonomista britanske banke “Barklis”, rekao je za “Fajnenšel tajms” da najnoviji podaci o BDP-u evrozone koje su objavile zemlje članice ukazuje na verovatno smanjenje u oba kvartala.

    Barklis je prognozirao kvartalni pad od 0,1 odsto za oba tromesečna perioda, što bi po nekim stručnjacima bila definica recesije.

    Ali Kas Babić je rekao da postoji izvesna neizvesnost jer “stopa rasta koju Evrostat objavljuje za evrozonu kao celinu može da odstupi od rasta zbira pojedinačnih zemalja za nekoliko baznih poena”. Nekoliko članica zone jedinstvene valute smanjilo je svoje procene BDP-a za prvi kvartal u nedeljama otkako je prvobitna procena Evrostata objavljena krajem aprila, uključujući Nemačku, Irsku i Finsku.

    “Postoji velika šansa da je privreda evrozone ipak pala u zimsku recesiju. Smanjenje u prvom kvartalu je vrlo verovatno, a revizija naniže u četvrtom kvartalu nije nemoguća”, rekao je Karsten Bžeski, šef makro istraživanja u holandskoj banci ING.

    On je dodao da podaci iz Holandije nisu uključeni u početnu procenu Evrostata, i da će verovatno doprineti silaznom pritisku nakon što je holandska statistička agencija prošlog meseca objavila da se njen BDP smanjio za 0,7 odsto u prvom tromesečju.

    “Italija je jedna od retkih zemalja koja je poboljšala svoju prognozu BDP-a za prvi kvartal, podigavši je prošle nedelje na rast od 0,6 odsto, u odnosu na preliminarnu procenu od 0,5 odsto. Holger Šmiding, glavni ekonomista nemačke banke “Berenberg”, rekao je da bi podaci iz Italije mogli značiti da je evrozona stagnirala, a ne da se smanjila u prvom kvartalu.

    Grčka tek treba da saopšti podatke o BDP-u za prvi kvartal, što bi, takođe, moglo da ublaži deo sumorne situacije.

    Predsednica ECB-a Kristin Lagard je nagovestila da je dalji rast referentne kamatne stope verovatan sledeće nedelje, rekavši u ponedeljak da su “pritisci na cene i dalje jaki” u evrozoni i da je ekonomska aktivnost “podržana nižim cenama energije, ublažavanjem uskih grla u snabdevanju i podrškom fiskalne politike firmama i domaćinstvima”.

    U utorak su ekonomski podaci za blok na početku drugog kvartala bili slabiji nego što se očekivalo. Maloprodaja u evrozoni stagnirala je u aprilu, kada su ekonomisti očekivali rast od 0,2 odsto, dok su nemačke fabričke porudžbine za isti mesec pale za 0,4 odsto, suprotno prognozama o porastu od 3,8 odsto.

  • Sindikat dao rok za novo povećanje plata u javnom sektoru; Iz Vlade odgovor – sporazum ispoštovan

    Sindikat dao rok za novo povećanje plata u javnom sektoru; Iz Vlade odgovor – sporazum ispoštovan

    Sindikati ponovo traže poveća plata za 55.000 radnika u javnom sektoru u Republici Srpskoj. Pozivaju se na sporazum potpisan sa Vladom od prošle godine. Iz Vlade odbacuju optužbe navodeći da su svi dogovori ispunjeni, te napominju da je unazad godinu dana, tri puta povećavana plata budžetskim korisnicima.
    Novac (foto: Centralna banka) –
    Novac (foto: Centralna banka)
    Iako su održali dva sastanka sa radnom grupom koju je imenovala Vlada, na kojima nisu postignuti dogovori, iz sindikata koji okupljaju zaposlene u javnom sektoru ne odustaju.

    Poručili su da je krajnje vrijeme da se sporazum ispoštuje i da se radnicima povećaju plate koje su, kako ističu dogovorene prošle godine.

    • Vlada je ostala dužna 55.000 radnika da obezbijedi jš dodatnih 100 KM kako bi u potpunosti ispoštovali dogovor koji smo prošle godine postigli, čime bi radnici dobili prošle godine 100 i sad 100, 200 maraka na ime naknade toplog obroka – kaže Boro Marić predsjednik Sindikata uprave Republike Srpske.

    Pedsjednica Sindikata radnika unutrašnjih poslova Anica Јondić dodaje da se ta obaveza pojavila juče.

    • Nismo mi nju sada ispregovarali. To je bila poznata obaveza iz maja, odnosno juna prošle godine – dodaje ona.

    Iz Vlade poručuju – svi dosadašnji dogovori koji su postignuti su ispunjeni. Ministarka finansija Zora Vidović podsjetila je da je samo prošle godine tri puta povećavana plata budžetskim korisnicima.

    • Prvo to u junu – 10 odsto povećanje. U avgustu po 100 KM i u januaru 2023. pet odsto za sve one koji imaju platu nižu od prosječne. I to smo sve ispoštovali – navela je Vidovićeva.

    Ukoliko poslije rebalansa bude uslova, određene plate u javnom sektoru biće ponovo povećane, poručila je ministarka, te dodala da neće biti smanjenja plata i povećanja kamatnih stopa, kako savjetuje MMF.

    • MMF-ove preporuke su da smanjimo plate i podignemo kamate. To je na jednoj strani a na drugoj primjedbe kako je nizak rast BDP-a u BiH. Vidite, rast BDP, podizanje kamata i smanjenj plate, to je jedno drugom u suprotnosti. Sa ove dvije mjere BDP pada još više – smatra ona.

    Vidovićeva je dodala da će pitanje zdravstvenog osiguranja zaposlenih u zdravstvu, koji zbog neplaćanja doprinosa pojedinih bolnica nisu bili regulisani, biti riješen, što je bio i jedan od zahtjeva sindikata.

  • I vlast hoće da ubrza dovođenje stranih radnika u BiH

    I vlast hoće da ubrza dovođenje stranih radnika u BiH

    Zajednička komisija za ekonomske reforme i razvoj odgodila je izjašnjavanje o inicijativi kojom se od Savjeta ministara BiH traži da u roku od 60 dana donese odluku i omogući zapošljavanje stranaca u BiH po pojednostavljenim procedurama i pored toga što poslovna zajednica u Bosni i Hercegovini već mjesecima apeluje da se to uradi.

    Zajednička komisija je od Kolegijuma Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH zatražila produženje roka za dostavljanje izvještaja o ovoj inicijativi i može se očekivati da se ona u narednom periodu ipak nađe pred poslanicima.

    Trenutno, za dovođenje stranog radnika u Republici Srpskoj potrebno je oko dva mjeseca, dok taj proces u Federaciji BiH traje od šest do devet mjeseci i poprilično je, kako kažu u Udruženju poslodavaca FBiH, iscrpljujući.

    “Podržavamo inicijativu u parlamentu BiH da se procedure skrate, ali naša su iskustva obeshrabrujuća jer inicijativa i da bude usvojena na državnom nivou, ni na koji način ne obavezuje veoma decentralizovane državne službe u Federaciji”, rekao je Mario Nenadić, direktor Udruženja poslodavaca Federacije BiH.

    On kaže da se BiH već duže vrijeme suočava sa nedostatkom radne snage te da se radi o gorućem problemu, a ključni problem je u Federalnom zavodu za zapošljavanje i deset kantonalnih zavoda.

    “Svaki od tih zavoda mora da potvrdi da na birou nema radne snage koju poslodavac planira uvesti i to je preduga i vrlo iscrpljujuća procedura. Osim toga, kantoni i Federacija insistiraju na pitanju nostrifikacija, ljekarskim uvjerenjima i to jako dugo traje, i na kraju kad je to sve završeno onda dva do tri mjeseca traje procedura izdavanja viza”, rekao je Nenadić.

    Trenutno, kada je u pitanju nivo BiH, što se tiče radne snage njihova jedina nadležnost je izdavanje viza, zatim određivanje kvota za zapošljavanje stranih radnika i izdavanje dozvola za privremeni boravak koje daje Služba za poslove sa strancima BiH.

    “U Republici Srpskoj procedura je ubrzana i okvirno iznosi oko dva mjeseca. I tu proceduru je potrebno ubrzati i omogućiti da ona bude što jednostavnija, kraća i možda digitalizovana u što većoj mjeri. Služba za poslove sa strancima je do sada bila profesionalna. Oni svoj dio posla obrađuju vrlo profesionalno i tu nemamo značajnijih problema. U suštini veliki dio vremena se odnosi na Zavod za zapošljavanje i smatramo da to treba ubrzati i omogućiti da se u roku do 30 dana završi posao dovođenja stranog radnika”, rekao je Saša Aćić, direktor Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske.

    I u jednom i u drugom udruženju kažu da je nedostatak radne snage u BiH evidentan problem, i jedan od gorućih jer je gotovo nemoguće pronaći radnike za rad u uslužnim djelatnostima, hemijskoj industriji, građevini, prevozu itd.

    U samoj inicijativi koju je podnio Nihad Omerović, poslanik Naroda i pravde, navedeno je da Savjet ministara BiH u roku od 60 dana donese odluku o utvrđivanju godišnje kvote radnih dozvola za zapošljavanje stranaca u BiH u 2023. godini, koja će se realizovati po skraćenim procedurama za uvoz radne snage koja je trenutno u kategoriji deficitarnih zanimanja.

    “Na službenim evidencijama zavoda za zapošljavanje entiteta i Brčko distrikta nalazi se ogroman broj fiktivno prijavljenih lica u potrebi za zaposlenjem. S druge strane, sve veći broj privrednih društava je u nemogućnosti da obezbijedi potreban broj radne snage kako bi neometano mogao nastaviti vođenje svojih radno-tehnoloških procesa. Uvidom u objektivno stanje na terenu može se vidjeti da usljed masovnog odlaska u inostranstvo domaćeg produktivnog radnog kadra, te uslovnom nezainteresovanošću kadrova i radne snage koja se nalazi na evidenciji zavoda za zapošljavanje, stanje u pojedinim oblastima privrede veoma je teško i složeno”, navedeno je u inicijativi o kojoj će ukoliko prođe nadležne komisije raspravljati poslanici Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH.

    U inicijativi se ističe i da iskustva iz ranijih godina govore da donošenje odluka o utvrđivanju godišnjih kvota radnih dozvola za zapošljavanje stranaca u BiH postaje već besmisleno ako se uzme u obzir da procedure pribavljanja odobrenja traju od jednog do osam mjeseci.

  • Višković: Formirati banku Republike Srpske

    Višković: Formirati banku Republike Srpske

    Radovan Višković, premijer Republike Srpske rekao je da treba da bude formirana banka Republike Srpske na način da se integriše Banka Srpske u kojoj se vodi stečajni postupak i Investiciono razvojna banka Republike Srpske.

    On je rekao da je razog za formiranje banke Republike Srpske i to da se izbjegne ucjenjivanje pojedinih banaka.

    “Postoje banke čiji vlasnici naređuju da se ne posluje sa institucijama Srpske i toga se moramo riješiti. Oni žele da vide ekonomski slom Republike Srpske, a jedno je sigurnod a Srpska neće bankrotirati”, rekao je Višković.

    On je istakao da bi u narednom periodu trebalo da u stečajnom postupku bude riješeno pitanje Banke Srpske.

    “Vlada Republike Srpske razmatrala je situaciju da na neki način zamolimo nadležni sud da ubrza procedure koje se odnose na stečaj ove banke. Tada bismo išli na formiranje banke Republike Srpske, odnosno integrisali bismo Banku Srpske i Investiciono-razvojnu banku”, rekao je Višković.

    On je podsjetio da su u Federaciji BiH kamatne stope nešto niže nego što su u Republici Srpskoj zato što FBiH ima Razvojnu banku.

    “Ova banka, plasmanom svojih sredstava, utiče na ostale banke da se tako ponašaju i time obaraju kamatne stope. U Srpskoj je to radila IRB za vrijeme virusa korona, ali sada nemamo tolike kapacitete”, dodao je Višković i podsjetio da su trenutno kamatne stope na međunarodnom finansijskom tržištu puno više u odnosu na raniji period kada je Srpska dobila zadovoljavajući nivo kamate.

  • Bajden danas potpisuje zakon o podizanju gornje granice američkog duga

    Bajden danas potpisuje zakon o podizanju gornje granice američkog duga

  • Ekonomija usporava

    Ekonomija usporava

    Ekonomija u Republici Srpskoj počela je da usporava, što pokazuju i zvanični podaci o kretanju BDP-a, koji kažu da je u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, rast BDP-a svega 0,9 odsto.

    Godinu dana ranije, odnosno u prvom kvartalu 2022. godine, u odnosu na isti kvartal 2021. godine, realni rast BDP-a iznosio je 4,3 odsto, što dovoljno govori o kolikom padu BDP-a se radi.

    Prema mišljenju stručnjaka, razlozi za usporavanje ekonomije u Republici Srpskoj su brojni, ali najznačajniji je svakako situacija u Evropskoj uniji i činjenica da je Njemačka i zvanično ušla u recesiju. Takođe, jedan od razloga je i to što u Republici Srpskoj u prethodnom periodu nije bilo kreditne ekspanzije, a došlo je do rasta kamatnih stopa, što isto može biti jedan od razloga zbog čega je ekonomija usporila u odnosu na prošlu godinu.

    Slaviša Raković, ekonomista, rekao je da podatke o BDP-u treba uzeti sa rezervom, jer je pitanje “koliko je precizno obračunat deflator da bismo dobili realan pokazatelj”.

    “U svakom slučaju inflacija je pogodovala rastu, a sada usporava. U situaciji gdje smo nominalno na istom odnosu evra i KM, a u posljednjih godinu dana rastu kamate, dolazi do blagih korekcija u troškovima te u strukturi potrošnje”, rekao je Raković.

    Sa druge strane, u Republičkom zavodu za statistiku, koji je predstavio posljednje podatke o BDP-u, kažu da je situacija u Republici Srpskoj slična kao i u regionu.

    “Kada se gleda stopa rasta BDP-a u odnosu na prethodne kvartale, kada je imao veće stope rasta, možda se stiče utisak da imamo usporen rast ekonomske aktivnosti. Ako se poredimo sa bližim i širim regionom, posebno sa zemljama sa kojima imamo najveću spoljnotrgovinsku saradnju, vidjećemo da je slična situacija”, rekao je Darko Milunović, direktor Republičkog zavoda za statistiku Republike Srpske.

    Kada je riječ o regionu, kvartalni BDP u Srbiji zabilježio je rast od 0,7 odsto, u Sloveniji isto, dok je na nivou Evropske unije BDP na godišnjem nivou porastao za 1,2 odsto. Kada je riječ o pojedinačnim zemljama, najveći rast imala je Španija i to čak 3,8 odsto, dok je Litvanija zabilježila pad od 3,6 odsto, a u Njemačkoj BDP u prva ti mjeseca u odnosu na prvi kvartal prošle godine, prema podacima Eurostata, pao je za 0,1 odsto. Od većih zemalja Evropske unije, najbolje je prošla Italija, koja je u prvom ovogodišnjem tromjesečju ostvarila rast BDP-a na godišnjem nivou od 1,8 odsto, dok je BDP Francuske u istom razdoblju porastao za 0,8 odsto.

    Osim BDP-a, koji u Republici Srpskoj bilježi pad, u prva četiri mjeseca ove godine u padu je i industrijska proizvodnja koja je manja za 2,1 odsto u odnosu na isti prošlogodišnji period. U Republičkom zavodu za statistiku smatraju da je razlog za pad industrijske proizvodnje pad prerađivačke industrije, koji je determinisao i manji kvartalni rast BDP-a.